top of page

1957 - 1958

1957

Januar 1957

09.januar 1957.

Britanski premijer Entoni Idn podneo ostavku pošto se kompromitovao agresijom na Egipat u oktobru 1956.

10.januar 1957.

Harold Makmilan postao premijer Velike Britanije, dan posle ostavke Entonija Idna.

čile.gif

Umrla čileanska književnica, nobelovac Gabrijela Mistral, diplomata i feministkinja. (Rođena: Vikunja/Čile 07.april 1889. - Umrla: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 10.januar 1957.)  Lucila de María del Perpetuo Socorro Godoy Alcayaga, bila je prva Latinoamerikanka kojoj je dodeljena Nobelova nagrada i to 1945. Neke od osnovnih tema njene poezije su: priroda, izdajstvo, ljubav, majčinska ljubav, tuga, putovanja, i proces obrazovanja latinoameričkog identiteta kao mešavine indijanskih i evropskih uticaja. Rođena je u Vikunji u Čileu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Otac, Huan Viljanueva, napušta porodicu kada joj je bilo tri godine. Već u četrnaestoj počinje da izdržava i sebe i majku radeći kao učiteljeva pomoćnica. Njena majka, Petronila Alkajaga, umire 1929. Dok je radila kao učiteljica 1906. upoznaje Romea Uretu, radnika na železnici. On se ubija 1909. Iako su elementi smrti već prožimali njena dela, ovo samoubistvo još jače utiče na njen budući rad. Strastvene veze koje je vodila sa nekolicinom muškaraca i žena ostavile su dubok trag u njenom stvaralaštvu. Međunarodna slava koju stiče omogućava joj brojna putovanja po Evropi i Americi. Tokom 1925. obilazi BrazilUrugvaj i Argentinu. Između 1925. i 1934. živela je u Francuskoj i Italiji. Tih godina je radila pri Ligi Naroda i predavala na nekoliko univerziteta u svetu. Od 1932. do svoje smrti, kao što je čest slučaj sa čileanskim umetnicima i intelektualcima, služila je i kao konzul u NapuljuMadriduPetropolisuNiciLisabonuLos AnđelesuSanta BarbariVerakruzuMeksiku i Njujorku. Na mestu konzula u Madridu često je imala profesionalnih kontakata sa jednim drugim čileanskim nobelovcem i konzulom u Madridu, Pablo NerudomNjen sedamnaestogodišnji nećak, Huan Migel, izvršio je samoubistvo 1943. Žal za njegovom smrću i hladnoratovske tenzije u Evropi obeležiće njeno stvaralaštvo do same smrti. Pred smrt se nastanila u Njujorku, gde je i umrla od raka 1957. god.

104.jpg
1889-1957
vreme.png

67

14.januar 1957.

Umro američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film „Afrička kraljica“. (Rođen: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 25.decembar 1899. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 14.januar 1957.)  Bogart je rođen u Njujorku, kao najstarije dete Belmonta Deforesta Bogarta (1867—1934) i Mod Hamfri (1867—1941). Belmont i Mod venčali su se u junu 1898. godine. Preci njegovog oca bili su engleskogholandskog i španskog porekla. Bogart je holandsko prezime koje znači „voćnjak”. Bogartov otac, Belmont, bio je hirurg specijalizovan za srce i pluća. Njegova majka, Mod Hamfri, bila je vrlo uspešna komercijalna ilustratorka koja se obrazovala u Njujorku i Francuskoj. Bila je militantna feministkinja. Nakon pokušaja s raznim poslovima, Bogart je 1921. godine počeo glumiti i postao redovni izvođač u brodvejskim produkcijama u dvadesetima i tridesetima. Nakon berzovnog kraha 1929. godine smanjila se potražnja za predstavama pa se Bogart okrenuo filmu. Hemfri je jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca 1950-ih godina. Dobitnik je Oskara 1951. godine za film Afrička kraljica, a popularnost je stekao u filmovima Kazablanka i Malteški soko. Časopis Entertejnment vikli proglasio ga je najvećom filmskom legendom svih vremena. Američki filmski institut ga je 1999. godine proglasio najvećom muškom filmskom zvezdom. Nazvan je i kulturnom ikonom. Izuzetna popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti. Vremenom je postao svojevrsna mitska ličnost istorije kinematografije. Sahranjen je sa srebrnom zviždaljkom na kojoj je urezano: „Ako ti nešto treba, samo zvizni!” u znak sećanja na njegove reči iz filma Imati i nemati.

