2007

2007 - 2008

Januar 2007

01.januar 2007.

Rumunija i Bugarska postale punopravne članice Evropske unije. Građani Rumunije i Bugarske su pored dočeka nove 2007.godine bili u prazničnom raspoloženju i zbog ulaska svojih zemalja u porodicu država koje čine Evropsku uniju. Broj članica EU se ulaskom ovih država popeo na 27. Uz zvuke himne EU i blještave vatromete na desetine hiljada Rumuna u Bukureštu i Bugara u Sofiji je proslavljalo ovaj radosni trenutak uz nadu da će im članstvo u EU doneti sveopšti prosperitet.

02.januar 2007.

Umro Tedi Kolek, legendarni gradonačelnik Jerusalima u periodu od gotovo tri decenije. (1911-2007 -95-) Kolek koji je dobio ime po ocu cionizma Teodoru Herclu, rođen je 27.maja 1911. nedaleko od mađarske prestonice Budimpešte dok je odrastao u Beču. Prvi čovek Jerusalima bio je u periodu od 1965. do 1993. u čak šest mandata. Upamćen je po tome što je njegov privatni telefon bio dostupan svima. Bio je blizak saradnik oca izraelske nacije Davida Ben-Guriona i član njegovog kabineta. Osnivač je Jerusalimske fondacije.

03.januar 2007.

Prestale da izlaze u štampanoj formi najstarije novine na svetu "Post-ok Inrikes Tidnigar" odlukom švedskog parlamenta. Novine su počele da izlaze 1645.godine. Napredak računarske tehnologije i interneta je doveo do revolucionarnih promena u svim sferama društvenog života pa je tako uticao i na parlament ove skandinavske države da donese odluku da se ove novine više ne štampaju već da budu dostupne čitaocima isključivo putem interneta.

04.januar 2007.

Na funkciju predsednika (spikera) Pretstavničkog doma Kongresa SAD po prvi put u njegovoj 200 godišnjoj istoriji izabrana žena. Liberalni demokrata Nensi Pelozi je izabrana za predsednicu najvišeg zakonodavnog tela SAD i tako postala prva žena u istoriji koja je obavljala ovu funkciju.

Prvi put u istoriji američke države Masačusets funkciju guvernera preuzeo Afro-Amerikanac Daval Patrik položivši zakletvu. Daval je izabran za guvernera 7.novembra 2006.godine čime je postao treći guverner crne puti u istoriji SAD.

Apelacioni sud kanadske provincije Ontario zvanično priznao pravo jednog petogodišnjeg dečaka da ima tri roditelja – oca i dve majke koje više od 15 godina žive u homoseksualnoj zajednici, i od kojih je jedna dečakova biološka majka. Dve žene, obratile su se sudu pošto nisu želele da problem reše usvajanjem deteta što bi dovelo do toga da otac izgubi status roditelja. Homoseksualni brakovi su legalni u Ontariju od 2003. a od 2005. na celoj teritoriji Kanade.

05.januar 2007.

Umro Momofuku Andou, japanski “kralj rezanaca”, izumitelj “instant rezanaca” koji su bili hrana astronautima u svemiru. (1910-2007 -96-) Ando, rođen 1910. na Tajvanu, proizvodnju testenina započeo je na rodnom ostrvu, a nastavio u Osaki. Osnovao je 1948. preduzeće „Nišin Fud“, bila je to fabrika koja je prva 1958.godine proizvela rezance u vrećici, a zatim i druge slične proizvode koji su vremenom osvojili čitav svet.

07.januar 2007.

Umrla srpska (jugoslovenska) glumica Nevenka Urbanova. (Rođena: Stari Bečej/Austro-Ugarska/Srbija 28.mart 1909. - Umrla: Beograd/Srbija 07.januar 2007.) Prošla je audiciju 1925. godine kod Milana Grola i Milana Kašanina i primljena za člana drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Prvu ulogu ostvarila je 1925. u predstavi „Kod belog konja“ Narodnog pozorišta u Beogradu, poslednju 1965. u „Tangu“ Jugoslovenskog dramskog. Tokom 40 godina na sceni Narodnog pozorišta ostvarila je 150 likova. među kojima su Lola Montez („Opčinjeni kralj“), Vaska („Koštana“), Rina („Pokojnik“) za koju je 1948. dobila nagradu Vlade NR Srbije. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije, dodelili su joj 1984. Nagradu za životno delo „Dobričin prsten“. Objavila je sećanja: „Svici koji slovima svetle“. „Za predratnu generaciju gledalaca ona je žena „erotske inteligencije“, femme fatale svoga doba, ta Gospođica Alvares, Jarmila Janska, Džil, Žanina, Lucija Silva, Melita, a za nas posleratnu generaciju Nušićeva Rina, Krležina Barunica Kasteli, Vajldova Ledi Vindermir, Ratiganova Hester Kolijer, Sovažonova Obožavana Julija i Serafina Tenesija Vilijamsa.“ (Jovan Ćirilov) Bila je udata za vajara Dušana Jovanovića (†1945), sina dvorskog fotografa Milana Jovanovića i sinovca slikara Paje Jovanovića. Na zgradi u kojoj je živela postavljena je spomen-ploča 2012. godine, rad njenog supružnika Dimitrija Diška Marića sa kojim je provela duže od pola veka.

1909-2007

08.januar 2007.

Umro američki animator, TV producent i režiser japanskog porekla Ivao Takamoto, kreator simpatične doge Skubidu i likova popularne porodice Kremenko. (1925-2007 -81-) Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova „Pepeljuga“, „Petar Pan“, „Lunja i Maza“, „101 dalmatinac“ i „Porodica Kremenko“. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju čuvenu pesmu „Strangers in the Night“. Tokom pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.

10.januar 2007.

Umro italijanski filmski producent Karlo Ponti. (1912-2007 -94-) Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i remek-delo Mikelanđela Antonionija iz 1966. „Blow Up“ i film Dejvida Lina „Doktor Živago“ iz 1965. za koji je bio nominovan za Oskara. Sarađivao je i sa čuvenim režiserima kao što su Federiko Felini i Žan Lik Godar. Kao producent Ponti je otkrio Sofiju Loren , sa kojom se docnije i venčao.

15.januar 2007.

Umro Bo Jibo, poslednji od “osmorice besmrtnih”, veteran kineske komunističke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije (1966-76) proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od „osmorice besmrtnih“, grupe revolucionarnih veterana, među kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. i previranja krajem osamdesetih godina XX veka. Veruje se da je Bo, u leto 1989. podržao odluku da se pošalje vojska radi gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen.

16.januar 2007.

Više od 100 Iračana poginulo a preko 190 ranjeno u nekoliko odvojenih napada u Bagdadu. U eksploziji automobila-bombe na ulazu na univerzitet poginulo je 65 ljudi a 110 je ranjeno, većinom studenata. Nekoliko minuta kasnije bombaš-samoubica je sebe digao u vazduh kraj drugog ulaza u univerzitet dok su ljudi bežali od prve eksplozije.

Umro nemački industrijalac Rudolf August Etker, “Kralj pudinga”. (1916-2007 -90-) Od fabrike za prašak za pecivo stvorio je giganta koji je zapošljavao 23.000 ljudi i ostvario ogromne obrte. U svet biznisa Etker je ušao 1944. kada je nasledio svog očuha. Proširio je posao na proizvodnju hrane i piva, zatim bankarstvo i hemijsku industriju, pa i brodarstvo. Etker je bio i strastveni sakupljač antikviteta i umetničkih dela. Poklonio je svom rodnom mestu Bilefeldu jednu umetničku galeriju.

17.januar 2007.

Umro američki satiričar Artur – Art Buhvald dobitnik Pulicerove nagrade 1982. (1925-2007 -81-) Karijeru je izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista „Njujork herald tribjun“. Od 1962. piše kolumnu za „Vašington post“, koju je preuzimalo čak 550 listova širom sveta. „Ako napadnete establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno, učiniće vas njihovim članom“ – jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: „Suviše rano da se kaže zbogom“.

22.januar 2007.

Umro francuski sveštenik Abe Pjer, koji je svoj život posvetio pomaganju beskućnicima – smatran živim svetiteljem u Francuskoj da bi 18 godina nakon njegove smrti stiglo desetine optužbi na njegov račun za silovanja, pedofiliju i incest. (1912-2007 -94-) „Čovek koji je oličavao dobrotu“ najveći deo svog života proveo je pomažući ljudima gurnutim na margine društva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran je živim svetiteljem. Rođen u bogatoj porodici, odrekao se lagodnog života da bi pomagao drugima. „Abe“ je tradicionalan naziv za sveštenika u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u Pokretu otpora, izrađujući dokumenta ljudima koji su bežali od nacizma. Lanac hostela za beskućnike koje je organizovao do 1949. zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru „najvećeg Francuza svih vremena“ dodeljeno mu je treće mesto iza Šarla de Gola i Luja Pastera. Međutim, januara 2025, stiglo je veliko razočaranje javnosti vezano za ime ovog sveštenika. Stigle su na njegov račun optužbe za silovanja, seksualno nasilje, pedofiliju, incest. Broj žrtava popeo se na 33, a spisak nije bio zaključen! Specijalne televizijske emisije pokazale su do koje mere je išla njegova dvoličnost. Opat Pjer je bio toliko omiljen u Francuskoj da je u više gradova dobio svoje ulice i trgove. Posle izbijanja afere, počeli su da ih preimenjuju.

23.januar 2007.

Umro Hauard Hant, agent CIA, ključni akter afere “Votergejt”, koja je prouzrokovala ostavku američkog predsednika Ričarda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti. (1918-2007 -88-) On je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu „Votergejt svisotel“ u Vašingtonu, gde se nalazilo središte tada opozicione Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 1972. Aferu su razotkrila dva novinara „Vašington posta“ Bob Vudvord i Karl Bernstin. Kada je afera razotkrivena do kraja obojica su nagrađena Pulicerovom nagradom.

Umro poljski pisac i novinar Rišard Kapušćinski, verovatno najprevođeniji poljski autor, knjige su mu objavljivane na tridesetak jezika. (1932-2007 -74-) Rođen je u Pinsku (Belorusija). Proslavio se reportažama o Kongu krajem pedesetih godina XX veka. Tokom brojnih boravaka u Africi, Južnoj Americi i Aziji, bio je svedok više građanskih ratova, revolucija i svrgavanja režima. Više puta bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Neke od najpoznatijih knjiga: „Jedan dan života“, „Fudbalski rat“, „Car“, „Beležnica“, „Imperija“, „Ebonovina“ itd.

24.januar 2007.

Umro srpski akademik Ilija Stojanović, stručnjak za telekomunikacije. (1924-2007 -82-) Osnivač je moderne Katedre za telekomunikacije u Beogradu, koju je vodio 19 godina. Bio je upravnik Zavoda za telekomunikacije i računarsku tehniku, savetnik Instituta „Mihajlo Pupin“, RTV Beograd. Biran je za predsednika svetske konferencije ITU u Ženevi. Bio je ključni nosilac projekta uvođenja mobilne telefonije u Srbiji. Objavio je pet knjiga i učestvovao u brojnim projektima telekomunikacionih sistema.

Umro srpski akademik Nikola Milošević, književnik, filozof, kritičar, publicista. (1929-2007 -77-) Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Bio je profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu „Miloš Crnjanski“. Veoma plodan autor, uvek društveno aktivan. Neka od glavnih dela: „Antropološki eseji“, „Roman Miloša Crnjanskog“, „Negativan junak“, „Andrić i Krleža kao antipodi“, „Filozofija strukturalizma“, „Dostojevski kao mislilac“ itd. Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade „Isidora Sekulić“ 1982. (koju je odbio da primi).

30.januar 2007.

U jednom od najžešćih sukoba od početka američke invazije na Irak 2003. u borbama pored iračkog svetog grada Nadžafa ubijena 263 pobunjenika dok je preko 500 zarobljeno. Lider pobunjeničke grupe, samozvani Mahdi (neka vrsta mesije u islamu) takođe je stradao, dok je njegova grupa „Nebeskih vojnika“ razbijena.

Umro američki književnik Sidni Šeldon, autor niza bestseler romana. (1917-2007 -89-) Šeldon je, pre nego što se u pedesetim godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje pobeđuju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.

31.januar 2007.

Umrla Adelaida Tambo, južnoafrički borac protiv aparthejda. (1929-2007 -77-) “Mama Tambo“, kako su je zvali, bila je među vodećim članovima Afričkog nacionalnog kongresa (ANC). Bila je borac za ženska prava, kao i predstavnik Afričkog nacionalnog kongresa u prvoj demokratski izabranoj vladi Južne Afrike.

Februar 2007

03.februar 2007.

Poginulo više od 135 ljudi, a povređeno oko 200 u Bagdadu u eksploziji kamiona-bombe na pijaci, u pretežno šiitskoj četvrti Sadrija. Bombaš samoubica nalazio se u kamionu napunjenom tonom eksploziva.

05.februar 2007.

Američki astronaut Sunita Vilijams postigla rekord u boravku žene u otvorenom prostoru u kosmosu, sve ukupno, u tri izlaska, u trajanju od 22 časa i 27 minuta. Međutim, američki astronauti nisu uspeli da potisnu apsolutnog rekordera, ruskog kosmonauta Anatolija Solovjova, koji je boravio u kosmosu 77,5 časova.

06.februar 2007.

Umro jedan od najpopularnijih američkih muzičara pedesetih godina XX veka, Frenki Lejn. (1913-2007 -93-) Lejn je svojim prepoznatljivim baritonom bio gotovo konstantno na top listama sve do pojave rokenrola, hitovima kao što su „Thats my desire“, „Mule Train“, „Jezabel“, „I Belive“ i „Rawhide“. Tokom sedam decenija duge karijere, repertoarom koji je obuhvatao bluz, džez i kantri, prodao je više od 100 miliona ploča od kojih je više od 20 doseglo status zlatnih.

10.februar 2007.

Umro srpski romanista profesor Slobodan Vitanović, višegodišnji šef Katedre za romanistiku Filološkog fakulteta, upravnik Centra za poslediplomske studije, profesor po pozivu na četiri francuska univerziteta i nosilac francuskog ordena Viteza legije časti. (1928-2007 -77-) Profesor Vitanović, čija su predavanja iz oblasti francuska književnosti XVII veka, koja je držao u svojstvu gostujućeg profesora, sa ovacijama pratili i srpski i francuski studenti na univerzitetima u Bordou, Marseju i Parizu, preminuo je u Beogradu u svojoj 78. godini života. Ostavio je upražnjena mesta člana Izvršnog saveta Evropskog društva kulture sa sedištem u Veneciji, predsednika Društva prijatelja Francuske i člana Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića. Profesor Vitanović rođen je u Beogradu 1928. gde se školovao, završio Filološki fakultet i poslediplomske studije. Za asistenta francuske književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu izabran je 1960, a potom je biran i za sva viša univerzitetska zvanja.

13.februar 2007.

Postignut sporazum o nuklearnom razoružanju Severne Koreje. Šest država (Južna Koreja, Kina, Rusija, SAD, Japan i Severna Koreja) postiglo je dogovor u Pekingu o okončanju severnokorejskog nuklearnog programa, pošto je Pjongjang pristao da zatvori svoja ključna nuklearna postrojenja u roku od dva meseca, u zamenu za konkretnu pomoć, najviše u energentima.

Umro srpski književnik Aca Rakočević, prozni pisac čija dela svedoče o brojnim stradanjima Srba na Kosovu i Metohiji. (1938-2007 -69-) Rođen 1938. decenijama se nalazio na mestu urednika prištinskog dnevnika “Jedinstvo”. Neka od njegovih dela:”Neveseli izvor”, “Kad su svici lagali”, “Državna deca”, “Samoća”, “Po svetu s Kosovom o vratu”, “Strah od sutra” itd.

14.februar 2007.

Skupština Srbije usvojila Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom se odbacuju svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, kojima se krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije, zalažući se za kompromisno, sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije.

U sukobima jemenske armije i šiitskih pobunjenika, u južnom delu Jemena poginula najmanje 93 regularna vojnika i pobunjenika. Šiitske gerilce, stacionirane u provinciji Sada, udaljenoj oko 230 kilometara od jemenske prestonice na granici sa Saudijskom Arabijom, predvodio je Abdul Malik Al Huti, sin poznatog šiitskog sveštenika Badrudina Al Hutija, i brat osnivača te gerilske formacije Huseina.

17.februar 2007.

Umro Moris Papon jedini francuski funkcioner koji je osuđen zbog učestvovanja u progonima Jevreja. Izabran je 1942. za generalnog sekretara oblasti Žirond, zadužen za Službu za jevrejska pitanja. Od 1958. je šef pariske policije. Tokom rata u Alžiru ugušio je demonstracije u Parizu 1961. kada su pogunule desetine Alžiraca. Postao je poslanik 1968. na listi De Golove partije, a ministar budžeta 1978. Osuđen je 1998. na 10 godina dugu zatvorsku kaznu. Tvrdio je da ništa nije znao o holokaustu i da je pomagao Pokret otpora. Pobegao je u Švajcarsku čija policija ga je izručila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja oslobođen je 2002.

18.februar 2007.

U Bagdadu poginulo najmanje 60 ljudi, a oko 130 je povređeno u eksploziji tri automobila bombe u delovima Bagdada u kojima je šiitsko stanovništvo u većini.

19.februar 2007.

Život izgubilo najmanje 64 putnika u podmetnutom požaru koji je zahvatio dva vagona jednog ekspresnog voza na severu Indije. Do nesreće je došlo kod grada Panipata, u indijskoj državi Harijana, a voz se kretao od glavnog grada Indije ka granici sa Pakistanom (Delhi-Lahore).

23.februar 2007.

Najmanje 27 osoba stradalo u požaru koji je zahvatio centar za stare i hendikepirane osobe u gradu Alsunga u zapadnom delu Letonije. Vatrogasci su uspeli da spasu 66 ljudi. Požar je prouzrokovao kvar na električnim instalacijama.

24.februar 2007.

U eksploziji kamiona bombe, u iračkom gradu Habanija, u blizini sunitske džamije, na prepunoj pijaci, poginulo 37 a povređeno 64 ljudi. Habanija se nalazi u provinciji Anbar, oko 85 kilometara zapadno od Bagdada.

25.februar 2007.

Iranska Revolucionarna garda, ubila 17 pobunjenika na severozapadu Irana, nedaleko od Turske granice. Iran se suočava sa problemom nekolicine pobunjeničkih pokreta sa etničkim i verskim motivima.

Iran uspešno lansirao u orbitu prvu raketu - nosač satelita, delo domaćih naučnika. U saradnji s Rusijom Iran je lansirao u svemir dve godine ranije satelit "Sina 1".

28.februar 2007.

Umro Artur Šlezinger, američki istoričar i publicista, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i dobitnik američke Nacionalne književne nagrade, imao je pristup dešavanjima u Beloj kući u vreme Kenedija, a proučavao je i zaostavštine - Frenklina Ruzvelta, Endrijua Džeksona, Džona i Roberta Kenedija. (1917-2007 -89-) Za hroniku Kenedijeve administracije "Hiljadu dana: Džon F. Kenedi u Beloj kući" dobio je Pulicerovu nagradu i Nacionalnu književnu nagradu 1966. Autor je više od 20 dela.

Mart 2007

02.mart 2007.

Umro Igor Delijanić, istaknuti meteorolog, profesor i dugogodišnji direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Završio je studije meteorologije na Univerzitetu u Beogradu 1952. Bio je načelnik Klimatološkog odeljenja i rukovodilac jednog od najznačajnijih projekata izrade Atlasa klime Jugoslavije (tada SFRJ). Zaslužan je za modernizaciju Hidrometeorološke službe Srbije.

Umro jedan od najpopularnijih francuskih pisaca XX veka Anri Troaja. (1911-2007 -95-) Autor je blizu 100 dela. Izvan Francuske je najpoznatiji po biografijama francuskih i ruskih literarata i istorijskih ličnosti poput, Tolstoja, Puškina, Flobera, Zole, Katarine Velike i Ivana Groznog. Rođen je kao Lav Tarasov u Moskvi u imućnoj porodici. Nagradu „Gonkur“ dobio je za svoju treću knjigu „Pauk“. Njegove knjige prevedene su na desetine jezika. U jednoj anketi iz 1994.proglašen je za najpopularnijeg francuskog pisca.

05.mart 2007.

Najmanje 11 levičarskih pobunjenika i sedam vojnika ubijeno u borbama na jugu Kolumbije. Vladine snage zaplenile veliki arsenal oružja u borbi sa pripadnicima marksističke grupe „Revolucionarne oružane snage Kolumbije“.

06.mart 2007.

Iračka sunitska pobunjenička grupa "Islamska država u Iraku", povezana sa Al Kaidom, izvela akciju upada u zatvor Baduš i oslobodila 150 zatvorenika. Zatvor se nalazi u blizini iračkog grada Mosula. Policija je uspela da pronađe i ponovo uhapsi 47 zatvorenika. Najmanje 100 iračkih šiita hodočasnika poginulo, a 160 ranjeno u dva samoubilačka napada eksplozivom u gradu Hila, oko 95 kilometara južno od Bagdada.

U dva snažna zemljotresa, koji su pogodili indonežansko ostrvo Sumatru, poginulo je najmanje 70 ljudi. Epicentar zemljotresa, koji se osetio i u Maleziji i Singapuru, bio je na oko 50 kilometara od grada Padanga na Sumatri.

Umro francuski filozof Žan Bodrijar, postmodernist i poststrukturalist. (1929-2007 -77-) Najpoznatiji je po stvaranju pojma "hiperstvarnost". Posebno je bio kritičan prema potrošackoj kulturi SAD. Pisao je o bombardovanju Srbije 1999, kao o "dvoličnom ratu". Najpoznatije njegovo delo je "Zaboraviti Fukoa" objavljeno 1977. Poslednje od 20 dela koliko je napisao, jeste "Kul sećanja" - objavljeno 2005.

07.mart 2007.

Potvrđena smrt 48 putnika u avionu i jedne osobe docnije u bolnici u požaru koji je uništio avion tipa Boing 737-400 indonežanske nacionalne aviokompanije Garuda, sa 140 putnika i članova posade. Avion je izgoreo po neuspešnom sletanju na aerodrom kulturne prestonice Indonezije, Džogdžakarte.

08.mart 2007.

Izraelski ministar zdravlja Jakob Ben-Jizri potvrdio da smrtonosna bakterija hara bolnicama u Izraelu i da je ukupno izazvala smrt oko 200 ljudi - od početka godine. Veruje se da je u pitanju bakterija "Klebsiella pneumoniae" jedna od najotpornijh na antibiotike, bezopasna za zdrave ljude ali fatalna za pacijente s oslabljenim imunitetom.

09.mart 2007.

Umro Kazuo Tanaka, istoričar književnosti, pisac i prevodilac, koji je svojim radom dao dragocen doprinos širenju srpske kulture u Japanu. (1935-2007 -71-) Dobitnik je Ordena Vuka Karadžića, Nagrade Njegoševe zadužbine i Nagrade Srpskog PEN centra za životno delo. Predavao je na univerzitetima Cudađuku i Ćiba, a kao urednik i savetnik direktora izdavačke kuće "Kobunša" preveo je i objavio dela srpskih književnika kao što su Ivo Andrić, Miodrag Bulatović, Desanka Maksimović ili akademik Georgije Ostrogorski. Objavio je i preveo (sa M. Suzukijem, 1995.) i fotomonografiju Hilandar. Tanaka je bio i koautor više priručnika za učenje srpskog jezika i priručnika za konverzaciju. Bio je član odbora za izradu Velikog srpsko-japanskog rečnika (30.000 reči). Objavio je zbirku eseja: "Balkanska duša".

11.mart 2007.

Ubijena najmanje 31 osoba i ranjeno još 20 u Bagdadu u napadu automobila-bombe koji je samoubica usmerio na kamion sa hodočasnicima, u blizini koledža Al Mustansirija u pretežno šiitima naseljenoj oblasti Al Karada.

13.mart 2007.

Najmanje 42 osobe, od kojih većinom deca, umrlo je tokom 24 časa u južnoj Somaliji od epidemije kolere. Kolera čiji su simptomi dijareja i povraćanje, može da dovede do smrti i u roku od pet sati, ukoliko se ne leči.

Najmanje 48 ljudi stradalo na severu Indije od hladnoće, ili od posledica neprekidnih obilnih kiša praćenih olujama i gromovima.

15.mart 2007.

Četiri američka vojnika poginula u istočnom delu Bagdada – broj poginulih američkih vojnika od početka invazije na Irak 2003. premašio 3 200. Četiri američka vojnika su poginula kada je pored njihovog vozila eksplodirala bomba postavljena pored puta. Posle ovog incidenta, broj meričkih vojnika poginulih u Iraku od početka invazije na ovu bliskoistočnu državu 2003. premašio je 3 200.

Najmanje 49 indijskih policajaca ubijeno, a 12 ranjeno u napadu komunističkih pobunjenika maoista na garnizon u jugoistočnom delu Indije. Maoistički pobunjenici su napali garnizon Rani Bodli koji se nalazi u džungli, u državi Čatišgar, na oko 1 500 km jugoistočno od Delhija.

16.mart 2007.

Trojica bombaša-samoubica kamionima napunjenim hlorom u odvojenim incidentima pogodili ciljeve oko grada

Umro Aleksandar-Saša Subota, srpski pijanista i džez muzičar

19.mart 2007.

U eksploziji u rudniku "Uljanovskaja" u Kemerovskoj oblasti u Rusiji, poginula 102 rudara od 203 osobe koliko se nalazilo u rudniku u trenutku eksplozije. Rudnik uglja "Uljanovskaja" jedan je od najmodernijih u kuzbaškom regionu.

20.mart 2007.

Najmanje 63 osobe nastradale u požaru koji je izbio u jednom domu za stara lica u mestu Kamiševacka, na Kavkazu, na jugozapadu Rusije, dok ih je još tridesetak povređeno.

Najmanje 29 ljudi poginulo, a 30 je povređeno kada se prevrnuo i zapalio autobus na autoputu u Tajlandu u distriktu Muak Lek.

Svetska zdravstvena organizacija objavila da je meningitis usmrtio 1.670 osoba u subsaharskoj Africi, tokom prethodna dva meseca, dok je njih oko 16.000 zaraženo tom bolešću.

21.mart 2007.

Najmanje 31 osoba izgubila život u odronima zemljišta izazvanim obilnim kišama u pakistanskom delu Kašmira.

22.mart 2007.

U dva napada koalicionih snaga predvođenih SAD ubijeno najmanje 69 talibana na jugu Avganistana u oblasti Girišk, u provinciji Helmand, poznatoj po velikoj proizvodnji opijata.

Započeli oružani sukobi u Kinšasi u Kongu, u kojima je stradalo više stotina ljudi tokom višednevnih borbi između režimskih snaga i sledbenika poraženog predsedničkog kandidata Žan-Pjera Bembe, pošto su Bembine snage odbile da izvrše vladinu naredbu o razoružanju.

Više od 70 osoba poginulo od posledica serije eksplozija u vojnom depou na kilometar od centra Maputa, prestonice Mozambika a više od 300 osoba je ranjeno. Reč je trećem i najgorem incidentu u tom vojnom depou od 1985.

23.mart 2007.

U borbama između vojske i pripadnika Tamilskih tigrova, na severozapadu Šri Lanke, poginule najmanje 23 osobe.

Iranske vlasti zarobile 15 britanskih marinaca, pod optužbom da su se nalazili u iranskim teritorijalnim vodama. Britanska mornarica objavila je da su se vojnici nalazili tri kilometra duboko u iračkim vodama u kanalu Šat-el-Arab.

Zvaničnici Madagaskara saopštili da je najmanje 69 ljudi poginulo, a više desetina hiljada je ostalo bez krova nad glavom, posle ciklona koji je prethodnih dana besneo Madagaskarom. U oluji je srušeno 3.619 kuća, više vladinih ustanova, škola i mostova.

24.mart 2007.

U gradu Tal Afar u Iraku eksplodirao kamion-bomba, pri čemu su poginule 152 osobe a 347 je povređeno, što je najveći broj stradalih u pojedinačnoj eksploziji od početka rata u Iraku. Eksplozija je potpuno uništila oko 100 kuća i napravila krater širok 23 metra.

26.mart 2007.

Izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari preporučio u svom izveštaju nezavisnost Kosova "pod nadzorom međunarodne zajednice", potpuno ignorišući teritorijalnu celovitost Srbije, kao i međunarodno pravo.

U Nigeriji, u Kaduni, najmanje 90 ljudi poginulo dok su sakupljali naftu koja se izlivala iz kamiona-cisterne koji je iznenada eksplodirao.

