top of page

1963 - 1964

1963

Januar 1963

01.januar 1963.
srbija.gif

Rođen srpski filmski režiser filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac Srđan Dragojević. (Rođen: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Dragojević je rođen u Beogradu 1963. Još kao osnovnoškolac je sa svojom pank grupom Lucifer na muzičkom festivalu Pankerijada 1979. osvojio prvu nagradu. Maturirao je u Zemunskoj gimnaziji. Nakon što je odustao od studiranja na Pravnom fakultetu, upisao je psihologiju na Filozofskom fakultetu. Pred kraj studija, upisao je Fakultet dramskih umetnosti gde je takođe diplomirao.Karijeru na filmu počeo je tokom 1990-ih i ubrzo je postao jedan od najprepoznatljivijih ličnosti srpske kinematografije. Najpoznatiji je po režiji ostvarenja Mi nismo anđeliLepa sela lepo goreRane i Parada. Kao mlad reditelj snimio je film Mi nismo anđeli, tinejdžersku komediju kojom je postao priznati reditelj. Sledeći njegov film Lepa sela lepo gore je ratna drama po tekstu Vanje Bulića, koja govori o proteklom ratu na području bivše Jugoslavije. Sledeći njegov film Rane govori o posledicama rata i stanju društva utonulog u kriminal. Nekoliko godina je pokušavao snimiti film u Holivudu, ali se zbog različitosti mentaliteta vratio u Srbiju. Snimio je nastavak svog prvog filma pod nazivom Mi nismo anđeli 2 (2005) i napisao scenario za treći nastavak koji je snimljen pod nazivom Mi nismo anđeli 3. Godine 2009. snimio je ostvarenje Sveti Georgije ubiva aždahu po drami Dušana Kovačevića. Bio je oženen slikarkom Tatjanom Strugar s kojom ima troje dece. Razvelili su se 2005. S drugom suprugom ima dvoje dece. Dragojević je u intervjuu za Vreme 2015. rekao da se deklariše kao komunista. U razgovoru za Novu 2021, Dragojević je istakao da sebe vidi kao hrišćanskog marksistu.

207.jpg
13.januar 1963.
togo.gif

U vojnom udaru ubijen prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio – vojska na vlast dovela Nikolasa Grunickog, koji se od 1961. nalazio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom bez prolivanja krvi vlast je Grunickom preoteo pukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.

14.januar 1963.
evropska unija.gif
velika britanija.gif
francuska.gif

Uložen veto na prijem Velike Britanije u članstvo Evropske ekonomske zajednice  od strane francuskog predsednika Šarla de Gola

22.januar 1963.
francuska.gif
nemačka.gif

Potpisan Jelisejski ugovor u Parizu o Francusko-nemačkom prijateljstvu. 

29.januar 1963.
evropska unija.gif
velika britanija.gif
francuska.gif

Prekid pregovora EEZ sa Velikom Britanijom – Francuska vetom sprečila Britaniju da uđe u EEZ.  Nakon uloženog veta od strane francuskog predsednika Šarla de Gola prekinuti su dalji pregovori o prijemu Velike Britanije u članstvo Evropske ekonomske zajednice.

Februar 1963

08.februar 1963.
irak.gif

Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem svrgnut državnim udarom i streljan, a novi šef države postao je pukovnik Abdul Salem Muhamed Aref.

21.februar 1963.
sssr.png
kuba.gif

Sovjetski Savez upozorio SAD da bi napad na Kubu mogao da izazove svetski rat.

27.februar 1963.
dominikanska republika.gif

U Dominikanskoj Republici posle 33 godine okončan period diktature dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša, osnivača i vođe Revolucionarne Dominikanske Partije, koji je od 1930. živeo u izbeglištvu.

Mart 1963

17.mart 1963.
monako.gif

Erupcija vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali usmrtila  najmanje 11.000 ljudi.

21.mart 1963.

Zatvoren zloglasni zatvor Alkatraz u zalivu San Franciska.

April 1963

07.april 1963.

Donet ustav kojim je naziv Federativna Narodna Republika Jugoslavija promenjen u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a Josip Broz proglašen doživotnim šefom države. Njegovi tvorci su isticali da je to "prvi dokument novog tipa u istoriji ustavnosti", jer sadrži elemente "jedne prave povelje novog društva". U stvarnosti bila je to samo teorijska racionalizacija za konačno legalizovanje jednog totalitarnog sistema. Posle samo 11 godina donet je novi ustav - konfederalni, kojim je omogućeno razbijanje Jugoslavije.

10.april 1963.

U severnom Atlantiku u eksploziji američke atomske podmornice "Trešer" poginulo 129 ljudi. Posle duge istrage nije saopšten uzrok najteže, obelodanjene, podmorničke nesreće u istoriji SAD.

13.april 1963.
sssr.png
rusija.gif

Rođen ruski (sovjetski) velemajstor jevrejskog porekla Hari Vajnštajn, poznat kao Gari Kasparov, koji je 1985. u 23. godini postao prvak sveta, najmlađi u istoriji šaha. (Rođen: Baku/Sovjetski Savez/Azerbejdžan) Gari Kasparov rođen je kao Hari Vajnštajn. Otac mu je bio Jevrejin, a majka Jermenka, devojačkog prezimena Kasparjan. Roditelji su mu se rano razveli i majka je svoje prezime promenila u rusku varijantu Kasparov. Sa 12 godina Hari je uzeo majčino prezime i „rusificirao“ ime. Bio je svetski je šahovski prvak u periodu od 1985. do 2000. Na svetskoj rejting listi došao je na prvo mesto (ispred tadašnjeg svetskog prvaka Anatolija Karpova1983. godine i to do 10. marta 2005. godine, kada se povukao iz profesionalnog šaha. Značajan je i po svom političkom delovanju u korist reformi i demokratije u Sovjetskom Savezu odnosno Rusiji od druge polovine 1980-ih. Kasparov od početka perestrojke javno delovao, pružajući oduševljenu potporu Gorbačovljevim reformama, a zatim i Jeljcinu. Napustio je šah da bi, kako je rekao "učinio sve što je u mojoj moći da pružim otpor diktaturi Vladimira Putina“. Vodeći je član grupe liberalne opozicije Komitet 2008. Posvećen zavođenju liberalno-zapadnjačkih globalističkih vrednosti. Tokom ratova vođenih devedestih i raspada SFRJ, zdušno je podržavao Hrvatsku čije je državljanstvo stekao 2014. i muslimanske paravojne formacije Alije Izetbegovića u Bosni i Hercegovini. Na Evropskom šampionatu u šahu 1992. godine za muškarce u Debrecinu, posle pobede tadašnje SR Jugoslavije u prvom kolu nad bivšom Čehoslovačkom rezultatom 3:1, Kasparov je zapretio da će napustiti Evropsko prvenstvo ako se SRJ ne izbaci sa turnira. Organizatori su tada, ne želeći da izgube svetskog šampiona u šahu, sa obrazloženjem kako je reč o primeni sankcija Ujedinjenih nacija na sport, izbacili reprezentaciju SRJ sa prvenstva.

195.jpg
14.april 1963.
srbija.gif

Osnovan Zavod za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu, prva socijalno - psihijatrijska ustanova na Balkanu (danas Institut za mentalno zdravlje).

Maj 1963

25.maj 1963.
afrička unija.gif
125px-Emblem_of_the_African_Union.svg.png
etiopija.gif

Samit afričkih država u Adis Abebi okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva. Raspuštena je 9. jula 2002, zamenila ju je Afrička unijaOsnovana je radi borbe za potpunu dekolonizaciju Afrike, ali i za ujedinjenje i saradnju zemalja Afrike na svim područjima ljudske delatnosti. Podsticanje saradnje među afričkim državama pretvara „OAJ” u ekonomsku integraciju koja teži stvaranju jedinstvenog afričkog tržišta, bez protekcionističkih i drugih ograničenja u međunarodnoj trgovini. Od 54 države Afrike, 53 su bile članovi. Maroko je 1984. otišao kada je primljena Zapadna Sahara.