105.jpg
1899-1957
vreme.png

57

16.januar 1957.
italija.gif

Umro italijanski dirigent Arturo Toskanini, verovatno najveći dirigent XX veka, snažna umetnička ličnost izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti. (Rođen: Parma/Kraljevina Italija/Italija 25.mart 1867. - Umro: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 16.januar 1957.)  Toskanini je muzičku karijeru počeo najpre kao čelista. Prvi put je stao za dirigentski pult sasvim slučajno, i tom prilikom samouvereno i precizno izveo Verdijevu Aidu. Uspeh, koji je tom prilikom postigao pratio ga je tokom cele, sedam decenija duge, dirigentske karijere. Kako mu je ugled brzo rastao, sa samo 31. godinom dospeo je na čelo Milanske skale, a potom prešao u Metropoliten operu u Njujorku. Pred Prvi svetski rat je prešao u Njujoršku filharmoniju, a zbog Drugog svetskog rata u NBC simfonijski orkestar, sa kojim će raditi do kraja karijere. Ostvario je veliki uticaj na generacije dirigenata koje su usledile posle njega. Mladi Karajan je na biciklu prelazio desetine kilometara, kako bi prisustvovao nastupima ovog majstora. I ono što je bitno, to je da se najpre zahvaljujući Toskaniniju (i naravno Furtvengleru, Karajanu i Bernstajnu), počeo stvarati mit o dirigentu kao magičnoj ličnosti, koja prevazilazi uticaj savremenih kompozitora i postaje predvodnik i nosilac celokupnog muzičkog života.

106.jpg
1867-1957
vreme.png

89

30.januar 1957.
South-African-Flag.webp
južna afrika.gif

UN pozvale vladu Južne Afrike da preispita politiku aparthejda.

Februar 1957

09.februar 1957.
mađarska.gif

Umro mađarski regent admiral Mikloš Horti de Nađbanja, koji je od 1920. do 1944. vladao sa zvaničnom titulom „kraljevski regent Mađarske“. (Rođen: Kendereš/Austro-Ugarska/Mađarska 18.jun 1868. - Umro: Estoril/Portugalija 09.februar 1957.)  Mikloš Horti je rođen u Kenderešu u staroj kalvinističkoj plemićkoj porodici koja je poticala od Ištvana Hortija, koga je za plemića uzdigao kralj Ferdinand II 1635. Horti je započeo svoju vojničku karijeru kao poručnik fregate u Austrougarskoj mornarici 1896. i uzdigao se do čina admirala 1918. Učestvovao je u bici u Otrantskim vratima i postao je vrhovni zapovednik Austrougarske mornarice poslednje godine Prvog svetskog rata. Kao admiral 1918. ugušio je pobunu mornara u Boki Kotorskoj, a 1919. u Mađarskoj je predvodio gušenje komunističke pobune, koju je vodio Bela Kun. Nakon niza revolucija i stranih intervencija u Mađarskoj koje su sprovele RumunijaČehoslovačka i Kraljevina SHS, Horti se vratio u Budimpeštu sa Nacionalnom vojskom i uspostavio regenstvo. Bio je na čelu nacionalno-konzervativnog režima u Mađarskoj u međuratnom periodu, zabranivši Mađarsku komunističku partiju i Partiju strelastog krsta i vodeći iredentističku politiku uprkos Trijanonskom sporazumu. Mađarsku je uveo u Drugi svetski rat na strani Nemačke  i učestvovao u rasparčavanju Kraljevine Jugoslavije. Njegove trupe izvršile su masovne zločine, najviše na jugu Bačke u Šajkaškoj i u Novom Sadu, nad srpskim i jevrejskim civilima kada je ubijeno preko tri i po hiljade ljudi. Odgovoran je za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima. U avgustu 1941. godina Hortijeva vlada je naredila deportaciju Jevreja iz zemlje, a oko 20 hiljada njih kasnije je ubijeno od strane nemačkih trupa. Posle Drugog svetskog rata utočište mu je pružila Salazarova Portugalija, gde je i umro. Jugoslavija ga je proglasila ratnim zločincem, ali nikada nije izveden pred sud.  

