top of page

1969 - 1970

1969

Januar 1969

05.januar 1969.
sssr.png

Sovjetski Savez lansirao vasionski brod „Veneru 5“ bez ljudske posade u pravcu Venere. Pet dana potom lansiran je i vasionski brod „Venera 6“.  Oba broda su do te planete dospela 16. odnosno 17. maja.

10.januar 1969.
švedska.gif
vijetnam.gif

Švedska je kao prva zapadna država uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

14.januar 1969.
sssr.png

Sovjetski Savez lansirao vasionski brod „Sojuz 4“, a dan kasnije „Sojuz 5“, da bi potom prvi put u ljudskoj istoriji 16.januara u orbiti oko Zemlje bila spojena dva vasionska broda sa ljudskom posadom.

15.januar 1969.
sssr.png

Sovjetski Savez lansirao vasionski brod „Sojuz 5“ s trojicom kosmonauta, koji se potom spojio sa „Sojuzom 4“ lansiranim prethodnog dana, što je bilo prvo spajanje kosmičkih letelica s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.   

16.januar 1969.
Czech-republic-flag.png

U centru Praga spalio se češki student Jan Palah u znak protesta nakon što su Čehoslovačku u avgustu 1968. okupirale snage Varšavskog pakta.

sssr.png

Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4“ i „Sojuz 5“ prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

27.januar 1969.
irak.gif

U Bagdadu pogubljeno 14 ljudi, među kojima i 9 Jevreja, koje su iračke vlasti optužile da su izraelski špijuni.

Februar 1969

02.februar 1969.
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umro američki filmski glumac engleskog porekla Vilijam Henri Prat, poznatiji kao Boris Karlof. (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 23.novembar 1887. - Umro: Midharst/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 02.februar 1969.) Karlofov otac Edvard Džon Prat bio je Anglo-Indijanac, sa ocem Britancem i majkom Indijankom, što znači da je Karlof bio najmanje četvrtina Indijanca, dok je Karlofova majka takođe imala izvesno indijsko poreklo; tako je Karlof imao relativno taman ten koji se razlikovao od njegovih vršnjaka u to vreme. Proslavio se u ulogama u prvim horor filmovima i bio neka vrsta zaštitnog znaka tog žanra čitavih četrdesetih godina 20. veka, ostvarivši za to vreme bezbrojne impresivne kreacije u remek-delima ovog tipa filmske fantastike. Njegov portret Frankenštajnovog čudovišta u horor filmu Frankenštajn (1931), njegovom 82. filmu, postavio ga je kao horor ikonu, a on je ponovio ulogu u nastavcima Frankenštajnova nevesta (1935) i Sin Frankenštajn (1939). Pojavio se i kao Imhotep u Mumiji (1932), i dao glas Grinču u, kao i naraciji, animiranom televizijskom specijalu Dr. Seuss-a Kako je Grinč ukrao Božić! (1966), što mu je donelo nagradu Gremi. Pored brojnih filmskih uloga (174 filma), Karlof je glumio u mnogim pozorišnim predstavama uživo i pojavio se na desetinama radio i televizijskih programa. Za svoj doprinos filmu i televiziji, Karlof je 8. februara 1960. nagrađen sa dve zvezde na Bulevaru slavnih u Holivudu. Neki od filmova u kojima je ostvario uloge: „Zakon podzemlja“, „Ludi genije“, „Frankenštajn“, „Lice sa ožiljkom“, „Mumija“, „Teror“, „Mete“ itd.

104.jpg
1887-1969
vreme.png

81

03.februar 1969.
palestina.gif

Palestinski nacionalni kongres izabrao Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

26.februar 1969.
nemačka.gif
švajcarska.gif

Umro nemačko-švajcarski psihijatar i filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac filozofije egzistencije i hrišćanskog egzistencijalizma. (Rođen: Oldenburg/Nemačko carstvo/Nemačka 23.februar 1883. - Umro: Bazel/Švajcarska 26.februar 1969.) Ostvario je veliki uticaj na teologijupsihijatriju i filozofiju. Nakon obuke i praktikovanja psihijatrije, Jaspers se okrenuo filozofskom istraživanju i pokušao da otkrije inovativni filozofski sistem, a na njega su u Nemačkoj često gledali kao na glavnog predstavnika egzistencijalizma, iako on nikada nije prihvatio tu etiketu. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Tokom vlasti nacionalsocijalista, Jaspers je bio primoran da napusti svoju nastavničku funkciju zbog toga što mu je žena bila Jevrejka. Od 1943. godine bilo mu je zabranjeno i da objavljuje radove. U posleratnom dobu bitno doprinosi obnovi Univerziteta u Hajdelbergu. Godine 1948. prihvata poziv na Katedru za filozofiju u Bazelu, a 1958. dobija Nagradu za mir. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem empirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija) težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt sa onostranim. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Neka od dela: "Opšta psihopatologija", "Psihologija pogleda na svet", "Filozofija", "Um i egzistencija", "O istini", "O izvoru i cilju istorije", "Filozofska vera" itd.

105.jpg
1883-1969
vreme.png

86

Mart 1969

08.mart 1969.
sssr.png
kina.gif

Sovjetski Savez stavio u stanje uzbune dalekoistočne trupe kao znak upozorenja Kini posle pograničnih sukoba na reci Usuri.

10.mart 1969.

Džejms Erl Rej osuđen na 99 godina robije, pod optužbom da je ubio američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga u aprilu 1968. Kasnije je nezavisna istraga pokazala da je verodostojnost "dokaza" FBI veoma nepouzdana i da nije sigurno da je Rej atentator na Kinga.

17.mart 1969.
izrael.gif

Golda Meir kao prva žena u istoriji Izraela preuzela dužnost predsednika vlade.

18.mart 1969.

vijetnamski rat

vijetnam.gif
kambodža.gif

Predsednik SAD Ričard Nikson izdao tajnu naredbu o bombardovanju Kambodže.

28.mart 1969.

Umro američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, 34 predsednik SAD od 1953. do 1961. (Rođen: Denison/Teksas/Sjedinjene Američke Države 14.oktobar 1890. - Umro: Vašington/Sjedinjene Američke Države 28.mart 1969.) Rođen je u porodici koja potiče od nemačkih doseljenika u Ameriku. Kada je imao šest godina, roditelji su mu postali članovi Društva Kule Stražare, koje će kasnije postati poznatije pod imenom Jehovini svjedociAjzenhauera je od vere više zanimao sport, pa je na temelju dobrih sportskih rezultata u srednjoj školi stekao potrebne preporuke za upis na Vojnu akademiju u Vest Pointu godine 1911. Ajzenhauer je diplomirao godine 1915. te sledećih nekoliko godina proveo po garnizonima u Teksasu i Džordžiji. Godine 1916, se oženio Mejmi Ženev Daud koja će mu roditi dva sina. Godine 1933, je imenovan za pomoćnika načelnika generalštaba Daglasa Makartura, a njega je 1935. sledio na Filipine gde je služio kao vojni savetnik tamošnje vlade. Ajzenhauer je 1936. unapređen u majora, a godine 1939, po povratku u SAD, i u potpukovnika. U septembru 1941. je unapređen u čin brigadnog generala i imenovan načelnikom štaba Treće armije u Teksasu. Nakon japanskog napada na Perl Harbor i ulaska SAD u Drugi svjetski rat, Ajzenhauer je u decembru 1941. doveden u Vašington kako bi u Generalštabu planirao ratne operacije protiv Japana i Nemačke. Tamo je ostavio snažan utisak na načelnika Generalštaba Džordža Maršala, koji ga je preporučio za najviše komandne položaje uprkos nedostatku bilo kakvog ratnog iskustva. U junu 1942. Ajzenhauer je imenovan za komandanta svih američkih snaga u Evropi te je doputovao u London, gde će mu biti štab. 