Jun 1963

03.jun 1963.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Anica Dobra. (Rođena: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija) Rođena je u Beogradu, gde je završila osnovnu školu. Od 1977. do 1981. godine živela je u Frankfurtu na Majni, u Nemačkoj. Nakon toga se vraća u Beograd, gde upisuje Fakultet dramskih Umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Odmah nakon diplomiranja 1987. godine postaje stalni član Ateljea 212Debitovala je u kratkometražnom filmu „Pera Panker“ 1985. godine. Za film „Već viđeno“ iz 1987. godine dobila je Zlatnu arenu na Filmskom festivalu u Puli. Godine 1988. svoju glumačku karijeru potvrdila je ulogom pevačice u filmu „Balkan ekspres“. Značajne uloge ostvarila je i u filmovima „Crni bombarder“, „Klopka“, „Ljubav i drugi zločini“ i „Neko me ipak čeka“. U međuvremenu aktivno je nastupala u Ateljeu 212 , Zvezdara teatru i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i u alternativnim pozorišnim trupama. Početkom 90-ih godina počinje aktivno da snima filmove u Nemačkoj, gde je do sada ostvarila oko 80 uloga. Živi u Beogradu, udata je i ima ćerku Minu, takođe glumicu.

196.jpg
преузимањaе.png
italija.gif

Umro papa italijanskog porekla Jovan XXIII poglavar rimokatoličke crkve od 1958., vođa reformatorske crkvene struje. (Rođen: Soto Il Monte/Kraljevina Italija/Italija 25.novembar 1881. - Umro: Vatikan 03.jun 1963.) Sazvao je 1962. Drugi ekumenski koncil (sabor) kada su nagoveštene dalekosežne reforme unutar rimokatoličke crkve, koje su kasnije i sprovedene. Svetovno ime mu je Anđelo Ronkali. Bio je 261. papa, od 28. oktobra 1958. do 3. juna 1963Papa Franja je, 27. aprila 2014. godine, papu Jovana XIII i papu Jovana Pavla II proglasio za svece. Anđelo Đuzepe Ronkali rodio se u malom planinskom selu Soto il Monte kod Bergama, u seljačkoj porodici. Anđelo je bio četvrto dete od trinaestero, koliko su ih imali njegovi roditelji Điovani Batista Ronkali i Marijana, rođena Mazola. U desetoj godini osetio je poziv da služi Bogu, te odlazi u semenište u Bergamu. Papa Pije XII postavlja ga 1. januara 1945. godine za nuncija u tek oslobođenom Parizu. Osam godina kasnije 15. januara 1953. papa Pije XII imenuje ga kardinalom a potom i patrijarhom Venecije. U oktobru 1958. umire papa Pije XII i kardinal Ronkali odlazi na konklave u Rim. Na konklavama učestvuje pedeset jedan kardinal. Njegovo ime se spominje kao jedno od mogućih naslednika pape Pačelija, ali na njega niko ozbiljno ne računa. Bile su to neizvesne konklave. Kasnije je papa imao običaj da govori: „Naša su imena odskakivala unutar-izvan, kao leblebije u zdeli.” I napokon, 28. oktobra 1958. godine, nakon jedanaest krugova glasanja i s trideset osam glasova, izabran je za naslednika svetog Petra. 

197.jpg
1881-1963
vreme.png

81

07.jun 1963.
velika britanija.gif

Pojavio se prvi singl britanske rok grupe "The Roling Stones".

09.jun 1963.

Rođen američki filmski glumac, muzičar i filmski producent Džoni Dep. (Rođen: Ouensboro/Kentaki/Sjedinjene Američke Države) Dep potiče iz prosečne američke porodice, od oca inženjera i majke konobarice. Porodica Džonija Depa ima veoma zanimljivo poreklo, NemacaFrancuza i Iraca. Sa petnaest godina je postao problematičan, iskušavao droge, postao loš u školi koju je uskoro napustio i osnovao muzički bend. Dobio je i prvu ulogu u filmu „Strava u ulici Brestova”, međutim posle slabog uspeha istog, vratio se u školu i uspešno je priveo kraju. Pažnju publike privukao je osamdesetih godina debitantskom ulogom u hororu Strava u Ulici brestova iz 1984. godine, a potom i ulogom Toma Hansona u TV seriji Na tajnom zadatku (engl. 21 Jump Street) koja mu je obezbedila status tinejdžerskog idola. Poznat je po ulogama neobičnih i ekscentričnih likova među kojima se ističe njegov portret kapetana Džeka Sparoua u serijalu Pirati sa Kariba. Stekao je brojna priznanja i za portrete istorijskih figura kao što su reditelj Ed Vud u filmu istog naslova, Džozef D. Piston u kriminalističkoj drami Doni Brasko (1997), novinar Hanter S. Tompson u crnoj komediji Paranoja u Las Vegasu (1998), Džordž Jang u filmu Beli prah, pisac Džejms Metju Beri u biografskoj drami U potrazi za Nedođijom (2004) i Džon Dilindžer u filmu Narodni neprijatelji (2009). Bio je nominovan za većinu značajnijih filmskih nagrada, uključujući i tri Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu u filmovima Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog biseraU potrazi za Nedođijom i Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit. U dosadašnjoj karijeri bio je nominovan i za deset Zlatnih globusa (od kojih je osvojio jednog) i četiri Nagrade Udruženja filmskih glumaca (takođe osvojio jednu) i tri BAFTEOd 1998. do 2012. bio je u vezi sa francuskom glumicom i pevačicom Vanesom Paradi sa kojom ima dvoje dece, ćerku i sina. Porodica Dep nema stalno mjesto prebivališta pa borave na dve lokacije: u Parizu i na jugu Francuske, u Sen Tropeu. Džoni je 2012. godine upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najplaćeniji glumac svih vremena. Po njemu je jedna izumrla vrsta zglavkara dobila ime (engl. Kooteninchela deppi).

198.jpg
11.jun 1963.
vijetnam.gif
images (1).png

Vijetnamski budistički kaluđer Kvang Duk spalio se u Sajgonu (sadašnji Ho Ši Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste.

16.jun 1963.
sssr.png
rusija.gif

Ruskinja Valentina Terješkova postala prva žena kosmonaut, poletevši u orbitu oko Zemlje kosmičkim brodom "Vastok 6". Ona je kao šesti sovjetski kosmonaut obletela Zemlju 48 puta i spustila se 19. juna. Valentina Vladimirovna Tereškova rođena je 1937. u selu Maslenikovo u Jaroslavskoj oblasti, u Rusiji. Kada joj je otac poginuo u Drugom svetskom ratu sa majkom i još troje dece preselila se u Jaroslav. Zbog siromaštva koje je vladalo u prvim godinama po završetku rata, Tereškova nije pohađala školu sve do svoje desete godine. Uz posao i učenje bavila se padobranstvom što je bio njen prvi dodir sa aeronautikom.

20.jun 1963.
sssr.png

Potpisan američko-sovjetski sporazum o uvođenju "crvenog telefona" između Moskve i Vašingtona.

21.jun 1963.
nato.gif
francuska.gif

Predsednik Francuske Šarl de Gol povukao francuske pomorske snage iz NATO . Sledeći politiku nezavisnosti Francuska je 1966.godine napustila i Vojni komitet NATO.