Umro Mihail Uljanov, istaknuti ruski (sovjetski) glumac. (1927-2007 -79-) Široj javnosti poznat je po tumačenju lika maršala Žukova. Završio je moskovsko Teatralno učilište i postao član trupe "Teatra Vahtangova" i njegov vodeći glumac. Zapamćen je po ulogama u filmovima "Idiot", "Antonije i Kleopatra", "Front", "Braća Karamazovi". Snimao je do kraja života ali je ostao veran Vahtangovskom teatru čiji je od 1987. godine bio umetnički direktor.

29.mart 2007.

U udesu ribarskog broda koji je potonuo u blizini obale Gvineje, nedaleko od prestonice Konakri, od oko 120 putnika prilikom potonuća, 36 je preživelo.

Umro srpski istoričar književnosti, teatrolog, profesor i dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu prof. dr Božidar Kovaček, predsednik Matice srpske. (1930-2007 -76-) Rođen je 1930. u Bosanskoj Dubici. Gimnaziju je završio u Novom Sadu a Filozofski fakultet u Beogradu, gde je doktorirao 1963. tezom o Jovanu Đorđeviću. Predavao je narodnu književnost i opšti kurs istorije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je upravnik Biblioteke Matice srpske, redovni profesor i dekan novosadske Akademije umetnosti, a naučne oblasti bile su mu istorija srpske književnosti i kulture XVIII i XIX veka. Bio je osnivač i glavni urednik časopisa za scenske umetnosti i muziku, predsednik Upravnog odbora Sterijinog pozorja i potpredsednik Vukove zadužbine. Objavio je niz dela iz istorije književnosti i teatrologije.

30.mart 2007.

Najmanje 54 osobe ubijene u sukobima između terorista povezanih sa Al Kaidom i pripadnika pakistanskih plemena u regionu Južni Vaziristan. Većina ubijenih bili su stranci iz raznih islamskih zemalja. Reč je provinciji na granici sa Avganistanom, koja služi kao baza talibanskim pobunjenicima.

April 2007

01.april 2007.

Najmanje 91 osoba poginula u poplavama, a više stotina je ostalo bez krova nad glavom u Avganistanu. Poplavljene su hiljade hektara, a u nekim delovima zemlje, uključujući i Kabul, bujice su odnele mnoge puteve i mostove.

02.april 2007.

U snažnom zemljotresu jačine 8 stepeni po Rihterovoj skali, koji je pogodio oblast Zapadnih Solomonskih ostrva (arhipelag sa 256 ostrva) u Tihom okeanu, život je izgubilo najmanje 12 osoba. Bez krova nad glavom je ostalo između 2.000 i 3.000 ljudi.

03.april 2007.

Regularna vojska Šri Lanke ubila 23 tamilska pobunjenika tokom oštrih borbi na istoku te zemlje, u selu Unćaćai, u istočnom distriktu Batikaloa, u oblasti u kojoj pobunjeni Tamislki tigrovi imaju jaka uporišta.

04.april 2007.

Poginulo oko 60 ekstremista, uglavnom Uzbeka, a oko 40 se predalo u žestokim borbama lokalnih plemenskih vođa i stranih boraca povezanih sa Al Kaidom u pakistanskom regionu Južni Vaziristan.

05.april 2007.

U udesu jednog kolumbijskog autobusa, koji je istovremeno prevozio putnike i teret, život izgubilo 27 osoba, među kojima šestoro dece. Do nesreće je došlo pošto je pukla guma na zadnjem točku, posle čega se vozilo prevrnulo, pa je eksplodirao rezervoar za gorivo. Autobus se kretao od grada Dibulje 600 kilomretara severno od Bogote, put karipskog turističkog centra Santa Marta.

06.april 2007.

Poginulo najmanje 40 ljudi, dok je više od 70 povređeno u sukobima sunita i šiita ispred džamije u gradu Paračinaru na severozapadu Pakistana, oko 250 kilometara jugozapadno od Pešaravana.

09.april 2007.

Najmanje 26 osoba poginulo, dok je 18 povređeno, u sudaru kamiona i autobusa u zapadnom delu Irana. Autobus sa hodočasnicima, koji su se vraćali u Isfahan, posle obilaska nekoliko verskih mesta u susednom Iraku, survao se u dolinu, pošto ga je kamion udario na mostu, na putu koji povezuje gradove Ilam i Kermanšah, oko 700 kilometara jugozapadno od prestonice Teherana.

10.april 2007.

Najmanje 19 osoba izgubilo život, a više od 50 ih je povređeno u direktnom sudaru autobusa i kamiona na jugu Šri Lanke, kod mesta Kosgoda, 90 kilometara južno od Kolomba.

Najmanje 34 imigranta su se utopila prilikom ilegalnog prelaska preko Adenskog zaliva iz Somalije u Jemen. Na rizično putovanje krenula su tri broda, u kojima je bilo ukupno 365 ljudi - 234 Etiopljana i 131 Somalijac ali su imigranti tokom dvodnevnog puta iz regije Bosaso u Somaliji ka Jemenu trpeli torturu, pa su ljudi skakali u more sa brodova, bežeći od premlaćivanja.

11.april 2007.

Najmanje 33 osobe su poginule a 220 je povređeno, u dvema snažnim eksplozijama koje su potresle alžirsku prestonicu. Jedna bomba eksplodirala je ispred zgrade vlade a druga u Bab Ezuaru, na istočnoj periferiji grada. Severnoafrički ogranak terorističke mreže Al Kaida, poznat pod nazivom "Salafistička grupa za propovedanje i borbu" preuzeo je odgovornost.

14.april 2007.

Najmanje 37 ljudi poginulo a 50 ranjeno u eksploziji automobila bombe na autobuskoj stanici u iračkom šiitskom gradu Karbali. Napad se dogodio oko 200 metara od svetilišta Imam Husein, gde je sahranjen unuk proroka Muhameda (jedno od najvažnijih svetih mesta za šiite). Karbala se nalazi oko 80 kilometara južno od Bagdada.

18.april 2007.

Najmanje 32 radnika poginula u čeličani grada Tieling na severoistoku Kine u provinciji Liaoning. Nesreća se dogodila kada je pukla velika posuda u kojoj se nalazilo 30 tona tečnog metala.

Poginulo najmanje 178 ljudi dok je blizu 240 ranjeno u četiri odvojena samoubilačka napada u Bagdadu.

19.april 2007.

Umro francuski glumac Žan-Pjer Kasel. (1932-2007 -74-) Rođen je u francuskoj prestonici oktobra 1932. godine kao sin doktora i operske pevačice. Njegov filmski uspon započeo je zahvaljujući Džinu Keliju, koji ga je angažovao u filmu "Srećan put". Šezdesetih je glumio u komedijama francuskog reditelja Filipa de Broke i proslavio se ulogama ljubavnika Brižit Bardo i Katrin Denev. Zapamćen je po ulozi kralja Luja XIII u filmovima "Tri musketara" i "Četiri musketara". Radio je sa Bunjuelom ("Diskretni šarm buržoazije"), Šabrolom ("Pakao", "Ceremonija") Altmanom ("Pret-a-porte"). Imao je troje dece, od kojih je najpoznatiji glumac Vinsent Kasel.

21.april 2007.

Najmanje 73 stanovnika Somalije, većinom civila, poginulo u sukobu između snaga Etiopije i Somalije protiv islamskih pobunjenika u Mogadišu, većim delom u kvartu Al Barakah. Etiopske snage su u decembru 2006. ušle u Somaliju kako bi pomogle privremenoj vladi u borbi protiv snaga "Unije šerijatskih sudova".

23.april 2007.

Umro srpski novinar, profesor, istoričar srpskog novinarstva Mihailo Bjelica. (1933-2007 -73-) Istraživao je prošlost novinarstva i masovnih komunikacija, uredio je "Leksikon novinarstva" i knjigu "Dva veka srpskog novinarstva". Autor je i više drugih značajnih dela iz istorije srpskog novinarstva - "Velike bitke za slobodu štampe", "Hronika srpskog novinarskog udruženja 1881-1941", "Štampa i društvo", "Istorija novinarstva", "Mediji i politička moć", "Novinarstvo u teoriji i praksi". Predavao je istoriju novinarstva u Jugoslovenskom institutu za novinarstvo, na Filozofskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka.

Umro Boris Nikolajevič Jelcin prvi demokratski predsednik postsovjetske Rusije. (Rođen: Butka, Sverdlovsk/Sovjetski Savez/Rusija 01.februar 1931. - Umro: Moskva/Ruska Federacija 23.april 2007.) Jelcin je rođen u selu Butka u Sverdlovskoj oblasti Sovjetskog Saveza danas Jekaterinburgu u Rusiji. Bio je predsednik Rusije od 1991. do 1999. godine. Borisov otac Nikolaj Jelcin je osuđen zbog agitovanja protiv Sovjetskog Saveza na tri godine teškog rada u gulagu 1934. godine. Njegova majka je radila kao krojačica. Boris se pridružuje Komunističkoj partiji 1961. godine dok u njoj 1968. dobija zaposlenje. Postaje prvi sekretar Sverdlovskog oblasnog partijskog komiteta 1976. godine. Stupa u Politbiro SSSR-a 1986. godine iz koga zbog sukoba sa Gorbačovom izlazi dve godine kasnije. Parlament Ruske Sovjetske Socijalističke Republike ga maja 1990. godine bira za predsednika Rusije uprkos protivljenju Gorbačova. Juna 1990. godine Jelcin napušta Komunističku partiju i bori se za veću autonomiju sovjetskih republika od SSSR-a. Juna 1991. godine biva izabran za prvog demokratskog predsednika Rusije od strane građana na izborima. Izlazi kao pobednik u puču koji su organizovali okoreli komunisti avgusta 1991. godine. Nakon toga preuzima punu vlast u svoje ruke vodeći Rusiju ka punoj nezavisnosti. Do neuspelog puča Jeljcin je bio u političkoj senci. No, nakon neuspeha puča i delom zahvaljujući baš tome, Jeljcin se ruskoj javnost nameće kao protivteža pučističkim snagama. Jeljcin se tokom 1992. sukobljavao sa Vrhovnim sovjetom i Kongresom narodnih deputata oko kontrole nad vladom. Kriza je svoj vrhunac imala 4. oktobra 1993. kada je vojska Rusije po Jeljcinovom naređenju otvorila vatru na Beli dom, sedište parlamenta, u koji su se zatvorili njegovi protivnici. To mu je pomoglo da se u decembru iste godine usvoji novi ustav prema kojem je predsednik Ruske Federacije imao gotovo carska ovlašćenja. Pod pritiskom lekara i saradnika, shrvan alkoholom i operacijama na srcu (čak pet) te nasuprot dugom opiranju 31. decembra 1999. godine podnosi ostavku na mesto predsednika države. Jeljcin je iskoristio proslavu svog 75. rođendana kao priliku da kritikuje „monopolističku“ američku spoljnu politiku, i da ponovi da je Vladimir Putin pravi izbor za Rusiju.

1931-2007

24.april 2007.

Najmanje 74 osobe ubijene u napadu na jedno postrojenje kineske naftne kompanije "Čunguan" u istočnoj Etiopiji, u pokrajini Ogaden. Među ubijenima je devet kineskih državljana i najmanje 65 Etiopljana. Kompanija "Čunguan" se bavi ispitivanjem nalazišta nafte u tom delu Afrike.

27.april 2007.

Umro ruski violončelista i dirigent Mstislav Leopoldovič Rostropovič, jedan od najvećih majstora violončela. (1927-2007 -80-) Prve godina života Rostropovič je proveo u rodnom Bakuu (Azerbejdžan) gde je njegov otac Leopold Rostropovič bio profesor konzervatorijuma, a prvi koncert održao je u Slavjanskoj, sa samo 12 godina. Bio je i dirigent, kompozitor, pijanista, menadžer, mecena. Rostropovič je 1974. godine lišen sovjetskog državljanstva i morao je da napusti zemlju. Krajem 60-ih kada je Aleksandar Solženjicin izgnan, Rostropovič je tim povodom napisao otvoreno pismo "Pravdi" štiteći svog prijatelja. Čak 60 kompozitora pisalo je muziku posebno za njega, poput Prokofjeva, Šostakoviča, Britena, Pendereckog. Bio je počasni doktor više od 50 svetskih univerziteta i nosilac najviših ruskih i međunarodnih priznanja.

28.april 2007.

U Talinu u Estoniji, 96 osoba povređeno a 600 uhapšeno u sukobima zbog uklanjanja spomenika Sovjetskoj armiji. Demolirano je oko 50 objekata, uglavnom prodavnica. Uklanjanje bronzanog spomenika vojniku Crvene armije ozlojedilo je deo od oko 300.000 Rusa koji žive u Estoniji, zemlji sa 1,3 miliona stanovnika.

Ubijeno 50 ljudi dok je 70 povređeno u blizini dve šiitske džamije kod glavne trgovačko-poslovne ulice u iračkom svetom gradu Karbala u eksploziji automobila-bombe.

29.april 2007.

Umro Ivica Račan, jugoslovenski i hrvatski političar, dugogodišnji vođa Saveza komunista Hrvatske, odnosno Socijaldemokratske partije Hrvatske, a od 2000. do 2003. i premijer Republike Hrvatske. (Rođen: Ebersbah/Nacistička Nemačka/Nemačka 24.februar 1944. - Umro: Zagreb/Hrvatska 29.april 2007.) Ivica Račan je u istoriji višestranačke Hrvatske postigao rekord po dugovečnosti na čelu jedne veće političke stranke. Račan, diplomirani pravnik, u politiku ulazi tokom 70-ih godina, a 1990. godine postaje predsednik Predsedništva Saveza komunista Hrvatske, koje iste godine izvodi sa Kongresa Saveza komunista Jugoslavije. Nakon toga raspisuje izbore u Hrvatskoj, na kojima je pobedio HDZ, a njegov SDP osvaja 21 odsto. Račan i nakon poraza na izborima nastavlja političku karijeru, a stranku reformiše u Socijaldemokratsku partiju. Nakon desetogodišnje vladavine Hrvatske demokratske zajednice sa Franjom Tuđmanom na čelu, Račan je 2000. godine okupio opoziciju i na izborima osvojio vlast. Na mesto premijera izabran je 2000. godine, kada je dolaskom na vlast koalicije SDP-HSLS-a sa još četiri stranke prestala svojevrsna međunarodna izolacija Hrvatske. Račanova koalicija gubi izbore u novembru 2003. godine, kada na vlast ponovno dolazi HDZ. Račan se iz javnog života povukao 31. janaura kada mu je dijagnostifikovan atipični tumor u desnom ramenu. Nakon daljih pretraga u Gradskoj klinici u Minhenu ustanovljen mu je karcinom levog bubrega. Preminuo je u Zagrebu od te opake bolesti. Sa pozicije hrvatskog naroda delovanje Račana se može posmatrati kao pozitivno jer je bio ključan u ranoj fazi separatističkog pokreta. Sa stanovišta srpskog naroda Račan je negativna ličnost jer je manipulisao njegovim poverenjem, nije osudio zločine nad njim i progone. Čak je na haškom tribunalu izjavio da su Srbi sami krivi za sopstveni progon i etničko čišćenje jer su njihovi lideri pozivali na egzodus.

1944-2007

30.april 2007.

U kineskom gradu Čangdžou, na istoku zemlje, u provinciji Đijangcu, svečano je otvoren za vernike, budistički hram Tjaning, najveća pagoda na svetu - simbol sveopšteg prosperiteta Kine kao i ponovnog oživljavanja tradicionalnog budizma u toj zemlji. Ceremoniji otvaranja hrama prisustvovalo je 108 poglavara raznih budističkih asocijacija i hramova iz čitavog sveta.

Maj 2007

03.maj 2007.

Umro američki kosmonaut Volter Marti Šira, jedini koji je leteo u svemir sa sva tri tipa američkih kosmičkih brodova, treći koji je obleteo Zemlju, kao i peti američki kosmonaut uopšte. (1923-2007 -84-) Prvi kosmički let izveo je 3.oktobra 1962. brodom „Merkjuri-Atlas 8“ i napravio šest krugova oko Zemlje. Za vreme drugog kosmičkog leta, decembra 1965.godine, koji je trajao više od 24 časa, Šira je bio komandir broda „Džemini-6“.

Umro Slobodan Novaković, filmski i televizijski stvaralac, srpski (jugoslovenski) dramaturg, reditelj, scenarista, novinar, urednik i voditelj. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 14.april 1939. - Umro: Beograd/Srbija 03.maj 2007.) Po obrazovanju dramaturg, autor je popularnih, humorističkih serija: "Muzikanti", "Građani sela luga", "Kamiondžije", "Diplomci", "Ljubav na seoski način", "Mladići i devojke" kao i serije "Sivi dom". Bio je urednik i voditelj hronika Festa i Beogradske hronike, glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa i glavni urednik Televizije Beograd. Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi Josipa Kulundžića. Počeo je da radi 1967. godine u TV Beograd u kojoj je radio pune tri decenije. Novaković je 1971. godine bio nagrađen za režiju na Prvom festivalu sportskog filma Bled, a za "Vreme konja" 1972. osvojio je Gran pri televizijskog festivala u Minhenu. Usledila je zatim i režija popularne igrane TV serije "Filip na konju" (1974), nagrada "Zlatna harfa" na festivalu u Dablinu za muzički TV film "Rodoslov" i još mnogo priznanja i odlikovanja. Objavio je i pet video-kaseta "Slike i zvuci Slobodana Novakovića", izbor iz svojih TV režija, u izdanju PGP-a (1997). Novakovićevo ime i stvaralaštvo vezuje se i za beogradski Fest i Festival autorskog filma, za dugogodišnju saradnju sa "Ježom" u kojem je objavljivao satire, za suđenje na fudbalskim utakmicama, a on je posebnu ljubav gajio i prema Fudbalskom klubu "Partizan", u čijoj je upravi bio niz godina.

1939-2007

05.maj 2007.

Kenijski avion, tipa "Boing 737-800", sa 105 putnika i devet članova posade srušio se na jugu Kameruna. Avion koji je tog jutra poleteo iz kamerunskog grada Duale za Najrobi, srušio se na jugu Kameruna u blizini grada Lolodorfa, na oko 250 kilometara južno od Duale. U avionu kompanije "Kenija erlajnz" koji je leteo iz Obale Slonovače, a sleteo je u Kamerun kako bi pokupio putnike, nalazili su se državljani čak 23 zemlje.

06.maj 2007.

Umro hrvatski (jugoslovenski) kompozitor Đorđe Novković, najtiražniji kompozitor pop muzike u bivšoj Jugoslaviji. (Rođen: Vladimirci/Kraljevina Jugoslavija (Srbija pod nemačkom okupacijom)/Srbija 02.septembar 1943. - Umro: Zagreb/Hrvatska 06.maj 2007.) Novković je 1960-tih svirao sa sarajevskom grupom "Indeksi", a zatim je osnovao grupu "Pro Arte". Njegove pesme je izvodila plejada poznatih interpretatora: Gabi Novak, Tereza Kesovija, Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Arsen Dedić, Neda Ukraden, Mišo Kovač. Upamćen je i po pesmi "Danke Dojčland", koja je nastala u znak zahvalnosti Nemačkoj za njeno zalaganje za međunarodno priznanje nezavisnosti Hrvatske januara 1992. Rođen u mešovitoj srpsko-hrvatskoj porodici. Đorđev otac Vukašin je bio violinista, pa je njegov muzički talenat otkriven rano. Ploče izvođača za koje je on komponovao prodavane su u više od 100 miliona primeraka. Od 1989. do 2000. godine živeo je u Rovinju. Njegova pesma Don't ever cry u izvođenju grupe Putokazi bila je prva hrvatska predstavnica na takmičenju za Pesmu Evrovizije 1993. Dobio je nagradu Porin za životno delo. Učestvovao je na gotovo svim festivalima u Hrvatskoj, ali i na prostoru bivše Jugoslavije i dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Napisao je više od 2500 pesama i prodao više od 20 miliona ploča. Od 1997. godine postao je suvlasnik i direktor programa u najvećoj hrvatskoj izdavačkoj kući „Croatia Records“. Njegov sin je poznati hrvatski pevač Boris Novković.

1944-2007

07.maj 2007.

Umro srpski (jugoslovenski) pesnik, akademik Stevan Raičković. (1928-2007 -78-) Studirao je na Folološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje poeziju u „Književnosti, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda i urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Objavio je više od 20 zbirki pesama i nekoliko knjiga eseja. Prvi zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. Prevodio je rusku poeziju i to Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, kao i Borisa Pasternaka, ali i Šekspirove sonete i Frančeska Petrarku („Deset ljubavnih soneta“). Raičkovićeva poezija objavljivana je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada – Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven“, Njegoševe, Dučićeve, „Branko Miljković“, „Ljubiša Jocić“, „Goranov venac“, nagrade za prevodilaštvo „Miloš N. Đurić“, kao i Sedmojulske nagrade i Oktobarske nagrade grada Beograda.

08.maj 2007.

U Severnoj Irskoj posle višegodišnje suspenzije i direktne uprave vlade iz Londona, obnovljena lokalna vlast i oformljeni severnoirski parlament i vlada. Mirovni proces u Severnoj Irskoj je otpočeo još početkom devedesetih godina XX veka dok je ozvaničen aprila 1998. kada su okončani sukobi sa irskim nacionalistima koji su trajali 30 godina i u kojima je 3 500 ljudi izgubilo život.

Najmanje 21 civil, uključujući žene i decu, kao i jedan pripadnik koalicionih snaga, poginuli su u vazdušnim napadima američkih snaga tokom sukoba sa pobunjenicima u južnom Avganistanu u distriktu Sangin.

12.maj 2007.

Najmanje 27 ljudi poginulo, a više od 100 je ranjeno u pakistanskom gradu Karačiju, u najžešćoj razmeni vatre od početka političke krize koja se pretvorila u otvoren sukob između vladinih snaga i opozicije, nakon što je pakistanski predsednik Pervež Mušaraf smenio predsednika Vrhovnog suda.

U eksploziji bombe na pijaci u turskoj luci Izmir povređeno je 15 ljudi. Bomba je bila pričvršćena za bicikl, ostavljen na pijaci u četvrti Bornova. Procenjeno je da iza terorističkog akta stoji kurdska PKK. Izmir je, posle Istanbula, najveća luka u Turskoj, ali i veliki turistički centar.

13.maj 2007.

Predstavnica Srbije Marija Šerifović pobedila pesmom "Molitva" na 52. nadmetanju za Pesmu Evrovizije održanom u Helsinkiju u Finskoj, u Hartval Areni.

Poginulo 30, a ranjeno 50 ljudi u eksploziji kamiona bombe na severu Iraka. Meta napada bilo je središte vodeće kurdske političke partije - Kurdistanske demokratske partije (KDP) Masuda Barzanija, lidera autonomnog kurdskog regiona, na severu Iraka, u Mahmuru, oko 50 kilometra južno od Ibrila. Odgovornost za taj napad preuzela je međunarodna teroristička mreža Al Kaida.

Najmanje milion Turaka koji podržavaju svetovnu državu okupilo se u gradu Izmiru kako bi protestvovalo protiv proislamističke orjentacije vlade - u strahu da će sekularni koncept države kakav je ustrojio Kemal Ataturk biti poništen.

15.maj 2007.

Više od 60 talibanskih pobunjenika ubijeno u vazdušnim udarima avganistanskih i koalicionih snaga na dve baze pobunjenika u Kandaharu, provinciji na jugu Avganistana. U napadima su poginuli regionalni komandanti mula Abdul Hakim, mula Abdul Manan i mula Zarif.

Najmanje 24 osobe poginule a 30 je povređeno u eksploziji bombe u hotelu u pakistanskom gradu Pešavaru. Bomba je eksplodirala na recepciji četvorospratnog hotela "Merhaba", koji se nalazi u starom delu grada, u blizini džamije Masdžid Mohabat Kan.

Najmanje 45 ljudi poginulo, a 60 je povređeno kada je kamion-bomba pun gasa hlora eksplodirao blizu pijace u šiitskom selu Abu Sejdah, u iračkoj proviniciji Dijala, severoistočno od Bagdada.

16.maj 2007.

Umro jedan od najplodnijih srpskih (jugoslovenskih) novinara-satiričara Branislav Đuričić. (1925-2007 -81-) Bio je pokretač poratnog izdanja časopisa „Jež“, emisije „Veselo veče“, serije „Porodica Jovanović. Novinarsku karijeru započeo je 1948. u agenciji Tanjug, nakon čega je radio u listu „Jež“ koji je obnovio, i u Radio Beogradu. Bio je jedan od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih humorista i satiričara, a njegov najuspešniji projekat bila je popularna zabavno-humoristička radio-emisija ,,Porodica Jovanović”, koja je emitovana prvi put na Radio Beogradu 1981. godine. Bio je autor preko 1.400 tekstova za emisiju ,,Veselo veče”, u kojoj su učestvovali neki od naših najpoznatijih glumaca. Za taj i druge medijske projekte dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja: Godišnju nagradu Radio-televizije Beograd (1982), Nagradu „Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije (1982), Oktobarsku nagradu Skupštine Beograda (1985). Na anonimnom konkursu Radio-televizije Beograd 1969. dobio je prvu nagradu za radio-komediju ,,Rođaci za gotovo”. Po oceni kritičara bio je jedan od najistaknutijih predstavnika angažovanog humora i satire na jugoslovenskom prostoru.

17.maj 2007.

Svečanim potpisivanjem Akta o kanonskim vezama između Moskovske patrijaršije i Ruske crkve u dijaspori (Zagranične) okončan višedecenijski raskol Ruske pravoslavne crkve. Milioni Rusa su tokom i posle građanskog rata (1917. - 1924.) napustili Rusiju, zbog neslaganja s novim poretkom. U Konstantinopolju su 1920. izbegli ruski arhijereji, oformili Visoku crkvenu upravu u dijaspori. Na čelu te grupacije, kao najstariji jerarh, nalazio se mitropolit kijevski i galički Antonije (Hrapovicki). Središte zagranične ruske crkve nalazilo se od 1921. u Srbiji (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) u Sremskim Karlovcima (zbog toga je često nazivana i "karlovačka"). U Karlovcima je održan i Prvi ruski crkveni sabor u dijaspori. Zbog podrške obnovi monarhije u Rusiji pod Romanovima odnos sa patrijaršijom u Moskvi bio je nepomirljiv. Mitropolit Antonije je do smrti živeo u Srbiji, umro je avgusta 1936. i sahranjen je u kripti Iverske kapele u Beogradu. I posle ujedinjenja Ruska crkva u dijaspori zadržava administrativnu autonomiju, ali je uspostavljeno duhovno, euharistisko i mistično jedinstvo.

Vlada Dubaija nagradila sa 50.000 dirhama (13.600 dolara) 63-godišnjeg Pakistanca Mohamada Nazjera, baštovana, zato što nikada, tokom 28 godina rada, nije zakasnio na posao. Nagrada odgovara visini 49 njegovih jednomesečnih plata.

Ronaldu Dagetu (43), koji je od 1982. šest puta proglašavan krivim za vožnju u pijanom stanju, sud države Njujork izrekao kaznu doživotne robije zbog "smrtonosnog nepoštovanja okoline".

18.maj 2007.

Umro Mika Špiljak , jugoslovenski i hrvatski političar i državnik, predsednik SIV-a i Predsedništva SFRJ, narodni heroj. Obavljao je dužnost predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV) od 16. maja 1967. do 18. maja 1969. U periodu od 15. maja 1983. do 15. maja 1984. godine obavljao je funkciju predsednika Predsedništva SFRJ.

20.maj 2007.

Najmanje 48 ljudi poginulo u palestinskom izbegličkom logoru na severu Libana u sukobima libanske vojske i ekstremista povezanih sa međunarodnom terorističkom mrežom Al Kaida.

Srpska teniserka Jelena Janković pobedila u finalu "Italian opena" - otvorenog prvenstva Italije, ruskinju Svetlanu Kuznjecovu.

Alpinistička ekspedicija Srbije osvojila Mont Everest.

23.maj 2007.

Izrečena je presuda dvanaestorici optuženih za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića. Osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.

24.maj 2007.

Poginulo 38 rudara u eksploziji metana u rudniku uglja “Jubilejnaja” u Kamerovskoj oblasti u zapadnom Sibiru u Rusiji. Eksplozija se dogodila na 520 metara dubine, kada se pod zemljom nalazilo 217 rudara.

Umro američki pijanista Ben Vajsman koji je napisao ili bio koautor oko 60 pesama Elvisa Prislija. (1921-2007 -85-) „Ludi profesor“, kako ga je Prisli nazivao, komponovao je muziku za filmove u kojima je glumio „kralj rokenrola“ kao što su „Jailhouse Rock“, „Gl Blues“ i „Blue Hawaii“. Pisao je i za mnoge druge zvezde poput Barbare Strejsend, Džonija Matisa i Bobija Vija.

30.maj 2007.