106.jpg
1890-1969
vreme.png

78

U decembru 1943. je Ajzenhauer imenovan za komandanta svih savezničkih snaga u Evropi te se sledećih nekoliko meseci posvetio konačnom planiranju i pripremama za normandijski desant - jednu od najsloženijih ratnih operacija u istoriji. Upravo je on doneo odluku da se desant izvrši 6. juna 1944. Nakon uspešnog iskrcavanja savezničkih snaga u Francuskoj, rukovodio je operacijama kojima su nemačke snage isterane iz zapadne Evrope te konačno prisiljene na kapitulaciju 8. maja 1945. Komandant NATO bio je od 1950. do 1952, kad je dao ostavku zbog predsedničkih izbora, koje je dobio kao kandidat Republikanske stranke.

April 1969

04.april 1969.

U američkom gradu Hjustonu, prvi put ugrađeno veštačko srce u ljudski organizam izrađeno od plastike i sintetičkog vlakna. Ipak je 47-godišnji pacijent umro posle četiri dana.

09.april 1969.
francuska.gif
velika britanija.gif

Francusko - britanski supersonični avion "Konkord" obavio prvi let od Bristola do Ferforda u Engleskoj.

14.april 1969.
Flag_of_Serbia_(1941–1944).svg.png

Umro srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od poznatijih predstavnika zajednice dubrovačkih Srba katolika. (Rođen: Dubrovnik/Austro-Ugarska/Hrvatska 17.septembar 1882. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 14.april 1969.) Kao gimnazijalac se uključio u srbokatolički pokret, zastupajući tezu o srpstvu Dubrovnika, srpskom karakteru dubrovačke književnosti, jezika i celokupne dubrovačke kulturne baštine. Mladi bundžija zbog ovih ideja je izbačen i iz gimnazije, privatno polagao ispite, a nakon mature u Beču upisao prirodne nauke. Kao učenik Dubrovačke gimnazije 1901. svojeručno je ispisivao jedini primerak tajnog učeničkog (srpski usmerenog) lista Poma, koji se potajno čitao među srpski usmerenom dubrovačkom omladinom. Kad se za to saznalo, bio je isključen iz redovne nastave. Izgleda da je za njegovo okretanje slavistici ključni uticaj imao Milan Rešetar, i sam bečki doktorand, te jedna od magistralnih figura kako pokreta dubrovačkih Srba katolika, tako i studija srpske književnosti i jezika. Studije slavistike i klasične filologije završio je u Beču, gde je i doktorirao 1908. godine. Uspešno je vršio atribuciju rukopisa nekoliko dubrovačkih autora, od klasičnih autora poput Menčetića, Bobaljevića, Skvadrovića, Đurđevića pa sve do Marina Držića i zaboravljenih, anonimnih ili malo poznatih autora. Bio je istaknuti filolog i predratni profesor jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Nakon preseljenja u Beograd između dva velika rata, tu će i ostati i dočekati okupaciju 1941, pod kojom je bio i zatočen u zloglasnom logoru na Banjici. Dočekaće oslobođenje 1945. i nastaviti raditi na Beogradskom univerzitetu u eri nove Jugoslavije, kada ubrzo postaje i redovni član SANU.

107.jpg
1882-1969
vreme.png

86

17.april 1969.
Czech-republic-flag.png

Aleksander Dubček podneo ostavku na položaj šefa Komunističke partije Čehoslovačke, na kojem ga je zamenio Gustav Husak.

22.april 1969.
velika britanija.gif

Britanac Robin Noks-Džonston okončao posle 312 dana od isplovljavanja iz luke Falmut prvo putovanje oko sveta jedrilicom s jednim članom posade.

28.april 1969.
francuska.gif

Predsednik Francuske Šarl de Gol podneo ostavku posle nepunih 11 godina na čelu Pete republike koju je stvorio. Ostavka je bila moralni čin legendarnog generala. Povukao se posle referenduma o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata, na kojem je većina glasala protiv njegovih ideja.

Maj 1969

13.maj 1969.
malezija.gif

U rasnim nemirima u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije, poginulo više od stotinu ljudi.

16.maj 1969.
sssr.png

Sovjetski vasionski brod „Venera 5“ spustio se na Veneru i počeo sa slanjem podataka o toj planeti.

23.maj 1969.
srbija.gif

Održana premijera "Kose" u režiji Mire Trailović i Zorana Ratkovića na sceni Ateljea 212.

25.maj 1969.
sudan.gif

U Sudanu državnim udarom bez prolivanja krvi vlast preuzeo pukovnik Džafer el Nimeiri, koji je oborio demokratski izabranu civilnu vladu i odmah se proglasio general-majorom.

Jun 1969

01.jun 1969.
francuska.gif

Kandidat degolista Žorž Pompidu pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj posle ostavke Šarla de Gola.

02.jun 1969.
australia-flag-animation.gif

U sudaru australijskog nosača aviona "Melburn" i američkog razarača "Frenk E. Evans" u Južnokineskom moru poginula 74 američka mornara.

srbija.gif

Poginuo srpski (jugoslovenski) košarkaš Radivoje Korać Žućko, jedan od najboljih košarkaša svih vremena. (Rođen: Sombor/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 05.novembar 1938. - Umro: Kamenice, Sarajevo/SFR Jugoslavija/Bosna i Hercegovina 02.jun 1969.) Rođen je u porodici Bogdana i Zagorke Korać. Kao šesnaestogodišnjak pojavio se na igralištu OKK Beograda. Niko tada nije ni slutio da je na beogradskom asfaltu rođen košarkaški genije. Za samo godinu dana preskočio je sve uzraste i od juniora postao senior. Briljantan talenat, prvi put je dres sa državnim grbom obukao 1958. godine. U petnaestogodišnjoj karijeri odigrao je stotine utakmica, postigao na hiljade koševa, ali ga je tragična smrt sprečila da predvodi generaciju koja je, 1970. godine u Ljubljani, osvojila prvu titulu svetskog prvaka. Dve godine posle njegove smrti, u čast ovog velikana košarke, promovisan je "Kup Radivoja Koraća", najmasovnije evropsko košarkaško takmičenje. Danas to ime nosi Nacionalno prvenstvo Srbije u košarci. Postao je jedan od najboljih jugoslovenskih igrača tokom 1960-ih. Proglašen je sportistom godine u Jugoslaviji 1960. Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968., kao i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963, i četiri prvenstva Jugoslavije. Poginuo je u 30. godini u saobraćajnoj nezgodi kod sela Kamenice, 12 km od Sarajeva, posle utakmice između reprezentacije Jugoslavije i selekcije Bosne i Hercegovine. Radivoj Korać je prvi sportista koji je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. FIBA je 1971, na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Vilijama Džounsa, u Koraćevu čast pokrenula takmičenje Kup Radivoja Koraća. Ovo evropsko takmičenje je ugašeno 2002. a Košarkaški savez Srbije i Crne Gore je promenio ime svog nacionalnog kupa u Kup Radivoja Koraća.

108.jpg
1938-1969
vreme.png

30

21.jun 1969.