25.jun 1963.
demokratska republika kongo.gif
Flag_of_Katanga.svg.png

Šef takozvane vlade južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe primoran da podnese ostavku. On je ubrzo posle uspostavljanja nezavisnosti Belgijskog Konga 30.juna 1960. uz pomoć stranih plaćenika i kapitala kojem je bila neophodna marionetska vlast radi nastavljanja eksploatacije ogromnog rudnog bogatstva, proglasio „nezavisnost“ Katange, najbogatije kongoanske provincije.

velika britanija.gif

Rođen britanski pevač i kompozitor Džordž Majkl (Georgios Kirijakos Panajotu). (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 25.jun 1963. - Umro: Goring na Temzi/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 25.decembar 2016.) Njegov otac, Kirijakos Panajotu (nadimak „Džek“), bio je restaurator i Grk sa Kipra, koji je emigrirao u Englesku 1950-ih godina XX veka. Njegova majka, Lesli (rođena Harison, umrla 1997), bila je engleska plesačica. U junu 2008. Majkl je za Los Anđeles tajms rekao da je njegova baka po majci bila Jevrejka, ali da se udala za čoveka koji nije Jevrej i odgajala svoju decu bez znanja o njihovom jevrejskom poreklu zbog straha tokom Drugog svetskog rata. Majkl je bio osvajač dve nagrade GremiNajpre kao član dueta Vem! (engl. Wham!), a zatim i kao solo pevač, Majkl je postigao veliki globalni uspeh svojom jedinstvenom pop muzikom obojenom soulom. Prodao je preko 100 miliona nosača zvuka širom sveta, uključujući 12 prvoplasiranih singlova i 9 prvoplasiranih albuma na top-listama u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i 10 prvoplasiranih singlova i 2 prvoplasirana albuma na američkim top-listama. Svoj debi album Faith iz 1987. godine do danas je prodao u 20 miliona primeraka. Zahvaljujući svemu tome, Džordž Majkl je pevač čije su se pesme najviše puštale na britanskim radio-stanicama u prethodne dve decenije, od 1984. do 2004. godine. U ranim satima Božića 2016, Majkl je umro u krevetu u svom domu u Goringu na Temzi,  u 53. godini. Pronašao ga je njegov partner Fadi Favaz. U martu 2017, stariji mrtvozornik u Oksfordširu pripisao je Majklovu smrt prirodnim uzrocima usled proširene kardiomiopatije sa miokarditisom i masnom jetrom. Zbog kašnjenja u utvrđivanju uzroka smrti, Majklova sahrana je održana 29. marta 2017. Na privatnoj ceremoniji, sahranjen je na groblju Hajgejt u severnom Londonu, pored svoje majke. U istoj grobnici je sahranjena njegova sestra Melanija, koja je umrla tri godine posle njega.

199.jpg
1963-2016
vreme.png

53

30.jun 1963.
преузимањaе.png

Kardinal Djovani Batista Montini ustoličen kao papa Pavle VI. Njegov pontifikat obeležen je sprovodjenjem ideje o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama.

Jul 1963

09.jul 1963.
malezija.gif

Potpisan sporazum o formiranju Federacije Malezije, u čiji sastav su ušli Malaja (više različitih sultanata sa teritorije Malaje), Singapur i Severni Borneo (Sabah i Saravak). Dve godine kasnije Singapur je istupio iz Malezije.

23.jul 1963.
srbija.gif

Rođen Slobodan Boba Živojinović, srpski (jugoslovenski) teniser, predsednik Teniskog saveza Srbije. (Rođen: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija) Zajedno sa Nenadom Zimonjićem je jedini teniser iz Srbije koji je stigao do najviše pozicije u konkurenciji dublova i prvi koji je osvojio. Živojinović je predstavljao SFR Jugoslaviju kao petnaesti nosilac na Letnjim olimpijskim igrama 1988. u Seulu, gde je poražen u drugom kolu od Francuza Gi Foržea. Osvojio je dve titule u karijeri (Hjuston, 1986 i Sidnej, 1988), kao i osam titula u dublu. Dostigao je svoju najvišu poziciju na ATP listi 26. oktobra 1987, kada je postao broj 19 na svetu. Živojinovićevi najznačajniji Grend slem rezultati su bili dva polufinala. Na Otvorenom prvenstvu Australije 1985. je upečatljivo pobedio Džona Makenroa u napornom četvrtfinalu u pet setova i došao do polufinala gde je izgubio u tri seta do Matsa Vilandera. Sledeće godine, 1986, on je došao do polufinala Vimbldona, izgubivši od Ivana Lendla u teškoj borbi od pet setova. Tokom svoje karijere ukupan skor u singlu od 150 pobeda i 138 poraza. Uspešniji je bio u konkurenciji parova osvojivši US Open 1986. sa Andresom Gomezom. Iste godine je osvojio još 3 turnira i 8. septembra 1986. bio je broj 1 dubl igrač na svetu. Oženjen je pevačicom Lepom Brenom. Trenutno živi i radi u Beogradu i na FloridiSAD. Inače njegov venčani kum je poznati teniser Boris Beker.

200.jpg
25.jul 1963.
sssr.png
velika britanija.gif

Sovjetski Savez, SAD i Velika Britanija zaključili sporazum o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu. SAD, Velika Britanija i Sovjetski Savez sklopili su Sporazum o zabrani nuklearnih proba. Jedan od ciljeva tog dokumenta bio je da se ”stavi tačka na zagađivanje čovekove okoline radio-aktivnim supstancama”, a njime su zabranjene i nuklearne probe u atmosferi, na moru i u svemiru. Tadašnji predsednik Džon Kenedi, obraćajući se građanima rekao je da je ovaj Sporazum važan prvi korak ka miru, odnosno prvi korak dalje od rata. Soprazum o zabrani nuklearnih proba zvanično je potpisan na ceremoniji u Kremlju, 5. avgusta 1963.

26.jul 1963.
makedonija.gif

Poginulo više od 1 000 ljudi od posledica zemljotresa koji je pogodio Skoplje.  U zemljotresu momentne magnitude 6,1 koji se dogodio u SkopljuSR Makedonija (danas Severna Makedonija) tada delu SFR Jugoslavije 26. jula 1963.  je preko 1.000 ljudi poginulo, više od 3.000 povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo bez vlastitog doma. U potresu je uništeno između 75 i 80 posto grada. Podrhtavanje je trajalo 20 sekundi i osetilo se duž većine doline reke Vardar.

Avgust 1963

05.avgust 1963.
sssr.png
velika britanija.gif

U Moskvi  Sovjetski savez, SAD i Velika Britanija svečano potpisali sporazum o zabrani nuklearnih proba u atmosferi, vasioni i pod vodom, što je, posle raketne krize oko Kube, bio prvi znak popuštanja napetosti u hladnoratovskim međunarodnim odnosima.

08.avgust 1963.
velika britanija.gif

U spektakularnoj „Velikoj pljački voza“, grupa britanskih kriminalaca upala u poštanski voz između Glazgova i Londona opljačkavši 2,6 miliona funti.

09.avgust 1963.

Rođena američka pevačica, glumica, manekenka i producent Vitni Elizabet Hjuston. (Rođena: Njuark/Nju Džerzi/Sjedinjene Američke Države 09.avgust 1963. - Umrla: Beverli Hils/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 11.februar 2012.) Prema podacima iz Ginisove knjige rekorda, Hjustonova je bila ženski izvođač sa najviše nagrada. Na spisku njenih nagrada nalazi se 415 priznanja, uključujući 2 nagrade Emi, 6 Gremija, 30 nagrada Bilbord mjuzik (engl. Billboard Music Awards) i 22 nagrade Amerikan mjuzik (engl. American Music Awards). Hjustonova je takođe bila jedna od najtiražnijih pevačica, prodavši preko 200 miliona albuma i singlova širom sveta. Hjustonova majka Sisi bila je gospel i soul pevačica koja je osvojila Gremi, koja je bila član grupe The Drinkard Singers i osnivač The Sveet Inspirations, popularne sesijske vokalne grupe koja je snimala prateće vokale za Arete Frenklin, Džimija Hendriksa i Elvisa Prislija. Njen otac Džon je bio bivši vojnik koji je kasnije postao administrator koji je radio za gradonačelnika Njuarka Keneta A. Gibsona. Dana 11. februara 2012, publicistkinja Kristen Foster objavila je vest da je Vitni Hjuston umrla u 48. godini života. Ona je pronađena u kadi hotelskog apartmana 434 „Beverli Hilton” hotela, bez svesti i utopljena u vodu; naknadno je proglašena mrtvom. Kao neposredan uzrok smrti navedeno je slučajno davljenje. 22. marta 2012. kancelarija okružnog mrtvozornika Los Anđelesa je za uzrok smrti navela davljenje i posledice srčane bolesti i upotrebe kokaina.