Umro francuski glumac i režiser Žan-Klod Brijali, jedan od stubova francuske kinematografije u rangu sa Filipom Noarom. (1933-2007 -74-) Rodom iz Alžira, Brijali je 1959. skrenuo pažnju na sebe ulogom u „Lepom Seržu“ Kloda Šabrola. Tokom bogate karijere glumio je u više od 200 filmova, koje su, između ostalih režirali i Trifo, Romero, Leluš, Žan Klod Godar. Bio je vlasnik i direktor pariskog pozorišta „Le Buf“. Režirao je sam nekoliko filmova, od kojih je poslednji „Gospodin Maks“ snimljen 2006.

Jun 2007

01.jun 2007.

Svih 30 putnika utopilo se nakon što se prevrnuo brod koji se kretao ka ostrvu Kjati na jezeru Viktorija u Ugandi.

02.jun 2007.

Udavilo se 60 ljudi prilikom potonuća broda koji je prelazio reku Helmand, u istoimenoj južnoj avganistanskoj provinciji.

12.jun 2007.

Umro baron Gi de Rotšild, francuski bankar, jedna od najkrupnijih ličnosti svetskih finansija. (Rođen: Pariz/Francuska 21.maj 1909. - Umro: Pariz/Francuska 12.jun 2007.) Baron Gi Eduar Alfons Pol de Rotšild je rođen u Parizu u dvorcu Rotšildovih, kao sin barona Eduarda de Rotšilda (1868–1949) i njegove supruge, bivše Žermen Alis Halfen (1884–1975). Imao je troje braće i sestara. Gijev stariji brat, Eduard Alfons Emil Lionel (1906–1911), umro je sa četiri godine od upale slepog creva; takođe je imao dve mlađe sestre, Žaklin i Betsabe. Bio je pra-praunuk nemačkog patrijarha porodice Rotšild Majera Amšela Rotšilda (1743–1812), koji je osnovao porodično bankarstvo u 18. veku u Frankfurtu, Nemačka. Tokom nacističke okupacije za vreme Drugog svetskog rata, prebegao je u SAD i kasnije u London, gde se priključio pokretu otpora generala Šarla de Gola. Bio je ujedno i predsednik Severne železničke kompanije između 1949. i 1968. godine, predsednik Francuske banke između 1968. i 1978. godine te predsednik Societé Imétal od 1975. do 1979. godine. Rotšild je vodio porodičnu finansijsku imperiju i predsedavao je bankom "Rotšild Frere" od 1967. do 1979. Baron Gi de Rotšild je bio patrijarh francuskog ogranka čuvene bankarske porodice Rotšild i osnivač Ujedinjenog jevrejskog fonda, kojim je predsedavao više od tri decenije. Pod njegovim vođstvom je obnovljena Rotšildova pariska banka nakon što je zaplenjena tokom Drugog svetskog rata i ponovo nakon preuzimanja vlasti 1980-ih. Kada je banku 1981. nacionalizovala socijalistička vlada Fransoa Miterana, Rotšild je u besu napustio Francusku i preselio se privremeno u Njujork. Godine 1984, Rotšildov sin David i njegov rođak Erik de Rotšild dobili su dozvolu od socijalističke vlade da osnuju novu banku. Zabranjeno korišćenje porodičnog imena, banka je dobila ime Paris Orleans Bankue. Sa izborom degoliste Žaka Širaka za francuskog premijera 1986. godine, ograničenja na ime banke su ukinuta. Banka je preimenovana u Rothschild et Associes Bankue, a kasnije u Rothschild & Cie Bankue. Pored bankarskih i poslovnih interesa, Gi de Rotšild je poznat širom sveta i zbog porodičnog vina Chateau Lafite Rothschild, kao i zbog svojih rasnih trkačkih konja. Iz dva braka Gi je dobio dva sina: David Rene de Rotšild (rođen 1942) i Eduard de Rotšild (rođen 1957).

1909-2007

14.jun 2007.

Umro Kurt Valdhajm bivši predsednik Austrije i nekadašnji generalni sekretar UN, jedna od najkontraverznijih ličnosti XX veka. (Rođen: Sankt-Andre Verdern/Austrija 21.decembar 1918. - Umro: Beč/Austrija 14.jun 2007.) Njegov otac bio je Čeh poreklom. Promenio je prezime Vaclavik u Valdhajm godine kada je okončana vladavina Habzburške dinastije kolapsom Austro-Ugarske monarhije 1918.godine. Kurt je služio vojsku u Austrijskoj armiji 1936-37.godine. Diplomirao je 1939.godine na Bečkoj diplomatsko-konzularnoj akademiji. Početkom 1941.godine postaje vojnik nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata njegova služba u Hitlerovoj armiji biće povezana sa ratnim zločinima počinjenim nad srpskim stanovništvom u Jugoslaviji što će biti obelodanjeno tek 1986.godine prilikom njegovog izbora za predsednika Austrije, kada je i izbila „afera Valdhajm“. Na osnovu jugoslovenskog dosijea F-25572 od 17. novembra 1947. godine Valdhajm je uvršćen na listu ratnih zločinaca UN. Valdhajm je na sve načine pokušavao da dokaže da je bio običan vojnik i da nije odgovoran za ratne zločine. Velika Britanija i SAD su ga ipak stavile na listu osoba kojima je zabranjen ulazak na njihovu teritoriju što se nije promenilo do kraja njegovog života. Veliko interesovanje istoričara vladalo je za Valdhajmovu ulogu u bici na Kozari leta 1942.godine kada je oko 68 000 ljudi, žena i dece oterano u ustaški koncentracioni logor Jasenovac. Za zasluge u bici na Kozari Kurt Valdhajm je odlikovan od strane ustaškog poglavnika Ante Pavelića srebrnom medaljom. I pored svoje nerazjašnjene uloge u službi nacističke mašinerije smrti, Valdhajm je neposredno nakon svršetka Drugog svetskog rata uspešno započeo svoju diplomatsku karijeru. Već 1945.godine obavljao je diplomatsku službu u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije i učestvovao u međunarodnim pregovorima u Parizu, Londonu i Moskvi.

1918-2007

Bio je poslanik u austrijskom parlamentu da bi potom preuzeo dužnost austrijskog ambasadora u Kanadi. Funkciju ministra inostranih poslova Austrije obavljao je od 1968. do 1972.godine. Četvrti po redu generalni sekretar UN postaje 1972.godine ostavši na tom položaju do 1981. Dužnost devetog po redu predsednika Austrije je obavljao od 1986. do 1992.godine. . U periodu u kojem je obavljao predsedničku funkciju ostaće upamćen kao najusamljeniji predsednik kojeg niko nije zvao u posetu. "Afera Valdhajm" ponovo je uzburkala javnost 2002.godine kada je njujorški list "Dejli mejl" objavio da je Valdhajm do tada primio više od 2,3 miliona dolara "specijalne penzije" od UN. List je postavio pitanje zašto poreski obveznici plaćaju apanažu "starom nacisti", ilustrujući tekst Valdhajmovom fotografijom u SS uniformi, snimljenoj tokom Drugog svetskog rata u Bosni. Kurt Valdhajm će ostati jedna od najkontraverznijih ličnosti XX veka. Iako je njegovo ime bilo na listi ratnih zločinaca UN i da su za njegovu ratnu prošlost znali SSSR, Velika Britanija , SAD i Jugoslavija osnivači Ujedinjenih nacija, on je ipak bio „uvaženi“ generalni sekretar ove svetske organizacije u dva mandata. Zašto, ostaće možda zauvek enigma. Kurt Valdhajm je umro u 88 godini života u Beču od posledica srčanog udara.

17.jun 2007.

Najmanje 35 ljudi poginulo, a više od 30 povređeno u Kabulu kada je talibanski bombaš samoubica digao sebe u vazduh i razneo policijski autobus. Eksplozija se dogodila na autobuskoj stanici ispred policijske stanice u centru grada.

Umro Đanfranko Fere, italijanski arhitekta i modni kreator, umetnički direktor modne kuće "Kristijan Dior". (1944-2007 -62-) Poznatiji kao „arhitekta italijanske mode”, Fere je započeo karijeru 1970. godine. Sve do 1990. bavio se isključivo ženskom visokom modom, da bi devedesetih godina svoju kreativnost i eleganciju proširio i na mušku modu. Devedesetih godina postaje jedan od vodećih kreatora poznate francuske modne kuće Kristijan Dior, a posle osam godina se vraća u Italiju gde nastavlja rad na prvoj muškoj kolekciji modne kuće Fere.

19.jun 2007.

Najmanje 87 ljudi je poginulo, a 224 osobe su povređene u eksploziji kamiona bombe u centru Bagdada. Eksplozija se dogodila u blizini šiitske džamije Hilani, u trgovačkoj četvrti Sinak, a vozilo je bilo parkirano na gradilištu u blizini džamije.

21.jun 2007.

U Bosni i Hercegovini za vreme rata izmedju 1991. i 1995. poginulo ukupno 97 207 osoba prema podacima projekta Istraživačko-dokumentacionog centra u Sarajevu.

23.jun 2007.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik, režiser i akademik Pavle Ugrinov. (1926-2007 -81-) Sa prvom generacijom diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogradu, na Odseku za režiju. Pored rada u pozorištima bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a od osnivanja Televizije Beograd urednik je dramskog i serijskog programa. Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku predstavu „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa sa kojom je to pozorište otvoreno. Objavio je više od 20 knjiga romana, eseja, pripovedaka, studija, kritika, drama. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog prozorja , Saveta Muzeja savremene umetnosti, Saveta BITEF-a, Izdavačkog saveta Nolita, Programskog saveta RTV Beograd. Dobitnik je više književnih nagrada uključujući NIN-ovu, Brankovu i Nolitovu.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik, publicista i novinar Vasa Popović. (1913-2007 -84-) Popović se u književnosti predstavio zbirkom pesama Sremski zagrljaji, koja je štampana 1952. godine, da bi se dve godine kasnije predstavio i zbirkom pripovedaka Volite se ljudi. Usledilo je još desetak zbirki priča i jedan roman. Sve njih karakteriše osoben tip humorističkog, šeretskog pripovedanja, natopljenog beskrajnim čovekoljubljem i toplinom. Popović je bio dugogodušnji novinar i urednik Ježa, Politike i NIN-a i veliki prijatelj Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog. Autor je više humorističkih TV serija i antologije humora pod nazivom Antologija leve strane. Britak i duhovit pisao je humoreske za „Politiku“. Neposredno posle Titove smrti napisao je humoresku „Bure“ sa aluzijom na budući raspad Jugoslavije, zbog čega je hitno udaljen iz javnog života.

25.jun 2007.

Britanski vojnici su se posle 37 godina, povukli iz područja Južnog Armaa, na jugu Severne Irske na granici sa Republikom Irskom, koje je decenijama važilo kao ključna baza Irske republikanske armije (IRA). Tokom 37 godina pojačanog prisustva britanske vojske u Severnoj Irskoj poginula su 763 vojnika i oko 3 500 građana.

29.jun 2007.

Kompanija "Epl" predstavila prvi "ajfon".

Jul 2007

07.jul 2007.

Proglašeno je "novih" sedam svetskih čuda tokom svečanosti na stadionu Benfike u Lisabonu. Veliki zid u Kini, Petra u Jordanu, Statua Hrista Spasitelja u Brazilu, Maču Piču u Peruu, piramida Čičen-ica u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tadž Mahal u Indiji. Do ovakvog izbora je došlo glasovima oko 100 miliona ljudi širom sveta putem interneta i mobilnih telefona. Kritičari ovog izbora među kojima i UNESKO smatrali su da svetska čuda ne treba birati javnim glasanjem. Egipatske piramide u Gizi su jedine ostale sa izvorne liste sedam svetskih čuda starog veka, na kojoj su se još nalazili Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji.

Najmanje 100 ljudi poginulo, a 250 ranjeno u Tuz Kurmatu, gradu na severu Iraka, kada je na prepunoj pijaci bombaš-samoubica digao u vazduh kamion pun eksploziva.

08.jul 2007.

U napadu kamionom vozač-samoubica južno od Bagdada usmrtio 23 regruta, dok je 27 povređeno. Kamion napadača samoubice udario je u vozilo s regrutima koji su putovali iz regrutnog centra u gradu Faludži a napad se dogodio kod mesta Hasva.

10.jul 2007.

Umro srpski scenograf Dragoljub Ivkov, jedan od najaktivnijih ljudi u jugoslovenskoj kinematografiji. (1931-2007 -76-) Od 1951. amaterski se bavio filmom, sa velikim uspehom. Arhitekta po obrazovanju, Ivkov je profesionalno radio od 1960. kao filmski arhitekta. Potpisao je scenografiju u više od 30 domaćih ostvarenja i koprodukcija u delima Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva, Kokana Rakonjca, Marka Babca, Aleksandra Petkovića. U Puli je 1967. dobio glavnu nagradu za scenografiju Pavlovićevog filma „Buđenje pacova“ a 1976. Zlatnu arenu za film „Čuvar plaže u zimskom periodu“ Gorana Paskaljevića. Bio je scenograf i u filmovima „Kad budem mrtav i beo“, „Misterije organizma“, „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Kvar“, „Hajduk“, „Tesna koža“. Režirao je dva dugometražna igrana filma:“Pošalji čoveka u pola dva“ i „Siroma sam al sam besan“.

11.jul 2007.

Pakistanske snage bezbednosti proterale naoružane verske ekstremiste iz Crvene džamije, okončavši osmodnevnu opsadu i ulične borbe u kojima je poginulo više od 80 ljudi. Naoružani verski ekstremisti su u Crvenoj džamiji (Lal Masdžid) u Islamabadu navodno držali 150 talaca, među kojima je bilo žena i dece. Prethodnog dana vojska je napala medresu da bi isterala ekstremiste. U napadu je poginulo devet vojnika i više od 50 ekstremista, uključujući i vođu radikalnih islamista protalibanskog sveštenika Abdula Rašida Gazija.

12.jul 2007.

Puštena u rad Teslina fontana u Beogradu. Na uglu Krunske i Ulice Prote Mateje u Beogradu se nalazi izum, koji je trebalo celom svetu da pokaže svu moć vode i jedne pumpe. Puštena je u rad na Petrovdan 2007. godine povodom 115 godina postojanja Beogradskog vodovoda. Te 2007.godine je obeleženo i 150 godina od rođenja Nikole Tesle. Tesla je svojevremeno napisao: „Fontana će pružati veličanstveni prizor, zanosan i podsticajan". Tesla je napisao da se u fontanu mogu dodati i razne boje, osvetljenje, pa čak i mirisi. Zanimljivo je i to da se, zbog načina konstrukcije, u njoj ne mogu razmnožavati insekti.

15.jul 2007.

Poginulo najmanje 40 ljudi a 30 je povređeno u napadima pobunjenika, uključujući bombaša samoubicu na severozapadu Pakistana. Meta napada bili su građani koji su se zbog testiranja i regrutovanja za policiju okupili u gradu Dera Ismail Kan.

16.jul 2007.

U zemljotresu jačine 6,8 Rihtera s epicentrom u Japanskom moru, koji je pogodio obalu najvećeg japanskog ostrva Honšu poginulo devet, povređeno blizu 1.000 ljudi, dok je više od 12.000 evakuisano.

Najmanje 80 ljudi ubijeno a 150 ranjeno u Kirkuku, gradu na severu Iraka, u dva napada automobilima bombama na kancelariju Patriotskog saveza Kurda kao i na jednu pijacu.

18.jul 2007.

Poginulo najmanje 200 osoba u avionskoj nesreći prilikom sletanja aviona na aerodrom Kongonjas u brazilskom gradu Sao Paolo. Avion tipa “Erbas A320”, brazilske kompanije “TAM”, sa 176 putnika i članova posade, zapalio se prilikom sletanja na aerodrom Kongonjas u Sao Paolu. Pilot aviona je po sletanju prekasno počeo da koči, pa je avion produžio kretanje, napustio pistu, probio zid oko aerodroma i prešavši preko veoma prometnog autoputa udario u benzinsku pumpu i obližnji kargo terminal. Osim putnika u avionu, život je izgubio i veći broj osoba na zemlji.

23.jul 2007.

"Srbijašume" objavile da su kao posledica nezapamćenih vrućina u periodu od 16. do 22. jula šumski požari zahvatili 47 lokaliteta na teritoriji Srbije. Ukupno je požarima u Srbiji bila zahvaćena površina od 3.513 hektara.

Umro bivši avganistanski kralj Muhamed Zahir Šah. (1914-2007 -92-) Na tronu se nalazio formalno od 1933. stvarno od 1953. do 1973. kada ga je svrgnuo rođak, princ Daud. Iz Italije se 2002. vratio u zemlju, gde je živeo kao običan građanin. Izdanak je stare loze paštunskih vladara, period njegove vladavine upamćen je kao jedno od najmirnijih razdoblja u burnoj istoriji Avganistana. Njegovim svrgavanjem 1973. okončana je 200-godišnja vladavina dinastije Durani.

25.jul 2007.

Poginulo najmanje 50 ljudi a 160 je ranjeno u dva teroristička napada izvedena putem automobila-bombi u Bagdadu dok su Iračani slavili ulazak fudbalske reprezentacije Iraka u finale Azijsog kupa.

27.jul 2007.

U eksploziji kamiona bombe u Bagdadu, u blizini pijace Karadah, prepunoj kupaca, u šiitskom delu grada, poginulo 61 lice a 94 ljudi je ranjeno. Od eksplozije je izgorelo desetak automobila i zapalila se trospratna zgrada.

28.jul 2007.

Umro srpski (jugoslovenski) pevač i pisac Dušan Prelević. (1948-2007 -58-) Profesionalno se bavio muzikom od 1965. Bio je član Korni grupe, a potom solista. Snimio je nekoliko ploča. Posebno je upamćena njegova uloga u tada kultnoj predstavi "Kosa" "Ateljea 212". Poslednjih dvadesetak godina objavljivao je priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, "Dugi". Autor je tri knjige pripovedaka i scenarija za film "Poslednji krug u Monci".

30.jul 2007.

Britanska vojska okončala 38 godina dugu vanrednu operaciju u Severnoj Irskoj, pošto je prethodno ukinuta direktna uprava Londona i formirana redovna civilna uprava. Reč je o najdužoj operaciji u istoriji oružanih snaga Velike Britanije započetoj 1969. U Severnoj Irskoj je i dalje ostalo oko 5.000 redovnih britanskih vojnika ali je kompletna bezbednost u tom delu Ujedinjenog Kraljevstva prepuštena lokalnoj policiji. Od početka izbijanja sukoba između katolika i protestanata 1969. u Severnoj Irskoj je službovalo preko 300.000 britanskih vojnika, pri čemu su poginula 763 vojnika i oko 3.500 civila.

Umro švedski pozorišni, filmski, radio i TV reditelj Ingmar Bergman, trostruki dobitnik Oskara. (Rođen: Upsala/Švedska 14.jul 1918. - Umro: Faro/Švedska 30.jul 2007.) Smatra se jednim od najvećih i najuticajnijih režisera moderne kinematografije. Ingmar Bergman rođen je kao sin Erika Bergmana, luteranskog sveštenika i kasnijeg kapelana Kraljevine Švedske, i njegove žene, Karin valonskog porekla. Bergman je posle studija na Univerzitetu u Stokholmu bio pomoćnik direktora Kraljevske opere u Stokholmu, a zatim direktor nekoliko pozorišta. Režirao je u Malmeu, Stokholmu, Geteborgu, Londonu, Kopenhagenu, Oslu. U svojoj dugoj stvaralačkoj karijeri režirao je 62 filma, od kojih je većinu napisao, a među kojima i nekoliko remek-dela sedme umetnosti: Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode, Devičanski izvor, Strast, Dodir, Čarobna frula, Zmijsko jaje, Fani i Aleksandar... U njima Bergman uspeva da spoji filozofska meditiranja o smislu egzistencije uopšte, sa do savršenstva iznijansiranim briljantnim filmskim jezikom. Režirao je i preko 170 pozorišnih komada. Za svoj umetnički rad nagrađen je sa tri Oskara. Bergman je takođe bio rangiran kao 8. na listi „Najboljih reditelja svih vremena“ 2002. godine. Većina njegovih filmova je smeštena u krajolike njegove rodne Švedske. Teme su uglavnom sumornost, bolest, izdaja i ludilo. Bergman se povukao iz filmskog stvaralaštva u decembru 2003. Imao je operaciju kuka u oktobru 2006. i teško se oporavljao. Umro je u snu u 89. godini. Bergman se ženio pet puta i imao devetoro dece od kojih je jedno umrlo pre njega.

1918-2007

Umro italijanski filmski režiser Mikelanđelo Antonioni. (1912-2007 -94-) Proslavio se filmovima "Uvećanje" i "Avantura". Antonioni "pesnik s kamerom" ostavio je za sobom 25 filmova. Radio je kao scenarista za Roberta Roselinija, Federika Felinija i Marsela Karnea, da bi prvi put stao iza kamere 1942, snimajući dokumentarne filmove ("Ljudi sa reke Po"). Prvi dugometražni film - "Hronika jedne ljubavi" snimio je 1950. Njegov film "Avantura" je proglašen remek delom i smatra se jednim od deset najboljih ostvarenja u istoriji kinematografije. Oskara za životno delo dobio je 1995. Ostala dela: "Noć", "Pomračenje", "Crvena pustinja", "Kota Zabriski", "Profesija: reporter", "Orao je imao dve glave", "Iznad oblaka" (sa Vimom Vendersom) omnibus "Eros" (sa Vong Kar Vajem i Stivenom Soderbergom).

Avgust 2007

02.avgust 2007.

Na dubini većoj od 4 km na dno Severnog ledenog okeana, na Severnom polu, postavljena ruska trobojka od titanijuma. Dve ruske mini-podmornice "Mir-1" i "Mir-2" u okviru ekspedicije "Arktik-2007" spuštene su na dno Severnog ledenog okeana - na Severnom polu, na dubinu veću od četiri kilometra, gde je postavljena ruska trobojka od titanijuma. Pored naučne, ruska ekspedicija imala je i političku dimenziju pošto Rusija polaže pravo na tu zonu bogatu energetskim resursima.

Ukupno 13 osoba poginulo, a 69 povređeno kada se srušio središnji deo mosta preko reke Misisipi koji je spajao dve glavne saobraćajnice u američkom gradu Mineapolisu.

03.avgust 2007.

Oko 150 ljudi se utopilo u Sijera Leoneu, pošto se brod na kome su se nalazili prevrnuo usled jakih pljuskova na ušću reke Veliki Skarsis u Atlantski okean. Brod sa oko 200 putnika kretao se od prestonice Fritaun ka gradu Rokpur.

04.avgust 2007.

Umro američki pevač i tekstopisac Li Hejzelvud, najpoznatiji po pesmi " These Boots Are Made for Walkin " napisanoj za Nensi Sinatru. (1929-2007 -78-) Hejzelvud je stekao slavu radom sa kćerkom slavnog Frenka Sinatre, za koju je napisao i "Sugartown" i "Some Velvet Morning ". Producirao je i " Something Stupid " koju je Nensi Sinatra snimila u duetu sa svojim legendarnim ocem 1967. Snimio je veliki broj solo albuma, kao i tri sa Nensi Sinatrom naslovljena " Nancy & Lee" .

09.avgust 2007.

Filipinske trupe u intenzivnim borbama protiv islamskih ekstremista na južnom ostrvu Jolo ubile najmanje 54 osobe. Islamski ekstremisti su pripadnici grupe Abu Sajaf, koja je povezana s Al-Kaidom i nalazi se na američkoj listi terorističkih organizacija.

12.avgust 2007.

Veliki dan srpskog sporta – tri finala tri trijumfa – vaterpolo reprezentacije Srbije, tenisera Novaka Đokovića i teniserke Ane Ivanović. Vaterpolo reprezentacija Srbije trijumfovala je u Svetskoj ligi, pošto je u finalnoj utakmici završnog turnira u Berlinu pobedila reprezentaciju Mađarske. Novak Đoković pobedio je na turniru masters serije u Montrealu pošto je u finalu potukao favorita Rodžera Federera, a u finalu WTA turnira u Los Anđelesu Ana Ivanović je ubedljivo trijumfovala nad Ruskinjom Nađom Petrovom.

13.avgust 2007.

Najmanje 36 osoba izgubilo život kada se srušio most u izgradnji, u centralnoj Kini. Most dug 320 metara je građen preko reke Điantuo u jugoistočnoj provinciji Hunan. Naknadno je utvrđeno da se konstrukcija srušila pošto beton koji je korišćen nije bio armiran. Na gradilištu su u trenutku nesreće bila 123 radnika.

14.avgust 2007.

Više od 30 civila poginulo a preko 60 je povređeno u sukobima u Mogadišu, prestonici Somalije. Sukobi su počeli kada su pobunjenici napali baze vojske Somalije.

Najmanje 400 ljudi poginulo, a oko 200 ranjeno u četiri gotovo istovremena napada bombaša samoubica na pripadnike verske zajednice Jazidi, blizu Katanije, 120 kilometara zapadno od Mosula, na severozapadu Iraka. Četvorica bombaša samoubica, koji su vozili cisterne s gorivom, aktivirali su gotovo istovremeno eksplozivne naprave u naselju nedaleko od Katanije. Jazidi, specifična verska grupa, po etničkoj pripadnosti uglavnom su Kurdi. Napad su izveli sunitski islamisti Al Kaide.

Umrla hrvatska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica, komičarka Nela Eržišnik (Nevenka Maras). (Rođena: Banja Luka/Kraljevina SHS/Bosna i Hercegovina 18.jun 1922. - Umrla: Volosko,Opatija/Hrvatska 14.avgust 2007.) Rođena je pod imenom Nevenka Maras, a potom uzela ime Marija Blažević. Rodila se u porodici Ivana i Matilde Marasa u Banjaluci. Detinjstvo je provela u Gospiću i Otočcu, gde je završila osnovnu školu i tri razreda gimnazije. Sa porodicom se preselila u Zagreb 1935. godine, gde je završila gornjogradsku gimnaziju. Kao mlada devojka u doba NDH radila je u glavnoj pošti u Jurišićevoj ulici. Posle Drugog svetskog rata završila je 1948. godine studije glume na Zemaljskoj glumačkoj školi u Zagrebu. Glumačku karijeru počela je u Hrvatskom narodnom kazalištu, a 1953. godine prelazi u Zagrebačko dramsko kazalište (kasnije Kazalište „Gavela“). Proslavila se posebno 1952. godine naslovnom ulogom u Aristofanovoj „Lisistrati.“ Pozorišnu karijeru završila je naprasno glavnom ulogom u Nušićevoj „Gospođi ministarki.“ Filmsku karijeru počela je pedesetih godina kao filmska glumica u filmovima „Sinji galeb (1953)“, „Jubilej gospodina Ikla (1955)“, „Ne okreći se sine“, „Svoga tela gospodar (1957)“, „Samo ljudi (1957)“, „H-8“, „Signali nad gradom (1960)“, „Martin u oblacima (1961)“, „Breza (1967)“. Ostala je upamćena i po upečatljivom učešću u dečjoj obrazovnoj televizijskoj seriji "Poletarac" Televizije Beograd emitovane 1980. godine. Ulogom Marice Hrdalo koja je u emisijama tadašnje Radiotelevizije Zagreb kao obična, jednostavna žena komentarisala aktuelnosti u zemlji i u svetu, stekla je veliku popularnost kao komičarka. U tom je svojstvu obišla mnoge krajeve Jugoslavije i imala velik broj susreta sa publikom. Među njenim poštovateljima bio je i Josip Broz Tito. Za vreme Rata u Hrvatskoj podržavala je HDZ i Tuđmana. Početkom 2000-ih privukla je pažnju otvorenim pismom koje je poslala Miodragu Petroviću Čkalji, srpskom komičaru, kad je čula da ovaj njen kolega i komičarska legenda nekadašnje Jugoslavije trpi krajnje siromaštvo kao zaboravljeni penzioner. Godine 2003. objavljena je njena autobiografska knjiga „Moja tri života“.

1922-2007

15.avgust 2007.

Poginulo 510 ljudi u zemljotresu koji je pogodio Peru. Razaranje je bilo najveće u pustinjskoj oblasti na jugu Perua u gradovima Ika i Pisko, oko 200 kilometara od prestonice Lime. Jačina potresa u epicentru iznosila je osam stepeni Rihterove skale.

17.avgust 2007.

Umro lord Vilijem Dids, velikan britanskog novinarstva. (1913-2007 -94-) Postao je slavan izveštavajući 1936. iz Etiopije tokom agresije Italije na tu zemlju. Bio je inspiracija engleskom piscu Evelinu Vou za lik Vilijema Buta u romanu "Skup". Tokom Drugog svetskog rata je aktivni oficir i rat je proveo na ratištima u Evropi. Postao je poslanik 1950. i potom ministar u vladi Čerčila i kasnije Makmilana. Dugo je bio glavni urednik u "Dejli telegrafu". Titulu lorda dobio je 1986.