Umrla američka teniserka Morin Konoli popularno nazvana Mala Mo - 1953.godine postala je prva teniserka u istoriji ovog sporta koja je osvojila sva četiri Gren slem turnira.  (Rođena: San Dijego/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 17.septembar 1934. - Umrla: Dalas/Teksas/Sjedinjene Američke Države 21.jun 1969.) Rodila se u porodici oca Martina i majke Džezmin. Roditelji su joj se razveli kada je imala četiri godine. Džezmin Konoli je bila pevačica i plesačica i želela je da njena ćerka izabere istu profesiju. Zbog toga je Morin pohađala časove pevanja, klavira i baleta. Međutim, provodila je znatno vreme posmatrajući teniske mečeve u obližnjem parku i uskoro je postala opsednuta igrom. Uspela je da nagovori majku da joj kupi teniski reket i u potpunosti se posvetila vežbanju. Godine 1953, sa nepunih 19 godina, postala je prva žena koja je uspela da osvoji sva četiri grend slem turnira u kalendarskoj godini. Njen uspeh su do danas ponovile jedino Margaret Kort i Štefi Graf. Morinina karijera završila se naglo 1954. Nakon što je odbranila svoje titule na Rolan Garosu i Vimbldonu, doživela je nesreću jašući konja. Dok je pored nje prolazio kamion, Morinina noga se zaglavila između konja i vozila. Nakon operacije i oporavka, pokušala je da se vrati tenisu, ali je u januarskom egzibicionom meču 1955. godine osetila jak bol pokušavajući da dohvati drop šot i u tom trenutku odlučila da završi svoju karijeru. Tada je imala samo 20 godina i devet osvojenih grend slem turnira. Uvrštena je u Tenisku dvoranu slavnih 1968. Smatra se jednom od najboljih teniserki svih vremena. Venčala se sa Normanom Brinkerom, koji je služio u mornarici SAD. Bračni par je imao dve ćerke, Sindi i Brendu. Kasnije su se preselili u Dalas. Konolijeva je, takođe, radila kao komentator na radiju i televiziji. Prenosila je finalni meč sa Vimbldona 1966. godine. Osnovala je Morin Konoli Brinker tenisku fondaciju za pomoć mladim talentima. U junu 1969. Morin Konoli je izgubila bitku protiv kancera

109.jpeg
1934-1969
vreme.png

34

22.jun 1969.

Umrla američka filmska glumica i pevačica Džudi Garland (Frensis Gam)  koja se kao devojčica proslavila ulogom u filmu “Čarobnjak iz Oza”za koju je dobila Oskara. (Rođena: Grand Rapids/Minesota/Sjedinjene Američke Države 10.jun 1922. - Umrla: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 22.jun 1969.) Bila je najmlađe dete u porodici pozorišnih radnika Frenka Gama i Etel Marion Miln. Nakon dolaska u Ameriku, njeni roditelji su postali baptisti. „Beba“, kako su Franses zvali odmila, nasledila je porodični dar za pesmu i igru. Franses se na televiziji pojavila sa samo dve i po godine, kada je sa sestrama Meri „Suzi“ Džejn (1915—1965) i Doroti „Džini“ Virdžinijom (1917—1977), otpevala pesmu Jingle bells u pozorištu čiji je vlasnik bio njen otac. U karijeri dužoj od 45 godina proslavila se ulogama u filmskim mjuziklima i dramama, a zatim i kao pevačica. Osvojila je Oskar za mlade glumce, Zlatni globus i nagradu Sesil B. Demil, te nagrade Gremi i Toni. Kao tinejdžerka potpisala ugovor sa producentskom kućom Metro-Goldvin-Mejer. Glumila je u više od dvadeset filmova tog studija, uključujući i devet filmova u kojima joj je partner bio Miki Runi. Proslavila se ulogom devojčice Doroti u filmu „Čarobnjak iz Oza“ (1939). Ugovor sa MGM-om raskinula je nakon 15 godina saradnje i okrenula se muzičkoj karijeri, koja je obeležena brojnim rasprodatim koncertima te nastupom u „Karnegi holu“. Godine 1954. vratila se glumi ulogom u filmu „Zvezda je rođena“. Izvrsno je tumačila uloge u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od njenih pet muževa. Njihova ćerka Lajza Mineli takođe je ostvarila sjajnu pevačku i glumačku karijeru. 

109.jpg
1922-1969
vreme.png

47

Neki od ostalih filmova u kojima je igrala: “Bebe u vojsci”, “Bebe na Brodveju”, “Mala Neli Keli”, “Časovnik”, “Pirat”, “Zvezda je rođena” itd.  Garlandova je imala velikih problema u privatnom životu. Postala je nesigurna u svoj izgled pa je počela da koristi lekove u prekomernim dozama, što je dovelo do višedecenijske borbe protiv zavisnosti. Njena prva četiri braka, od ukupno pet, završila su se razvodom. Pokušavala je da izvrši samoubistvo nekoliko puta. Džudi Garland je umrla u četrdesetsedmoj godini života, usled predoziranja lekovima.

27.jun 1969.
srbija.gif

Počelo emitovanje Programa Beograd 202. Program Beograd 202 nastao je kao svojevrsna dopuna radijske ponude, koju su do 1969. činili Prvi, Drugi i Treći program Radio Beograda. Zamišljen je kao gradska stanica, koja emituje muziku, kratke informacije i ekonomsko - propagandni program. Slušaoci su tog 27. juna 1969, u 6 sati ujutro, najpre imali prilike da čuju zvuke tada popularne pesme Olivere Katarine "Šu-šu-Šumadijo". Prvi voditelj programa bila je Hanija Gaković, a muziku je birala Darinka Ristović. Program je u početku trajao 18 časova, a od 01. maja 1987. emituje se celodnevni program, koji se čuje u celoj Srbiji. Za više od četiri decenije postojanja, Program Beograd 202 stekao je specifični zvučni lik. Neke od emisija postale su kultne: "Sav taj džez", "Indeksovo radio - pozorište", "Dragstor ozbiljne muzike", "Poetski teatar", "Krug 202".

Stounvolska pobuna u Njujorku, u spomen na ovaj prvi sukob gej populacije sa policijom, obeležava se Svetski dan ponosa LGBT osoba.

Jul 1969

01.jul 1969.
srbija.gif

Osnovan Radio Avala, prva nezavisna radio-stanica u Istočnoj Evropi.

danska.gif

Danska postala prva država u kojoj je dopuštena prodaja i proizvodnja pornografije.

02.jul 1969.
un.gif

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao sve zemlje da obustave razvoj i skladištenje hemijskog i biološkog oružja.

03.jul 1969.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Jedan od osnivača engleske rok grupe „Rolingstons“ Brajan Džons utopio se u svom bazenu pod dejstvom prekomerene količine droge.

05.jul 1969.
nemačka.gif

Umro nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, osnivač arhitektonske škole „Bauhaus“ koja je odlučujuće uticala na arhitekturu XX veka širom sveta. (Rođen: Berlin/Nemačko carstvo/Nemačka 18.maj 1883. - Umro: Boston/Masačusets/Sjedinjene Američke Države 05.jul 1969.) Gropijus je bio arhitekta, kao i njegov otac, međutim, nikad nije naučio da dobro crta, tako da je za izradu nacrta uvek morao da se oslanja na druge. Bio je jedan od osnivača i propagatora modernističkog pokreta u arhitekturi. Osnovao je Bauhaus, školu dizajna u kojoj su se studenti učili kako da koriste moderne i inovativne materijale za kreiranje originalnog nameštaja i građevina. Ovu školu je osnovao u Vajmaru 1919. Školovanje u „Bauhausu“ temeljilo se na njegovoj ideji o sjedinjavanju umetnosti i zanatstva i uspostavljanju harmoničnog jedinstva svih umetnosti pod okriljem arhitekture. Školu je 1925. premestio u Dasau, u zgradu rađenu prema njegovom projektu, potom u Berlin, ali su je nacisti raspustili po dolasku na vlast 1933, pošto su čitav njegov umetnički koncept smatrali izrazito dekadentnim. Emigrirao je u SAD 1937. i u Čikagu je osnovao školu „Novi Bauhaus“, zasnovanu na istim principima. Postao je profesor Harvardskog univerziteta 1938. Projektovao je više zgrada u SAD i napisao teorijsko delo „Sinteza u arhitekturi“. Zajedno sa Alvarom AltomLudvigom Mis van der RoeomLe Korbizjeom i Frenkom Lojd Rajtom smatra se jednim od pionirskih majstora moderne arhitekture. Gropijus je isto tako bio vodeći arhitekta internacionalnog stila.