201.jpg
1963-2012
vreme.png

48

30.avgust 1963.
sssr.png

Prvi put upotrebljena direktna "vruća veza" između SAD i SSSR-a, direktna telefonska linija  - “crveni telefon“, nakon potpisanog sporazuma o uvođenju 20.juna 1963. Između središta vlada Sovjetskog Saveza i SAD lideri tih dveju zemalja Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su, posle kubanske krize, kada je u poslednjem trenutku izbegnut sukob dve tadašnje velesile, direktnu telefonsku liniju, nazvanu "crveni telefon".

31.avgust 1963.
francuska.gif

Umro francuski slikar Žorž Brak, koji je s Pablom Pikasom 1905. bio osnivač kubističkog pokreta. (Rođen: Aržantej/Francuska 13.maj 1882. - Umro: Pariz/Francuska 31.avgust 1963.) Smatra se  jednim od najznačajnijih francuskih slikara. Rodio se u predgrađu Pariza, a odrastao je u Avru (u Francuskoj). Izučio je zanat za molera i dekoratera kao što su bili njegov otac i deda. U večernjim časovima posećivao je školu između 1897. i 1899. i studira umetnost u Avru. 1900. je otišao u Pariz i tu završio školu za slikara i dekoratera. Između 1902. i 1904. posećivao je Akademiju Humbert u Parizu. 1907. godine Brak je uspešno izložio svoja fovistička dela u Salonu nezavisnih a prvu samostalnu izložbu je imao u Galeriji Danijela- Henrija Kanevelera. U to vreme je njegov fovistički stil i shvatanje počelo da trpi uticaje Pol Sezana koji je umro 1906. a čije su slike bile izlagane na mnogim mestima u Parizu. Od 1909. sarađuje sa Pablom Pikasom koji je u slikarstvu imao slične ideje i radio na sličan način i od tog vremena oni su slikali na sličan način, neutralnim bojama, složene geometrizirajuće uzore i forme što se danas naziva analitičkim kubizmom. Eksperimentišu i sa kolažima a njihova saradnja se završeva 1914. kada je Brak odveden u Pariz na front. Brak je u ratu bio ozbiljno povređen i u slikarstvo se vraća 1917. Preselio se 1930. i 1931. u Normandiju gde slika plaže i figure ljudi. Prvu retrospektivnu izložbu je imao u Basileji. Tokom Prvog svetskog rata je bio u Parizu i slikao mrtve prirode i upoznavši se sa Fernarom Meroltom litografom bavio se litografijom, grafikom i skulpturom. Radio je do kraja života i stvorio mnogo izvanrednih dela - slika, grafika i skulptura imao je dugu i prestižnu karijeru, bio je počastovan značajnim izložbama širom sveta 1961. godine je bio prvi živi slikar koji je izlagan u Luvru.

202.jpg
1882-1963
vreme.png

81

Septembar 1963

01.septembar 1963.
srbija.gif

Otvoren stadion FK Crvena zvezda, popularna "Marakana", danas stadion Rajko Mitić. Marakana je građena od 1960. do 1963. godine. Zamenila je stari stadion SK Jugoslavija koji je bio izgrađen 1927. godine i na kom je Zvezda odigrala poslednju utakmicu protiv Novog Sada. Prva utakmica na Marakani odigrana je 1. septembra 1963. godine protiv Rijeke (2-1). Tada je na još uvek nedovršenim tribinama, kroz petnaest osposobljenih ulaza širine pet metara, prošlo 55.000 gledalaca, da bi rekord te jeseni bio zabeležen u derbiju sa Partizanom — 74.000 gledalaca. Sledeće godine, pošto je stadion potpuno završen, kapacitet je zvanično iznosio 95 000.

04.septembar 1963.
francuska.gif

Umro francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman tvorac „Šumanovog plana“ 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču Evropske unije. (Rođen: Luksemburg Siti/Luksemburg 29.jun 1886. - Umro: Si Šazel/Francuska 04.septembar 1963.) Žan Batist Nikola Robert Šuman je bio francuski državnik rođen u Luksemburgu. Šuman je bio hrišćanski demokratski (Popularni republikanski pokret) politički mislilac i aktivista. Dvaput je bio premijer Francuske, reformistički ministar finansija i ministar spoljnih poslova, bio je ključan u izgradnji posleratnih evropskih i transatlantskih institucija i bio je jedan od osnivača Evropskih zajednica, Saveta Evrope i NATO-a. Akademska godina 1964–1965 na Evropskom koledžu imenovana je u njegovu čast. Papa Franja je Šumana 2021. proglasio poštovanim u znak priznanja za njegovo delovanje na hrišćanskim principima.

203.jpg
1886-1963
vreme.png

77

16.septembar 1963.
malezija.gif

Malaja (više različitih sultanata), Severni Borneo, Savarak i Singapur osnovali Maležansku federaciju-Malezija. Singapur je dve godine kasnije istupio iz ove zajednice.

25.septembar 1963.
dominikanska republika.gif

Vojska u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša, formiranu sedam meseci ranije.

Oktobar 1963

01.oktobar 1963.
srbija.gif

Izašao prvi broj lista "Politika ekspres", prestao sa izlaženjem 22. 12. 2004. godine.

09.oktobar 1963.
italija.gif

Poginulo više od 2.000 ljudi posle pucanja oko 300 metara visoke brane „Vajont“ kod Beluna u severoistočnoj Italiji.

10.oktobar 1963.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Dragan Bjelogrlić, scenarista i producent. (Rođen: Opovo/SFR Jugoslavija/Srbija) Potiče iz srpske dobrovoljačke porodice iz Hercegovine, koja se naselila u Banatu, posle Prvog svetskog rata. Godine 1965. doselio se sa porodicom u Beograd, gde je kasnije završio osnovnu i srednju školu, kao i dve godine Građevinskog fakulteta. Dragan Bjelogrlić je prvi put pred kamerama glumio sa 15 godina i to u filmu Branka Bauera Boško Buha iz (1978). godine, tumačeći lik Save Jovanovića Sirogojna. Osamdesetih godina XX veka započeo je njegov konstantni uspon u jugoslovenskoj kinematografiji, prvenstveno zahvaljujući TV seriji Bolji život, gde je igrao buntovnog Slobodana Bobu Popadića. Tokom devedesetih ostvario je veliki uspeh glumeći uglavnom u filmovima ratne tematike, kao što su Crni bombarderLepa sela lepo goreRane i Nebeska udica, ali i zahvaljujući mjuziklu Hajde da se volimo 3. Posle 2010. njegovo stvaralaštvo doživljava svojevrsnu renesansu, u kojoj se Bjelogrlić ostvaruje i kao scenarista i reditelj. Najpoznatiji projekti koje je režirao su sportske istorijske drame Montevideo, Bog te video i Montevideo, vidimo se, a najviše od svih njegova TV misterija Senke nad Balkanom, najbolje ocenjena srpska serija na sajtu IMDb, koju Bjelogrlić potpisuje kao reditelj, scenarista i glumac. Dobitnik je 15 glavnih nagrada za filmove na domaćim festivalima i preko 20 internacionalnih priznanja. Godine 1994. Dragan i njegov brat Goran, koji je po zanimanju elektroinženjer, su osnovali producentsku kuću "Kobra". Bjelogrlić je profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, gde je mentor master programa "Proizvodnja TV serija".