107.jpg
1868-1957
vreme.png

88

Mart 1957

06.mart 1957.
gana.gif

Gana je stekla nezavisnost od Velike Britanije u okviru Komonvelta čime je započeo talas dekolonizacije u Africi. Plebiscitom održanim u Britanskom Togolendu 9.maja 1956. pod nadzorom UN, odlučeno je da se ova teritorija pod administrativnom kontrolom Velike Britanije sjedini sa Zlatnom Obalom britanskom kolonijom. Formalno, ujedinjenje je stupilo na snagu 13.decembra 1956. Premijer Zlatne Obale Kvame Nkrumah je 6.marta 1957. tačno u podne proglasio nezavisnost Gane, države nastale ujedinjenjem Zlatne Obale i Britanskog Togolenda u okviru Britanskog Komonvelta. Nkrumah sklon socijalističkoj ideologiji i uporan borac za dekolinizaciju afričkog kontinenta je nakon proglašenja nezavisnosti Gane izneo plan za uvođenje republikanskog državnog uređenja. Plebiscit je održan aprila 1960. kada su istovremeno održani i predsednički izbori. Gana je istupila iz Komonvelta i proglašena republikom a za njenog prvog predsednika izabran je Kvame Nkrumah. Gana je bila prva subsaharska država koja je izvojevala nezavisnost. Proces dekolonizacije se narednih godina nastavio.

15.mart 1957.
srbija.gif

Umro Moša Pijade, srpski i jugoslovenski političar jevrejskog porekla, slikar i novinar, likovni kritičar, revolucionar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe. (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 04.januar 1890. - Umro: Pariz/Francuska 15.mart 1957.)  Rođen je u poznatoj porodici sefardskih Jevreja — Pijade, koji se naseljavaju u Srbiju sa područja Bugarske. Njegov otac Samuilo Pijade bio je bogati trgovac. U znak zahvalnosti knezu Mihailu za dato pravo slobodne trgovine, njegov otac je držao kneževu sliku u prirodnoj veličini na prednjem zidu trgovine. Moša je bio visoki državni i partijski funkcioner u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji i Komunističkoj partiji Jugoslavije. Učestvovao je u stvaranju odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a i prvog Ustava FNRJ. Nosilac je partizanske spomenice 1941. Ordena junaka socijalističkog rada i Ordena narodnog heroja. Posle završene osnovne škole i niže gimnazije 1905. pohađao je zanatsko-umetničku školu u Beogradu, a od 1906. do 1910. je studirao slikarstvo u Minhenu i Parizu. Svoje novinarske korake započeo je 1910. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i prišao Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ „Komunist“ osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je „Kapital“, „Bedu filozofije“ i „Manifest komunističke partije“ Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu , bio je potpredsednik Predsedništva. Osnivač je novinske agencije TANJUG 5.novembra 1943. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio jugoslovensku delegaciju. Sahranjen je u Beogradu u Grobnici narodnih heroja na Kalemegdanu, gde su sahranjeni i Đuro Đaković, Ivo Lola Ribar i Ivan Milutinović.   

108.jpg
1890-1957
vreme.png

67

25.mart 1957.

Potpisani Rimski ugovori kojima su osnovane Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Evroatom)  od strane šest država onivača Evropske zajednice za ugalj i čelik ili Montan-Unije osnovane 1951. godine: Francuske, Zapadne Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga. Osnivanjem Evropske ekonomske zajednice zemlje osnivači su težili stvaranju zajedničkog tržišta sa slobodnim protokom ljudi, usluga i kapitala kao i koordinisanju i usklađivanju svojih različitih politika. Namera ovih država bila je i da se formira Carinska unija kojom bi se smanjile međusobne trgovinske barijere i zajedničke spoljne carine. Osnivanjem Euroatoma planiran je razvoj nuklearne tehnologije u mirnodobske svrhe. Rimski ugovori su stupili na snagu 1. januara 1958. godine. 