110.jpg
1883-1969
vreme.png

86

16.jul 1969.

U istorijsku misiju ka Mesecu poleteo američki vasionski brod "Apolo 11" s astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom, iz kojeg su 20. jula 1969. prvi ljudi kročili na tlo Zemljinog prirodnog satelita - Armstrong i Oldrin.

20.jul 1969.

Američki kosmonaut Nil Armstrong postao prvi čovek koji je stupio na Mesec. Prilikom stupanja na tlo meseca po izlasku iz lunarnog modula "Orao" izjavio je, sada već legendarnu rečenicu : "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo". Na Mesec je potom kročio Edvin Oldrin, a Majkl Kolins je dotle kružio oko Meseca u svemirskom brodu "Apolo-11", čekajući njihov povratak.

24.jul 1969.

Rođena  američka glumica, pevačica i plesačica Dženifer Lopez. (Rođena: Bronks,Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države) Odrasla je u Blekrok aveniji u predgrađu Bronksa Kasl Hil. Njena majka je vaspitačica, a otac David Lopez je informatičar. Oboje su Portorikanci rođeni u Ponsu. Dženifer je u porodici odgajana kao katolikinja. Školovala se u katoličkim školama, da bi završila školu za devojke u Bronksu. Kad je imala 19 godina, sama je plaćala časove plesa. Kao šesnaestogodišnjakinja imala je malu ulogu u filmu iz 1987. godine „Moja mala devojčica“. Svoj prvi veći posao dobila je sa ulogom „Leteće devojke“ u seriji „U životnim bojama“ (In Living Color). Godine 1993. se pojavila u spotu Dženet Džekson "That's the Way Love Goes". Njena prva glavna uloga je bila u biografskom filmu Selena (1997) za koju je dobila „ALMA nagradu“ za najbolju glumicu. Svoju drugu ALMA nagradu osvaja za ulogu u filmu „Izvan vidokruga“ (Out of Sight) (1998). Od tada, glumila je u velikom broju filmova, uključujući „Neplanirano venčanje“ (The Wedding planner) (2001), „Sobarica sa Menhetna“ (Maid in Manhattan) (2002), „Hoćemo li plesati?“ (Shall We Dance?), „Za sve je kriva svekrva“ (Monster in law) (2005) i „Plan B“ (The back up plan) (2010). Lopezova je 1999. izdala svoj prvi studijski album On the 6 koji sadrži njen prvi hit If You Had My Love. Njen drugi studijski album J.Lo iz 2001. ostvario je komercijalni uspeh, jer je prodan u osam miliona kopija širom sveta. Lopez je u toku godine dobila dve nominacije za Gremija, dva latinska Gremija, tri američke muzičke nagrade. Procenjuje se da je do danas širom sveta prodala 55 miliona nosača zvuka. Bilbord ju je stavio kao 27. mesto najuspešnijih izvođača u toku 2000-ih. Jedan je od članova žirija u šou American Idol. Njen lični život i ljubavne romanse privukli su pažnju publike. Lopezova prva javna ljubavna veza bila je sa muzičkim producentom i izvođačem Šon Kombsom, poznatim kao i Didi. Bila je zaručena za američkog glumca Ben Afleka. Dženifer se 2004. udaje za dugogodišnjeg prijatelja i muzičkog saradnika Marka Entonija, sa kojim je 2008. dobila blizance, sina Maksimilijana i kćerku Emu. Razvodi se od Entonija 2014. da bi se venčala sa Aflekom jula 2022.

111.jpg

Avgust 1969

06.avgust 1969.
nemačka.gif

Umro nemački filozof, mislilac društva, sociolog, muzikolog i kompozitor Teodor Adorno. (Rođen: Frankfurt/Nemačko carstvo/Nemačka 11.septembar 1903. - Umro: Vjež/Švajcarska 06.avgust 1969.) Rođen kao Teodor Ludvig Vizengrund (Theodor Ludwig Wiesengrund), živeo je u Frankfurtu na Majni prve tri i poslednje dve decenije svog života. Bio je sin jedinac trgovca vina jevrejskog porekla i muzičarke italijansko-rimokatoličkog porekla. Adorno je studirao filozofiju kao štićenik kantovca Hansa Kornelijusa i muziku sa Albanom Bergom. Jedan je od najvažnijih nemačkih intelektulaca u posleratnom periodu, kao i jedan od začetnika Kritičke teorije i aktivni učesnik Frankfurtske škole. Sarađivao je u značajnom časopisu Zeitschrift für Sozialforschung, koji je izdavao Institut za socijalna istraživanja. Godine 1931. habilitirao je radom: Kjerkegor. Konstrukcija estetičkog. Godine 1934. emigrirao je iz nacističke Nemačke, najpre u Englesku i zatim u SAD. Godine 1949. vratio se u Frankfurt gde je obavljao dužnosti profesora filozofije i sociologije na Frankfurtskom univerzitetu i dužnost direktora Instituta za socijalno istraživanje. Šezdesetih godina 20. veka, Adorno žestoko kritikuje filozofiju nauke Karla Popera i filozofiju egzistencije Martina Hajdegera. Jedan od bitnih socijalnih filozofa posle 1970Jirgen Habermas, bio je Adornov student i asistent. Veoma značajna su njegova dela iz epistemologijeetike i socijalne filozofije, kao i ona iz estetikemuzikologije i teorije kulture, koja ostavljaju snažan uticaj na kasnije postmodernističke filozofe i teoretičare. Adorno je smešten u okviru Kontinentalne filozofske tradicije i smatran jednim od velikih intelektualaca i mislioca 20. veka. Njegova sabrana dela se sastoje iz 23 knjige. Adornova filozofija se obično smatra neprekidnim dijalogom sa tri prethodna nemačka filozofa: HegelomMarksom i Ničeom. Takođe, njegovo angažovanje u Institutu za socijalna istraživanja ima presudan uticaj u uobličavanju njegove filozofije.

112.jpg
1903-1969
vreme.png

65

11.avgust 1969.
zambija.gif

Predsednik Zambije Kenet Kaunda nacionalizovao rudnike bakra, ključnu privrednu delatnost, koja je donosila više od 50% nacionalnih prihoda.

15-17.avgust 1969.

Održan "Woodstock music and arts fair", najveći rok - festival na svetu. Tri dana muzike, mira i ljubavi, od 15 - 17. avgusta 1969, veliki festival mladih poklonika rok - muzike, po prvobitnom programu organizatora trebalo je da se održi u Vudstoku. Vlasti ovog gradića sa 7 hiljada stanovnika, međutim, odbile su da daju saglasnost, pa su organizatori potražili novo mesto okupljanja. Našli su ga na imanju zemljoposednika Maksa Jasgara iz Betela, 87 kilometara jugozapadno od Vudstoka. Ulaznice sa oznakom Vudstoka već su bile odštampane, a više od pola miliona mladih iz svih krajeva SAD već je krenulo u tom pravcu. Program je bio izvanredan. Nastupali su "The Grateful Dead", "The Who", Dženis Džoplin, Santana, a Džimi Hendriks se predstavio u jednom od svojih najboljih izdanja. Više od muzike, Vudstok je obeležila atmosfera bliskosti i zajedništva, ali i uživanja psihodeličnih droga, kao rezultat nezadovoljstva mladih ratom u Vijetnamu, konzervativnim vrednostima i osećajem besmislenosti života.