20.avgust 2007.

Umro srpski prevodilac i književnik Branimir Živojinović. (1930-2007 -77-) Rođen je u Beogradu u porodici istaknutih intelektualaca. Bio je profesor na filološkom fakultetu (Odsek za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnim najuglednije prevodilačke nagrade „Miloš N. Đurić“ za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i šest antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog jezika prevodio je Getea, Šekspira, Šilera, Novalisa, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, Kafku, Hesea, Mana, Kanetija... Zadužio je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorija prava, psihologije, teorije književnosti. Odlikovan je najvišim državnim i stručnim nagradama, pa i Krstom SR Nemačke za zasluge.

23.avgust 2007.

Umro jugoslovenski glumac albanskog porekla, scenarista i reditelj Faruk Begoli, profesor Fakulteta umetnosti u Prištini, osnivač i direktor prištinskog Pozorišta za mlade "Dodona". (Rođen: Peć/Kraljevina Jugoslavija (Srbija pod nemačkom okupacijom)/Kosovo i Metohija/Srbija 14.februar 1944. - Umro: Priština/Kosovo i Metohija/Srbija 23.avgust 2007.) Faruk je rođen kao jedan od četvoro dece trgovca, narodnog poslanika i senatora Sefedina Mahmudbegovića Begolija u Peći. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnoj Peći. Faruk je promenio prezime iz Mahmudbegović u Begoli 1962. godine zbog oca koga je OZN-a 1946. godine tražila kao narodnog neprijatelja. Sefedin, da ne bi bio uhapšen, izvršio je samoubistvo. Njegov sin zbog tog događaja je odlučio da porodični nadimak uzme kao prezime. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1966. godine. Bio je profesor glume na Akademiji umetnosti u Prištini, a kada se nastava na albanskom jeziku izdvojila i on je, zajedno s Enverom Petrovcijem, nastavu prebacio u prostorije Pozorišta mladih, gde su istovremeno 1990. godine formirali i pozorište na albanskom Dodona, angažujući u njemu studente. No, to mu nije smetalo da pozorište sarađuje s Pokrajinskim narodnim pozorištem koje je bilo pod ingerencijom Ministarstva kulture Republike Srbije. U jugoslovenskoj kinematografiji ostvario je značajne uloge u mnogim filmovima, od kojih su najpoznatiji ratna trilogija Puriše Đorđevića San, Jutro i Podne, filmovi Veljka Bulajića Sarajevski atentat i Bitka na Neretvi, filmovi Mikija Stamenkovića Vuk sa Prokletija i Opasni trag, filmovi Hajrudina Krvavca Valter brani Sarajevo i Partizanska eskadrila i filimovi Zdravka Velimirovića Derviš i smrt i Vrhovi Zelengore.

1944-2007

25.avgust 2007.

Grčka vlada proglasila vanredno stanje u čitavoj zemlji, pošto je broj žrtava u požarima dostigao 50. U nezapamćenim požarima širom Grčke uništeno je 184 000 hektara šuma, pošto je prethodnih dana u toj zemlji izbilo čak 170 požara.

Najmanje 34 osobe poginule, a više od 50 povređeno, u Hajderbadu u Indiji, u tri eksplozije koje su se dogodile u razmaku od nekoliko minuta. Hajderbad je glavni grad južne indijske države Andra Pradeš koji ima dugu istoriju međuetničkog nasilja.

26.avgust 2007.

Vrhovni politički lideri iračkih šiita, sunita i Kurda saopštili da su potpisali sporazum o postizanju pomirenja između zavađenih grupacija u toj zemlji. Predstavnici šiita, sunita i Kurda postigli su i konsenzus o ublažavanju mera protiv bivših članova partije BAAS Sadama Huseina.

U saobraćajnoj nesreći na istoku Ugande 71 vojnik poginuo a 41 povređen. Udes se dogodio kada je kamion u kojem su se vojnici nalazili udario u betonsku ogradu pored planinskog puta.

28.avgust 2007.

Najmanje 52 osobe poginule a povređeno 247 u sukobu između suparničkih šiitskih milicija na religijskom skupu u iračkom svetom gradu Karbali, posle čega su vlasti prekinule ceremoniju i evakuisale više od milion hodočasnika. Pripadnici armije Mahdi, lojalne radikalnom svešteniku Muktadi al-Sadru, otvorili su vatru na stražare iz brigade Badr, naoružanog ogranka Vrhovnog islamističkog iračkog saveta, koji su obezbeđivali dve glavne džamije u Karbali.

Umrla Draga Jonaš, srpski (jugoslovenski) novinar i jedan od najboljih radijskih spikera. (1922-2007 -84) Bila je spiker Radio Beograda još u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1951. ponovo se zaposlila u Radio Beogradu i decenijama je bila neprevaziđeni glas beogradskog radija. Jonaševa je dobitnik "Vukove nagrade" za 2004. za unapređenje srpske kulture, prosvete i nauke. Dobila je i godišnju nagradu iz Fonda "Branislav Mane Šakić" za najboljeg spikera u Srbiji. Bila je veliki znalac srpskog jezika, posebno akcentologije i učitelj svih potonjih spikera i novinara Radio Beograda i Televizije Srbije.

Umro jedan od najvećih španskih savremenih pisaca Francisko Umbral. (1932-2007 -75-) Objavio je preko 80 knjiga, među kojima su "Smrtnik i ruža" i "Madridska trilogija". Dobitnik je uglednih španskih priznanja poput Nagrade princa od Asturije za književnost 1996. i nagrade Servantes 2000. Pored književnog stvaralaštva, bavio se i publicistikom u više različitih listova, među kojima su levičarski "El pais" i desničarski "El mundo".

29.avgust 2007.

Najmanje sedam ljudi poginulo, a šestoro povređeno kada se srušila zgrada u izgradnji od 14 spratova u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.

30.avgust 2007.

Umro srpski (jugoslovenski) filmski i TV glumac Dušan Tadić. (1929-2007 -77-)

Septembar 2007

02.septembar 2007.

Nacionalna Vatrogasna služba Grčke saopštila da su ugašeni glavni požari koji su danima besneli na jugu Grčke. Vatra je uništila oko 190.000 hektara šuma i obradive zemlje, pri čemu je ukupan broj žrtava 65. Procenjena šteta je do 4 milijarde evra a oko 4.000 ljudi ostalo je bez svojih kuća.

03.septembar 2007.

Britanska vojska napustila Basru, najvažniji centar naftne industrije u Iraku. Britanci su ranije već napustili tri južne provincije Iraka, predajući kontrolu domaćim snagama. Povlačenje je posledica čestih napada u kojima je stradao veliki broj britanskih vojnika.

04.septembar 2007.

Uragan Feliks koji je zahvatio karipsku obalu odneo najmanje 38 života u Nikaragvi i 9 u Meksiku, dok je oko 200 ljudi nestalo. U naletu nepogode srušeno je više hiljada kuća. U Hondurasu nisu zabeležene žrtve ali je više od 25 000 ljudi evakuisano. Prethodni veliki uragan u Centralnoj Americi – Mič, 1998. odneo je čak 10 000 života.

Najmanje 24 osobe poginule, dok je 66 ranjeno, u eksploziji dve bombe u pakistanskom gradu Ravalpindiju. Ravalpindi se nalazi u blizini prestonice Islamabada, i u njemu se nalazi komanda vojske i međunarodni aerodrom.

06.septembar 2007.

Umro italijanski operski pevač Lučano Pavaroti, jedan od najznačajnijih tenora XX veka. (Rođen: Modena/Kraljevina Italija/Italija 12.oktobar 1935. - Umro: Modena/Italija 06.septembar 2007.) Lučano Pavaroti je rođen u predgrađu Modene u severnoj Italiji, kao sin Fernanda Pavarotija, pekara i tenora amatera, i Adele Venturi, radnice u fabrici cigara. Pored muzike, Pavaroti je kao dete uživao i u fudbalu. Kada je diplomirao na Skuola Magistrale bio je zainteresovan za karijeru profesionalnog fudbalskog golmana, ali ga je majka ubedila da trenira kao nastavnik. Bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde je započeo 1961. ulogom Roberta u operi „Boemi“ Đakoma Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Nakon toga usledili su pozivi različitih italijanskih, holandskih (Amsterdam) kao i drugih operskih kuća (Beč, Cirih). Godine 1965, je radio u SAD i Australiji sa Džoan Saterlend. Godinu posle - debitovao je i u milanskoj skali. Usledili su angažmani u Barseloni, Parizu, Londonu i Njujorku. Godine 1981, je osnovao u Filadelfiji takmičenje mladih pevača i od tada je počeo da smanjuje broj svojih nastupa na bini. To nije važilo i za televizijske nastupe - čak naprotiv, broj koncerata na televiziji se povećao. U toku svetskog fudbalskog prvenstva 1990, sa Hoseom Karerasom i Plasidom Domingom formirao je pevački trio tri tenora. Bio je poznat i po humanitarnom radu. Dobitnik je posebnog priznanja od strane Visokog komesarijata UN za izbeglice.Lučano Pavaroti je 21. maja 2005. godine održao koncert u Beogradu. Pavaroti je jula 2006. operisao rak pankreasa. Sredinom avgusta 2007. proveo je više od dve nedelje u bolnici rodnog grada zbog ispitivanja i lečenja. Odatle je otpušten 25. avgusta. Petog septembra mu se stanje pogoršalo, dok su mu bubrezi otkazali.[2] Pavaroti je preminuo u rano jutro 6. septembra u 71. godini.

1935-2007

07.septembar 2007.

Najmanje 85 osoba poginulo a 64 povređene kada se kamion koji je prevozio hodočasnike survao u klisuru u indijskoj pustinjskoj državi Radžastan, blizu grada Džaisalmer, 550 kilometara jugozapadno od Delhija. Hram Ramdev, u koji su krenuli hodočasnici, a posećuju ga i hindusi i muslimani, tokom 10-dnevnog perioda hodočašća svakog septembra obiđe oko 250 000 ljudi.

08.septembar 2007.

Najmanje 28 ljudi poginulo a nekoliko desetina povređeno u eksploziji automobila bombe ispred baraka obalske straže na severoistoku Alžira. Do eksplozije je došlo u gradu Delis, oko 50 kilometara istočno od alžirske prestonice, u trenutku dok su pripadnici obalske straže prisustvovali jutarnjem podizanju zastave. Sve žrtve bile su pripadnici obalske straže, koja je deo alžirskih oružanih snaga.

10.septembar 2007.

Najmanje 37 ljudi poginulo, a 150 povređeno u eksploziji kada je kamion natovaren eksplozivom udario u vozilo na severu Meksika. U nesreći su stradali pripadnici vojske, policije, spasilačkih službi i novinari koji su se našli na mestu udesa kada je usledila eksplozija kamiona, natovarenog eksplozivom za potrebe jednog rudnika u severnoj državi Koahuila. Eksplozija koja se dogodila u blizini grada Sakramento, ostavila je krater prečnika 20 metara.

14.septembar 2007.

Najmanje 150 ljudi je poginulo, a više stotina hiljada evakuisano, zbog poplava i olujnog vremena koje je zadesilo Afriku, saopštio Međunarodni crveni krst. Nevremenom su najviše bile pogođene Etiopija, Ruanda i Uganda. Ujedinjene nacije su saopštile da su poplave ugrozile pola miliona stanovnika 12 zemalja i uništile obradivo zemljište i stambene objekte dok su u nekim državama poplavljeni i celi gradovi.

16.septembar 2007.

U nesreći tajlandskog putničkog aviona na ostrvu Puket, poginulo 90 ljudi od 130 koliko ih se nalazilo u letelici. Avion je leteo iz Bankoka ka ostrvu Puket sa 125 putnika i 5 članova posade. Usled loših vremenskih prilika avion nije bio u mogućnosti da sleti na aerodrom ostrva. Nakon višesatnog kruženja, pri pokušaju sletanja, došlo je do nesreće pošto se avion raspao i zapalio.

21.septembar 2007.

Umro Petar Stambolić dugogodišnji funkcioner socijalističke Jugoslavije, učesnik NOB-a i narodni heroj Jugoslavije. Komunističkom pokretu pristupio je 1935. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Bio je većnik i član Predsedništva Drugog zasedanja AVNOJ-a. član Predsedništva SFRJ i CK Saveza komunista kao i predsednik Predsedništva SFRJ.

22.septembar 2007.

Umro Marsel Marso (Marsel Mangel) francuski glumac i pantomimičar, nosilac Ordena Legije časti, ambasador dobre volje UN. (1923-2007 -84-) Bio je pripadnik francuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Pantomimičar koji je proslavio ovu umetnost u drugoj polovini XX veka 1947. stvorio je lik Bipa, melanholičnog klovna u belom, koji je postao njegov alter ego. Ovaj lik bio je inspirisan Čarlijem Čaplinom i umetnošću nemih filmova. Nosilac Legije časti, dobitnik Ordena za zasluge, Marso je 2002. imenovan za ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija.

26.septembar 2007.

Najmanje 160 radnika poginulo, nakon što se u severnom Vijetnamu kod grada Čan To, 170 km južno od Ho Ši Mina, srušila konstrukcija mosta, nad rekom Hau. Uzrok pada mosta, dugog 2,75 km, nije poznat. Lokalni mediji su tumačili da je moguće da je kiša raskvasila temelje mosta.

27.septembar 2007.

Najmanje devet ljudi poginulo u bivšoj prestonici Mjanmara Jangun kada su snage bezbednosti otvorile vatru na učesnike demonstracija protiv vojnog režima. Među poginulima je bio i jedan japanski fotograf a povređeno je još 11 ljudi.

Vlasti u Sudanu su zvanično saopštile da je ta zemlja suočena s najvećim poplavama u istoriji, pri čemu je najmanje 150 ljudi poginulo, a nekoliko stotina hiljada je ostalo bez krova nad glavom. Oko 73.000 kuća je u potpunosti, a 29.000 delimično uništeno. Većina Sudanaca živi na obalama reka, pošto je Sudan, osim priobalja reka, pustinjska zemlja. Približno 1.750 zgrada javnih institucija je takođe uništeno u poplavama.

Umro Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, dugogodišnji funkcioner Demokratske stranke i uspešan privrednik. (1954-2007 -53-) Bio je gradonačelnik Beograda od 2004. do smrti 2007. godine. Pod njegovom upravom prestonica Srbije proglašena je najperspektivnijim gradom regiona. Rođen je 1954. diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu, gde je i magistrirao. Bavio se telekomunikacijama, kao uspešan privrednik. Od 2001. godine nalazio se na mestu predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke a od 2006. bio je potpredsednik Demokratske stranke.

29.septembar 2007.

U napadu talibanskog bombaša samoubice, preobučenog u avganistansku vojnu uniformu u Kabulu poginulo 27 vojnika a ranjen 21, dok su ulazili u vojni autobus. Bombaš u uniformi, pri pokušaju da se ukrca, aktivirao je eksploziv dok su proveravana lična dokumenta.

Oktobar 2007

01.oktobar 2007.

Umro Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. (1936-2007 -71-) Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je uz Karla Luisa uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, a bio je i jedini olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

02.oktobar 2007.

Poginulo 9 a povređeno 51 lice, od čega 18 teško u požaru na moskovskom Fakultetu za državni i korporativni menadžment. Među poginulima i povređenima većina su bili studenti i profesori tog fakulteta. U požaru je potpuno izgoreo četvrti, poslednji, sprat i deo trećeg. Zgrada je imala drveni krov, čime se objašnjava brzo širenje plamena.

03.oktobar 2007.

Vojna uprava u Mjanmaru je, kao gest dobre volje, oslobodila budističke monahe, njih oko 80, koji su pritvoreni zbog učešća u velikim antivladinim protestima. Mjanmar, bivša Burma, je zemlja u kojoj budističko monaštvo uživa sasvim poseban društveni ugled.

U nesreći nedaleko od Johanezburga, u rudniku zlata u vlasništvu petog svetskog proizvođaču zlata "Harmoni Gold" zatrpano približno 3.200 rudara, na dubini od oko 2.200 metara. Do nesreće je najverovatnije došlo zbog urušavanja platforme u jednom podzemnom oknu, posle prskanja pumpe za vodu.

04.oktobar 2007.

Poginulo 39 ljudi prilikom pada aviona tipa “Antonov 26” na predgrađe Kingasani, u neposrednoj blizini aerodroma Ndili u Kongu. Avion se srušio tri sata pošto je uzleteo sa erodroma u Kinšasi, porušivši pri tom šest kuća. Pripadao je kongoanskoj kompaniji “Afrika Uan”, kojoj je inače zabranjeno da leti nad zemljama Evropske unije iz bezbednosnih razloga.

06.oktobar 2007.

Umro srpski (jugoslovenski) muzičar i kompozitor Laza Ristovski koji je najpoznatiji po radu u grupama Smak i Bijelo dugme. (Rođen: Novi Pazar/FNR Jugoslavija/Srbija 23.januar 1956. - Umro: Beograd/Srbija 06.oktobar 2007.) Muzikom je počeo da se bavi sa samo pet godina kada je posle puno natezanja uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Svirao je u grupama “Smak” i “Bijelo dugme” i predstavnik je generacije koja je obeležeila rok scenu nekadašnje Jugoslavije. Svojim zvukom obogatio je albume “Smak” (1975), “R.M. Točak” (1976), singl “Ulazak u Harem” (1975). Godine 1976. s grupom “Bijelo dugme” snimio je “Eto baš hoću”, a 1978. sa Ipetom Ivandićem “Stižemo”. Posle raspada “Smaka” 1981. radi kao studijski muzičar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Sarađivao je sa Džez orkestrom Radio televizije Beograd. Solistički je snimio “Tražiš oproštaj” (1982), “Roses for General” (1984), “Gondola” (2003). Izdao je i CD klasične muzike s Dubravkom Zubović. Sa sastavom “Bijelo dugme” snimio je i “Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo” i “Ćiribiribela”. Komponovao je muziku za više filmova: “Lazar” (1984), “Sveto mesto” (1990), “Mrav pešadinac” (1993). “Paket aranžman” (1995), “Lepa sela lepo gore” i “Nečista krv” (1996). Zbog teške bolesti Ristovski je vezan za invalidska kolica nekoliko godina unazad, ali je nastavio sa radom i čak je učestvovao na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005.

1956-2007

09.oktobar 2007.

Najmanje 40 ljudi ubijeno u napadu sudanske vojske na grad Muhadžirija u pobunjenoj sudanskoj oblasti Darfur, na zapadu zemlje, u pograničnoj zoni prema Čadu.

12.oktobar 2007.

Beograd primljen u Asocijaciju zdravih gradova Evrope.

13.oktobar 2007.

U nesreći prilikom prevrtanja broda u Senegalu, usled snažnog vetra poginulo 32 ljudi. Na palubi broda koji je putovao iz gambijskog ribarskog sela Tandži ka jugu Senegala putovalo je oko 50 putnika, mahom ribara koji su se vraćali sa proslave završetka muslimanskog verskog praznika Ramazana.

Najmanje je 21 osoba izgubila život dok ih je 26 povređeno u odronu zemlje u rudniku zlata na jugozapadu Kolumbije u blizini grada Suares, u provinciji Kauka.

Umro Bob Denar francuski profesionalni vojnik i plaćenik poznat po nizu državnih udara koje je izazvao u frankofonim zemaljama. (1929-2007 -78-) Denarova egzotična ličnost je poslužila kao primer za više literarnih i filmskih ostvarenja. Između ostalih po uzoru na njega nastalo je delo „Psi rata“ Frederika Forsajta.

14.oktobar 2007.

U eksploziji plina koja je zahvatila četiri stambene zgrade u istočnoukrajinskom gradu Dnjepropetrovsk poginulo 11 ljudi, povređeno 25 dok je 21 osoba nestala.

15.oktobar 2007.

Evropska unija i Crna Gora potpisale u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

16.oktobar 2007.

Poginuo u saobraćajnoj nesreći makedonski višežanrovski pevač i tekstopisac cincarskog porekla Toše Proeski. (Rođen: Prilep/SFR Jugoslavija/Makedonija 25.januar 1981. - Umro: Nova Gradiška/Hrvatska 16.oktobar 2007.) Posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio jedan od najpopularnijih pevača sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Rođen je u Prilepu, a odrastao u Kruševu u cincarskoj porodici. Njegovo prezime pre makedonizacije je glasilo Proja, koje je on želeo da ponovo vrati. Nakon što je njegov muzički talenat otkriven u njegovoj 12. godini, izabran je da nastupi na popularnom festivalu dečje pesme Zlatno slavejče (srp. Zlatni slavuj) u Skoplju sa pesmom „Jas i mojot dedo” (srp. Ja i moj deda) na cincarskom jeziku. To je bio njegov prvi javni muzički nastup; međutim, njegova karijera počela je 1997. kada je učestvovao na tinejdžerskom muzičkom festivalu Melfest u Prilepu, na kojem je pobedio sa pesmom Yesterday od Bitlsa. Tošetova muzika bila je popularna u mnogim zemljama jugoistočne Evrope. BBC News ga je nazvao „balkanskim Elvisom Preslijem”. Bio je poznat po svom humanitarnom radu i publika ga pamti kao čoveka anđeoskog lika čija ljubav prema drugima nije poznavala granice. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći na autoputu Bregana—Lipovac, kod Nove Gradiške u Hrvatskoj, ujutru 16. oktobra 2007. u 27. godini života. Tošetu Proeskom je posthumno dodeljena titula počasnog građanina Severne Makedonije. Na Beoviziji 2008. dodeljena mu je posthumno nagrada za životno delo, a zatim je publika u centru Sava uz instrumentalnu pratnju Tošetovog sastava otpevala pesmu „Čija si”, prvog pobednika ovog festivala i jedan od najvećih njegovih hitova. Makedonska vlada je donela odluku da da arena u Skoplju nosi ime po Proeskom — nacionalna arena „Toše Proeski”.

1981-2007

Umrla britanska glumica Debora Kej jedna od najvećih holivudskih glumica pedesetih godina XX veka, znamenita po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca s Bertom Lankasterom u filmu “Odavde do večnosti”. (1921-2007 -86-) Igrala je i sa drugim poznatim glumcima poput Jul Brinera i Keri Granta. Karijeru je počela u lokalnom pozorištu u rodnoj Škotskoj. da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu “Major Barbara” 1941. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Neki od ostalih filmova u kojima je glumila: “Kralj i ja”, “ Kvo Vadis”, “Nezaboravna ljubavna priča”, “Julije Cezar”, “Kazino Rojal” itd.

18.oktobar 2007.

Najmanje 133 ljudi je poginulo dok je više od 450 povređeno u Karačiju u napadu na konvoj u kojem se nalazila bivša pakistanska premijerka Benazir Buto, koja se vratila u zemlju posle osmogodišnjeg egzila. Meta napada bio je kamion-platforma, na kojem se Buto vozila od aerodroma , pozdravljajući stotine hiljada svojih pristalica na ulicama najmnogoljudnijeg pakistanskog grada.

21.oktobar 2007.

Poginulo najmanje 17 turskih vojnika i 32 kurdska pobunjenika u jednom od najvećih okršaja od početka višedecenijskog tursko-kurdskog sukoba. Borbe su vođene u blizini tursko-iračke granice.

22.oktobar 2007.

Proglašen novi ustav Crne Gore. Prihvatanju ovog ustava protivili su se predstavnici srpskih stranaka – Srpske liste, Narodne stranke i Demokratske srpske stranke, uz ocenu da je njegov sadržaj “ponižavajući i diskriminatorski prema srpskom narodu u Crnoj Gori”.

26.oktobar 2007.

Okružni sud u Beogradu rehabilitovao Slobodana Jovanovića, stručnjaka za ustavno pravo, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, predsednika Srpske kraljevske akademije i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije, jednog od najvećih i najplodnijih srpskih istoriografa.

28.oktobar 2007.

Koalicione snage predvođene američkim vojnicima ubile su oko 80 talibana tokom šestočasovne borbe na jugu Avganistana. Borba se vodila kod grada Musa Kale, koji kontrolišu Talibani, u provinciji Helmand, najvećem centru za proizvodnju opijuma u svetu. Talibani su preuzeli Musa Kale četiri meseca nakon što su ga napustili britanski vojnici na osnovu mirovnog dogovora da se odgovornost za bezbednost prepusti lokalnim starešinama.

Novembar 2007

03.novembar 2007.

U Pakistanu predsednik Mušaraf proglasio vanredno stanje uoči ključne odluke vrhovnog suda o prihvatanju ili odbacivanju njegove pobede na izborima, koji su prethodno održani u atmosferi nasilja od strane islamskih ekstremista. Mušaraf je na vlast došao pučem 1999.

06.novembar 2007.

Najmanje 90 ljudi poginulo, a oko 50 ranjeno u samoubilačkom bombaškom napadu na delegaciju avganistanskih poslanika na severu Avganistana, koji su se u trenutku eksplozije našli u industrijskom delu Baglana tokom posete fabrici šećera.

Umro proslavljeni italijanski novinar Enco Bjađi. (1920-2007 -87-) Od 1952. do 1960. uređivao je nedeljnik “Epoka”. Godine 1961. postao je glavni urednik informativnog programa RAI-a. Pisao je za Torinsku “Stampu”, rimsku “Republiku”, milanski “Korijere dela sera” i nedeljnik “Panorama”. Prestao je da radi za državnu televiziju 2002. nakon 700 emisija informativnog programa “Il Fatto” (Činjenica) koji je vodio godinama. Napisao je više od 80 knjiga, od publicistike do školskih udžbenika.

10.novembar 2007.

Umro američki književnik Norman Majler, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i autor bestselera “Goli i mrtvi“. (1923-2007 -84-) Iako je po obrazovanju bio avioinžinjer, Majler se posvetio pisanju i međunarodnu slavu stekao je u 25.godini romanom “Goli i mrtvi“ koji se smatra jednim od najboljih knjiga o Drugom svetskom ratu. Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman “Armije noći“ o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za glasnogovornika Vudstok generacije. Majler je doživljavan kao čovek žestoke naravi, sklon alkoholu i incidentima.

12.novembar 2007.

Umro američki pisac Ajra Levin, autor čuvenog romana "Rozmarina beba". (1929-2007 -78-) Levin je bio pisac trilera i horor priča a pisao je i za televiziju i za Brodvej. Na osnovu njegovih knjiga snimljeno je više filmova kao što su "Rozmarina beba" sa Miom Farou, "Momci iz Brazila" sa Gregorijem Pekom i Lorensom Olivijeom i "Sliver" sa Šeron Stoun i Tomom Berindžerom u glavnim ulogama.

15.novembar 2007.

Ciklon "Sidr" odneo najmanje 3000 života u Bangladešu. "Sidr" je brzinom od 250 kilometara na čas "sravnio sa zemljom" stotine hiljada kuća u jugozapadnim delovima te zemlje, dok je nekoliko miliona ljudi ostalo bez struje, uključujući i pojedine delove Dake, desetomilonske prestonice Bangladeša. Ciklon je izazvao i talas visine pet metara koji je pogodio priobalna područja zemlje, nateravši oko 3,2 miliona ljudi na evakuaciju.

17.novembar 2007.

Umro ruski akademik Oleg Gazenko rodonačelnik kosmičke biologije i medicine. (1918-2007 -88-) Gazenko, inače sovjetski general, 1950. je bio jedan od idejnih tvoraca i realizatora naučnih programa na zemljinim bio-satelitima čije je istraživanje imalo veliki doprinos u pripremi čovekovih letova u kosmos. Metode i sistem održavanja zdravlja i radne sposobnosti posade prilikom dužih letova u kosmos i povratka u uslove gravitacije, koje je Gazenko razradio još su neprevaziđene.

18.novembar 2007.

U eksploziji metana u rudniku "Zasjadko", na dubini od oko 1000 metara, u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, poginulo 100 rudara. U trenutku nesreće u rudniku se nalazilo 457 ljudi.

20.novembar 2007.

Umro srpski (jugoslovenski) glumac Slavko Simić. (Rođen: Novi Bečej/Kraljevina SHS/Srbija 21.jul 1924. - Umro: Beograd/Srbija 20.novembar 2007.) Debitovao je 1953. na sceni novosadskog SNP-a, kada ga je zapazio Velibor Gligorić, tadašnji upravnik JDP-a. Pored glume, bavio se i pisanjem. U svojoj matičnoj kući JDP-u Simić je decenijama, sve do penzije, afirmisao dramsku umetnost i umetničko stvaralaštvo. Pored glume pisao je o velikim glumačkim likovima Dobrice Milutinovića i Zorici Šumadinac, objavio je svoje razgovore sa Ivom Andrićem i predstavio portret šest upravnika JDP-a. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1968. do 1973. Dobio je Vukovu nagradu, u isto vreme kada je njegov mlađi brat, glumac Nikola Simić, nagrađen „Ćuranom“. Dobitnik je niza nagrada, među kojima su i Vukova nagrada (2005), Zlatna kolajna na Prvom Festivalu monodrame i pantomime (1975), „Ćuran“ za najbolju ulogu na Danima komedije u Svetozarevu (Jagodini, 1974), Zlatni lovor vijenac na sarajevskom MESS-u (1964). Na filmu je debitovao 1947. godine u filmu Živjeće ovaj narod. Filmovi: "Pod istim nebom", "Bekstva", "Višnja na Tašmajdanu", "Hitler iz našeg sokaka", "Hajdučka vremena", "Paviljon", "Tri letnja dana", serija "Više od igre".