204.jpg
11.oktobar 1963.
francuska.gif

Umro francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, član Francuske akademije. (Rođen: Mezon Lafit/Francuska 05.jul 1889. - Umro: Ma la Fore/Francuska 11.oktobar 1963.) Rodio se u mestu Mezon Lafit, malom gradiću blizu Pariza, od oca Žorža i majke Eženi. Njegova porodica bila je ugledna u pariskim krugovima. Otac mu je bio advokat i amaterski slikar koji je počinio samoubistvo kad je Žan imao samo 9 godina. Često je menjao stav i stil i oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama, kritičar, slikar, režiser i filmski scenarista. Kao eksperimentator prošao je kroz sve faze moderne umetnosti – kubizamdadaizamnadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem francuskog duha ("Orfej“, „Strašna deca“, „Petao i Arlekin“). Član Francuske akademije postao je 1955, na poziciji br. 31. u periodu 1955−1963. Neka od dela: romani "Strašna deca", "Tomas varalica", pozorišni komadi "Pisaća mašina", "Strašni roditelji", "Orfej", "Edip", "Antigona". Iako je njegovo delo obuhvatalo mnogo različitih medija, Kokto je insistirao na tome da sebe naziva pesnikom, klasifikujući veliku raznolikost svojih dela – pesama, romana, drama, eseja, crteža, filmova – kao „poezija“, „romaneskna poezija“, „pozorišna poezija“, „kritička poezija“, „grafička poezija“ i „filmska poezija“. Bio je cenjen član zajednice avangardnih umetnika na Monparnasu, posebno jer je vodio boemski život. Snimio je 6 nadrealističkih filmova. Pisao je dela i za Edit Pijaf, s kojom je bio i veliki prijatelj. Njegova najpoznatija knjiga, „Les enfantes terribles“, napisana je u jednoj nedelji.

Bio je biseksualac. Imao je nekoliko prolaznih veza sa ženama. Dece nije imao, iako je kasnije jednog dečaka usvojio. Navodno je, od 1918. do svoje smrti 1963, bio Veliki majstor Sionskog priorata.  Umro je u svom dvorcu od srčanog udara 11. oktobra 1963. godine, pripremajući radio-emisiju u znak sećanja na Edit Pijaf. Kada je čuo da je ona toga dana izdahnula, uskliknuo je: “Ah, la Piaf est morte, je peux mourir!” (“Pijaf je mrtva, ja mogu da umrem!”). Sahranjen je u svom vrtu.

205.webp
1889-1963
vreme.png

74

francuska.gif

Umrla francuska pevačica Edit Đovana Gasion, poznatija kao Edit Pjaf, nazvana „Mali vrabac“, simbol francuske šansone. (Rođena: Pariz/Francuska 19.decembar 1915. - Umrla: Plaskasje/Francuska 11.oktobar 1963.) Uprkos bezbrojnim objavljivanim biografijama, mnoge činjenice i događaji Editinog života su još uvek obavijeni velom misterije. Rođena je pod punim imenom Edit Đovana Gasion (franc. Édith Giovanna Gassion) u Belevilu u Parizu, u imigracionom odeljenju kako je kasnije saznao i objavio Danijel Penak. Nazvana je Edit po pogubljenoj engleskoj sestri Edit Kavel, a prezime Pijaf, što na francuskom znači vrabac, dobila je zahvaljujući nadimku 20 godina kasnije. Njena majka, Aneta Đovana Majar (1898—1945), bila je Italijanka, tada sedamnaestogodišnja devojka, poreklom iz Livorna, radila je pevačica u kafeu pod pseudonimom Line Marsa, a od nje je Edit uzela srednje ime Đovana. Otac, Luj Alfons Gasijon (1881—1944), bio je ulični akrobat i pozorišni izvođač. Godine 1935, Edit otkriva vlasnik noćnog kluba Luj Leple (Louis Leplée), čiji su klub posećivali slojevi kako niže tako i više klase. On ju je forsirao da peva uprkos njenim nervozama i tremama. Njena visina (142 cm) inspirisala ga je da je nazove imenom koji će je pratiti celog života i biti njeno umetničko ime: Mali vrabac (La Môme Piaf). Njena prva ploča pojavila se iste godine. Nedugo zatim, Leple je ubijen a Edit optužuju da je bila saučesnik u njegovom ubistvu, ali je oslobođena optužbe. Njena muzika je često povezana sa njenim tragičnim životom a izvodila je uglavnom balade koje su je i proslavile. U svojoj 47. godini, Pijaf umire od raka na Francuskoj rivijeri10. oktobra 1963, jedan dan ranije od svog prijatelja Žan Koktoa. Njeno telo vraćeno je u Pariz i tada je i njena smrt je objavljena 11. oktobra. Taj datum je postao zvanični datum njene smrti. Sahranjena je na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu.  Danas postoji muzej posvećen Edit Pijaf u Parizu, a ona se pamti kao jedna od najboljih Francuskih pevačica.

206.jpg
1915-1963
vreme.png

47

19.oktobar 1963.
srbija.gif

Otvorena Dvorana kulturnog centra u Beogradu projekcijom animiranog filma "Solista" Nikole Majdaka i igranog filma "Radopolje" Stoleta Jankovića. KCB je osnovan 1957. kao multidisciplinarni centar, koji se u različitim formama i posredstvom različitih medija prevashodno bavio značajnim temama i delima savremene umetnosti, književnosti, nauke i kulture, ali i kulturnim nasleđem.

Novembar 1963

01.novembar 1963.
vijetnam.gif
images (1).png

U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijen predsednik Ngo Din Dijem.

09.novembar 1963.
japan.gif

U dve odvojene nesreće, u saobraćajnoj i u rudniku u Japanu poginulo 613 ljudi. U  japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom koji je saobraćao prema Tokiju.

22.novembar 1963.

U Dalasu ubijen predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi, najmlađi šef države u američkoj istoriji. Posle traljave i sumnijivo vođene istrage nije pouzdano utvrđeno ko je ubica, odnosno ko stoji iza organizacije atentata. Kao atentator je zvanično označen Li Osvald, koji je pod sumnjivim okolnostima i sam ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici u Dalasu. Njegova smrt i danas je predmet različitih tumačenja. Atentat na Džona Kenedija, 35. predsednika Sjedinjenih Država, se dogodio u petak, 22. novembra1963, u Dalasu, TeksasSAD u 12:30 po centralnom standardnom vremenuDžon F. Kenedi je smrtno ranjen hicem dok se vozio sa svojom suprugom Žaklinom u predsedničkoj koloni. Više vladinih komisija, uključujući Vorenovu komisiju (koja je istraživala 10 meseci) je zaključilo da je Kenedija usmrtio Li Harvi Osvald. Sa ovim zaključkom se prvobitno složila većina američke javnosti, ali od prvog Galupovog istraživanja 1966, većina ispitanika ima mišljenje koje se ne slaže sa ovim nalazima. Ovaj atentat je i danas predmet širokih spekulacija i doveo je do brojnih teorija zavere, mada nijedna od njih nije dokazana. Ipak, ostaje i dalje pitanje da li je neka od tih teorija zavera (termin koji je skovala CIA kako bi diskreditovala svakog ko se približi istini) uistinu tačna. Častan čovek kao što je bio Kenedi bio je svestan postojanja krugova moći iza kulisa koji su povlačili poteze usmerene protiv ljudskog dostojanstva. To potvrđuju njegove reči koje je izgovorio samo sedam dana pre smrti: "Postoji zavera u ovoj državi kojoj je cilj porobiti svakog muškarca, ženu i dete. Pre nego što napustim ovu časnu poziciju koju zastupam, namera mi je obelodaniti njihov zli naum."