31.avgust 1969.

Umro  američki bokser, svetski prvak u teškoj kategoriji Roki Marćano. (Rođen: Brokton,Boston/Masačusets/Sjedinjene Američke Države 01.septembar 1923. - Umro: Njuton/Ajova/Sjedinjene Američke Države 31.avgust 1969.) Rođen kao Roko Fransis Marčeđijano. Roditelji su mu bili italijanski migranti Pjerino Marčeđijano i Paskvalina Pičuto. Kada je imao 18 meseci, Roki se razboleo od upale pluća, i skoro umro. U svojoj mladosti, Roki je vežbao sa ručno izrađenim tegovima, te je boksovao na starim vrećama za poštu koje bi obesio na stablu u vrtu iza kuće. Roki je napustio srednju školu nakon što je završio 2. godine (u 10. godini školovanja). Nakon napuštanja srednje škole Roki je radio kao niskokvalifikovani radnik na raznim mestima, kao utovarivač kamiona, kopač kanala, radnik na železničkim prugama i kao postolar. U martu 1943. godine Marčano je bio pozvan u vojsku SAD s obvezom službe od dve godine. Dok je čekao kraj svog vojnog roka Marčano je postao reprezentativac kopnene vojske. On je bio pobednik Vojnog bokserskog amaterskog turnira 1946. godine. Rokijeva amaterska karijera završila je 17. marta 1947. godine kada je imao svoj prvi profesionalni nastup. Bio je apsolutni svetski prvak, Šampion teške kategorije od 23. septembra 1952. do 30. novembra 1956. godine. Šest puta je odbranio titulu svetskog prvaka. Povukao se neporažen. Kao profesionalni bokser nastupio je 49 puta i toliko puta pobedio, od toga 43 sa klasičnim nokautom (ukupno 87.76%). Važio je za boksera sa najsnažnijim udarcem u istoriji teške kategorije. Marčano se upoznao sa Barbarom Kazins 1947. godine. Barbara je bila kći penzionisanog policijskog vodnika iz Broktona. Roki i Barbara su se venčani 31. decembra 1950. godine. Imali su ćerku Meri An a kasnije su usvojili sina Roko Kevina. Barbara je umla od raka pluća 1974. godine. Poginuo je u nesreći malog aviona 31. avgusta 1969.

113.jpg
1923-1969
vreme.png

45

Septembar 1969

01.septembar 1969.
libija.gif
libya-flag.jpg

Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem na čelu oborila s vlasti kralja Libije Idriza I (iz kuće Senusi) i proglasila republiku.

02.septembar 1969.
vijetnam.gif

Umro vijetnamski državnik Ngujen Van Tan, poznat kao Ho Ši Min (onaj koji je prosvetljen), osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.  (Rođen: Kim Ljen/Francuska Indokina/Vijetnam 19.maj 1890. - Umro: Hanoj/Severni Vijetnam/Vijetnam 02.septembar 1969.) Zvanično je rođen 19. maja 1890. godine u selu Kim Ljen u Anamu, pokrajina Nge An, kao Ngujen Sin Kung (u prevodu: Ngujen koji će biti pobednik). No, u pariskim i moskovskim arhivima može se pronaći šest potpuno različitih datuma njegova rođenja u rasponu od 1890. do 1904. godine. Ngujen Van Tan pohađao je francusku srednju školu i nije mogao razumeti kako zemlja koja je proklamovala geslo „Sloboda, jednakost, bratstvo“ može u sužanjstvu držati Indokinu. Bio je vođa borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i američke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je 1920. postao član Komunističke partije Francuske, a 1930. je osnovao Komunističku partiju Vijetnama. Januara 1941.godine tokom Drugog svetskog rata i japanskom okupacijom Vijetnama, Ho Ši Min je organizovao Ligu za nezavisnost Vijetnama, kasnije poznatiju pod imenom Vijetmin, jak oslobodilački pokret, jezgro buduće armije, koja je nanela odlučujuće poraze Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljujući čemu su Severni i Južni Vijetnam ujedinjeni 1976. Početkom 1960-ih Ho Ši Min je sve bolesniji zbog problema sa srcem. Bolest se okončava 2. septembra 1969. godine kada umire od srčanog udara. Sahranjen je u mauzoleju[6] sagrađenom u parku u kojem je 1946. godine pred pola miliona ljudi čitao Deklaraciju o nezavisnosti Vijetnama. Nakon oslobođenja celog Vijetnama 1976. u čast Ho Ši Minu bivši glavni grad Južnog Vijetnama Sajgon nosi njegovo ime. Danas se u Vijetnamu smatra za najvećeg vijetnamskog stratega, teoretičara, mislioca, političara, diplomatu, pesnika i filozofa.

114.jpg
1890-1969
vreme.png

79

22.septembar 1969.
kina.gif

Kina saopštila da je izvela prvu podzemnu nuklearnu probu.

26.septembar 1969.
bolivija.gif

Izveden državni udar u Boliviji u kojem je armija pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

Oktobar 1969

02.oktobar 1969.
преузимање.jfif
srbija.gif

U Beogradu počeo prvi festival "Radost Evrope".

12.oktobar 1969.
sssr.png

Lansiran sovjetski vasionski brod "Sojuz 7" s tročlanom posadom, koji se potom spojio sa "Sojuzom 6" u kojem su se nalazila dva člana posade.

21.oktobar 1969.
nemačka.gif

Vili Brant postao prvi socijaldemokratski kancelar Zapadne Nemačke  formiravši koalicionu vladu socijaldemokrata i liberala. Vodio je politiku kompromisa i sporazumevanja, posebno u odnosima sa istočnoevropskim državama. Njegova „istočna politika“ doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi. 

27.oktobar 1969.
bosna i hercegovina.gif
Flag_of_Serbia_(1941–1944).svg.png

Snažan zemljotres pogodio Banja Luku. Zemljotres u Banjaluci 1969. je bio potres magnitude 6.4 po Rihterovoj skali i intenziteta u epicentralnom području od 8 stepeni po Merkalijevoj skali. Počeo je neuobičajeno jakim prethodnim udarom, u noći 26. oktobra u 02.55 časova; podrhtavanje tla se nastavilo do 08.53. Zemljotres se zbio u 16.35. Hipocentar je bio 20 kilometara ispod grada.Zemljotres je devastirao grad. Poginulo je 15 Banjalučana, a 1.117 ljudi su bili teže i lakše povređeni. Materijalna šteta je bila ogromna. Potpuno je uništeno 86.000 stanova.

29.oktobar 1969.

Puštena u funkciju ARPANet kompjuterska mreža pretača današnjeg Interneta. Trka u naoružanju tokom hladnog rata podstakla je SAD da uloži napore u istraživanju kompjuterske mreže koja bi poslužila kao siguran komunikacioni sistem koji će moći da funkcioniše i u slučaju nuklearnog rata. Program ARPANet ( Advanced Research Projects Agency Network ) američkog ministarstva odbrane je svojom kompjuterskom mrežom povezivao kompjutere Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, istraživačkog instituta u Stenfordu, Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari i Univerziteta u  Juti. Pošto se ova mreža brzo širila počeli su da je koriste naučnici i istraživači iz raznih oblasti. Tokom 1971.godine razvijen je prvi program za slanje elektronske pošte putem ove razgranate mreže. Međunarodne veze sa ARPANetom su uspostavljene 1973.godine sa Britanijom i Norveškom. Uvođenjem novih komunikacijskih protokola koji su razvijani sedamdesetih godina od 1. januara 1983. ARPANet prerasta u Internet.  