1924-2007

21.novembar 2007.

Pakistanska vojska likvidirala 65 protalibanskih pobunjenika. Do sukoba je došlo u planinskom regionu Svat u severozapadnom Pakistanu, s ciljem da se povrati policijska stanica koju su zaposeli islamski estremisti. Vojska Pakistana pokrenula je prethodno opsežnu operaciju kako bi odstranila pobunjene sledbenike protalibanskog verskog vođe Maulane Fazlulaha.

22.novembar 2007.

Umro znameniti francuski koreograf Moris Bežar. (1927-2007 -80-) Bežar je rođen u Marseju, kao Moris Berže, sin filozofa Gastona Beržea, a kasnije je, u čast Molijera, uzeo prezime njegove supruge Arman Bežar. Prvu koreografiju uradio je 1952. za švedski film „Ognjena ptica“ u kojem je igrao i glavnu ulogu. Kritikujući umetnost „udaljenu od naroda“, Bežar stvara ples koji je izrazito fizički i senzualan. Zbog sukoba sa tradicionalnim krugovima, preselio se u Brisel, gde je trijumfovao u Kraljevskom pozorištu, a potom osnovao i trupu „Baleti 20. veka“ („Ballets du 20e siecle“), sa kojom je obišao svet. Posle nesuglasica za upravom Kraljevskog pozorišta u Briselu, 1987. se preselio u Ženevu sa svojom trupom koja je promenila ime u „Bežar balet Lozana“. Među njegovim najpoznatijim koreografijama su „Bolero“ (1961), Betovenova „Deveta simfonija“ (1964), „Romeo i Julija“ (1966), „Malro“ (1986), „Ćao Federiko“ (2003) posvećen Feliniju...Koreografija za „Bolero“ Morisa Ravela koju je kreirao u Belgiji 1961.je postala jedna od najčuvenijih baletskih koreografija XX veka. Godine 2006. Bežar je gostovao i u Beogradu, u okviru Bitefa, sa predstavom „Balet za život“, posvećenim obolelima od side - dugogodišnjem Bežarovom igraču Horheu Donu i pevaču grupe „Kvin“ Frediju Merkjuriju. Autor je više od 250 baletskih predstava. Moris Bežar je u mnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Izvođenje njegove poslednje produkcije „Put oko sveta za 80 dana“ bilo je zakazano za 20. decembar 2007. Bežar je preminuo u 81-oj godini života.

23.novembar 2007.

Umro poslednji čelnik KGB (Komitet državne bezbednosti Sovjetskog Saveza) Vladimir Krjučkov. (1924-2007 -83-) Kao general Sovjetskog Saveza radio je u diplomatiji pedesetih i šezdesetih godina XX veka, a od 1967. nalazio se u KGB-u. U avgustu 1991. bio je član Državnog komiteta za vanredno stanje – grupe partijskih, vojnih i državnih funkcionera, koji su pokušali da izvrše državni udar, kako bi očuvali Sovjetsku državu. Svi su bili uhapšeni a Jeljcin ih je amnestirao 1994. Do poslednjeg dana Krjučkov je tvrdio da će SAD nastojati da i teritorijalno razbiju Rusiju.

30.novembar 2007.

Prilikom pada putničkog aviona privatne turske kompanije "Atlas Džeter" poginulo 56 ljudi, od čega sedam članova posade. Avion se srušio u planinama, u blizini grada Isparta, oko 150 kilometara severno od poznatog turističkog centra Antalije, na jugu Turske. Uzleteo je u Istanbulu a nestao je sa radarskih ekrana neposredno pred sletanje na aerodrom "Sulejman Demirel" u Isparti.

Decembar 2007

06.decembar 2007.

Na severu Kine u provinciji Šansi, poginulo 105 rudara u eksploziji metana u rudniku uglja “Sinjao”, dok je 26 ostalo zarobljeno u oknima. U nesrećama u rudnicima u Kini godišnje, u proseku, strada do 10.000 ljudi.

07.decembar 2007.

Ministarstvo zdravlja u Kampali, prestonici Ugande, saopštilo da je u toj zemlji više od 100 ljudi zaraženo ebolom, i da je 22 umrlo tokom 4 meseca, kada je registrovan prvi slučaj. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, od ebole je u svetu umrlo više od 1.000 ljudi od kada je izolovan virus te bolesti, 1976. u Sudanu i Kongu. Prilikom prethodne pojave ebole u Ugandi, tokom 2000. i 2001. obolelo je 425 ljudi, od čega je polovina umrla.

11.decembar 2007.

U dve paralelne eksplozije u Alžiru, poginulo 67 ljudi, među kojima 5 službenika UN. Meta jednog napada bila je kancelarija UNHCR u alžirskoj prestonici, a druga bomba je eksplodirala nedaleko od zgrade Vrhovnog suda. U pozadini napada najverovatnije se nalazio severnoafrički ogranak Al Kaide, koji deluje pod imenom – Al Kaida u islamskoj severnoj Africi. Napad u Alžiru najtragičniji je napad na UN od avgusta 2003. kada je u Bagdadu ubijeno 22 pripadnika UN, među kojima se nalazio i šef misije UN u Iraku Serhio Vela de Melo.

12.decembar 2007.

Umro američki muzičar, jedan od pionira soula i rokenrola Ajk Tarner, lider grupe “Kings of Rhythm”, bivši suprug velike muzičke zvezde Tine Tarner, osvajač nagrade Gremi u kategoriji tradicionalnog bluza za album “Risin Within the Blues”. (1931-2007 -76-) Rođen je u delti Misisipija – kolevci američkog bluza. Mnogi ga smatraju tvorcem novog muzičkog žanra. Sa bivšom suprugom Tinom Tarner snimio je niz hitova, od kojih su najpoznatiji “River Deep Mountain High”, “Littl Ann”, “A Fool In Love”, “Nuthbush City Limits” i “Proud Mary”, za koji su dobili prvi Gremi 1972. Godine 1991. Ajk i Tina uvršteni su u Hol slavnih rokenrola.

17.decembar 2007.

Okružni sud u Beogradu doneo Odluku o rehabilitaciji slikara, karikaturiste i novinara Dragoslava Stojanovića. Sud je utvrdio da je Stojanović “bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga zbog čega je likvidiran 1945”. Stojanović je rođen u Aaranđelovcu 1890. Bio je saradnik lista “Ošišani jež”, autor je poznatog zaglavlja sa ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu “Vreme” i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Streljan je 1945. zbog plakata “Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja “na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”.

19.decembar 2007.

Najmanje 40 ljudi je poginulo, a 269 povređeno u železničkoj nesreći na jugu Pakistana, kod mesta Merabpur, oko 400 kilometara severno od Karačija, pošto je ekspresni voz prepun putnika na liniji Karači-Lahor iskočio iz šina. U vozu se nalazilo oko 700 putnika, od kojih se većina vraćala kući povodom islamskog praznika Kurban bajrama.

24.decembar 2007.

Skupština grada Beograda stavila pod zaštitu prirodno dobro Avala kao predeo izuzetnih odlika i poverila ga na staranje Javnom preduzeću za gazdovanje šumama "Srbijašume"

24.decembar 2007.

U napadu bombaša samoubice ubijena Benazir Buto, bivša premijerka Pakistana i lider opozicije. Atentat je izvršio bombaš samoubica tokom mitinga njene Pakistanske narodne partije. Buto je preminula u bolnici u Ravalpindiju, od posledica zadobijenih od metka koji ju je pogodio u glavu. Ubica je pucao na Buto u trenutku kada je ona napuštala park u kojem je održavan miting, da bi potom sebe digao bombom u vazduh. U eksploziji je poginulo još 15 ljudi.

2008

Januar 2008

11.januar 2008.

Umro novozelandski alpinista i istraživač Ser Edmund Persival Hilari, prvi osvajač Mont Everesta. (1919-2008 -88-) Rođen je 1919. kod Oklenda. Najviši vrh sveta (8.848 metara) osvojio je 29.maja 1953. kao član britanske ekspedicije, zajedno sa Tenzingom Norgajem, pripadnikom nepalskog naroda Šerpa. Avanturističkog duha, Hilari je 1958. predvodio i ekspediciju koja je, pola veka posle legendarne trke između Amundsena i Skota, stigla na Južni pol, a 1977. istraživao je indijsku reku Gang od ušća do izvora. Sa astronautom Nilom Armstrongom, prvim čovekom koji je stupio na Mesec, Hilari je 1985. bio i na Severnom polu. Osim Mont Everesta, između 1956. i 1965, osvojio je još 10 himalajskih vrhova. Od 1985. do 1989. obavljao je dužnost novozelandskog ambasadora u Indiji.

17.januar 2008.

Umro američki šahovski velemajstor Bobi (Robert Džejms) Fišer, bivši prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. (Rođen: Čikago/Ilinois/SAD 09.mart 1943. - Umro: Rejkjavik/Island 17.januar 2008.) Titulu svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku, pobedom nad Spaskim, a kruna mu je oduzeta tri godine kasnije, pošto je odbio meč protiv izazivača Karpova. Fišerova pobeda nad sovjetskim šampionom Borisom Spaskim za svetsku titulu u „meču stoleća” posmatrana je kao simbolična pobeda zapada koja je podstakla međunarodnu popularnost šaha. Kada je 1956. kao trinaestogodišnjak, postao juniorski prvak SAD, proglašen je za „čudo od deteta“ a već naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada SAD ga je optužila tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ) što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe. Ovo je dovelo do konflikta sa vladom Sjedinjenih Država, zbog čega se nikada nije vratio u svoju rodnu zemlju. Nakon toga je živeo u Mađarskoj, Nemačkoj, na Filipinima i u Japanu. Tokom ovog perioda davao je sve žešće antiameričke i antisemitske izjave, uprkos svom jevrejskom poreklu. U periodu između 2004. i 2005. godine nakon što je njegov američki pasoš povučen, japanske vlasti su ga držale devet meseci pod pretnjom izručenja. Nakon što mu je Island zagarantovao državljanstvo, japanske vlasti su ga pustile u tu zemlju, gde je živeo sve do svoje smrti 2008. godine.

1943-2008

22.januar 2008.

Preminuo srpski (jugoslovenski) glumac, režiser i scenarista Milenko Zablaćanski od posledica saobraćajne nesreće. (Rođen: Bogatić/FNR Jugoslavija/Srbija 08.decembar 1955. - Umro: Beograd/Srbija 22.januar 2008.) Karijeru je započeo u pozorištu „Boško Buha“, da bi prešao u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama „Trajkovići“, „Heroji“, „Kabare“, „Svetlosti pozornice“, „Lutka sa naslovne strane“, „Svadba u kupatilu“. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu popularnost stekao je serijama Siniše Pavića „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“ i „Bela lađa“. U Šotrinom filmu „Gde cveta limun žut“ tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi „Gospođica Julija“, nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama. Doživeo je tešku saobraćajnu nesreću 5. januara 2008. godine na putu Beograd-Zlatibor, a 22. januara preminuo je od posledica zadobijenih povreda. Bio je oženjen balerinom i koreografom Snežanom Vesković sa kojom je imao dva sina.

1955-2008

Umro američki fotoreporter Berni Boston, poznat u prvom redu po fotografiji „Flower power“ koja je simbolizovala suprostavljanje ratu u Vijetnamu. (1933-2008 -74-) Radio je za „Los Angeles Times“, „Washington Star“ i „Dayton Daily News“. Dugo se nalazio na čelu Udruženja fotoreportera Bele kuće. Na njegovoj čuvenoj fotografiji, koja mu je donela svetsku slavu, snimljenoj 21.oktobra 1967. tokom mirovnih demonstracija u Vašingtonu, dok je besneo rat u Vijetnamu, vidi se mladi demonstrant kako u puščane cevi ubacuje cveće.

Umro australijski filmski glumac Hit Ledžer (Hitklif Endrju Ledžer). (Rođen: Pert/Australija 04.april 1979. - Umro: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 22.januar 2008.) Ledžer je rođen u porodii Seli Remšo, profesorke francuskog, i Kim Ledžer, vozača trkačkih automobila i rudarskog inženjera čija je porodica osnovala i posedovala Ledger Engineering Foundri. Nakon što je igrao uloge u nekoliko australijskih televizijskih i filmskih produkcija tokom 1990-ih, preselio se u Sjedinjene Države 1998. kako bi dalje razvijao svoju filmsku karijeru. Njegov rad se sastojao od 20 filmova u različitim žanrovima, uključujući 10 stvari koje mrzim kod tebe (1999), Patriota (2000), Vitezova priča (2001), Bal čudovišta (2001), Kazanova (2005), Gospodari Dogtauna (2005), Planina Brokeback (2005), Candi (2006), Mene nema (2007), Mračni vitez (2008) i Imaginarijum doktora Parnasa (2009), od kojih su poslednja dva posthumno objavljena. Takođe je producirao i režirao muzičke spotove i težio je da bude filmski režiser. Za ulogu Enisa Del Mara u Planini Broukbek Anga Lija, dobio je nominacije za nagradu BAFTA, nagradu Udruženja filmskih glumaca, nagradu Zlatni globus i Oskara za najboljeg glumca, postavši osmi najmlađi nominovani u kategoriji na tog vremena. Ledžer je umro od slučajnog predoziranja, posledice zloupotrebe lekova na recept. Nekoliko meseci pre smrti završio je snimanje uloge Džokera u Mračnom vitezu; predstava mu je donela pohvale i popularnost, kao i brojne posthumne nagrade, uključujući Oskara za najboljeg sporednog glumca, Zlatnog globusa za najboljeg sporednog glumca i BAFTA nagradu za najboljeg sporednog glumca.

1979-2008

26.januar 2008.

Umro Žorž Habaš osnivač i dugogodišnji vodja palestinske marksističke organizacije Narodni front za oslobodjenje Palestine (PFLP) osnovane 1967.godiine. (1926-2008 -81-) Habaš je bio dugogodišnji radikalni rival palestinskog lidera Jasera Arafata. Rođen je u Lodu na današnjoj teritoriji Izraela, u porodici pravoslavnih Palestinaca. Izbeglica je postao 1948.godine. Završio je medicinu na Američkom univerzitetu u Bejrutu u prestonici Libana. Po zanimanju je bio dečiji lekar. Habaš je jedan od osnivača Arapskog nacionalnog pokreta ranih pedesetih godina XX veka. Čitavog života protivio se pregovorima sa Izraelom. Distancirao se od Jasera Arafata kada je ovaj septembra 1993. potpisao privremeni mirovni sporazum sa Izraelom. Na Habaša je izvršeno nekoliko atentata što je za posledicu imalo da bude delimično paralizovan. Usled teškog srčanog udara Habaš je preminuo u Nacionalnoj bolnici u Amanu prestonici Jordana u 81.godini života. Po zanimanju je bio dečiji lekar.

27.januar 2008.

Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Đoković osvojio prvi Gren slem turnir u karijeri pošto je u Melburnu, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, savladao Francuza Žoa Vilfrida Congu.

Umro bivši predsednik Indonezije Suharto, vojni i politički lider. (Rođen: Kemsuk/Holandska Istočna Indija/Indonezija 08.jun 1921. - Umro: Džakarta/Indonezija 27.januar 2008.) General Suharto, kojeg su simpatizeri nazvali „ocem razvoja“, vodio je svoju zemlju 32 godine. Vlast je preuzeo 1967. državnim udarom od svog prethodnika Sukarna i vladao je do 1998. Pošto je zauzeo antikomunistički stav, nekoliko zapadnih zemalja ga je podržavalo tokom Hladnog rata. Tokom najvećeg dela njegove vladavine, Indonezija je beležila ekonomski rast i industrijalizaciju. Njegova vladavina je, međutim dovela do političkih čistki i smrti miliona osumnjičenih komunista i ljudi kineskog porekla. Takođe je donosio zakone protiv komunista i mere koje su imale za cilj da Kinezi ekonomski ne vladaju Indonezijom. Naime 3% Kineza vladalo je sa 70% ekonomije Indonezije. Suharto je takođe 1975. stavio portugalsku koloniju Istočni Timor pod vlast Indonezije. Kao nepokolebljivi antikomunista, uživao je podršku SAD, i uspeo je da obezbedi dug period privrednog uspona, ali i konsolidaciju mnogonacionalne Indonezije. S druge strane optuživan je za brutalnost prema neistomišljenicima, kao i za korupciju i zloupotrebe. Svrgnut je sa vlasti 21.maja 1998. u jeku velike ekonomske krize i masovnih protesta u Džakarti.

1921-2008

28.januar 2008.

Umro Poglavar Grčke crkve, arhiepiskop atinski Hristodulos. (1939-2008 -69-) Za arhiepiskopa atinskog izabran je 1998. kao najmlađi arhiepiskop tokom poslednjih 157 godina. Radio je na poboljšanju odnosa sa Vatikanom, otuda je 2001. primio u Atini tadašnjeg papu Jovana Pavla II, prvog rimskog poglavara koji je posetio Grčku tokom poslednjih 1.000 godina. Aktivno je učestvovao, kao intelektualac, u javnom životu Grčke, i dugo je bio daleko najpopularniji Grk. Studirao je pravo i teologiju i doktorirao je Teologiju, a paralelno je završio studije engleskog i francuskog. Bio je i plodan pisac i to ne samo dela sa verskom tematikom, već i u oblasti kulture pa i pedagogije

Umro lider Mormona Gordon Hinkli. (1910-2008 -97-) Hinkli kojeg su mormoni smatrali živim prorokom, bio je 15. poglavar „Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana“. Na čelo te verske grupe došao je 1995. Mormoni su specifična autentično američka religijska grupa, priznata 1830, sa središtem u državi Juta. Sebe smatraju jedinom legitimnom hrišćanskom crkvom.

30.januar 2008.

Britanski “Opinion risrč biznis” (ORB) saopštio da je više od milion Iračana izgubilo život kao rezultat konflikta u toj zemlji, od početka rata 2003. koji su povele SAD u toj zemlji. Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija ORB pokazalo je da je više od 20 odsto ljudi u Iraku imalo najmanje jedan smrtni slučaj u porodici kao posledicu rata koji je započeo 2003.

Februar 2008

01.februar 2008.

Poginulo 99 a povređeno najmanje 145 ljudi u dve odvojene eksplozije, na bagdadskim pijacama, koje su izvele žene bombaši-samoubice.

05.februar 2008.

Poginulo najmanje 45 osoba, dok je više od 150 povređeno u nevremenu na jugu SAD. Najmanje šest tornada je pogodilo oblast od stotinak kilometara između Oksforda u Misisipiju i Džeksona u Tenesiju.

Umro Maharaši Maheš Jogi, duhovni vođa Pokreta transcedentalne meditacije, koji je osnovao 1957. (1918-2008 -90-) Maharaši je stekao svetsku popularnost specifičnom tehnikom meditacije 60-ih godina XX veka kada su se za njegovo učenje zainteresovali Bitlsi.

09.februar 2008.

Turska skupština usvojila, velikom većinom, ustavne promene kojima se ukida zabrana nošenja feredža na državnim univerzitetima. Na taj način prekinuta je tradicija strogog sekularizma koju je u tursku politiku odlučno uveo Kemal Ataturk. Obraćajući se poslanicima nakon završetka glasanja, predsednik turske skupštine Koksal Toplan naglasio je da je to čin "za dobro Turske, u duhu tolerancije i pomirenja".

10.februar 2008.

Umro američki glumac Roj Šajder, najpoznatiji po ulogama šerifa Brodija u Spilbergovom trileru "Ajkula" i koreografa Boba Fosa u mjuziklu "Sav taj džez". (Rođen: Orindž/Nju Džerzi/SAD 10.novembar 1932. - Umro: Lilt Rok/Arkanzas/SAD 10.februar 2008.) Bio je i amaterski bokser. Slavu je stekao svojim glavnim i sporednim ulogama u proslavljenim filmovima od 1970-ih do sredine 1980-ih. Bio je nominovan za dva Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagradu. Šajder je u bogatoj karijeri imao dve nominacije za Oskara: za ulogu u filmu "Sav taj džez" (1979) i za najbolju sporednu ulogu, policajca Rusoa u Fridkinovom filmu "Francuska veza" (1971). Zapažen je i u filmovima i serijama: "Maratonac", "Klut", "Plavi grom", "Odiseja u svemiru: 2010", "Ruska kuća".

1932-2008

14.februar 2008.

Vlada Srbije donela Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji usmerenih ka proglašenju jednostrane nezavisnosti.

Ruski predsednik Vladimir Putin nagovestio da će Rusija preduzeti kontramere u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, te da se "Rusija zalaže za poštovanje temeljnih principa međunarodnog prava, zasnovanih na suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti država".

16.februar 2008.

Evropska unija donela jednostranu odluku o slanju misije na Kosmet, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili generalnog sekretara UN, uprkos oštrom protivljenju vlasti Srbije. Holanđanin Piter Fejt imenovan je za specijalnog predstavnika EU na Kosmetu, a bivši komandant KFOR-a, Francuz Iv de Kermabon, za šefa misije EULEKS.

Poginulo 37 ljudi, a više od 90 ih je ranjeno u napadu bombaša samoubice u pakistanskom gradu Paračinar. Eksplozija se dogodila u blizini kancelarije političara kojeg podržava partija ubijene opozicione liderke Benazir Buto.

17.februar 2008.

Privremena Skupština Kosova usvojila Deklaraciju o nezavisnosti južne srpske pokrajine Kosova i Metohije okupirane od strane trupa NATO od 1999. Deklaracijom je Kosovo proglašeno „nezavisnom i suverenom državom“, „formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija“. Sednici nije prisustvovao niko od deset Srba poslanika i poslanik Goranac. Proglašenje je usledilo uprkos najoštrijem protivljenju državnog vrha Srbije i nasuprot važećoj rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, kao i odredbama međunarodnog prava.

Sedam mladih osoba izgubilo život a tri su teže povređene u požaru koji je izbio u novosadskom kafeu “Laundž”.

Najmanje 80 ljudi poginulo dok ih je na desetine povređeno u napadu bombaša samoubice u Kandaharu, glavnom gradu istoimene provincije na jugu Avganistana. Bombaš samoubica je aktivirao eksplozivnu napravu dok se nalazio u masi ljudi koji su posmatrali borbe pasa u zapadnom delu grada.

21.februar 2008.

U Beogradu održan veliki protestni miting pod nazivom "Kosovo je Srbija" zbog priznavanja nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova od strane SAD i niza drugih zapadnih zemalja. Tokom i nakon mitinga dogodilo se i više teških izgreda, poput napada i paljenja dela ambasade SAD.

22.februar 2008.

Postignut dogovor o stvaranju zajedničke kompanije za razvoj projekta izgradnje Panevropskog naftovoda (PEOP) na relaciji Konstanca –Trst, između predstavnika Srbije, Hrvatske, Italije, Rumunije i Evropske komisije u Briselu. Dogovoreno je učešće nacionalnih u stvaranju zajedničke kompanije.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da je slučaj Kosova “strahovit presedan”. Prilikom obraćanja javnosti na prvom kanalu Ruske državne televizije, predsednik Putin je naglasio da je slučaj Kosova „strahovit presedan“ koji „u suštini lomi čitav sistem međunarodnih odnosa, stvaran ne decenijama, već vekovima“.

23.februar 2008.

Umro Janez Drnovšek, nekadašnji predsednik Slovenije i predsednik vlade te zemlje - član i predsedavajući kolektivnog predsedništva SFRJ uoči raspada bivše jugoslovenske federacije i jedan je od predvodnika separatne politike u Sloveniji. (Rođen: Celje/FNR Jugoslavija/Slovenija 17.maj 1950. - Umro: Zaplana/Slovenija 23.februar 2008.) Rodio se u Celju, a odrastao je u selu Kisovec blizu Zagorja ob Savi. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, a doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Mariboru 1986. godine. Univerzitet u Bostonu mu je dodelio zvanje počasnog doktora 1996. a Univerzitet u Ilinoisu istu titulu 1999. godine. Diplomatsku karijeru je počeo sedamdesetih u jugoslovenskoj ambasadi u Kairu, a kasnije je radio u Oslu na Institutu za međunarodnu ekonomiku. Bavio se proučavanjem savremenog svetskog ekonomskog uređenja. Po povratku u zemlju postao je direktor filijale „Ljubljanske banke“ u Trbovlju. U aprilu 1989. godine izabran je za slovenačkog člana Predsedništva SFRJ, a u maju je postao predsednik Predsedništva po rotirajućem principu sa mandatom od godinu dana. Za vreme oružanog sukoba JNA sa jedinicama TO Slovenije bio je glavni pregovarač. Posle otcepljenja Slovenije od SFRJ i proglašenja nezavisnosti četiri puta je biran za premijera, poslednji put 2000. godine. Na izborima održanim decembra 2002. godine izabran je za predsednika Slovenije. Dužnost je preuzeo od dugogodišnjeg predsednika Milana Kučana. Pored slovenačkog, govorio i engleski, francuski, španski i srpskohrvatski jezik. Imao je sina i vanbračnu ćerku. Umro je od posledica raka, 23. februara 2008. u Zaplani.

1950-2008

24.februar 2008.

Kubanska skupština izabrala Raula Kastra, brata Fidela Kastra, na mesto predsednika Državnog saveta, najvišeg organa vlasti, čime je on postao i novi predsednik zemlje i novi vrhovni komandant vojske. Fidel Kastro je tri dana ranije saopštio da se, iz zdravstvenih razloga, povlači sa položaja šefa države, na kojem se nalazio od 1959.

27.februar 2008.

Umrla srpska (jugoslovenska) pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske i južnoslovenske dečje literature. (Rođena: Novi Sad/Kraljevina SHS/Srbija 02.februar 1924. - Umrla: Beograd/Srbija 27.februar 2008.) Rođena je u Novom Sadu (krštena je u Nikolajevskoj crkvi kao Miroslava, mada je niko tako nije zvao već samo - Mira), kao dete Mašana Alečkovića, novinara rodom iz Trebinja i Novosađanke Dragice Trpinac, koja je bila inspektor pošta i jedna od prvih žena telegrafista u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji, iz vojvođanske porodice Marić. Baka po majci Mire Alečković, Milica Marić bila je sestra Miloša Marića, oca Mileve Marić Ajnštajn. Od svoje druge godine života Mira Alečković živela je u Beogradu, na Neimaru kod majke Drage Trpinac, ali je detinjstvo provodila u Novom Sadu, Kninu, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji, gde je njena rođena tetka Jelena Trpinac decenijama bila učiteljica. Bila je poliglota i govorila je čak deset stranih jezika: francuski, nemački, engleski, ruski, italijanski, poljski, češki, makedonski, slovenački, slovački... Diplomirala je u Beogradu književnost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu “Jugoslavijo“, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti. U njen opus spadaju 53 knjige za decu i odrasle, što poezije, što proze. Duboka, upečatljiva poezija, izražene misaonosti, bavi se pitanjima smisla života i smrti, kao i naravno ljubavi. Njena poezija za odrasle je nepravedno zaobiđena i zapostavljena. Prvu zbirku pesama "Zvezdane balade" izdaje po završetku rata 1946. godine. Pored svog stvaralaštva u poeziji i prozi, autor je pesama "Druže Tito mi ti se kunemo", "Jugoslavijo" i "Svečane pesme". Za njih je govorila kako su pozajmljene od naroda. Mira Alečković udala se 1947. godine za akademskog arhitektu i slikara Savu Nikolića Graždanskog (Srbina iz Hrvatske po jednom pretku ruskog korena), koji je uradio jedan od najlepših njenih portreta u ulju. Mira Alečković rodila je troje dece.

1924-2008

Mart 2008

03.mart 2008.

Umro italijanski operski umetnik, tenor Đuzepe di Stefano. (1921-2008 -86-) Rođen u Kataniji, na Siciliji, pevanje je učio u Milanu, a debi je imao 1947. u milanskoj Skali. Zbog specifične boje glasa, od pedesetih godina XX veka, Di Stefano je smatran jednim od najboljih svetskih pevača. Osvajač je zlatnog Orfeja, prestižne italijanske muzičke nagrade. Često je pevao u duetu sa operskom divom Marijom Kalas.

05.mart 2008.

UNESKO na svoju listu proslava za 2008. godinu, stavio stogodišnjicu rođenja Ljubice Marić i 130 godina od rođenja Milutina Milankovića.

06.mart 2008.