Od rana zadobijenih u atentatu, umro predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi, najmlađi šef države u američkoj istoriji. (Rođen: Bruklajn/Masačusets/Sjedinjene Američke Države 29.maj 1917. - Umro: Dalas/Teksas/Sjedinjene Američke Države 22.novembar 1963.) Džon Kenedi je rođen kao drugo od devetoro dece Džozefa i Rouz Kenedi. Oba roditelja poreklom su bili članovi najistaknutijih irskih rimokatoličkih porodica iz Bostona. Uprkos čestim zdravstvenim problemima u detinjstvu i tinejdžerskom dobu, a kasnije će mu biti dijagnostikovana i hronična Adisonova bolest, Kenedi, od milošte zvani Džek, vodio je zdrav život, aktivno se bavio sportom i pohađao je elitne privatne škole i univerzitet, uključujući i Harvard. Zbog učestalih zdravstvenih problema i opšte slabosti Kenedi nije primljen u američku vojsku. Čak ni kao dobrovoljac nije imao velike šanse sve dok otac nije reagovao u vojnim krugovima i navodno platio da mu sina prime u mornaricu. Džonov stariji brat nije preživeo rat. Avion Džozefa Mlađeg je oboren tokom tajne misije u napadu na Nemačku 1944. godine. Njihov otac imao je ideju da najstariji sin postane predsednik Amerike. Kada je Džozef Mlađi poginuo, teret očevog plana prebačen je na Džona. Bio je 35. predsednik Sjedinjenih Država. Ujedno je i najmlađi izabrani šef države, ali i prvi rimokatolik u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Porodični pedigre i bogatstvo, obrazovanje u elitnim školama, učešće u vojnim operacijama u Drugom svetskom ratu, harizma i posvećenost medijskim nastupima omogućili su mu brzo napredovanje u političkoj karijeri. Kongresmen je postao sa 29, senator sa 35, a predsednik sa 43 godine. U prvom i jedinom mandatu, koji je potrajao 1.036 dana, suočio se sa ekonomskom krizom i rasnim nemirima unutar SAD, ali i rastućim hladnoratovskim tenzijama u Berlinu, na Kubi i u Vijetnamu. Kenedi je bio u braku sa Žaklinom Džeki Li Buvije više od deset godina, sve do atentata. Lepi i glamurozni, mladi roditelji Kerolajn i Džona Mlađeg, Džon i Džeki su osvežili američku politiku nakon konzervativnog bračnog para Ajzenhauer. Atentat u Teksasu iznenadio je Ameriku i svet, a Kenedi je nastavio da živi kroz mit i teorije zavere.

208.jpg
1917-1963
vreme.png

46

velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umro engleski pisac Oldus Haksli, ironičan i duhovit posmatrač superiornog obrazovanja, skeptik i satirik, kojeg su najviše privlačili odnosi između obrazovanih ljudi u dekadentnom društvu. (Rođen: Godalming/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 26.jul 1894. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 22.novembar 1963.) Bio je pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime. Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja. Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalinaHaksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost. U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filtar koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filter i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisakabojazvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno. Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja. Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu. Pojavio se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa. LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).

209.jpg
1894-1963
vreme.png

69

24.novembar 1963.

Džek Rubi, osoba poznata u krugovima kriminala, usmrtio osumnjičenog atentatora Lija Harvija Osvalda, dva dana nakon atentata na predsednika SAD Džona Kenedija, u teksaškom gradu Dalas. Rubi je usmrtio Osvalda hicima iz pištolja u prostorijama policijske stanice u Dalasu. Pozadina atentata ostala je nejasna i neretko predmet špekulacija. 

Decembar 1963

10.decembar 1963.
komonvelt nacija.gif
tanzanija.gif

Sultanat Zanzibar, afrička ostrvska država u Indijskom okeanu stekao nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Zanzibar je bio britanski protektorat od 1890. Naredne 1964. godine postao je republika i sa Tanganjikom je formirao novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.

12.decembar 1963.
komonvelt nacija.gif
kenija.gif

Kenija postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s vođom borbe za nezavisnost Džomom Kenijatom kao predsednikom vlade. Istog dana 1964. Kenija je proglašena republikom s Kenijatom kao predsednikom.

23.decembar 1963.
grčka.gif

Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spaseno pre nego što je 29. decembra brod potonuo.

1964

Januar 1964

05.januar 1964.
Coat_of_Arms_of_the_Ecumenical_Patriarchate_Constantinople_(St._George's_Cathedral,_Istanb
преузимањaе.png

Vaseljenski patrijarh Atinagora I i papa Pavle VI sastali su se u Jerusalimu, što je od XV veka bio prvi susret nekog pravoslavnog patrijarha s rimokatoličkim poglavarom.

09.januar 1964.
panama.gif

Američke trupe u Panami u krvi ugušile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtivši 22 panamska visokoškolca.

12.januar 1964.
tanzanija.gif

Zbacivanjem sultana u Zanzibaru, okončan ustanak i proglašena republika sa predsednikom Abeidom Karumeom. Sultan je zbačen samo mesec dana pošto je ta afrička država u Indijskom okeanu  postala nezavisna. Zanzibar se četiri meseca kasnije ujedinio sa Tanganjikom formiravši Tanzaniju.

17.januar 1964.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) slikar Đorđe Andrejević Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti - oslikao današnji grb grada Beograda, grb SR Srbije i sa Augustinčićem grb SFRJ. (Rođen: Vroclav/Nemačko carstvo/Poljska 31.mart 1904. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 17.januar 1964.) Rođen je u mestu Vroclav u Poljskoj, tada Nemačko carstvo, u porodici Veljka Andrejevića Kuna i žene mu Gertrude, kao četvrto od ukupno petoro dece. Otac Veljko je bio grafički majstor i pre nego što je došao u Nemačku, tu je izučio i graverski zanat. Postao je graver u jednom od najboljih grafičkih preduzeća u Nemačkoj i tako uspeo da spoji zanat i veliku naklonost prema umetnosti. Ispostavilo se da je i jedno i drugo preneo na svoga sina Đorđa. Slikarstvo je učio u Beogradu, Veneciji, Milanu, Firenci, Rimu i Parizu. Pre Drugog svetskog rata je najviše slikao socijalne motive. Kao učesnik građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941. slikao je i motive iz rata. Radio je velike kompozicije, mrtve prirode i figure, crteže, gravire, grafičke mape („Krvavo zlato“, „Za slobodu“, „Partizani“). Kun je krajem februara 1931. godine imao prvu samostalnu izložbu, na kojoj su preovladavale dve njegove glavne teme: mrtva priroda i autoportret. Te iste godine mladi Kun (imao je 27 godina) na anonimnom konkursu za grb Grada Beograda, na kome je učestvovalo 56 umetnika iz Jugoslavije, dobija prvu nagradu. Taj grb je i danas zvanični grb Beograda. U Drugom svetskom ratu bio je od početka do kraja. Posle oslobođenja objavio je mapu crteža „Partizani”. Poznat je po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje zemlje. Tvorac je idejnih rešenja za ordenje i grb nove jugoslovenske države formirane 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Dekorisao je salu za Drugo zasedanje AVNOJ-a. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1945-64) i rektor Umetničke akademije.

210.jpg
1904-1964
vreme.png

59

22.januar 1964.
zambija.gif

Kenet Dejvid Kaunda postao prvi predsednik vlade u Severnoj Rodeziji (Zambija).

27.januar 1964.
francuska.gif
kina.gif

Francuska uspostavila diplomatske odnose sa NR Kinom.