April 1957

27.april 1957.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) naučnik, projektant i graditelj Kirilo Savić. (Rođen: Ivanjica/Kneževina Srbija/Srbija 13.januar 1870. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 27.april 1957.) U Ivanjici je završio osnovnu školu. Prvih šest razreda gimnazije završio je u Užicu, a preostala dva u Beogradu. Tehnički fakultet građevinskog smera završio je u Beogradu 1892. godine. Po završetku fakulteta, a prema uobičajenoj praksi Ministarstva građevine Srbije, upućen je na dalje usavršavanje na Visoku tehničku školu - Charlottenburg u Berlinu koju je sa odličnim uspehom završio 1896. godine. Bio je šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije ali i Jugoslavije u periodu između dva svetska rata. Tehnički fakultet je završio u Beogradu 1892.godine da bi se potom usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjerski kapetan, učestvovao je u Balkanskim ratovima 1912/13.godine. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata.  Fromirao je školu koja je postala svojevrsan rasadnik vrsnih inženjera. Njegovi udžbenici i nakon više od pedeset godina od izdavanja i danas važe kao neprevazidjeni što je retkost u tehničkim naukama. U čast priznanja ovog velikana srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969.godine u „Naučno-istraživački Institut Kirilo Savić“.  

109.jpg
1870-1957
vreme.png

87

Maj 1957

12.maj 1957.
austrija.gif

Umro američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, jedan od najvećih režisera doba nemog filma, protagonista snažnog naturalističko-senzualnog stila u kinematografiji. (Rođen: Beč/Austro-Ugarska/Austrija 22.septembar 1885. - Umro: Maurepas/Francuska 12.maj 1957.) Rodio se u Beču kao Erih Osvald Štrohajm, sin jevrejskog šeširdžije. Godine 1909. je emigrirao u SAD. Njegov film Pohlepa iz 1924. (adaptacija romana Frenka Norisa iz 1899. McTeague) smatra se jednim od najboljih i najvažnijih filmova ikada snimljenih. Bio je poznat po tiranskom odnosu prema glumcima i megalomaniji. Nakon sukoba sa šefovima holivudskih studija zbog problema sa budžetom i radničkim pravima, Štrohajmu je bilo teško da pronađe posao kao režiser i kasnije je postao veoma cenjen karakterni glumac, posebno u francuskoj kinematografiji. Zbog svojih ranih režiserskih inovacija, Štrohajm je i dalje slavan kao jedan od prvih reditelja autora. Pomogao je da se u bioskop uvedu sofisticiraniji zaplet i noirizovana seksualna i psihološka podloga. U Francuskoj je na samrti 1957. odlikovan Legijom časti. Umro je od raka prostate.

110.jpg
1885-1957
vreme.png

71

15.maj 1957.

Velika Britanija izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

17.maj 1957.
egipat.gif
izrael.gif

Egipat zabranio izraelskim trgovačkim brodovima prolaz kroz Suecki kanal.

Jun 1957

Jul 1957

06.jul 1957.
srbija.gif

Osnovan Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije. Zavod za udžbenike osnovan je sa ciljem da se za veliku reformu sistema školstva, koja je u praksi započeta 1958. godine, blagovremeno obezbede udžbenici. Prve radnike Zavod je privremeno smestio u prostorije republičkih organa prosvete, na Terazijama br. 10, a nedugo zatim, aprila 1958. godine, uselio se u prostorije na Obilićevom vencu br. 5. 