U dva bombaška napada u centru Bagdada, najmanje 55 ljudi poginulo, a oko 130 je ranjeno. Nagazna mina eksplodirala je u trgovačkoj zoni u gradskom okrugu Karada, a ubrzo zatim, pošto su se iračke snage bezbednosti pojavile na mestu napada i okupili se prolaznici, bombaš samoubica digao se u vazduh.

13.mart 2008.

U zajedničkoj operaciji američkih i avganistanskih vojnih snaga ubijen je 41 talibanski ekstremista, između ostalih i talibanski komandant Tordžan Ešakzai. Talibanski gerilci stradali su tokom prebacivanja iz avganistanskih provincija Nimruz i Helmand u Pakistan.

15.mart 2008.

Više od 150 ljudi povređeno a 11 poginulo, u eksploziji u vojnoj bazi u Albaniji u mestu Gerdec, nedaleko od Tirane. Do eksplozije je, prema zvaničnom saopštenju došlo tokom demontiranja stare municije. Oštećeno je oko 2 000 kuća u krugu od 4 kilometra, od čega je 318 potpuno uništeno.

17.mart 2008.

U nemirima nakon intervencije UNMIK policije i Kfor-a, u severnom delu Kosovske Mitrovice povređeno oko 70 ljudi, 15 teže, a uhapšene su 53 osobe, tokom zauzimanja zgrada Opštinskog i Okružnog suda u severnom delu Kosovske Mitrovice i uklanjanja srpskih zastava sa njih.

18.mart 2008.

Tibetanska vlada u egzilu saopštila da je u Lasi na Tibetu, poginulo 99 ljudi, u sukobima tibetanskih demonstranata i kineskih snaga bezbednosti, tokom višednevnih nemira započetih 8 dana ranije, povodom obeležavanja 49. godišnjice tibetanske pobune, koju je tada ugušila vojska.

Umro srpski (jugoslovenski) filmski i televizijski glumac Živojin Žika Milenković. (Rođen: Niš/Kraljevina SHS/Srbija 26.januar 1928. - Umro: Beograd/Srbija 18.mart 2008.) Pozorišnu karijeru je započeo u rodnom gradu da bi je nastavio u Beogradskom dramskom pozorištu sve do penzionisanja. Igrao je u preko 150 pozorišnih predstava, oko 30 filmova i više od 300 televizijskih emisija. Jedno vreme je u Nišu radio i kao profesor književnosti. U Beogradskom dramskom pozorištu Žika Milenković je počeo da igra 1952, da bi od 1960. glumio u kontinuitetu gotovo četiri decenije. Ostaće upamćene njegove upečatljive uloge u serijama Televizije Beograd: „Ljubav na seoski način“, „Vruć vetar“, „Srećni ljudi“ i poslednjoj seriji u kojoj je glumio „Porodično blago“. Publika ga je zavolela kao urnebesnog Soću Šurdilovića iz "Vrućeg vetra", koji je kako je rekao jedna od njegovih omiljenih uloga. Upečatljiv je bio i lik Garca u seriji "Srećni ljudi". Žika Milenković je umro u 81.godini života u Beogradu.

1928-2008

19.mart 2008.

Srpski plivač Milorad Čavić osvojio zlatnu medalju na prvenstvu Evrope u disciplini 50 metara leptir pošto je u finalnoj trci trijumfovao rezultatom 23,11 sekundi, oborivši evropski rekord. Evropska plivačka federacija, dva dana docnije, zabranila je Čaviću da se takmiči do kraja prvenstva u Ajndhovenu, pošto je tokom dodele medalja nosio majicu s natpisom "Kosovo je Srbija".

Umro britanski pisac Ser Artur Klark, autor niza dela iz oblasti naučne fantastike. (1917-2008 -90-) Završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji, otuda je Međunarodna astronomska unija nazvala geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom. Dela: "Odiseja u svemiru 2001", "S druge strane strane neba", "Pad mesečeve prašine", "2010: Druga odiseja", "2061: Treća odiseja", "Susret sa meduzom", zbirke pripovedaka "Sastanak sa Ramom" i "Pesme daleke zemlje".

24.mart 2008.

Umro hrvatski (jugoslovenski) glumac Boris Dvornik, jedan od najpopularnijih glumaca negdašnje Jugoslavije. (Rođen: Split/Kraljevina Jugoslavija/Hrvatska 16.april 1939. - Umro: Split/Hrvatska 24.mart 2008.) Rođen je u porodici drvoseče. Posle mature u Srednjoj glumačkoj školi u Novom sadu studirao je Kazališnu (pozorišnu) akademiju u Zagrebu. Glumio je u preko 40 filmova, i čak 20 serija snimanih u Hrvatskoj i Srbiji. Iako upamćen kao zvezda komedija, nastupao je u raznim filmskim, pozorišnim i televizijskim žanrovima. Na filmu je debitovao 1960. godine u filmu Francea Štiglica Deveti krug sa tematikom holokausta. Glumio je mladića koji za vreme Drugog svetskog rata pokušava spasiti mladu Jevrejku oženivši se njom. Nakon filma je stekao veliku popularnost, koju potom učvršćuje ulogama iz savremenog života u komedijama Martin u oblacima (1961) i Prekobrojna (1962) Branka Bauera. Do sredine 1960-ih godina Dvornik je nastupao uglavnom u komedijama, a od 1966. godine počinje se s velikim uspehom pojavljivati i u filmovima sa tematikom iz Narodnooslobodilačkog rata. Zenit popularnosti Borisa Dvornika je došao 1970-ih ulogom Roka Prča u čuvenoj seriji Naše malo misto. 1980-ih godina, nakon što je stekao status jednog od najpriznatijih glumaca bivše Jugoslavije, Boris Dvornik je uglavnom radio u Hrvatskom narodnom kazalištu u svom rodnom Splitu. Tokom 90-ih bio je poslanik HDZ u Saboru Hrvatske. Godine 1992, kao kandidat Hrvatske demokratske zajednice, je izabran u splitsko poglavarstvo. Uskoro je shvatio da politika nije za njega i dao je ostavku na svoje mesto mesec dana kasnije. Velimir Bata Živojinović i Dvornik (dva bliska prijatelja) su se 1991. odrekli jedan drugog u nizu otvorenih pisama, u gestu koji je bio viđen kao simbolika raspada SFRJ. 2004. je javljeno da su njih dvojica pokušala da se pomire. Pomirili su se se javno 2006. putem video linka između Splita i Beograda.

1939-2008

Živojinović je izjavio da „poslednjih godina nije bilo mržnje između nas“, a Dvornik se nadovezao da je stvar bila „samo nesporazum“. Filmovi: "Deveti krug", "Martin u oblacima", "Prekobrojna", "Most", "Sutjeska", "Neretva". Tokom poslednjih godina Dvornikova karijera je patila od posledica moždanog udara od kojeg je i preminuo. Dva sina Borisa Dvornika, Dino i Dean Dvornik, su poznati pop muzičari. Dino je umro septembra iste 2008.godine.

26.mart 2008.

U sukobima iračkih snaga i ekstremista Armije Mahdi, lojalne radikalnom šiitskom verskom vođi Moktadi al Sadru, u Basri poginulo 60 ljudi, a ranjeno više stotina.

29.mart 2008.

Najmanje 65 rudara poginulo pošto se posle obilnih kiša urušio rudnik poludragog kamena u Tanzaniji. Rudnik poludragog kamena po imenu Tanzanit, čija nalazišta postoje samo u toj istočnoafričkoj zemlji, nalazi se četrdesetak kilometara jugoistočno od grada Aruše, na severoistoku Tanzanije.

Umro proslavljeni srpski (jugoslovenski) fudbaler Rajko Mitić - Igrao je za beogradski BSK i Crvenu zvezdu, u kojoj se proslavio. (Rođen: Dol,Bela Palanka/Kraljevina SHS/Srbija 19.novembar 1922. - Umro: Beograd/Srbija 29.mart 2008.) Sportsku karijeru započeo je 1938. u BSK-u, nastavio je tokom rata, da bi kada je osnovana Crvena Zvezda 1945. postao njen prvi kapiten. Kao kapiten Mitić je sa Zvezdom osvojio pet titula prvaka Jugoslavije, a Kup Jugoslavije četiri puta. Za reprezentaciju je nastupio u 59 navrata. Od 1967. do 1970. bio je selektor reprezentacije tadašnje Jugoslavije. Najveći uspeh postigao je u Kupu nacija 1968, na kome je Jugoslavija osvojila titulu vicešampiona Evrope. Učestvovao je na svetskim prvenstvima u Brazilu 1950. godine i u Švajcarskoj 1954. Zbog korektne igre ostao je upamćen kao veliki džentlmen fudbala. Za „crveno-bele” je odigrao oko 580 utakmica, bio kapiten tog tima i proglašen je za prvu „Zvezdinu zvezdu”. Igrao je na poziciji desne „polutke”. Mitić se od dresa reprezentacije oprostio se 29. septembra 1957. protiv Rumunije (1:1) u Bukureštu. Imao je 35 godina i 23 dana, četiri dana manje nego njegov dugogodišnji saigrač Branko Stanković koji je kao rekorder poslednju utakmicu u državnom timu odigrao sa 35 godina i 27 dana. Još kao aktivan igrač bio je komentator beogradskog „Sporta”, a kasnije se potpuno posvetio sportskom novinarstvu i godinama je komentator u listu „Tempo”, u kome je, iako penzionisan 1983, i dalje bio aktivan.

1922-2008

30.mart 2008.

Umro kambodžanski novinar Dit Pran, po čijim svedočenjima su snimljena "Polja smrti". (1942-2008 -65-) U Pnom Penu je bio fotograf i prevodilac u dopisništvu Njujork tajmsa. Prema njegovoj životnoj drami snimljen je film "Polja smrti", pošto se Pran od 1975. do 1979. nalazio u radnim logorima karakterističnim za režim Pol Potovih Crvenih Kmera, pod kojim je stradalo oko dva miliona ljudi, između ostalih i njegova tri brata. Po dolasku u SAD 1979. nastavio je da radi za Njujork tajms, a docnije je bio i ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija.

31.mart 2008.

Umro američki filmski režiser Žil Dasen. (1911-2008 -96-) Stvarao je filmove kriminalističkog žanra s dozom političke angažovanosti. Početkom pedesetih godina XX veka, u vreme makartističke antikomunističke kampanje, optužen je za antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega se doselio u Evropu i snimao je u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi: "Naci agent", "Brutalna snaga", "Goli grad", "Rififi", "Onaj koji mora da umre", "Zakon", "Nikad nedeljom", "Fedra", "Topkapi".

April 2008

01.april 2008.

U Srbiji stupio na snagu Zakon o azilu.

Umro srpski (jugoslovenski) novinar Svetolik Mitić, jedan od osnivača Televizije Beograd, prvi dežurni urednik i autor prvog intervjua TV Beograd. (Rođen: Kruševac/Kraljevina SHS/Srbija 23.maj 1923. - Umro: Beograd/Srbija 01.april 2008.) U Drugi svetski rat ušao kao ilegalac-skojevac, dve godine proveo u nemačkom logoru za prevaspitanje omladine, izašao iz rata kao politički komesar partizanske čete. Studirao književnost, ali se opredelio za film. Od 1946. u "Filmskim novostima" urednik i dokumentarista; sa pojavom televizije među pionirima novog medija. Prvog televizijskog dana, 23. agusta 1958. bio je dežurni urednik na programu i vodio prvi TV intervju sa gradonačenikom Đuricom Jojkićem, direktorkom Beogradskog sajma Olgom Divac i predstavnikom Ministarstva za poljoprivredu. Nekoliko godina radi kao skupštinski izveštač i uređuje nedeljni dnevnik Sedam dana. Realizuje dokumenatarnu seriju Vremeplov sa više od dve stotine emisija, isto toliko emisija serije Krug aktuelno-dokumentarnog žanra. Kada je u Informativnoj redakciji uvedeno da umesto spikera - novinari vode TV dnevnik - nekoliko godina je i on voditelj. Urednik je ili autor još mnogih dokumentarnih serija, pa i posle penzionisanja 1986. godine: S kamerom kroz svet, Ti dani, te godine, 20 miliona, Naše vreme, U slici i reči, To je to, Link, Kamera pamti. Dobitnik je Nagrade za životno delo RTB, dve Godišnje nagrade UNS-a, Nagrade za životno delo UNS-a i Saveza novinara Jugoslavije, Povelje Jugoslovenske kinoteke... U filmografiji ima zabeležen i naslov: Četrnaesti oktobar - Kruševac iz 1985. godine.

1923-2008

03.april 2008.

Haški tribunal oslobodio jednog od komandanata terorističke tzv. OVK Ramuša Haradinaja i pored brojnih svedočenja kosovskometohijskih Srba i drugih nealbanaca o zločinima koje su počinili on i ostali teroristi kojima je komandovao. Haški tribunal je oslobodio Haradinaja optužbi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Sudsko veće je ocenilo da Haradinaj nije kriv ni po jednoj tački optužnice za progone na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi, uništavanje imovine, okrutno postupanje, silovanja i ubistava. Ova presuda je samo još jače potvrdila uverenje u srpskom narodu o pristrasnosti ovog međunarodnog suda u kojem su za iste i slične zločine u najvećem broju upravo osuđivani Srbi.

Kiparski Grci i Turci otvorili ulicu Ledra u Nikoziji, simbol višedecenijske podeljenosti Kipra. Kipraski Grci i Turci uklonili su barikade i otvorili ulicu Ledra u Nikoziji , koja je decenijama odvajala dve etničke zajednice i bila simbol višedecenijske podeljenosti Kipra. Ceremoniji otvaranja 80 metara dugačke ulice prisustvovali su predstavnici Ujedinjenih nacija na Kipru, lideri kiparskih Grka i Turaka. Kipar je podeljen 1974. nakon invazije turske vojske na sever ostrva, s ciljem sprečavanja prisajedinjenja Kipra Grčkoj.

05.april 2008.

Umro američki glumac Čarls Karter, poznatiji kao Čarlton Heston, upamćen po ulogama u holivudskim pseudoistorijskim spektaklima kao i filmovima fantastike. (Rođen: Evanston/Ilinois/SAD 04.oktobar 1923. - Umro: Beverli Hils/Kalifornija/ 05.april 2008.) Rođen je kao Džon Čarls Karter u Evanstonu (Ilinois, SAD), od oca Rasela Vitforda Kartera i majke Lajle Čarlton. Kada je imao deset godina, njegovi roditelji se razvode, a majka se preudaje za Čestera Hestona. Kratko nakon toga sa porodicom se seli u Vilmet (predgrađe Čikaga), gde završava New Trier High School. Od očuha Čestera Hestona uzima prezime Heston. Bio je poznat po ulogama herojskih likova, kao što su ona Mojsija u Deset zapovesti, pukovnika Džordža Tejlora u Planeti majmuna i Jude Ben-Hura u filmu Ben-Hur. Profesionalnu filmsku karijeru počinje 1950. filmom Mračni grad Vilijama Diterlea. Slavu stiče ulogom cirkuskog menadžera u filmu Najveća predstava na svetu. Kasnije potvrđuje filmski talenat ulogama Mojsija u Deset zapovesti i Jude Ben-Hura u filmu Ben-Hur, kada dobija Oskara kao najbolji glavni glumac. Dugo je bio aktivan u političkom životu gde je zastupao desničarske stavove, a od 1998. do 2003. godine bio je predsednik Nacionalnog udruženja vlasnika oružja.

1923-2008

06.april 2008.

Naoružani napadači oteli 42 iračka studenta u blizini grada Mosula na severu Iraka. Otmičari su zaustavili dva autobusa u jednom selu nedaleko od ovog grada. Jedan od autobusa je uspeo da pobegne , pri čemu su tri studenta iz tog vozila ranjena. Drugi autobus je zadržan i tom prilikom su 42 studenta oteta. Smatra se da je otmicu najverovatnije izveo sunitski ogranak Al Kaide.

08.april 2008.

Umro srpski (jugoslovenski) pevač srpske narodne muzike Staniša Stošić poznat po interpretacijama pesama vranjskog melosa. (Rođen: Vrbovo,Vladičin Han/DF Jugoslavija/Srbija 26.jul 1945. - Umro: Beograd/Srbija 08.april 2008.) Njegova najpoznatija pesma je „Lela Vranjanka“ koju je snimio 1972.godine. Staniša Stošić je zavoleo južnjački melos u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. Staniša je prvi put zapevao 1963. godine u Radio Beogradu, čiji je ostao dugogodišnji saradnik. Miodrag Mile Bogdanović, naš poznati umetnik, jednom prilikom je rekao da je Staniša Stošić jedan od retkih pevača koji je primljen u Radio Beogradu bez audicije. Karijeru je gradio širom republika bivše Jugoslavije i svetu. Godine 1966. Staniša je pobedio na festivalu „Zlatiborski narcis“ sa pesmom „Stojanke, bela Vranjanke“. U istoriji radijskog pevanja ostaće zabeležen i po tome da je bio prvi muški vokal koji je izvodio vranjske pesme, jer je do tada bilo uobičajeno da ovaj repertoar interpretiraju samo žene. O svojim počecima Staniša je rekao: Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja. Pesma je kao voda na izvoru, tu je čista i bistra, a što dalje od izvora, to je sve više mogućnosti da se zamuti. Preminuo je posle duge i teške bolesti. Na gradskom Trgu u Vranju, koji nosi njegovo ime, podignut je spomenik u čast Staniši Stošiću.

1945-2008

12.april 2008.

Istorijski susret lidera dveju Kina – prvi susret koji je održan posle završenog građanskog rata 1949. Susretom dvojice lidera, predsednika Kine Hu Đintaoa sa potpredsednikom Tajvana Vinsentom Šjuom, prekinuta je višedecenijska tradicija "zategnutih" odnosa dva dela Kine. Susret dvojice zvaničnika bio je prvi susret te vrste od kraja građanskog rata u Kini, okončanog 1949. begom nacionalističkih (antikomunističkih) snaga na Tajvan.

Umro srpski košarkaš Aleksandar Gec, prva velika zvezda KK Crvena zvezda i dugogodišnji reprezentativac negdašnje Jugoslavije. (1928-2008 -80-) U "Zvezdu" je dospeo odmah po njenom osnivanju. Odigrao je 66 međunarodnih utakmica i postigao 349 koševa. Po okončanju igračke karijere bio je trener a docnije i predsednik KK Crvena zvezda.

14.april 2008.

Umro Oli Džonston, tvorac Bambija, jedan od najvećih animatora svih vremena i poslednji pripadnik legendarne prve generacije crtača kompanije "Volt Dizni". (1912-2008 -95-) Učestvovao je u animaciji i realizaciji klasika crtanog filma kao što su "Snežana i sedam patuljaka", "Pinokio", "Pepeljuga", "Uspavana lepotica", "Sto i jedan dalmatinac", "Alisa u zemlji čuda", "Knjiga o džungli". Kompanija Volt Dizni ga je nagradila svojom nagradom Dizni legenda 1989. Njegov rad je nagrađen Nacionalnom medaljom umetnosti 2005. godine.

15.april 2008.

Najmanje 80 ljudi poginulo u Demokratskoj Republici Kongo, prilikom pada putničkog aviona jedne privatne lokalne kompanije, koji se srušio odmah po poletanju u Gomi na istoku te zemlje.

16.april 2008.

Srpska reprezentativka Jasna Šekarić osvojila na Svetskom kupu u Pekingu, zlatnu medalju u disciplini sportski pištolj, pretekavši francusku takmičarku Stefani Tirod za 0,2 kruga.

20.april 2008.

U sukobima u Mogadišu, između islamističkih pobunjenika i udruženih somalijskih i etiopskih snaga bezbednosti, poginula 81 osoba, dok je 119 ranjeno. Početkom 2007. snage Somalije, uz podršku etiopske vojske, zbacile su sa vlasti Uniju islamskih sudova (UIC) predvođenu ekstremnom frakcijom poznatom pod imenom El-Šabab, koja je tada upravljala većim delom te afričke zemlje.

22.april 2008.

Ujedinjene nacije saopštile da je broj žrtava rata u pobunjenoj sudanskoj provinciji Darfur, dostigao 300.000. Darfur se nalazi na zapadu Sudana i ima dugu tradiciju separatnih težnji. Prema vladi u Kartumu ukupan broj žrtava u sukobu koji je započeo februara 2003. je oko 9000 ljudi.

23.april 2008.

Više od 140 pobunjenika i vojnika je poginulo, u žestokim okršajima na severu Šri Lanke, oko Muhamalaija, 390 kilometara severno od Kolomba, dok se 33 vojnika vode kao nestali. Ukupno stradalo je najmanje 100 ekstremista i 43 vojnika u najžešćim sukobima u toj zemlji od aprila 2006. kada su regularne snage bezbednosti Šri lanke pokrenule opsežnu operaciju protiv tamilskih gerilaca.

26.april 2008.

U požaru u fabrici madraca u Kazablanki u Maroku, 55 ljudi je poginulo, dok je 12 teško povređeno. Požar je izbio u prizemlju zgrade, u trenutku dok se u njoj nalazilo šezdesetak radnika, od oko 150 zaposlenih u toj fabrici.

28.april 2008.

Najmanje 70 ljudi poginulo, a 420 je povređeno, u sudaru dva putnička voza na istoku Kine. Nesreća se dogodila kada je voz koji se kretao iz Pekinga ka letovalištu Kingdao iskliznuo iz šina i sudario se u mestu Cibo, u provinciji Šandong, sa drugim vozom koji je dolazio iz suprotnog pravca, iz letovališta Jantai.

29.april 2008.

Evropska unija i Srbija potpisale u Luksemburgu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Savet ministara EU doneo je, paralelno, odluku da Sporazum sa Srbijom odmah po potpisivanju automatski bude stavljen van snage "do ispunjenja pune saradnje s Haškim tribunalom".

Umro švajcarski hemičar Albert Hofman, tvorac halucinogene droge LSD. (1906-2008 -102-) Supstanca koju je Hofman slučajno otkrio našla je primenu u psihijatriji i neurologiji, i proizvođena je do 1971. u vidu tableta i ampula, u medicinske svrhe. Početkom šezdesetih, LSD je postao omiljena droga hipi pokreta, pa je zbog čestih zloupotreba zabranjen.

30.april 2008.

Potpisan Memorandum o strateškom partnerstvu, između vlade Srbije i torinskog "Fiata" kojim je predviđeno formiranje zajedničke kompanije. Prilikom potpisivanja Memoranduma, prvi put na tako visokom nivou posle 55 godina, obelodanjeno je da je namera "Fiata" da tokom dve i po godine investira u proizvodne kapacitete kragujevačke "Zastave" 700 miliona evra i proizvede oko 300.000 automobila.

Maj 2008

02.maj 2008.

Umrla Mildred Loving, prva crna žena čije je suprotstavljanje zabrani sklapanja međurasnog braka dovela do odluke Vrhovnog suda SAD o poništenju tog zakona. (1939-2008 -68-) Mildred je, nakon niza hapšenja u njenoj rodnoj Virdžiniji, zbog međurasnog braka sklopljenog 1958, uputila pismo tadašnjem ministru pravde SAD Robertu Kenediju, čime je pokrenut proces koji je 12. juna 1967. doveo do jednoglasne odluke Vrhovnog suda kojom je zakon Virdžinije stavljen van snage. Tim putem poništeni su slični zakoni u još najmanje 16 američkih država.

03.maj 2008.

Turska vojska saopštila da je u sukobima s gerilcima, prethodnih dana, poginulo najmanje 150 pripadnika Radničke partije Kurdistana. Planinski masiv Kandil u severnom Iraku, nedaleko od granice Turske, glavno je sklonište i uporište pripadnika PKK, što turskim vlastima decenijama otežava zavođenje reda na jugoistoku te zemlje.

Oko 133.000 ljudi poginulo u Mjanmaru (bivša Burma) u oblastima Jangon i Ajejavadi, u naletu ciklona "Nagris". Najteže je pogođena regija Bogalej, u delti Iravadi. Ciklon je uništio desetine hiljada kuća i ostavio stotine hiljada ljudi bez krova nad glavom.

07.maj 2008.

Najmanje 61 osoba poginula, a oko 200 je ranjeno širom Libana u sukobima pristalica opozicije i vlasti u toj zemlji. Sukobi su izbili između pristalica opozicije predvođenih Hezbolahom i snaga vladajuće koalicije sunita, hrišćana i Druza.

12.maj 2008.

U razornom zemoljotresu koji je pogodio kinesku provinciju Sečuan, poginulo 68.000 ljudi, a preko 288.000 je povređeno. Zemljotres, koji se osetio u gradovima na hiljade kilometara udaljenim od epicentra, poput Pekinga, Šangaja, Hongkonga i Bankoka, najsmrtonosniji je od 1976. kada je u gradu Tangshanu, nedaleko od Pekinga, život izgubilo 243.000 ljudi.

Umrla Irena Sendler, poljska socijalna radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske dece. (1910-2008 -98-) Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom zdravstvenom centru, i u periodu između oktobra 1940. i aprila 1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama ili manastirima.

13.maj 2008.

Najmanje 80 ljudi poginulo u indijskom gradu Džaipur, u Radžastanu, na severozapadu Indije, oko 240 km od Delhija, a oko 150 povređeno, u osam eksplozija. Bombe su aktivirane na gradskim pijacama u blizini hindu hrama u kojem je bio okupljen veliki broj vernika.

14.maj 2008.

Francusko ministarstvo kulture obelodanilo retko arheološko otkriće – mermernu bistu Julija Cezara u prirodnoj veličini. Na jugu te zemlje pronađena je mermerna bista Julija Cezara u prirodnoj veličini, na kojoj je rimski imperator prikazan u poznim godinama, bez kose.

26.maj 2008.

Umro Sidni Polak, američki filmski režiser, glumac i producent. (Rođen: Lafajet/Indijana/SAD 01.jul 1934. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 26.maj 2008.) Režirao je 21 film i 10 televizijskih serija, glumio u više od 30 filmova i serija i producirao preko 44 filma. Polak je najpoznatiji kao reditelj filmova „Moja Afrika“ (1985), „Tutsi“ (1982), „Tri Kondorova dana“ (1975), „Jakuza“ (1975), „Devojka koju sam voleo“ i „Džeremaja Džonson“, uz novije filmove „Prevodilac“ (2005), „Sabrina“, „Firma“ (1993) i „Havana“ (1990). Pojavio se u 15 filmova. Polak je rođen u porodici rusko-jevrejskih imigranata, kao sina Rebeke (rođene Miler) i Dejvida Polaka, poluprofesionalnog boksera i farmaceuta. Polakovi filmovi dobili ukupno 48 nominacija za Oskara, osvojivši 11. Za svoj film Moja Afrika iz 1985. sa Meril Strip i Robertom Redfordom u glavnim ulogama, Polak je osvojio Oskara za režiju i produkciju. Polak je bio oženjen sa Kler Bredli Grizvold, njegovom bivšom učenicom, od 1958. do njegove smrti 2008, Imali su troje dece. U novembru 1993. godine, njegov sin Stiven je umro u 34. godini u padu malog, jednomotornog aviona koji je prekinuo dalekovod i zapalio se u Santa Monici u Kaliforniji. Polakova supruga, umrla je u 74. godini života od Parkinsonove bolesti. Polakovo zdravlje je počelo da se pogoršava 2007. godine, kada se povukao iz režije HBO-ovog televizijskog filma Recount, koji je emitovan 25. maja 2008. godine. Umro je od raka sledećeg dana u svojoj kući u naselju Pacifik Palisejds u Los Anđelesu.

1934-2008

28.maj 2008.

U Nepalu ukinuta monarhija, pošto je konstitutivna skupština u Katmanduu izglasala uspostavljanje monarhije. Dinastija koja je tom zemljom vladala 240 godina uklonjena je pošto su drevnom himalajskom monarhijom ovladali maoisti.

Jun 2008

01.jun 2008.

Umro francuski modni dizajner Iv Sen Loran, jedna od najistaknutijih ličnosti sveta mode. (1936-2008. -71-) Imao je samo 21 godinu kada je izabran, nakon smrti Kristijana Diora 1957. za njegovog naslednika, što je bila posledica prethodne uspešne saradnje. Početkom 60-tih XX veka. osniva sopstvenu kuću visoke mode. Loran je bio prvi dizajner koji je, 1966. plasirao nov koncept luksuzne ženske konfekcije ("Leva obala") namenjene širem tržištu.

02.jun 2008.

Umro američki muzičar Bo Didli, gitarista i jedan od pionira rokenrola. (1928-2008 -79-) Autor je niza nezaboravnih pesama među kojima su „Say Man“, „Shave and a Haircut“, „Uncle John“, „Who do You Love“. Bio je pionir električne gitare i bitno uticao na muzičare poput Badi Holija, Rolingstounsa, grupe „Who“, Brusa Springstina i Elvisa Kostela. Dobio je nagradu „Gremi“ za životno delo 1999.godine.