Novembar 1969

05.novembar 1969.

SAD lansirale prvi svemirski brod u pravcu Marsa, ali je zbog tehničkih grešaka misija „Marinera III“ pretrpela neuspeh.

12.novembar 1969.
sssr.png

Ruski pisac Aleksandar Solženjicin izbačen iz Saveza sovjetskih pisaca, s obrazloženjem da je njegovo ponašanje "antidruštveno".

17.novembar 1969.
finska.gif
sssr.png

Sovjetski Savez i SAD otpočeli u Helsinkiju razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

18.novembar 1969.
srbija.gif

Osnovan Univerzitet u Prištini.

19.novembar 1969.

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Pojavili se prvi izveštaji o ratnom zločinu američke vojske u martu 1968. u selu Mi Laj nad vijetnamskim civilima.

Modul američkog vasionskog broda "Apolo 12" sa astronautima Čarlsom Konradom i Alenom Binom spustio se na Mesec, što je bila druga letelica sa ljudskom posadom na tlu Zemljinog satelita.

Decembar 1969

02.decembar 1969.
sssr.png

Umro Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza, bivši predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. (Rođen: Dnjepropetrovsk/Ruska Imperija/Ukrajina 04.februar 1881. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 02.decembar 1969.) U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je predvodio vojne akcije, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika vlade a potom posle smrti Staljina do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta. Vorošilov je postao punopravni član novoformiranog politbiroa 1926, i ostao je član do 1960. Bio je veoma umešan u Staljinovu Veliku čistku krajem tridesetih godina XX veka. Veliki plus za njegovu karijeru je bilo smaknuće maršala Mihaila Tuhačevskog. Početkom nemačke invazije na Sovjetski Savez, juna 1941, Vorošilov je komandovao severozapadnim pravcem i lenjingradskim frontom. Pokazao je značajnu ličnu hrabrost - u jednom trenutku je lično predvodio kontranapad protiv nemačkih tenkova, naoružan samo pištoljem - ali i veliku nesposobnost, i nije uspeo da spreči Nemce da opkole Lenjingrad. Razrešen je te dužnosti, i zamenio ga je mnogo sposobniji Georgij Žukov. 1945—1947. je nadgledao uspostavljanje komunističkog režima u Mađarskoj. Usled Staljinove smrti je došlo do velikih promena u sovjetskom rukovodstvu, i marta 1953, Vorošilov je postavljen za predsedavajućeg Prezidijuma Vrhovnog sovjeta (to jest predsednik Sovjetskog Saveza) sa Nikitom Hruščovim kao prvim sekretarom Komunističke partije i Maljenkovim kao premijerom Sovjetskog Saveza. Vorošilov, Maljenkov i Hruščov su uredili hapšenje Berije nakon Staljinove smrti. 

115.jpg
1881-1969
vreme.png

88

Vrhovni sovjet je 7. maja 1960, prihvatio Vorošilovljev „zahtev za penzionisanjem“, i izabrao Leonida Brežnjeva za predsednika. Umro je 1969. u MoskviKV serija tenkova, korišćena u Drugom svetskom ratu, je nazvana po njemu. Dva grada su takođe dobila ime po njemu: Vorošilovgrad u Ukrajini (danas Lugansk) i Vorošilov, na Ruskom dalekom istoku (danas Usurijsk), kao i Generalštabna akademija u Moskvi.

16.decembar 1969.
velika britanija.gif

Donji dom britanskog parlamenta izglasao ukidanje smrtne kazne.

27.decembar 1969.
libija.gif
sudan.gif
Flag_of_Syria.svg.png

Postignut dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog saveza između Libije, Sudana i Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije).

31.decembar 1969.
republika kongo.gif

Predsednik Marien Ngouabi proglašava Narodnu Republiku Kongo (Brazavil). Posle osnivanja Nacionalnog Revolucionarnog Veća 5.avgusta 1968.godine oduzeta su sva predsednička ovlašćenja dotadašnjem predsedniku Alfonsu Masambi koji je primoran da podnese ostavku 4.septembra. Kapetan Ngouabi koji je bio na čelu Nacionalnog Revolucionarnog Veća preuzima predsedničku funkciju 31.decembra 1968. Njegovo levičarsko, marksisitčko-lenjinističko političko opredeljenje i politika koju je vodio u skladu sa istim, rezultuje  proglašenjem Narodne Republike Kongo, tačno godinu dana od dolaska na predsedničku funkciju, kao prve socijalističke republike na afričkom tlu. Ngouabi osniva i Radničku Partiju Kongoa zavodeći jednopartijski sistem po ugledu na realsocijalističke države toga vremena. Njegovi politički protivnici za čije ideje nije bilo mesta u jednopartijskom političkom sistemu, organizuju atentat na Ngouabija 18.marta 1977.godine. Neki od organizatora atentata su osuđeni na smrt. Među njima bio je i svrgnuti predsednik Alfons Masamba.

1970

Januar 1970

01.januar 1970.

Spoljnotrgovinske nadležnosti država članica prešle na Evropsku zajednicu. Prvog dana 1970. godine, počela je da funkcioniše carinska unija za poljoprivredne proizvode. Evropsku ekonomsku zajednicu, do 1973. kada su u članstvo primljene Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo, činile su  šest evropskih država: Francuska, SR Nemačka, Italija i zemlje Beneluksa, Holandija, Belgija i Luksemburg. 

03.januar 1970.
republika kongo.gif

Usvojen ustav kojim je Kongo – Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo – prva socijalistička marksističko – lenjinistička država na afričkom tlu. Ključna figura u procesu stvaranja socijalističke republike bio je predsednik Marien Ngouabi. Kongo je dobio nezavisnost od Francuske 1960. Prvi predsednik države bio je Fulbert Jolou svrgnut državnim udarom nakon tri godine obavljanja predsedničke funkcije 1963. I njegov naslednik Alfons Masamba je imao istu sudbinu. Avgusta 1968. formirano Nacionalno Revolucionarno Veće na čijem čelu se našao Marien Ngouabi oduzima sva ovlašćenja Masambi koji podnosi ostavku 4.septembra 1968. Na predsedničku funkciju stupa Ngouabi 31.decembra 1968. da bi u skladu sa svojim levičarskim političkim uverenjima radio na uspostavljanju socijalizma u zemlji. Tačno godinu dana od preuzimanja presedničke funkcije 31.decembra 1969. proglašena je Narodna Republika Kongo da bi 3.januara 1970. u glavnom gradu Brazavilu ova odluka potvrđena donošenjem novog ustava zemlje.

velika britanija.gif

Održan poslednji studijski nastup britanskog rok-pop benda Bitlsi (The Beatles). Jedna od najuspešnijih i sigurno najpoznatijih grupa  pop-rok muzike svih vremena, koja je svojim nastupima tokom šezdesetih godina XX veka izazivala neopisivo oduševljenje omladine i histerično vrištanje ženskog dela ljubitelja  njihove pojave i muzike, jedva je navršila deceniju svog postojanja. Bitlsmanija, kako su mediji prozvali društvenu pojavu strastvenog obožavanja četvoročlanog liverpulskog benda je tresla Veliku Britaniju od 1963. da bi se proširila i na SAD od 1964. U periodu od sedam godina, 1963 -1970. Bitlsi su izdali 13 muzičkih albuma koji su rasprodati širom sveta u neverovatnom tiražu od preko milijardu primeraka. 