29.januar 1964.
panama.gif
organizacija američkih država.gif

Panama uputila žalbu Organizaciji američkih država zbog agresije SAD, zahtevajući puni suverenitet u zoni Panamskog kanala.

30.januar 1964.
sssr.png

U Sovjetskom Savezu prvi put u istoriji kosmonautike uz pomoć jedne rakete lansirani sateliti u različite orbite – „Elektron 1“ i „Elektron 2“.

31.januar 1964.
sssr.png

Ka Mesecu lansirana sovjetska automatska stanica „Luna 9“, koja se tri dana potom meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Meseca.

Februar 1964

10.februar 1964.
australia-flag-animation.gif

Poginulo više od 80 mornara u sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis kada je potonuo razarač "Vojadžer".

28.februar 1964.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) pisac, istoričar književnosti i književni kritičar Milan Bogdanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 04.januar 1892. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 28.februar 1964.) Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Požarevcu gde je njegov otac bio upravnik kraljevskog dobra Ljubičevo. Uređivao je list „Republika“ i časopise „Danas“, „Srpski književni glasnik“, „Književne novine“. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i predavač na Filozofskom i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi „Stari i novi“. Godine 1968. uvedena je Nagrada Milan Bogdanović za književnu kritiku. U braku sa Milevom (rođ. Mihailović) imao je dvoje dece. Njegov sin je arhitekta i bivši gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović, a ćerka Ivana Bogdanović bila je profesor Filološkog fakulteta i majka Ivana Đurića, političara, istoričara i kandidata za predsednika Srbije na prvim višestranačkim izborima 1990.godineOpisivao je kao renesansni, briljantni govornik i pisac. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.

211.jpg
1892-1964
vreme.png

72

29.februar 1964.

Saopšteno da su SAD razvile avion koji može da leti brzinom od 3.200 kilometara na čas i da dostigne visinu od 21.300 metara, što je tada bilo izuzetno dostignuće u vazduhoplovstvu.

Mart 1964

05.mart 1964.
Aromanian_flag.svg.png
grčka.gif
makedonija.gif

Umro jedan od prvih filmskih snimatelja na Balkanu Milton Manaki, cincarskog porekla. (Rođen: Avdela/Otomansko carstvo/Grčka 09.septembar 1882 - Umro: Bitolj/SFR Jugoslavija/Severna Makedonija 05.mart 1964.) Rođen je u imućnoj vlaškoj porodici u grevenskom selu Avdela 1882. na teritoriji današnje Grčke. Sa svojim bratom Janakijem otvara njihov prvi zajednički atelje u grčkom gradu Janina. Milton je 1905. započeo filmskom kamerom beležiti razne događaje. Poseban dokumentarni značaj ima njegova  reportaža o boravku turskog sultana Mehmeda V 1911. u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz mladoturske revolucije, balkanskih ratova, tokom kojih je snimao  kralja Petra i regenta Aleksandra Karađorđevića kao i snimci iz Prvog i Drugog svetskog rata. Braća Manaki bili su zvanični fotografi rumunskog i turskog dvora, a na internet-prezentaciji Međunarodnog festivala filmske kamere „Braća Manaki“ u Bitolju navedeno je da je u njihovom ateljeu fotografisan i jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević (1929). Prvi bioskop braća Manaki otvorili su u Bitolju 1921, sa prvim prikazanim filmom 26. avgusta. Prvobitno je bioskop radio na otvorenom, a 15. septembra 1923. započeo je rad bioskop u sali. Bioskop je izgoreo u požaru 1939. Celokupan, bogat arhiv braće Manaki predat je 1955. jugoslovenskom Državnom arhivu. Najveći deo radova braće Manaki danas se čuva u Makedonskoj kinoteci. U njihovu čast je 1950. godine osnovan Međunarodni festival filmske kamere „Braća Manaki“ u Bitolju, kao najstariji filmski festival na svetu koji vrednuje snimateljski rad.

212.jpg
1882-1964
vreme.png

81

12.mart 1964.
Naval_Ensign_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svg.png
srbija.gif

Umro srpski slikar Jovan Bijelić, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca između dva svetska rata i jedan od najznačajnijih srpskih predstavnika kolorističkog ekspresionizma. (Rođen: Revenik (Bosanski Petrovac)/Austro-Ugarska/Bosna i Hercegovina 30.jun 1884. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 12.mart 1964.) Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Postao je 1919. scenograf a kasnije i šef slikarske radionice Narodnog pozorišta u Beogradu u kojem je delao do smrti. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašlo niz slikara. U Bihaću je proveo od 1915. do 1919. godine. Tu se oženio Sofijom, zasnovao porodicu dobio dvoje dece kćer Dubravku i sina Severina Bjelića poznatog srpskog i jugoslovenskog glumca. Prvu samostalnu izložbu imao je 1917. u Sarajevu, a drugu 1919. u Zagrebu. Učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama. Samostalne izložbe imao je i u Beogradu (1929193219571968), Ljubljani (1959) i Bihaću (1960). Njegova dela nalaze se u više muzeja i galerija: Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu (38 dela), u Spomen zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu itd. Dobitnik je velikog broja slikarskih nagrada. Neka od dela: „Portret devojke“, „Kupačica“, „Jajce“, „Dvorište“, „Sarajevo“, „Portret starice“.

213.jpg
1884-1964
vreme.png

79

27.mart 1964.

U zemljotresu na Aljasci poginulo više od 100 ljudi.

April 1964

05.april 1964.

Umro američki general Daglas Makartur, sapotpisnik kapitulacije Japana 1945.godine, komandant američkih trupa na Dalekom istoku tokom Drugog svetskog rata. (Rođen: Litl Rok/Arkanzas/Sjedinjene Američke Države 26.januar 1880. - Umro: Vašington/Sjedinjene Američke Države 05.april 1964.) Kao sin generala Artura Makartura, aktivnog u Američkom građanskom ratu, detinjstvo je proveo u garnizonima. Godine 1903. završio je vojnu akademiju Vest Point kao prvi u klasi. Samo dva pitomca u istoriji Akademije imaju bolje rezultate i ocene od njega. Daglas Makartur je najodlikovaniji oficir u istoriji Oružanih snaga SAD. Bio egocentričan general. Bez rezerve je isticao sebe i vlastite zasluge, dok je svoje podređene držao u anonimnosti. U istoriju ulazi i kao pojava: isticao se svojom generalskom kapom, koja je bila kombinacija kape filipinskog maršala i američkog generala, kao i Rej Ban naočarima. Učestvovao u Prvom svetskom ratu u Francuskoj gde je postao komandant brigade. Godine 1925. postaje general-major, najmlađi sa takvim činom. Godine 1930. postaje načelnik generalštaba kopnene vojske, takođe najmlađi na toj funkciji, pa mu je privremeno dodeljena četvrta generalska zvezdica. Sproveo je znatne reorganizacije u vojsci. U ime SAD bio je sapotpisnik kapitulacije Japana septembra 1945. Potom je postavljen za komandanta savezničkih snaga u toj zemlji. Na početku rata u Koreji komandovao je snagama UN-a ali je smenjen aprila 1951.godine pošto je nameravao da rat prenese na teritoriju Kine i još više, zato što je insistirao da SAD upotrebe atomsko oružje.

214.jpg
1880-1964
vreme.png

84

13.april 1964.

Američki glumac afroameričkog porekla Sidni Poatje dobio Oskara za glavnu ulogu u filmu "Poljski ljiljani", kao prvi crnac koji je osvojio tu nagradu.

26.april 1964.
tanzanija.gif

Tanganjika i Zanzibar osnovale Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. nazvana Tanzanija.

Maj 1964

14.maj 1964.
sssr.png
egipat.gif

Sovjetski lider Nikita Hruščov otvorio Asuansku branu u Egiptu, koju su izgradili sovjetski stručnjaci.