21.jul 1957.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski)  pozorišni, filmski i TV glumac i producent Tihomir Arsić. (Rođen: Zemun/FNR Jugoslavija/Srbija 21.jul 1957. - Umro: Beograd/Srbija 07.decembar 2020.) Tokom karijere odigrao je brojne pozorišne i filmske uloge. Od 1984. godine je član Narodnog pozorišta. Dobitnik je dve velike nagrade — „Zlatni vitez“ i nagrada „Raša Plaović“. Na velikom platnu se prvi put pojavio 1975. u filmu Sinovi. Veliku popularnost stekao je 80-ih godina, kada su godišnje izlazila po tri filma u kojima igra jednu od glavnih uloga. U periodu od 1981. godine i filma Dečko koji obećava do 1989. i Boja na Kosovu, Arsić je glumio u 22 filma, jednoj seriji i jednom TV filmu. Televizijska publika imala je priliku da ga vidi u ulozi Barona u drugoj sezoni popularne serije Ubice mog oca. Tokom 2018. glumio je u seriji Šifra Despot, te filmove Zaspanka za vojnike i Kralj Petar Prvi u slavu Srbije. Bio član Demokratske stranke Srbije do 2008, a iste godine pridružio se novoosnovanoj Srpskoj naprednoj stranciPreminuo je 7. decembra 2020. godine od posledica raka pankreasa. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

111.webp
1957-2020
vreme.png

63

23.jul 1957.
holandija.gif

Rođen holandski filmski i književni stvaralac Teo van Gog. (Rođen: Hag/Holandija 23.jul 1957. - Umro: Amsterdam/Holandija 02.novembar 2004.)  Teodor van Gog je rođen  u porodici Aneke i Johana van Goga. Njegov otac je služio u holandskoj tajnoj službi (AIVD, tada zvanom BVD). Dobio je ime po svom stricu Teu po ocu, koji je zarobljen i pogubljen dok je radio kao borac otpora tokom nacističke okupacije Holandije tokom Drugog svetskog rata. Teo van Gog je bio praunuk Tea van Goga, trgovca umetninama rođenog brata slavnog slikara Vinsenta van Goga. 80-ih godina 20. veka radio je kao kolumnista. Tokom godina u svojim kolumnama je iskazivao svoje neslaganje s političarima, glumcima, filmskim rediteljima, piscima i ostalima koje je smatrao da su sastavni deo sistema. Tako je postao kontroverzni kolumnista koji uživa u provokacijama. Radio sa Ajaan Hirsi Ali, spisateljicom rođenom u Somaliji, kao producent filma Potčinjavanje, koji je davao kritički prikaz položaja žena u Islamu i time izazvao kontroverze među muslimanima. Tea van Goga je 2. novembra 2004. ubio Mohamed Boujeri, holandsko-marokanski islamista. Poslednji film koji je Teo van Gog završio pre smrti, 06/05, predstavlja fiktivnu verziju atentata na političara Pima Fortujna.

112.jpg
1957-2004
vreme.png

47

srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) inženjer Nikola Mirkov, idejni tvorac hidrosistema-kanala Dunav-Tisa-Dunav. (Rođen: Novi Sad/Austro-Ugarska/Srbija 13.maj 1890. - Umro: Cirih/Švajcarska 23.jul 1957.) Nikola Mirkov rođen je u Kisačkoj ulici broj 4 u Novom Sadu. Otac mu je bio obućar, bolešljiv čovek koji nije bio u stanju da školuje decu, a Nikola Mirkov je mnogo voleo školu i kao talentovan dečak i mladić, žudeći za naukom uspeo je da se sam sopstvenim trudom školuje. Srpsku veliku gimnaziju u Novom Sadu završio je 1908. godine sa odličnim uspehom. Nakon što je završio tehničku školu u Beču, uputio se u Budimpeštu na studije, gde je 1913. i završio tehnički fakultet. Bio je pitomac Tekelijanuma. Nakon što je stekao diplomu u inostranstvu, vratio se u Vojvodinu. Nikola Mirkov je 1947. godine izložio ideju o gradnji hidrosistema Dunav—Tisa—Dunav koja je nastala kao plod širokodosežnog izučavanja režima voda u Vojvodini. Decembra 1947. godine, saradnjom stručnjaka Direkcije i inženjera Mirkova, izrađen je "Osnovni projekat Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav“. Rad na planu za gradnju trajao čitavu deceniju, dok je sam hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine, da bi se okončao puštanjem u rad brane na Tisi 1977. godine. Inženjer Nikola Mirkov je bio jedan od najistaknutijih vodoprivrednih stručnjaka u Jugoslaviji i svetu i jedan od najboljih poznavalaca režima voda Karpatsko-panonskog basena i Vojvodine. Nikola Mirkov nije dočekao da vidi završetak radova na svom najvećem projektu, hidrosistemu Dunav—Tisa—Dunav. Preminuo je 23. jula 1957. godine u Cirihu. Uz saglasnost porodice Mirkov, telo mu je kremirano, a urnu je u jugoslovenskoj Ambasadi preuzela novosadska deputacija. Urna s pepelom preneta je posmrtnim kolima kroz glavne ulice grada do Almaškog groblja, gde je pohranjena 3. avgusta 1957. godine. To je bio prvi slučaj da su posmrtni ostaci kremiranog građanina Novog Sada svečano proneti ulicama grada radi sahrane.