 

Vremenom članovi grupe su sve više potpadali pod uticaj droga, uglavnom LSD-a, ali i indijske muzike u cilju otkrivanja novih mogućnosti na polju muzičkog stvaralaštva. Sve više su naginjali psihodeliji a droge koje su konzumirali su im pomagale samo u studijskom radu ali ne i na koncertima. Koncerti su im postajali sve kraći a po mišljenju mnogih sve gori. Od buke svojih obožavaoca nisu bili u stanju da se koncentrišu na muziku koju su izvodili na bini. Nakon katastrofalne turneje po Filipinima, četvoročlani bend je jednoglasno rešio da više ne organizuje koncerte i da se posveti isključivo studijskom radu. Svoj poslednji oproštajni koncert izveli su 29.avgusta 1966. u San Francisku. Do tada su izdali sedam albuma a potom se okrenuli studijskom stvaralaštvu putem kojeg će objaviti ostalih šest. Međusobna podozrivost i neslaganje članova grupe u godinama koje su usledile dovešće do sve većih tenzija koje nisu obećavale ništa dobro što se tiče opstanka benda. Krajem šezdesetih nesuglasice između članova grupe dovode do kratkotrajnog napuštanja i ponovnog povratka u bend najpre Ringo Stara a potom i Džordža Harisona. Po pitanju daljeg muzičkog pravca kojeg će se grupa držati, razilaze se  Pol Makartni koji odbacuje psihodeliju i Džon Lenon koji otvoreno poziva na uživanje narkotika. Obojica jedno vreme rade odvojeno u različitim studijima gotovo ne sarađujući. Grupa je uspela da dovrši poslednji trinaesti album po redu  „Let it Be“ koji izlazi 8.maja 1970. Poslednji zajednički studijski nastup bend je imao 2. i 3.januara 1970. kada je snimljena pesma Džordža Harisona „I Me Mine“ i gitarska solaža za pesmu „Let it Be“. Zbog međusobnog neslaganja Pol Makartni je sredinom oktobra 1969. najavio da se on sigurno povlači iz grupe ali da to neće objaviti u medijima dok se neke stvari ne razreše. Ipak krajem iste godine u jednom televizijskom intervjuu je najavio da će se grupa razići zbog poslovnih problema. Nakon objavljivanja albuma „Let it Be“ svima je bilo jasno da grupa Bitlsi više ne postoji.

116.jpg
05.januar 1970.
kina.gif

U zemljotresu koji je pogodio kinesku provinciju Junan poginulo oko 15.600 ljudi. Izmerena jačina zemljotresa iznosila je 7,8 stepeni rihterove skale. 

15.januar 1970.
nigerija.gif

građanski rat u Nigeriji

Flag_of_Biafra.svg.png

Završen Nigerijski građanski rat formalnom predajom preostalih oficira i vojnika Bijafre federalnim vojnim snagama Nigerije nakon 32 meseca borbe za nezavisnost. Međuetnički sukobi u Nigeriji nakon dobijanja nezavisnosti od Velike Britanije 1960. su dobili na intenzitetu pogotovo septembra 1966. kada je muslimanska većina naroda Hausa i Fulani na severu zemlje izvršila masakr nad pripadnicima uglavnom hrišćanskog naroda Igbo. Stradalo je izmedju 10.000 i 30.000 ljudi dok je proterano oko milion. Izbeglice su utočište našle u jugoistočnom delu Nigerije gde su sa svojim sunarodnicima činili većinu. Izvršen je progon onih koji nisu bili Igboanci. Nakon propalog pokušaja da se sukobljene strane dogovore, lider Igbo naroda potpukovnik, kasnije general Odumegvu Odžukvu uz podršku konsultativne skupštine proglašava nezavisnost Bijafre na teritoriji jugoistočne Nigerije 30.maja 1967.

Građanski rat je počeo 6.jula 1967. pošto se federalne snage nisu mirile  sa novonastalom situacijom. Na početku oružanog sukoba vojne snage Bijafre imale su više uspeha da bi se vremenom ipak povlačile pred brojnijim i dobro naoružanim vojnicima federacije. Bijafra je izgubila tokom 1968. celu morsku obalu da bi joj se teritorija svela na svega desetinu od one nakon proglašenja nezavisnosti. Najteže su stradali civili opkoljeni sa svih strana bez hrane i potrebne medicinske nege. Smatra se da je tokom ovog građanskog rata umrlo od gladi između pola i tri miliona ljudi. Svet su potresale fotografije ljudi, pre svega dece koja su ličila na žive kosture. Federalne snage su preduzele dve završne ofanzive prema borcima za nezavisnost Bijafre. Prva je počela 23.decembra 1969.  dok je druga finalna pokrenuta 7.januara 1970. Redom su zauzimani preostali gradovi Bijafre. Glavni grad Overi je zauzet od strane federalnih snaga 9.januara, Uli 11.januara dok je poslednje utočište boraca za nezavisnost grad Amiči pao 13.januara. Nekoliko dana ranije lider Bijafre general Odžukvu je izbegao na Obalu Slonovače prepuštajući vođstvo nižim oficirima da se dogovore o uslovima predaje. Konačna formalna predaja preostalih oficira i vojnika Bijafre federalnim snagama koje je predvodio general Jakubu Govon izvršena je 15.januara 1970. čime je neuspešno završena skoro trogodišnja borba Bijafre za nezavisnost od Nigerije.      

Februar 1970

01.februar 1970.
argentina.gif

U sudaru ekspresnog i prigradskog voza u blizini Buenos Airesa živote izgubilo 236 ljudi. Najveća železnička nesreća u istoriji Argentine se dogodila 18km severno od prestonice Buenos Airesa, nedaleko od stanice Benavidez. Kombinovana železnička kompozicija ekspresnog voza sastavljena od dvadesetak teretnih i putničkih vagona u kojima se prevozilo oko 500 putnika je u uslovima loše osvetljenosti nakon prolaska kroz stanicu Benavidez naletela pri brzini od preko 100km na čas na poslednje vagone od ukupno deset, lokalnog, prigradskog voza koji je stajao u mestu zbog nastalog kvara. Prigradski voz je prevozio oko 700 putnika u smeru ka Buenos Airesu u koji su se vraćali nakon provedenog vikenda u turističkom centru na reci Parana. Ekspresni voz je pri silovitoj brzini prosto razorio dva poslednja vagona uništivši i treći gde se zaustavio gurajući čitavu kompoziciju lokalnog voza još čitavih 80 metara napred. Spasioci su naišli na mestu udesa na strahovit prizor raskomadanih beživotnih tela i stotine ranjenih ljudi. Unakažena tela su bila razbacana na sve strane oko olupina voza koje su bile uprskane krvlju dok su vojnici punili vreće brojnim iskidanim udovima nesrećnih ljudi. Poginuli, njih 236, su uglavnom bili putnici lokalnog voza. Preko 350 ljudi je zadobilo teže ili lakše povrede. Neki izvori informacija navode da je poginulo 142 ljudi dok su drugi izveštavali o preko 200 putnika koji su izgubili živote.