Umro američki glumac, režiser i producent Mel Ferer. (1917-2008 -90-) Najpoznatiji je po ulogama u filmovima „Rat i mir“, „Lili“ i „Sunce se ponovo rađa“. Režirao je i producirao filmove u kojima je glumila njegova supruga Odri Hepbern, kao što je triler „Sama u tami“ iz 1967.

05.jun 2008.

Ustavni sud Turske odbio da ukine zabranu nošenja islamskih marama na univerzitetu. Stav ustavnog suda je da su zakonske reforme koje je kroz skupštinu progurala islamistička “Partija pravde i razvoja “ (AKP), neustavne. Za takvu odluku suda glasalo je devet sudija dok je dvoje bilo protiv. Sekularne strukture u toj zemlji smatraju da je vladina odluka da dozvoli nošenje marama na univerzitetima dokaz da AKP nastoji da u Turskoj uvede šerijatske zakone.

07.jun 2008.

Srpska teniserka Ana Ivanović pobedila na Otvorenom prvenstvu Francuske u tenisu – Rolan Garosu, savladavši u finalu Ruskinju Dinaru Safinu sa 6:4, 6:3.

08.jun 2008.

Umro srpski i romski (jugoslovenski) muzičar svetskog ugleda Šaban Bajramović, pevač romske i srpske muzike - poznat kao "Kralj romske muzike". (Rođen: Niš/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 21.april 1936. - Umro: Niš/Srbija 08.jun 2008.) Šaban Bajramović je po narodnosti bio Rom, a poreklom je iz Niša. Bajramović je o sebi rado govorio kao o Ciganinu. Za svoju narodnost je rekao: „Kakav Rom, ja sam Srbin, srpski Ciganin“. Posle svog slavnog, prvog koncerta u beogradskom Domu sindikata, krajem sedamdesetih, rekao je izvesnom novinaru: „Četrdeset i kusur godina sam Ciganin, a tek dve-tri Rom, pa piši - Ciganin.“ U karijeri je snimio 20 albuma i oko 50 singlova, a napisao je i komponovao više od 700 pesama. Njegovi obožavaoci ga opisuju kao izvanrednog pevača vrhunskog kvaliteta i „pevača iz srca i duše“. Njegova izvedba pesme „Đelem, Đelem“ je izabrana za himnu svih Roma Sveta. Njegov muzički sastav se zove Crna Mamba. Sa njima je nastupao više od 20 godina. Na lični poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike. Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od 10 najvećih bluz pevača na svetu. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je živeo u Nišu i imao četiri ćerke. Početkom osamdesetih godina ustanovljeno je da ima zloćudne polipe na glasnim žicama. Operisan je, a lekari su mu zabranili da se ubuduće bavi pevanjem. Ipak, samo desetak dana posle vrlo komplikovane operacije, održao je solistički koncert. „Bez pesme ne mogu“, pravdao se. I pored teške bolesti, nastupao je na Međunarodnom džez festivalu-Nišvil u Nišu 2005. godine. Bio je strastveni kockar pa je često pevao da bi zaradio novac za kockanje. Preminuo je u 73. godini života u niškom kliničkom centru od posledica infarkta.

1936-2008

09.jun 2008.

Srpska teniserka Ana Ivanović sa 4.222 poena, nakon pobedne na Otvorenom prvenstvu Francuske u Rolan Garosu, i zvanično dospela na prvo mesto na listi najboljih igračica sveta (WTA).

11.jun 2008.

Svrgnuti kralj Nepala Gjanendra napustio svoju palatu u Katmanduu i započeo život običnog građanina Nepala. Dinastija koja je tom zemljom vladala 240 godina uklonjena je pošto su drevnom himalajskom monarhijom ovladali maoisti.

12.jun 2008.

Građani Irske odbacili, na referendumu, Lisabonski sporazum koji predviđa niz reformi institucija Evropske unije. Protiv ratifikacije Lisabonskog sporazuma izjasnilo se 53,4 odsto glasača u toj zemlji.

13.jun 2008.

Talibanski pobunjenici digli u vazduh glavnu kapiju najvećeg zatvora u avganistanskom gradu Kandaharu – pobeglo oko 1 150 zatvorenika od kojih 400 talibana.

15.jun 2008.

Zvanično proglašen novi ustav Kosova kojim je ova srpska pokrajina definisana kao nezavisna država – taj čin odbačen od strane vlasti Srbije kao pravno nevažeći i politički štetan.

16.jun 2008.

Umro Sten Vinston američki majstor za specijalne efekte i dobitnik četiri oskara za rad u svetski poznatim filmovima “Osmi putnik”, “Tudjinci”, “Terminator 2” i “Park iz doba jure”. (1946-2008 -62-)

19.jun 2008.

Velika Britanija zvanično ratifikovala Lisabonski ugovor, pošto je kraljica Elizabeta II dala pristanak na Zakon, kojim se ovaj Ugovor odobrava. Tim činom Britanija je postala 19. zemlja EU koja je ratifikovala Lisabonski ugovor, i prva država koja je to učinila pošto su Irci na referendumu odbacili taj dokument.

21.jun 2008.

Feribot, sa više od 700 putnika i članova posade, potonuo je u vodama Filipina. Feribot "Princeza zvezda", na kojem se nalazilo 626 putnika i 121 član posade, plovio je od Manile ka provinciji Cebu kad je došlo do potonuća. Uzrok tragedije najverovatnije je tajfun "Fengšen".

22.jun 2008.

Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila trofej Svetske lige pošto je u finalnoj utakmici u Đenovi pobedila selekciju SAD sa 7:3 (1:1, 1:0, 2:2, 3:0).

28.jun 2008.

U severnom delu Kosovske Mitrovice konstituisana Skupština zajednice opština Kosova i Metohije. U Osnivačkoj deklaraciji Skupština je odbacila nelegalnu, jednostrano proglašenu nezavisnost te srpske pokrajine.

Delegati Skupštine Udruženja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj upozorili su da se i dalje ništa ne zna o sudbini 2.450 nestalih Srba u Hrvatskoj te da vlasti u Zagrebu iz političkih razloga umanjuju njihov broj i odugovlače ekshumaciju i identifikaciju.

29.jun 2008.

Papa Benedikt XVI i vaseljenski patrijarh Vartolomej održali zajedničku liturgiju, u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Duhovne vođe rimokatolika i pravoslavnih iskazale su svojim molitvama, odrzanim na latinskom i grčkom, želju za jedinstvom među hrišćanima. Naglašeno je da je stalna misija Crkve da se ne identifikuje samo sa jednom nacijom ili kulturom, već da bude Crkva svih ljudi i da ujedinjuje i miri čovečanstvo. Svečanosti u Rimu i Vatikanu uprilicene su povodom 2000. godišnjice rođenja apostola Pavla.

30.jun 2008.

Irak otvorio ogromna naftna polja stranim kompanijama nakon rata i svrgavanja Sadama Huseina. Ovim potezom Irak je otvorio vrata investicijama multinacionalnih kompanija koje gotovo 40 godina nisu imale pristupa iračkim nalazištima nafte.

Jul 2008

01.jul 2008.

Moldavija ponudila otcepljenom Pridnjestrovlju status republike sa sopstvenim ustavom i pravom istupanja iz Moldavije u slučaju da se međunarodni status Moldavije promeni. Vlada u Kišnjevu ponudila je Pridnjestrovlju i petinu mesta u zajedničkoj skupštini, ali bez prava veta, na čemu insistira vlast u Tiraspolju. Pridnjestrovlje nastanjuje približno po trećina Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.

Umro akademik Dejan Medaković, doktor istorijskih nauka i najznačajniji istoričar srpske umetnosti za period od XVIII do XX veka, književnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. (Rođen: Zagreb/Kraljevina SHS/Hrvatska 07.jul 1922. - Umro: Beograd/Srbija 01.jul 2008.) Rođen je u uglednoj srpskoj zagrebačkoj porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Radio je u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom "Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka" 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je "Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske". Bavio se sirokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše - srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u XVIII v. i srpskim slikarstvom XIX v. Autor je i nekolicine književnih dela i više zbirki poezije. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i naučnih projekata, poput "Vukove zadužbine". Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: "Beograd na starim gravirama", "Srpski slikari 18. veka", "Putevi srpskog baroka", "Svedočenja", "Istraživači srpskih starina", "Barok kod Srba", "Savina", "Sent Andreja", "Letopis Srba u Trstu", "Srbi u Beču", koautor "Istorije srpskog naroda" 1-10 SKZ, "Hilandar", sećanja: "Efemeris" 1-5.

1922-2008

03.jul 2008.

Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo Nasera Orića, bivšeg komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici, optužbi po kojima je 2006. godine prvostepenom presudom bio osuđen na dve godine zatvora. Oriću je suđeno po optužnici koja ga je teretila za smrt zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993. kada je bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici - ali je on oslobođen.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila da se broj gladnih u svetu popeo tokom prethodne godine na 50 miliona zbog rasta cena hrane. Generalni direktor FAO Žak Diuf obelodanio je tada da su rezerve žita u svetu na najnižem nivou za poslednjih 30 godina.

08.jul 2008.

Najviše diplomate SAD i Češke, Kondoliza Rajs i Karel Švarcenberg, potpisali u Pragu, sporazum o razmeštanju američkog antiraketnog sistema u Češkoj. Ipak, dve strane nisu uspele da se dogovore o drugom sporazumu koji se odnosi na status američkih vojnika u Češkoj. Više od 100.000 Čeha potpisalo je prethodno peticiju protiv američkog vojnog prisustva u Češkoj. U medijima je posebno naglašavana činjenica da je sporazum potpisan za stolom na kojem je 40 godina ranije potpisan pakt o sovjetskoj okupaciji Čehoslovačke, avgusta 1968. kada je ugušeno "Praško proleće".

11.jul 2008.

Španski poslanici izrazili podršku posebnim pravima velikih majmuna (na život i slobodu). To je prvi poznat slučaj da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava dodeljuje životinjama.

Uneskov komitet za svetsku baštinu uvrstio na svoju prestižnu listu 27 novih lokaliteta iz čitavog sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudijske Arabije (Al Hidžr) do tri ostrva arhipelaga Vanautu i istorijskog jezgra San Marina.

13.jul 2008.

Na XXVIII Evropskom prvenstvu u vaterpolu održanom u španskom gradu Malaga, reprezentacija Crne Gore postala evropski šampion pošto je u debitantskom nastupu savladala reprezentaciju Srbije rezultatom 6:5.

14.jul 2008.

U Parizu, drugog dana osnivačkog skupa Unije mediteranskih zemalja usvojena Osnivačka deklaracija Mediteranske unije, u prisustvu predstavnika 43 zemlje. Osim svih članica Evropske unije, prisutni su bili i predstavnici niza drugih sredozemnih zemalja.

Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda u Hagu podiglo optužnicu protiv predsednika Sudana Omara Hasana al Bašira, navodno zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih u Darfuru.

15.jul 2008.

Kao posledica ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije još uvek se kao nestalo vodi 17 188 osoba, obelodanili predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Ljudi su nestali u ratnim sukobima vođenim u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji od 1992. do 2000.

16.jul 2008.

Potvrđeno da su posmrtni ostaci pronađeni u jednoj šumi kraj Jekaterinburga pripadali careviću Alekseju i kneginji Mariji Romanov. Istražni komitet pri Glavnom tužilaštvu Rusije saopštio da su rezultati analiza uzoraka DNK potvrdili da su posmrtni ostaci pronađeni u jednoj šumi kraj Jekaterinburga pripadali careviću Alekseju i kneginji Mariji Romanov, potomcima poslednjeg ruskog cara Nikolaja II. Carska porodica pobijena u noći 16. na 17. jul 1918. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) na Uralu.

17.jul 2008.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Fatmira Ljimaja i još 27 pripadnika terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Osumnjičeni se terete da su od juna do oktobra 1998. na područiju opština Lipljan, Štimlje i Glogovac na Kosovu i Metohiji, delujući u sastavu tada formirane 121. brigade tzv. OVK, protivpravno zatvorili 35 civila, od kojih su 22 lišili života. Haški tribunal je krajem 2005. oslobodio Fatmira Ljimaja krivice zbog zločina.

20.jul 2008.

Umro Dinko Šakić, ozloglašeni zapovednik ustaškog logora Jasenovac, ustaški ratni zločinac. (Rođen: Studenci,Ljubuški/Kraljevina SHS/Bosna i Hercegovina 08.septembar 1921. - Umro: Zagreb/Hrvatska 20.jul 2008.) Proglašenje Nezavisne Države Hrvatske 10. aprila 1941. godine zateklo je njega i njegovog oca Matu u Bosanskom Brodu. Mato je odmah imenovan za predsednika opštine Bosanski Brod. Na toj dužnosti se istakao zločinima. Dinko se oženio Nadom Tambić, polusestrom ustaškog pukovnika Vjekoslava Luburića, voditelja UNS-ova III ureda kojem je nadležnost bila organizacija logora, uprava i njihovo osiguranje. Zahvaljujući rodbinskim vezama s Luburićem, započeo je brz uspon po ustaškoj hijerarhijskoj lestvici. Februara 1942. postao je ustaški zastavnik obrambenom zdrugu u Jasenovcu. Krajem 1942. postavljen je za šefa opšteg odseka - šef kancelarije koncentracionog logora Jasenovac. Polovinom 1943. napredovao je u ustaškog poručnika i postao „časnik“ (oficir) u komandi logora Jasenovac. Prednjačeći u svojim zločinima, za to je nagrađen i unapređen u ustaškog natporučnika, aprila 1944. postavljen je za komandanta - upravnika ili zapovednika koncentracionog logora Jasenovac. Na toj dužnosti ostao je sve do 1. decembra 1944. godine. Nakon rata, Šakić zajedno sa suprugom pacovskim kanalima beži u Argentinu. Godine 1947. u Rosariju je otvorio malu fabriku tekstila. Supruga Nada rodila mu je troje dece, kojima je krsni kum bio Ante Pavelić. Godine 1985, prilikom posete Franje Tuđmana hrvatskim iseljenicima u Argentini, novinarka Aleksa Crnjaković napravila je intervju s Dinkom Šakićem. On se tada prvi put hrvatskoj javnosti pohvalio svojim delima, izjavivši kako bi sve to, ako treba, uradio i opet. Istom prilikom susreo se i sa Tuđmanom, s kojim se (kako tvrdi Šakićeva supruga Nada - danas Esperanza) zadržao u razgovoru gotovo 45 minuta, uz zajedničku fotografiju.

1921-2008

Šakića je Argentina 1998. izručila Hrvatskoj. Zbog odgovornosti za genocid nad Srbima, Dinko Šakić je osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Kaznu je počeo da služi u najvećem hrvatskom zatvoru - u Lepoglavi. Dokazano je da je, između ostalog, i lično ubijao zatočenike. Umro je u zatvorskoj bolnici Remetinec. Dinko je sahranjen u punoj ustaškoj uniformi iz Drugog svetskog rata. Moglo bi se zaključiti da se, kao i njemu slični neljudi, pred kraj života predao kako bi život okončao u Hrvatskoj. Teško je poverovati da ovi monstrumu nisu mogli mnogo ranije biti izvedeni pred sud. Ni jedan zemaljski sud ne može suditi demonima, to može samo viša sila. Nadajmo se da će proći i osetiti svu bol i patnju koju je naneo drugima na onom ili bilo kom drugom svetu, ako postoji, nakon ovozemaljskog života.

21.jul 2008.

U Beogradu uhapšen Radovan Karadžić, bivši lider Republike srpske, optužen od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

26.jul 2008.

Poginulo 49 a oko 150 ljudi povređeno u seriji eksplozija u gradu Ahmedabad, u indijskoj državi Gudžarat. Odgovornost za ovaj teroristički akt prezela grupa koja sebe naziva “Indijski mudžahedini”.

27.jul 2008.

U nekoliko vazdušnih napada koje su snage NATO-a izvele u provinciji Kost, na jugoistoku Avganistana, ubijeno između 50 i 80 talibanskih ekstremista.

29.jul 2008.

Umro hrvatski (jugoslovenski) bokser Mate Parlov - najbolji bokser bivše Jugoslavije. (Rođen: Ričice,Imotski/FNR Jugoslavija/Hrvatska 16.novembar 1948. - Umro: Pula/Hrvatska 29.jul 2008.) U bokserski klub "Pula" je stupio sa 16 godina, i nakon svega 3 godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji. Prvi veći međunarodni uspeh ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Dve godine docnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio je titulu prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. Parlov je osvojio zlato, a u Havani 1974. postao je amaterski prvak sveta u poluteškoj kategoriji. Godine 1976. u Beogradu je, savladavši Italijana Domenika Adinolfija, postao profesionalni prvak Evrope u poluteškoj kategoriji, a 2 godine potom, pobedom nad Argentincom Migelom Anhelom Kueljom i svetski šampion. Osam puta je bio prvak Jugoslavije. Kao amater, Parlov je imao 310 borbi, od čega 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 mečeva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva nerešena meča. Na Olimpijskim igrama 1984. bio je selektor bokserske reprezentacije Jugoslavije. Dva puta je bio dobitnik zlatne značke Sporta, nagrade za najboljeg sportistu Jugoslaviji, 1972. i 1974. godine. Preminuo je od raka pluća.

1948-2008

30.jul 2008.

Umrla hrvatsko-bosanskohercegovačka (jugoslovenska) naučnica Zlata Bartl, tvorac jednog od najpoznatijih proizvoda negdašnje Jugoslavije - "Vegete". (1920-2008. -88-) U istraživačkoj laboratoriji "Podravke" izumela je krajem 50-ih XX veka taj proizvod koji je našao svoje mesto na tržištima preko 40 zemalja, postavši neka vrsta sinonima za dodatak jelima.

Avgust 2008

03.avgust 2008.

Najmanje 148 hinduističkih hodočasnika poginulo, a više od 100 povređeno, u stampedu u hramu "Naina Devi" u severnoj Indiji, pošto je zbog velikog broja hodočasnika, okupljenih povodom praznika Šaravan Aštami popustila ograda stepeništa koje vodi do svetilišta smeštenog na uzvisini, u državi Himačal Pradeš, oko 320 kilometara severno od Nju Delhija. Veliki broj žrtava posledica je panike koja je zahvatila prisutne. U istom hramu se 1981. desila slična tragedija, tada su u stampedu život izgubila 53 vernika.

Umro ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. (Rođen: Kislovodsk/Sovjetski Savez/Rusija 11.decembar 1918. - Umro: Moskva/Ruska Federacija 03.avgust 2008.) U sibirskim logorima proveo je punih devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo sa fronta, na kojem se istakao kao oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974. vrativši se u otadžbinu nakon dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970, čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu – Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u kojoj se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. sve vreme je bio veoma oštar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom „Jedan dan Ivana Denisoviča“ u književnost je uveo temu Staljinovih logora. Posebno je njegov roman „Arhipelag Gulag“ razobličio laž „komunističkog raja“. Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i SAD, takođe je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada. Neka od ostalih dela: pripovetka „Matrjonini dani“, romani „U krugu prvom“, „Onkološka klinika“, „Rusija u provaliji“, kritička autobiografija „Borio se šut s rogatim“, drame „Zarobljenici“, „Republika Rada“ , publicističko delo „Lenjin u Cirihu“, „Dva veka zajedno“ itd.

1918-2008

08.avgust 2008.

rat u gruziji

Počeo rat u Južnoj Osetiji pošto je vojska Gruzije zauzela tri sela iz kojih je potisla južnoosetijske snage i započela artiljerijske napade na Ćinvali, glavni grad Južne Osetije. Kolona ruskih oklopnih vozila je potom ušla na teritoriju Južne Osetije, otcepljene autonomne oblasti Gruzije, s obrazloženjem da ne dopušta nekažnjenu pogibiju ruskih državljana.

Umro Mitropolit Neapoljski Dionisije, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rođen je 1929. u Kastelu, na Kritu,a Bogoslovski Fakultet je završio na Halci, u Carigradu 1965. Tokom ratova devedesetih godina XX veka njegova mitropolija je bila jedna od najaktivnijih i najorganizovanijih u slanju pomoći stradalim Srbima u Bosni i na Kosovu. Njegovom zaslugom Mitropolija Neapoljska godinama je stipendirala školovanje 2 000 srpske dece, ratne siročadi. Tokom 30 godina uprave Mitropolijom koja obuhvata zapadna solunska predgrađa, pokazao se kao neobično aktivan u dobrotvornim i sličnim aktivnostima. Zbog ogromnih zasluga odlikovan je 1995. Orednom Svetog Save Prvog reda, najvišim priznanjem Srpske crkve.

09.avgust 2008.

Umro Mahmud Darviš, najpriznatiji palestinski pesnik i jedan od najvećih pesnika arapskog jezika uopšte. (Rođen: Al Birva/Britanska Palestina/Izrael 13.mart 1941. - Umro: Hjuston/Teksas/Sjedinjene Američke Države 09.avgust 2008.) Mahmud Darviš rođen je u zapadnoj Galileji, koja je tada bila pod britanskom upravom, u selu al-Birva. Bio je drugo dete Salima i Houreje Darviš. Dolazi iz zemljoposedničke porodice. Majka mu je bila nepismena, ali ga je deda naučio da čita. Tokom arapsko-izraelskog rata 1948. godine njegovo selo su zauzele izraelske snage i porodica je pobegla u Liban, prvo u Džezin, zatim u Damur. Njihovo rodno selo su sravnile i uništile izraelske odbrambene snage kako bi sprečile njegove stanovnike da se vrate svojim domovima unutar nove jevrejske države. Njegova poezija prevođena je na više od 20 jezika. Opisivao je borbu svog naroda za nezavisnost, kritikujući pri tom, i Izrael i palestinsko rukovodstvo kao i neslogu Palestinaca. Ranih sedamdesetih studirao je u bivšem Sovjetskom Savezu, a PLO je napustio 1993. u znak protesta zbog potpisivanja privremenog mirovnog sporazuma s Izraelom. Godine 1988. napisao je Manifist koji je poslužio kao deklaracija nezavisnosti palestinske države. Bio je cenjen širom Bliskog istoka i smatran je palestinskim nacionalnim pesnikom.

1941-2008

11.avgust 2008.

Umro jedan od najpoznatijih srpskih scenografa Vlastimir Gavrik. (1928-2008. -80-) Potpisao je ukupno 84 scenografije igranih filmova, 56 domaćih i 28 stranih i veliki broj radova televizijske produkcije. Po stvaralačkoj aktivnosti Gavrik je svojevrsan fenomen u scenografskom stvaralaštvu kod nas. Najpoznatiji je po brojnim TV serijama koje je radio za RTS među kojima su “Srećni ljudi”, “Porodično blago”, “Zaboravljeni” itd. Bio je dugogodišnji predsednik Akademije filmske umetnosti. Za scenografiju britansko-američkog filma “Nikolaj i Aleksandra” o stradanju ruske carske porodice, učestvovao je u deobi Oskara koji je 1972.godine dodeljen grupi scenografa na čelu sa Džonom Boksom.

13.avgust 2008.

General JNA u penziji Veljko Kadijević postao državljanin Rusije. Penzionisani general jugoslovenske vojske i poslednji ministar odbrane negdašnje SFRJ Veljko Kadijević, koji od 2001. živi u Moskvi, ukazom predsednika Dmitrija Medvedeva postao je državljanin Rusije. Kadijević je bio ministar odbrane SFRJ u vreme raspada jugoslovenske države, od maja 1988. do januara 1992.

15.avgust 2008.

Umro američki muzički producent i pionir “ritam & bluza” Džeri Veksler. (1917-2008. -91-) Bio je koosnivač mitske kuće "Atlantik Rekords" koja je napravila revoluciju u svetu crnačke muzike. Veksler je doprineo afirmaciji takozvanog "južnjačkog soula". Lansirao je brojna velika imena. Pored Rej Čarlsa i Arete Frenklin, on je promovisao Vilsona Piketa, Otis Redinga, Vilija Nelsona, Šer i Dasti Springfild, a sarađivao i sa Karlos Santanom, Džordžom Majklom, grupom "Dajer Strejts". Veksler je bio i producent Boba Dilana i legendarnog "Led Cepelina".

16.avgust 2008.

Srpski plivač Milorad Čavić osvojio srebrnu medalju na XXIX Olimpijskim igrama u Pekingu u trci na 100 m delfin stilom, vremenom 50,59 sekundi, čime je postignut novi evropski rekord. Prvi je bio Amerikanac Majkl Felps, koji je našeg plivača natplivao za svega jedan stoti deo sekunde. Čavić je vodio do samog finiša trke i delovao je nezaustavljivo. Ipak, u samoj završnici, u poslednjih 10 metara, Felps ga je sustigao. U neverovatnoj završnici, dok je Čavić uplivavao kroz vodu, Felps se sjajno izvio i prvi dotakao cilj. Prema ponovljenom snimku izgledalo je kao da je Čavić prvi stigao, zbog čega je tim Srbije uložio žalbu, koja je odbijena.

20.avgust 2008.

Poginulo 147 ljudi kada je avion tipa “Md-82” kompanije Spenser, sleteo sa piste, prilikom pokušaja poletanja sa aerodroma u Madridu ka Las Palmasu na Kanarskim ostrvima. U avionu španske aviokompanije “Spenser” koja je u vlasništvu skandinavskog avioprevoznika “SAS” nalazilo se 164 putnika i devet članova posade.

21.avgust 2008.

Vaclav Klaus, predsednik Češke izjavio da je Zapad reagovao samo verbalno, pa i demagoški nakon invazije trupa Varšavskog pakta 1968. na tu zemlju, a da je jedino tadašnja Jugoslavija tim povodom izvršila mobilizaciju vojske. Klaus je svoje mišljenje izneo tokom prigodne svečanosti u dvorcu Hradčani, povodom obeležavanja 40 godina od invazije trupa Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. On je tom prilikom naglasio da opšta predstava o nekakvoj ruskoj krivici nije pravedna, te da su najveće žrtve komunističkog totalitarizma bili upravo Rusi.

28.avgust 2008.

U petodnevnim sukobima započetim 8.avgusta u Južnoj Osetiji poginulo 1.692 civila. Glavni tužilac Južne Osetije Tejmuraz Hugajev izjavio da su, tokom petodnevnih sukoba, započetih 8. avgusta u toj otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti poginula 1.692 civila, da je ranjeno oko 1.500 ljudi, ali da broj žrtava nije konačan.

Septembar 2008

01.septembar 2008.

Umro Tomaš Bata češki industrijalac vlasnik fabrike "Bata". (1914-2008. -93-) Bata je firmu svog oca, svetski poznatu industriju obuće, uspešno vodio od 1932. Po uzoru na "Ford" i njegov način poslovanja, Bata je malu prodavnicu obuće pretvorio u veliku industriju i već krajem 1920-ih otvorio je fabrike širom Evrope. Tamaš Bata uspeo je da očuva nasleđe svog oca i da, nakon nacionalizacije matične industrije u Češkoj, iz nove centrale u Kanadi, ponovo napravi svetski poznatu industriju. "Bata" je osnovana 1894. u mestu Zlin, u Češkoj, tada Austro-Ugarska. Tokom postojanja ta kompanija prodala je čak 14 milijardi pari cipela. Najveća fabrika obuće bivše Jugoslavije "Borovo" izrasla je iz fabrike "Bata" osnovane 1931. u vreme Kraljevine Jugoslavije, u Borovu kod Vukovara.

04.septembar 2008.

Umrla Dafina Milanović, vlasnica “Dafiment banke” najveće “piramidalne” prevare devedesetih godina XX veka u Srbiji. (1948-2008. -60-) “Dafiment banka” osnovana je oktobra 1991. bez ijednog dinara osnivačkog uloga i do prestanka rada, sredinom 1993. prema grubim procenama, ostala je dužna štedišama oko 150 miliona evra. U vreme najveće inflacije u Srbiji 1993. ona je nudila mesečne i polugodišnje kamate i do 160 odsto.

06.septembar 2008.

Zvaničnici Haitija saopštili da je u luci Gonev pronađeno blizu 500 beživotnih tela pošto su se povukle vode izazvane nedavnim olujama. Haiti je pogodila tropska oluja Fej, zatim uragani Gustav i Hana

07.septembar 2008.