113.jpg
1890-1957
vreme.png

63

25.jul 1957.
tunis.gif

Tunis postao republika sa predsednikom  Habibom Ben Alijem Burgibom, nakon što je stekao nezavisnost od Francuske.

Avgust 1957

07.avgust 1957.

Umro američki filmski glumac, simpatični debeljko Oliver Norvel Hardi, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. (Rođen: Harlem/Džordžija/Sjedinjene Američke Države 18.januar 1892. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 07.avgust 1957.)  Oliver Hardi je rođen kao Norvel Hardi u Harlemu, u Džordžiji. Njegov otac se zvao Oliver Hardi, a majka Emili Norvel. U svojim ranijim godinama je bio nestašan, često je menjao obrazovne institucije. Imao je malo interesa u formalno obrazovanje, ali je interes za muziku i pozorište stekao veoma rano. Bio je američki glumac komičar poznat kao jedna polovina Lorela i Hardija, klasična duo drama koja je počela u eri nemih filmova i trajala 25 godina, od 1927 do 1951. Dobio je zasluge za svoj prvi film, Nadmudrivanje Tata, u 1914. U nekim od njegovih ranih radova, bio je najavljivan kao Bejb Hardi, koristeći svoj nadimak. 1927. godine, Laurel i Hardi su počeli zajedno da snimaju u Klizećim Ženama, Dak Soup i S ljubavlju i Siktanjem. Direktor za nadzor Roač studija Leo MekKeri, primetivši reakciju publike na njih dvojicu, počeo je namerno da ih spaja. To je dovelo do početka Laurel i Hardi serije kasnije iste godine. U maju 1954. godine, Hardi je pretrpeo blagi srčani udar. Tokom 1956. godine, počeo je da brine o svom zdravstvenom stanju po prvi put u životu. Izgubio je više od 70 kilograma za nekoliko meseci, čime je potpuno promenio svoj izgled. Pisma napisana od Laurela se odnose na to da Hardi ima rak. Neki čitaoci su mislili da je ovo pravi razlog za Hardijevo brzo mršavljenje. Obojica su bili teški pušači. Hardi pretrpeo veliki moždani udar 14. septembra 1956. godine, koji ga je ostavio ograničenog na ležanje u krevetu i nesposobnost govora narednih nekoliko meseci. Pretrpeo je još dva moždana udara početkom avgusta 1957. godine, i pao u komu iz koje se nikada nije oporavio. Hardi je umro od cerebralne tromboze 7. avgusta 1957. godine, u svojoj 65-oj godini života. Njegovi kremirani ostaci se nalaze u masonskom vrtu Valhala u severnom Holivudu.