02.februar 1970.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umro engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, rodonačelnik analitičke filozofije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. (Rođen: Trelek/Vels/Ujedinjeno Kraljevstvo 18.maj 1872. - Umro: Penhrindejdrajt/Vels/Ujedinjeno Kraljevstvo 02.februar 1970.) Bertrand Artur Vilijam Rasel je rođen u plemićkoj porodici (III erl Rasel). Bez roditelja je ostao veoma rano. Majka mu je preminula kada je imao svega dve godine a otac kada je navršio četiri. O starijem bratu Frenku i njemu brinuli su se deda Erl Džon Rasel, koji je bio predsednik britanske vlade četrdesetih godina XIX veka i njegova supruga iz drugog braka. Kum mu je bio poznati filozof Džon Stjuart Mil. Bertrand je tokom svog života imao četiri braka. Rasel nije bio veran bračnom životu, poznato je da je imao niz vanbračnih veza pa i onih sa damama svojevremeno poznatim u javnom životu. I u svojoj osamdesetoj godini života Rasel se raveo i oženio četvrti put. U proleće 1939. preselio se u Santa Barbaru  i predavao na univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Potom mu je dodeljena profesorska služba na Gradskom koledžu u Njujorku koja mu je ubrzo prekinuta zbog javnog negodovanja usled njegovih radikalnih stavova što ga je činilo moralno nepodobnim za predavača na ovom koledžu. U Britaniju se vratio 1944. i ponovo predavao na Triniti Koledžu. stakao se zagovaranjem pacifizma zbog čega je 1916. bio otpušten, angažmanom u borbi protiv nuklearnog naoružanja, borbom protiv zloupotrebe znanja u vojne svrhe, napadima na politiku SAD-a u Indokini itd. Bio je među osnivačima Svetske akademije nauka i umetnosti i saosnivač neformalnog Međunarodnog tribunala za ratne zločine 1966. – međunarodnu porotu nazvanu “Raselov sud“. 

 

117.jpg
1871-1970
vreme.png

97

Osim istraživanja oblasti filozofije, važno je i njegovo delovanje u oblasti logike u kojoj se smatra jednim od osnivača savremene matematičke logike. Svakako je jedan od najuticajnijih intelektualaca XX veka i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. za popularisanje humanističkih ideala u svojim delima , pre svega u “Istoriji zapadne filozofije“ (1945). Napisao je više od 50 knjiga iz područija filozofije, religije, sociologije, istorije i politike. Neka od značajnijih dela: “Principi matematike“(1903), “Kritičko izlaganje Lajbnicove filozofije“, “Analiza materije“ (1927), “Zašto nisam hrišćanin“ (1927), “Brak i moral“ (1929), “Obrazovanje i društveni poredak“ (1934), „“Moj filozofski razvoj“ (1959), itd. Napisao je i tri toma svoje autobiografije krajem šezdesetih godina XX veka. Umro je 2.februara 1970. u svojoj 98. godini života. Njegov pepeo je rasejan u planinama Velsa.   

11.februar 1970.
japan.gif

Japan lansirao svoj prvi veštački satelit – “Osumi“ u zemljinu orbitu postavši tako četvrta država u  svetu koja je to uspešno sprovela u delo. Veštački satelit “Osumi“, mase 24kg dobio je naziv po provinciji Osumi koja se prostire na južnim ostrvima Japana sa kojih ga je ponela u zemljinu orbitu raketa „Lambda 4S-5“. Raketa je lansirana od strane Naučnog instituta za istraživanje svemira i aeronautike tada u sastavu Univerziteta u Tokiju dok danas funkcioniše u okviru Japanske aerokosmičke istraživačke agencije. Japan je lansiranjem ovog veštačkog satelita postao četvrta po redu država sveta koja je uspešno izvršila ovu misiju. Pre Japana u zemljinu orbitu su svoje satelite poslali SSSR, SAD i Francuska. „Osumi“ je obavljao svoju funkciju više od 23 godine raspavši se u zemljinoj atmosferi 2.avgusta 2003.

18.februar 1970.
nigerija.gif

Prilikom iskliznuća voza iz šina u kanjonu Langa Langa u Nigeriji poginulo najmanje 80 ljudi.

23.februar 1970.
gvajana.gif

Gvajana (ranije Britanska) proglašena kooperativnom republikom u sklopu zaokreta prema socijalističkom uređenju privrede. Gvajanu je otkrio Kristofer Kolumbo na svom trećem putovanju u Ameriku 1498. Holanđani su prvi započeli kolonijalizaciju ove teritorije i to u tri odvojene celine. Krajem XVIII veka ovim područjem je zavladalo Ujedinjeno Kraljevstvo. Holanđani su formalno prepustili ove teritorije zvaničnom Londonu 1814. Tri, ranije holandske kolonije, ujedinjene su 1831. u Britansku Gvajanu. Ograničenu samoupravu ova zemlja je dobila 1953. koja je proširena 1961. Nezavisnošću koja je proglašena 26.maja 1966. napušten je naziv Britanska Gvajana. Kooperativnom republikom Gvajana je proglašena 23.februara 1970.

Czech-republic-flag.png

Poginulo 11, povređeno 14 putnika voza, koji je saobraćao na relaciji Valaške Mezeriči i Puhova u Čehoslovačkoj u sudaru sa lokomotivom bez vagona.

Mart 1970

04.mart 1970.
francuska.gif

U havariji francuske podmornice “Euridika“ živote izgubilo svih 57 članova posade. Nesereća se dogodila u Sredozemnom moru u blizini francuskog grada Tulon.

05.mart 1970.
un.gif

Stupio na snagu Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja. U jeku Hladnog rata koji je svakog momenta mogao prerasti u nuklearni sukob i dovesti do  uništenja života na planeti, irski ministar spoljnih poslova Frank Aiken je 1958. pred međunarodnom zajednicom pokrenuo inicijativu o potrebi sklapanja sporazuma od strane svih država sveta kojim bi se one obavezale  da će raditi na daljem sprečavanju širenja nuklearnog naoružanja. Proces stvaranja sporazumnog odnosa o neširenju nuklearnog naoružanja je praktično otpočeo deset godina kasnije, 1968. od kada je dokument otvoren za potpisivanje. Prve potpisnice sporazuma bile su Irska i Finska.  Sporazumom o neširenju nuklearnog naoružanja države potpisnice koje ga poseduju se obavezuju da ga neće ustupati ostalim državama niti ih podsticati da ga imaju dok države koje nemaju atomsko oružije se obavezuju  da neće nastojati da do njega dođu. Istim sporazumom priznaje se neotuđivo pravo svim državama da nuklearnu energiju mogu koristiti u miroljubive svrhe. Zemlje bez nuklearnog naoružanja se takođe obavezuju da omoguće inspekcijama Međunarodne agencije za atomsku energiju pristup u svoje nuklearne centrale kao i da neće prebacivati nuklearni materijal i opremu u druge države koje nemaju nuklearno naoružanje. S druge strane zemlje koje poseduju takvo oružije nemaju tu obavezu. Pet država zvanično priznatih nuklearnih sila koje su istovremeno i stalne članice Saveta bezbednosti UN su pristupile sporazumu. Sporazum je potpisan od strane SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i SSSR 1968. stim što je obaveze SSSR nakon njegovog raspada preuzela Rusija. Kina i Francuska su pristupile sporazumu tokom 1992. Južna Afrika je uništila svoj mali nuklearni arsenal i potpisala sporazum 1991. Sve bivše sovjetske republike koje su posedovale nuklearno naoružanje nakon raspada SSSR su pristale da isto predaju Rusiji. Trenutno su četiri države za koje se veruje odnosno zna da poseduju atomsko naoružanje van sistema sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja. To su su Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja. Severna Koreja je pristupila sporazumu decembra 1985. da bi  istupila iz njega januara 2003. kada je javno objavila da namerava da se naoruža nuklearnim oružijem. Pregledne konferencije o Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja se redovno održavaju na svakih pet godina od stupanja na snagu 1970. Na njima se razmatraju načini unapređenja primene sporazuma i njegova univerzalnost. Poslednja konferencija održana je krajem maja 2010. Danas u svetu postoji pet zona bez nuklearnog naoružanja. To su Latinska Amerika i Karibi, Južni Pacifik, Jugoistočna Azija, Centralna Azija i Afrika.    

18.mart 1970.