Umro popularni hrvatski (jugoslovenski) pevač fank i rok muzike, filmski glumac Miljenko Dino Dvornik. (Rođen: Split/SFR Jugoslavija/Hrvatska 20.avgust 1964. - Umro: Zagreb/Hrvatska 07.septembar 2008.) Rođen je kao sin poznatog glumca Borisa Dvornika u Splitu. Dino i njegov brat Dean Dvornik 1970-ih godina su glumili u nekoliko televizijskih filmova i serija, od kojih je najpoznatija serija „Naše malo misto“, koja je proslavila njihovog oca Borisa. Dina nije zanimala gluma i počeo se baviti muzikom. Godine 1980, sastavio je pop sastav nazvan „Kineski zid“ sa kojim je promovisao fank muziku. Budući pod velikim stresom, pre svakog nastupa Dino je počeo uzimati narkotike, vremenom postajući zavisnik. Početkom 1990. dobio je kćerku i narednih godina bio je na udaru medija zbog svoje zavisnosti o raznim drogama, što je na kraju i sam priznao. Godine 2006. Dvornikovi su odlučili napraviti rijaliti-šou po uzoru na američke zvezde Ozbornove koji se zvao „Dvornikovi“. Šou se emitovao jednu sezonu. Dino se 1989. oženio Danijelom Kuljiš i sledeće godine dobili su kćerku Elu. Umro je u svom stanu od posledica predoziranja "koktelom" tableta za smirenje i antidepresiva, samo osamnaest dana nakon što je proslavio 44. rođendan i šest meseci nakon što mu je umro otac.

1964-2008

11.septembar 2008.

Srbija zatražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Zvaničnici Srbije pismom upućenom svim zemljama članicama UN, zatražila podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

15.septembar 2008.

Obelodanjeno da je bankrotirala "Liman braders", četvrta po veličini američka banka. Formalno "Liman braders" je tada zatražila zaštitu od bankrotstva pred poveriocima njujorškom sudu za bankrotstva. Ispostavilo se da je "Liman braders", koja je postojala 158 godina i u trenutku propasti zapošljavala gotovo 26.000 ljudi bila dužna 613 milijardi dolara, iako su prethodno godinama plasirani lažni bilansi. Bio je to uvod u finansijsku krizu sveta kakva se nije dogodila od kraha berze oktobra 1929. Vrednost akcija pala je 40 odsto, i pored činjenice da je Uprava federalnih rezervi SAD intervenisala ogromnim sredstvima. Usledilo je opšte nepoverenju u svetu finansija i globalna svetska kriza.

16.septembar 2008.

U Somaliji od početka 2007.godine i pobune islamskih ekstremista protiv vlade, poginulo 9 474 ljudi, saopštili zvaničnici lokalnih asocijacija za zaštitu ljudskih prava. Islamski ekstremisti su početkom 2007.godine započeli oružanu borbu protiv prozapadne vlade Somalije kao i protiv savezničkih snaga Etiopije i mirovnih snaga Afričke unije.

18.septembar 2008.

U Beogradu potpisan Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i „Europola”. Zamenik predsednika Vlade Srbije, ministar policije Ivica Dačić i direktor "Europola" Maks Peter Rasel potpisali su, u Palati "Srbija" u Novom Beogradu, Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije - "Europol".

Okružni sud UNMIK u Peći osudio Jetona Muljaja, koji je 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispalio projektil iz ručnog raketnog bacača, na tri i po godine zatvora. Manastir Dečani napadnut je četiri puta tokom prethodnih osam godina, jednom 2000. dva puta 2004. i četvrti put marta 2007. Tokom tih napada 24 granate pale su u neposrednoj blizini hrama, a napad iz marta 2007. je prvi u kojem je izvršilac pronađen i osuđen. Manastir Dečani, verovatno najveličanstveniji hram srednjovekovne Srbije zadužbina je srpskog kralja Stefana III Dečanskog Nemanjića i cara Dušana. Gradnja hrama okončana je 1335. a freske zu završene 1350. Od 2004. Dečani se nalaze na listi zaštićenih objekata kulture UNESCO.

21.septembar 2008.

Zdravstveni zvaničnici Kine saopštili da je Više od 50.000 ljudi, većinom deca, obolelo u Kini kao posledica konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda zatrovanih melaminom. Najveći broj obolelih registrovan je u provinciji Habei. Melamin je organska baza, koju koriste pojedine prehrambene kompanije kako bi povećale nivo proteina u namirnicama.

23.septembar 2008.

Umrla Sonja Savić, srpska (jugoslovenska) glumica koja je obeležila srpsku i kinematografiju bivše Jugoslavije izuzetnom i beskompromisnim pojavom i životnim stilom. (Rođena: Čačak/FNR Jugoslavija/Srbija 15.septembar 1961. - Umrla: Beograd/Srbija 23.septembar 2008.) Bila je poznata po svom promuklom glasu i svojim ulogama u uspešnim jugoslovenskim filmovima 1980-ih godina. Lična harizma, kao i privlačan fizički izgled su je učinili jednom od najpopularnijih glumica Jugoslavije osamdesetih. Debitovala je u "Leptirovom oblaku" 1977, igrala je u nizu filmova i televizijskih serija, a širu popularnost stekla je 1983. ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića. Za glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“ dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, 1984. godine. Za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagrađena je na festivalu u Veneciji. Život je, kako je govorila, podredila glumi, ali neosporan talenat pratile su priče o korišćenju zabranjenih supstanci još osamdesetih. Te priče prodgrejalo je i njeno druženje sa članovima grupe EKV od kojih su mnogi ugasili mlade živote usled konzumiranja opijata. „Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja“, izjavila je jednom prilikom Sonja Savić. 23. septembra 2008. godine pronađena je mrtva u stanu u Kursulinoj ulici. Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci. Najstrašnija informacija koja je došla do medija bila je ta da je Sonja pronađena mrtva u stanu koji, osim prljavog dušeka, nije imao nikakav drugi nameštaj. Komšije, nekada jedne od najtalentovanijih srpskih glumica, tvrdili su da u njenom stanu nije bilo nameštaja, spavala je na dušeku na podu, a svuda okolo bili su razbacani upotrebljeni špricevi.

1961-2008

Uloge u filmovima "Davitelj protiv davitelja" (Šijan), "Una" (Miša Radivojević), "Život je lep" (Bora Drašković) učinile su je popularnom širom negdašnje Jugoslavije. Druge uloge: "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše","Hleb i mleko" ("Zlatni lav" u Veneciji 2001.), "Od groba do groba", "Jug jugoistok", "Vratiće se rode".

26.septembar 2008.

Umro američki glumac, producent i režiser Pol Njumen. (Rođen: Šejker Hajts/Ohajo/SAD 26.januar 1925. - Umro: Vesport/Konektikat/SAD 26.septembar 2008.) Rođen je u Šejker Hajtsu (predgrađe Klivlenda), kao sin Tereze (rođene Fecer ili Fecko) i Artura Samjuela Njumana koji je vodio prodavnicu sportske opreme. Njegov otac je bio jevrejske a majka katoličke veroispovesti. Majka mu je bila Slovakinja, rođena u Ptičju (bivši Peticse) u tadašnjoj Austrougarskoj (sadašnja Slovačka). Njuman se izjašnjavao kao Jevrejin, navodeći da je to „veći izazov”. Pored toga što je bio poznatiji kao glumac i režiser oprobao se i kao producent, preduzetnik i vozač auto trka. Ostaće upamćen i kao veliki humanitarac. U svojoj karijeri nagrađivan je najvećim priznanjima u filmskoj umetnosti kao što su: Oskar, Zlatni globus, Emi , nagradom Udruženja filmskih glumaca kao i mnogim počasnim nagradama i priznanjima. Bio je osnivač kompanije Newman´s Own iz koje je donirao celokupan profit i priloge u dobrotvorne svrhe. Do maja 2007. donacije su premašile 220 miliona američkih dolara. Snimio je šezdesetak filmova od kojih su najčuvenija ostvarenja:”Mačka na usijanom krovu”, “Buč Kasidi i Sandens Kit” i “Žaoka”. Devet puta bio je nominovan za nagradu “Oskar” dobivši ga tek 1986.godine za glavnu mušku ulogu u filmu “Boja novca”. Ostale zapažene uloge ostvario je u filmovima:”Dugo toplo leto”, “Slatka ptica mladosti”, “Nasilje”, “Sudija za vešanje”, “Pakleni toranj”, “Bafalo Bil i Indijanci”. Režirao je filmove “Rejčel, Rejčel” i “Uticaj gama zraka na sablasne nevene”. Njuman se ženio dva puta. Njegov prvi brak je bio sa Džeki Viti sa kojom je imao sina Skota i dve kćerke Suzanu Kendal i Stefani. Skot Njuman, koji se pojavio u filmovima Breakheart Pass, Pakleni toranj i Fraternity Row, preminuo je od predoziranja drogom. Njegov drugi brak je bio sa glumicom Džoanom Vudvard sa kojom je imao tri ćerke. Živeo je daleko od holivudskog okruženja u Vestportu (Konektikat), gde je bio posvećen svojoj supruzi i porodici. Kada su ga pitali kako uspeva da bude veran supruzi, odgovorio je: „Zašto ići napolje po hamburger, kada možeš imati odrezak kod kuće.” Pol Njumen je preminuo od kancera pluća u svom domu u Vestportu u državi Konektikat.

1925-2008

27.septembar 2008.

U Podgorici održana Osnivačka skupština Srpskog nacionalnog saveta, s ciljem poboljšanja statusa Srba u Crnoj Gori kao i očuvanja identiteta. Prema Zakonu o manjinama, Srpski nacionalni savet je zvanični predstavnik srpskog naroda u Crnoj Gori.

Kineski astronaut Džai Džigang bezbedno se vratio u kosmičku letilicu "Šengdžou-7" nakon "šetnje u svemiru" koja je trajala oko 15 minuta. Tim činom Kina je postala treća država koja je "prošetala svemirom" posle SAD i Rusije, to su takođe i jedine tri države takođe su sprovele svemirske misije s ljudskom posadom.

29.septembar 2008.

Predstavnici Vlade Srbije i italijanske FIAT grupe potpisali u Beogradu Ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku "Zastava" u ukupnoj vrednosti od oko 950 miliona evra. U Palati "Srbija" ugovor su potpisali potpredsednik vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i predsednik FIAT grupe Serđo Markione. Ugovorom je precizirano da u novoj zajedničkoj kompaniji FIAT ima 67 odsto vlasništva, a vlada Srbije 33 odsto. Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju "Iveka", "Manjeti Marelija" i vlade Srbije u oblasti proizvodnje autobusa, specijalnih vozila i automobilskih komponenti.

Oktobar 2008

01.oktobar 2008.

Umro Boris Jefimov, ruski (sovjetski) karikaturista, rodonačelnik čitavog novog pravca sovjetske karikature. (1900-2008 -108-) Bio je satiričar, ilustrator, propagandista. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu. Tokom svoje 90-togodišnje karijere izradio je 70.000 crteža.

10.oktobar 2008.

Nobelovu nagradu za mir dobio Marti Ahtisari, bivši finski predsednik i dugogodišnji mirovni posrednik. Bio je i specijalni izaslanik UN za status Kosova i Metohije. Poznat je po svom planu koji je predviđao faktičku nezavisnost Kosova i Metohije. Marti Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir 2008. godine „za višedecenijsko angažovanje i posredovanje u uspostavljanju mira i rešavanju konflikta na više kontinenata“. Dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju je skandalozno jer se radi o „arhitekti” nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije, ocenio je švedski institut „TFF”. TFF, jedan od vodećih svetskih instituta za mirovne studije, ocenio je da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava ni jedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”. „Ahtisari je uporno funkcionisao kao 'tvorac mira' za zapadne političke elite. On je 1999. ubedio srpsku državu da odustane posle 78 dana bombardovanja koji je preduzeo NATO, najbrutalnijeg događaja u Evropi nakon 1945. godine koje je učinjeno bez mandata Saveta bezbednosti UN”, dodaje se u saopštenju prosleđenom Tanjugu. Ahtisari je čovek koji je svojim 'posredništvom' pomagao 'mir' koji je postignut militarističkim načinom i kršenjem međunarodnog prava, a ne prateći normu UN 'do mira mirnim putem'“, ocenio je švedski institut. Poodavno devalviranu Nobelovu nagradu za mir, Ahtisari je dobio kao osvedočeni mrzitelj Srba. Dana 8. avgusta je izjavio da su Srbi krivi kao narod. Krajem juna i početkom jula 2007. godine u mnogim srpskim glasilima se pojavila vest da je Ahtisari primao mito od albanske mafije. Cifre se kreću od 2 do 40 miliona evra. Krajem juna 2007. godine prvu vest o mitu je demantovala kancelarija Martija Ahtisarija, ali već početkom jula navode nemačke obaveštajne službe BND da je Ahtisari primio mito je potvrdio i Globalni informativni sistem. I predsednik američkog saveta za KiM – Džim Džatras je potvrdio da ima saznanja o primanju mita od strane Ahtisarija.

21.oktobar 2008.

Prema izveštaju UN oko 300 000 ljudi je stradalo a oko 2,5 miliona je izbeglo iz sudanske oblasti Darfur, od početka sukoba 2003. uprkos mirovnom sporazumu iz maja 2006. U izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, navedeno je da je približno 250 000 ljudi bilo prisiljeno da, zbog žestokih sukoba, od početka 2008. napusti svoje domove iz pomenute oblasti.

22.oktobar 2008.

Zvaničnici Evropske unije dogovorili plan uvođenja “plave karte” kako bi privukli visoko obrazovane pojedince iz zemalja u razvoju i koja bi predstavljala konkurenciju američkoj „zelenoj karti“. Svrha uvođenja „plave karte“ je povećanje konkurentnosti Unije u odnosu na SAD i druge zapadne zemlje.

28.oktobar 2008.

Oko 180 ljudi izgubilo život, dok je više od 10.000 ostalo bez domova, posle obilnih poplava koje su pogodile Jemen, saopštio je Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR). Najviše su pogođene jugoistočne provincije Hadramaut i Mahra, pri čemu je poremećeno snabdevanje strujom, putevi, telefonske linije kao i mreža za snabdevanje vodom.

30.oktobar 2008.

Evropska komisija ocenila da bi Srbija mogla dobiti status kandidata za članstvo u Uniji tokom 2009. U tom Izveštaju o napretku Srbije prema evropskim integracijama kao uslovi navedeni su puna saradnja sa Haškim tribunalom i napredak u sprovođenju reformi u pravosuđu i ekonomiji. Od Srbije je zatražen i „konstruktivni pristup“ prema problemu Kosova, i navedeni „napori EU da doprinese miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“.

Novembar 2008

04.novembar 2008.

Umro Majkl Krajton, američki književnik, autor bestselera "Park iz doba Jure" i "Sfera". (1942-2008 -66-) Po obrazovanju lekar, proslavio se romanom "Andromedin soj" (1969). Pored "Parka iz doba Jure" i njegovog nastavka "izgubljeni svet", koji su postali holivudski hitovi, među njegovim najpoznatijim delima su romani "Kongo", "Plen" i "Gospodar Gena". Bio je jedan od scenarista filmova "Park iz doba jure" i "Tvister", a za rad na TV seriji "Urgentni centar" osvojio je 1996. Emi nagradu. Njegove knjige prodate su u tiražima većim od 150 miliona širom sveta.

11.novembar 2008.

Poslednji automobil JUGO, pod rednim brojem 794 428, sišao sa trake Fabrike automobila "Zastava" u Kragujevcu i završio u Muzeju - prvi JUGO ručno napravljen 2.oktobra 1978, a serijska proizvodnja počela 28. novembra 1980. godine

18.novembar 2008.

Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio prigovor Srbije i proglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije. Prigovor Srbije odnosio se na činjenicu da ona u periodu o kojem je reč nije bila članica UN. Odluku je podržalo deset, a protiv je bilo sedam sudija najviše sudske instance UN.

Umro srpski novinar i jedan od osnivača medijske kuće “Studio B” Đoko Vještica (Rođen: Otrić,Gračac/Kraljevina Jugoslavija/Hrvatska 09.maj 1939. - Umro: Beograd/Srbija 18.novembar 2008.) Karijeru je započeo u listu "Borba". Godinama je vodio popularnu emisiju „Beogradska razglednica“ i postao omiljen među slušaocima Radija Studio B jer je uspostavio nove standarde komunikacije sa komunalnim preduzećima, tako što je njihove rukovodioce direktno uključivao u program i nimalo „nežno“ ih propitivao. Na njegovu inicijativu, naime počeo je da se održava “Beogradski maraton”, trka uz „Beograđanku“, svakog 1. aprila u čast dana Studija B, kao i triatlon na Adi Ciganliji. Njegova ideja bila je uvođenje pešačke zone od Slavije do Terazija, prve subote u mesecu, kao i izgradnja ski – staze niz Košutnjak. Zbog njegove upornosti Trg Nikole Pašića dobio je platane, a nekada je bio parking za automobile. Organizovao je bezbroj akcija prikupljanja pomoći za ugrožene građane preko radija i televizije Studija B. UNS je uspostavio nagrada za novinarsku humanost “Đoko Vještica”, u znak sećanja na beogradsku legendu, a plato ispred Beograđanke, na inicijativu Studija B, dobio je ime Đoke Vještice. Dobitnik je 2005. nagrade UNS-a za životno delo, kao i nagrade "Svetozar Marković". Bio je izuzetno human čovek. Od 10. oktobra 1996. godine Vještica je radio kao ataše čitalaca u „Blicu“ i organizovao mnogobrojne humanitarne akcije. Za više od 200 obolele dece prikupljen je novac za operacije u zemlji i inostranstvu. U akciji organizovanoj sa Privatnom lekarskom komorom Srbije, besplatne preglede u 500 privatnih klinika imalo je 12.500 čitalaca. Slušne aparate dobilo je 200 ljudi, a 150 naočare. Više od 500 ljudi dobilo je besplatne savete advokata. Dugačak je spisak onih kojima je Vještica pomogao.

1939-2008

26.novembar 2008.

Savet bezbednosti UN podržao izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a i raspoređivanju statusno neutralnog Euleksa na Kosmetu, na osnovu sporazuma sa Beogradom.

Stanovnici Grenlanda se izjasnili na referendumu za veći stepen autonomije u odnosu na Dansku. Ova odluka ocenjena je kao korak ka verovatnoj nezavisnosti od Danske. Za ovakvu odluku glasalo je 75% izašlih na referendum. Grenland od 1979. uživa autonomiju, a ovom odlukom stepen autonomije je znatno podignut.

U indijskom gradu Mumbaj, dogodila se serija terorističkih napada na više lokacija u kojima je poginulo najmanje 195 ljudi a povređeno više od 325. Napadači, njih 25, naoružani automatskim oružjem, najpre su počeli da pucaju na posetioce popularnog kafea u centru Mumbaja, poznatom sastajalištu stranaca a potom su upali u dva najluksuznija hotela u gradu „Tadž Mahal“ i „Oberol“ da bi deo gostiju zadržali kao taoce.

RTS započeo eru digitalne televizije emitovanjem celodnevnog kulturno-umetničkog programa RTS DIGITAL.

29.novembar 2008.

U verski motivisanim sukobima u Nigeriji poginulo najmanje 367 ljudi. Nigerijski Crveni krst saopštio je da je u verski motivisanim sukobima, u Džosu, glavnom gradu centralne nigerijske države Plato, na razmeđu muslimanskog severa i hrišćanskog juga, tokom prethodna dva dana poginulo najmanje 367 ljudi. Sukobi su primorali oko 10.000 ljudi da napuste svoje domove.

Decembar 2008

03.decembar 2008.

Popularni pevač Ruande Simon Bikindi osuđen pred Međunarodnim sudom u Aruši na 15 godina zatvora, zato što je u svojim pesmama podsticao na genocid u toj zemlji. Prema podacima UN, od aprila do jula 1994, ubijeno je oko 800.000 ljudi, uglavnom pripadnika manjinske zajednice Tutsa i umerenih Huta.

05.decembar 2008.

Umro patrijarh moskovski Aleksije II. (Rođen: Talin/Estonija 23.februar 1929. - Umro: Moskva/Ruska Federacija 05.decembar 2008.) Bio je šesnaesti patrijarh na tronu Ruske crkve, koja je na nivo patrijaršije uzdignuta 1589.godine. Rođen je kao Aleksej Mihailovič Ridiger u glavnom gradu Estonije Talinu u porodici ruskih emigranata, potomaka plemićke porodice pribaltičkih Nemaca fon Ridiger koja je u XVIII veku prihvatila pravoslavlje. Školovao se na Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji diplomiravši 1953. Nakon smrti patrijarha Pimena I 1990. Aleksej je izabran za novog patrijarha Ruske pravoslavne crkve. Važio je za ličnost posebnog autoriteta u Rusiji koja je imala bitnog uticaja u Kremlju, zbog čega je presudno pomogao da se obnovi moralni autoritet crkve nakon decenija komunističkog progona. Aleksej II je boravio u Beogradu tokom bombardovanja SRJ 1999. i na taj način pružio utehu i podršku srpskom narodu. Protivio se otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije. Patrijarh Aleksije II je bio dosledno protiv homoseksualnosti u Rusiji, a posebno protiv gej parada u Moskvi i Sankt Peterburgu. Crkva „nepromenljivo podržava instituciju porodice i osuđuje netradicionalne odnose, videći u njima izopačenost od Boga date ljudske prirode“, pisao je Aleksije II.

1929-2008

09.decembar 2008.

Civilna misija Euleks raspoređena na Kosovu i Metohiji.

12.decembar 2008.

Srpski plivač Milorad Čavić trijumfovao na 100 metara leptir stilom u finalu prvenstva Evrope u Rijeci. Čavić je osvajač srebrne medalje u toj disciplini na Olimpijskim igrama u Pekingu gde je sa 49,19 sekundi oborio evropski rekord i postigao drugi najbolji rezultat svih vremena.

15.decembar 2008.

Umro Karlo Karačolo osnivač rimske "Republike" ("La Repubblica") jednog od vodećih italijanskih listova. (1925-2008 -83-) Karačolo, aristokratskog porekla, njegova rođena sestra udovica je Đanija Anjelija čelnika grupe "Fiat", pedesetih je imao većinsko vlasništvo u nedeljniku "Espreso", a 1976. je sa Euđenijom Skalfarijem, jednim od najistaknutijih italijanskih novinara, osnovao uticajni rimski dnevnik "Republika".

16.decembar 2008.

Umro Nikola Karaklajić srpski (jugoslovenski) šahista, reprezentativac i prvak Jugoslavije u šahu, internacionalni majstor. (1926-2008 -82-) Kao član reprezentacije Jugoslavije na Olimpijadi u Moskvi 1956. osvojio je srebrnu medalju. Nalazio se i u selekciji koja je 1957. na prvom ekipnom prvenstvu Evrope u Beču zauzela drugo mesto. Decenijama je radio kao šahovski trener. Bio je selektor reprezentacija Malte, Singapura, Šri Lanke i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Čitav radni vek proveo je u Radio Beogradu, gde je radio kao novinar i muzički urednik. Karaklajić se smatra prvim muzičkim urednikom u negdašnjoj Jugoslaviji koji je dozvolio emitovanje rok muzike. Tečno je govorio šest jezika.

18.decembar 2008.

Umro Mark Felt, agent američkog FBI, “Duboko grlo” čuvene afere Votergejt. (1913-2008 -95-) Felt, bivši zamenik direktora američkog Federalnog istražnog biroa, odavao je novinarima “Vašington posta” Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu informacije i pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja vođene iz kabineta tadašnjeg predsednika SAD republikanca Ričarda Niksona. Istraga je ustanovila da je predsednik Nikson znao za prisluškivanje Demokarata, pa se čitava afera okončala njegovom ostavkom.

19.decembar 2008.

Isteklo šestomesečno primirije zaključeno između Hamasa i Izraela. Primirije između ekstremističke islamske organizacije Hamas koji deluje i kao politička partija u autonomnim palestinskim oblastima i Izraela zaključeno je 19.juna 2008.godine. Obe strane su se tokom šestomesečnog primirija međusobno optuživale za njegovo narušavanje. Predstavnici Hamasa su tvrdili da blokada pojasa Gaze od strane Izraela predstavlja kršenje primirija dok je Izrael optužio Hamas za česta raketiranja njegove teritorije. HRW (Human Rights Watch) nevladina organizacija koja se bori za promociju i zaštitu ljudskih prava je uputila 20.novembra 2008.godine pismo izraelskom premijeru Ehudu Olmertu u kojem izražava zabrinutost zbog blokade pojasa Gaze gde živi oko 1,5 miliona Palestinaca na teritoriji površine oko 360km kvadratnih. Zamerke su se odnosile na ograničene isporuke hrane ugroženim Palesticima koji nemaju struje i po 16 sati dnevno kao i nedovoljne količine pitke vode. Blokada je doprinela da privreda uopšte ne funkcioniše tako da oko 70 % stanovništva živi u dubokom siromaštvu. Apel za prekid blokade nije uticao na Izrael. Vlada Izraela je želela da se ranije uspostavljeno primirije produži što je Hamas odbio 20.decembra, ističući da je blokada neizdrživa za normalno funkcionisanje života u pojasu Gaze. Ovakav razvoj situacije vodio je ka daljoj konfrotaciji sukobljenih strana i izbijanja 23dnevnog ratnog sukoba na područiju pojasa Gaze u kojem će živote izgubiti oko 1 400 Palestinaca.

24.decembar 2008.

U Moskvi potpisan paket sporazuma o energetskoj saradnji između Srbije i Rusije. Energetski sporazum, između ostalog, podrazumeva prodaju Naftne industrije Srbije (NIS) i sporazume o izgradnji gasovoda „Južni tok“ i skladišta gasa „Banatski Dvor“. Predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su predsedničku izjavu, kojom se na državnom nivou garantuje sprovođenje tih dokumenata.

Umro britanski dramski pisac, nobelovac Harold Pinter. (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 10.oktobar 1930. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 24.decembar 2008.) Glumu je studirao na londonskoj Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti i Centralnoj školi za govor i dramu, ali je napustio studije. Od 1973. radi u londonskom Nacionalnom teatru kao režiser. Zahvaljujući specifičnom stilu kratkih dijaloga i daru da se najekonomičnijim sredstvima stvori izuzetna napetost (poput potrebe tišine) Pinterovo prezime je 1960-tih ušlo u opštu upotrebu, a pridev “pinterovski” označava tipično britanski stil, napetost i ambivalentnost. Napisao je 20 književnih dela i 21 scenario i režirao 27 pozorišnih predstava. Bio je poznat po nezavisnim političkim stavovima. Pinterovo interesovanje za politiku je veoma javno. Godinama je otvoreno i snažno govorio o zloupotrebi državne moći u međunarodnoj politici uključujući i NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Tokom bombardovanja Srbije (SRJ) 1999. odlučno je osuđivao politiku Zapada. Dobitnik je brojnih priznanja pa i Nobelove nagrade 2005. ali je odbio britansku plemićku titulu. Neka od njegovih najznačajnijih dela: “Soba”, “Nastojnik”, “Stara vremena”, “Vreme zabave”, “Mesečina” itd. Harold Pinter je 2. novembra na Izbornoj skupštini SANU 2006. godine izglasan za člana SANU.

1930-2008

Umro američki politikolog Semjuel Hantington. (1927-2008 -81-) Harvardski profesor, postao je poznat po teoriji “Sukoba civilizacija” prvobitno publikovanoj u poznatom časopisu “Forin afers” (Foreign afairs) i docnije u istoimenoj knjizi. Iako njegova teorija nije bila ni nova ni originalna predstavljena je kao pravo otkriće u tadašnjim okolnostima. U vreme predsednika Kartera 1977/78. radio je kao koordinator planiranja za Nacionalni savet bezbednosti SAD.

27.decembar 2008.

rat u pojasu gaze

Počeo ratni sukob u pojasu Gaze između Izraela i palestinskog ekstremno-militantnog Hamasa. Primirije koje je isteklo 19.decembra između Izraela i Hamasa nije produženo iako je Izrael to tražio. Hamas je pod izgovorom da je život u pojasu Gaze za Palestince neizdržljiv zbog izraelske blokade, odbio sklapanje novog primirija da bi potom svojim kasam raketama kućne izrade raketirao naseljenu pustinjsku oblast Negev na jugu Izraela. Najintenzivnije raketiranje je izvršeno 24.decembra kada je na Negev palo oko 60 hamasovih raketnih projektila što je podstaklo izraelsku vladu da pokrene ratnu operaciju u pojasu Gaze usmerenu prevashodno protiv ratobornog Hamasa. Vojska Izraela (IDF) je svoju vojnu operaciju nazvanu “liveno olovo” započela vazdušnim napadima na Gazu 27.decembra 2008.godine u 11:30 po lokalnom vremenu. Toga dana je oko 60 ratnih aviona i helikoptera na Gazu bacilo oko 100 tona bombi. Glavni ciljevi napada bili su skladišta oružija, kampovi za vojnu obuku i radionice za izradu kasam raketa. U iznenadnom vazdušnom napadu prvog dana rata poginulo je skoro 300 Palestinaca dok ih je više od 1 000 bilo ranjeno. Taj dan je za Gazu proglašen najkobnijim nakon šest dana Izraelsko-arapskog rata iz 1967.godine. U narednim danima vazdušni rat se sve više rasplamsavao bez obzira na dolazeće novogodišnje praznike.