24.maj 1964.
peru.gif

U najgoroj nesreći u istoriji fudbala, poginulo više od 300 ljudi u nemirima na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi. Neredi su izazvani odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe.

26.maj 1964.

Rođen američki rok muzičar, tekstopisac i producent Leni (Leonard Albert) Kravic. (Rođen: Bruklin(Njujork)/Njujork/Sjedinjene Američke Države) Rođen je u Njujorku pod pravim imenom Leonard Albert Kravic. Sin je tv-producenta rusko-jevrejskog porekla Saj Kravica (Sy Kravitz) i glumice Roksi Roker (Roxy Rocker) poreklom sa Bahama. Kao dete je počeo da svira bubnjeve, a zatim gitaru. Zahvaljujući ocu, koji je radio na televiziji, upoznao je mnoge džez muzičare kao što su Ela FicdžeraldDjuk ElingtonSara VonMajls Dejvis, a na njega su veliki uticaj imali i soul muzičari Džejms BraunAreta FrenklinStivi Vonder i Kurtis Mejfild. Prvenac Let Love Rule objavio je 1989. i kreće na turneju gde nastupa kao predgrupa Tom Petty and Heartbreakers. Nakon turneje je radio pesmu Justify My Love za Madonu, zatim je producirao i svirao većinu instrumenata na albumu glumice i pevačice Vanese Paradi. Kravic je do sada snimio deset studijskih albuma, a procenjuje se da je prodato više od dvadeset miliona nosača zvuka sa njegovom muzikom. Tokom karijere osvajao je mnogobrojne muzičke nagrade, a Gremijevo priznanje za najboljeg muškog izvođača dobio je četiri godine zaredom (od 1998. do 2002). Kravic je 1987. oženio glumicu Lizu Bone sa kojom ima ćerku Zoi Izabel. Razveli su se 1993.

215.jpg
27.maj 1964.
indija.gif

Umro indijski državnik Džavaharlal Nehru, jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. (Rođen: Alahabad/Britanska Indija/Indija 14.novembar 1889. - Umro: Nju Delhi/Indija 27.maj 1964.) Rođen je u mestu Alahabad kao sin dobrostojećeg bramanskog advokata iz Kašmira. U dobi od 16 godina otišao je u Englesku i pohađao Herou školu i Univerzitet u Kembridžu. Na Kembridžu je studirao pravne nauke. U Indiju se vratio 1912. godine. Politikom je počeo da se bavi došavši u dodir s učenjima Gandija 1919. godine kada počinje i njegovo aktivno učešće u oslobodilačkom pokretu. Posle Gandija, bio je najznačaniji borac za oslobođenje Indije od kolonijalizma. Školovao se u Engelskoj, na Univerzitet u Kembridžu gde je studirao prirodne i pravne nauke. Nakon povratka u Indiju, upoznao je Gandija i aktivno sudelovao u oslobodilačkom pokretu. Nije delio Gandijevo uvernje u pasivan otpor, već je smatrao da treba primenjivati sve raspoložive mere. Britanske vlasti zatvarale su ga devet puta, a u zatvoru je proveo ukupno 13 godina. Kada su Britanci 1946. otpočeli pripreme za povlačenje iz Indije, pozvan je da oformi prelaznu vladu koja će organizovati prelazak iz britanske kolonije u nezavisnu zemlju. Kada su vršena poslednja povlačenja Britanaca, izabran je za predsednika vlade i ministra spoljnih poslova. Kada je Indija 1950. postala republika, ostao je mestu predsednika vlade sve do svoje smrti. U spoljnoj politici nastojao je da očuva neutralnost u hladnom ratu. U skladu sa tom političkom opcijom, sa Titom i Naserom je osnovao Pokret nesvrstanih. Njegovi potomci, kćerka Indira Gandi i unuk Radživ Gandi su takođe ostavili značajan trag u indijskoj politici.

216.jpg
1889-1964
vreme.png

74

Jun 1964

12.jun 1964.
South-African-Flag.webp
južna afrika.gif

Nelson Mandela, Volter Sisulu i još šest vođa Afričkog Nacionalnog Kongresa, crnačkog oslobodilačkog pokreta protiv rasističkog režima u Južnoj Africi, osuđeno  na doživotnu robiju. U procesu ukidanja rasne diskriminacije, većina je oslobođena posle tri decenije, uključujući Mendelu, koji je potom postao prvi crni predsednik Južne Afrike.

Jul 1964

02.jul 1964.

Predsednik SAD Lindon Džonson potpisao „Akt o građanskim pravima“, kojim je zabranjena rasna diskriminacija.

06.jul 1964.
komonvelt nacija.gif
malavi.gif

Britanski protektorat u Africi Njasalend postao pod nazivom Malavi nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta. Do tada on je bio sastavni deo federacije Rodezija i Njasa.

11.jul 1964.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) glumac Goran Radaković. (Rođen: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija) Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu je upisao 1983. godine u klasi profesora Predraga Bajčetića. Karijeru je počeo 1983. dok veću popularnost stiče 1998. godine u filmu Tri palme za dve bitange i ribicu kasnije i u serijama Vratiće se rodeŽene sa Dedinja i Sinđelići. Bio je u braku sa glumicom Dubravkom Mijatović sa kojom ima ćerku Ivu. Takođe ima i sina Mihaila.

217.jpg
26.jul 1964.

Rođena američka filmska glumica Sandra Bulokkomičarkaproducent i jedna od najplaćenijih holivudskih zvezda svih vremena dobitnica "Oskar"-a. (Rođena: Arlington/Virdžinija/Sjedinjene Američke Države) Rođena je u porodici Džona Buloka (poreklom iz BerminghamaAlabama), službenika u kopnenoj vojsci SAD, i Helge D. Majer, operske pevačice nemačkog porekla. Do svoje dvanaeste godine živela je u Nirnbergu gde su se njeni roditelji upoznali i venčali. Proputovala je gotovo sve krajeve Evrope prateći majku na turnejama. Kao devojčica učila je balet i pevanje, bila je član dečjeg hora, a povremeno je uz majku nastupala u manjim ulogama u operama. Tečno govori nemački jezik. Karijeru je počela krajem osamdesetih, igrajući u romantičnim komedijama. Najpoznatija je po filmovima BrzinaLjubavne čarolijeDok si ti spavaoMis tajni agent i Dve nedelje za zaljubljivanjeVeridba i Gravitacija su njeni finansijski najuspešniji filmovi. Za ulogu u drami Mrtav ugao iz 2009. godine osvojila je Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu u drami i Oskara za najbolju glavnu glumicu. Ona je prva žena u istoriji čiji je film u Americi zaradio više od 200.000.000 dolara, i prva koja je iste godine proglašena za najbolju i najgoru glumicu Holivuda. Sandra je jedna od najbogatijih javnih ličnosti na svetu. Ukupna zarada od njenih filmova početkom 2022. iznosila je 5,3 milijardi dolara. Bulokova je 2012. godine upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao najplaćenija glumica u istoriji filma, a na Forbsovoj listi najplaćenijih holivudskih zvezda, zauzela je prvo mesto i naredne dve godine – 2013. i 2014.

218.jpg
31.jul 1964.

Američka vasionski brod bez ljudske posade "Rendžer 7" emitovao prve snimke tamne strane Meseca.

Avgust 1964

04.avgust 1964.

vijetnamski rat

vijetnam.gif

SAD zvanično ušle u rat protiv Severnog Vijetnama i komunista iskoristivši kao povod  tkz. Tonkinški incident i otpočevši sistematsko i nemilosrdno bombardovanje ove zemlje. Pre toga južnovijetnamski režim je bio pred slomom zbog stalnog napredovanja komunističkih vojnih snaga. I ranije početkom 1962. godine  u Južnom Vijetnamu se nalazilo oko 5000 američkih vojnih instruktora. Taj broj se od tada stalno uvećavao.