114.jpg
1892-1957
vreme.png

65

23.avgust 1957.
srbija.gif

Otvoren Beogradski sajam. Nakon projektovanja i uspešno sprovedenih radova, Beogradski sajam je otvoren 23. avgusta 1957. godine, sada po drugi put, dvadeset godina posle prvog. Prvi Beogradski sajm otvoren je 11. septembra 1937. godine na levoj obali Save, na prostoru danas poznatom kao Staro sajmište. Tadašnji sajamski kompleks je imao 26 paviljona različite namene i vlasništva. Novi sajamski kompleks sagrađen je na desnoj obali Save, gde se i danas nalazi. Područje na kojem je izgrađen novi kompleks obuhvata prostor koji se formirao uz savsku obalu, od raskrsnice Mostar, duž Bulevara vojvode Mišića. Prva manifestacija bio je Sajam tehnike, otvoren upravo 23. avgusta 1957. Ovu prvu posleratnu sajamsku manifestaciju posetilo je 1.115.000 posetilaca. Godinu dana kasnije, na prvu posleratnu godišnjicu Sajma tehnike i tehničkih dostignuća, odnosno godišnjicu samog Beogradskog sajma, kao i na 20-odišnjicu prvog Filipsovog TV emitovanja, iz studija smeštenog na Sajmu, TV Beograd emitovao je svoju prvu emisiju.

31.avgust 1957.
malezija.gif

Malaja (deo sadašnje Malezije) stekla nezavisnost. Kraljevstva na području današnje Malezije u 18. veku su postala interesna sfera Britanske imperije. Nakon što su malajska kraljevstva postala britanski protektorati osnovane su administrativne jedinice poznate kao Britanski posedi u Malaji (engl. Straits Settlements). Malajski deo indokineskog poluostrva je 1946. ujedinjen u Malajsku uniju. Malaja je 1948. reorganizovana u Malajsku Federaciju, a 31. avgusta 1957. postala je nezavisna. Nekoliko godina kasnije, 16. septembra 1963, Malaji su se priključili Severni BorneoSaravak, i Singapur a država je promenila naziv u Malezija. Nepune dve godine kasnije 1965, Singapur je isključen iz federacije.

Septembar 1957

19.septembar 1957.

Amerikanci izvršili prve podzemne nuklearne probe u Nevadi.

20.septembar 1957.
finska.gif

Umro finski kompozitor Jan Sibelijus, čiji je originalni stil inspirisan finskim muzičkim folklorom i narodnim epom "Kalevala". (Rođen: Hemenlina/Ruska Imperija/Finska 08.decembar 1865. - Umro: Ainola/Finska 20.septembar 1957.)  Sibelijus je rođen u Hemenlini u Velikoj kneževini Finskoj u porodici u kojoj se pričalo švedski. Otac mu je bio doktor Kristijan Gustaf Sibelijus, a majka Marija Karlota Sibelijus (devojačko prezime Borg). Još u detinjstvu, ispoljio je veliku ljubav prema muzici. Često je u nastupu ogorčenja što mu majka Marija nije dozvoljavala da se posveti muzici, sa violinom u ruci odlazio u prirodu i tamo svirao. Jedno vreme je studirao pravo, a sa 14 godina počeo je učiti pevanje, a studirao je teoriju, kompoziciju i violinu. U početku su najjače poticaje njegovom stvaranju dale legende iz narodnog epa „Kalevala", no nikada nije unosio u svoja dela narodnu melodiju i ritmiku, već je komponovao u njihovom duhu. Tokom 1891. godine oženio se šest godina mlađom Aino Jarnefelt, iz porodice kompozitora Armasa Jarnefelta i sa njom je u srećnom braku poživeo do kraja života. Poslednji javni nastup imao je 1924. godine, a na njemu je dirigirao svoje remek-delo „Sedmu simfoniju", koja je bila i zadnja simfonija koju je napisao. Muzičko stvaralaštvo Jana Sibelijusa obuhvata ukupno 116 dela ili opusa, komponovanih između 1888. i 1929. godine. Sibelijus je stvarao na raznim muzičkim područjima.

115.jpg
1865-1957
vreme.png

91

21.septembar 1957.
norveška.gif

Umro norveški kralj Hakon VII, prvi monarh moderne Norveške od 1905. do smrti 1957. (Rođen: Kopenhagen/Danska 03.avgust 1872. - Umro: Oslo/Norveška 21.septembar 1957.) Prvobitno danski princ, rođen je u Kopenhagenu kao sin budućeg kralja Frederika VIII od Danske i Lujze od Švedske. Princ Karl je školovan na Kraljevskoj danskoj pomorskoj akademiji i služio je u Kraljevskoj danskoj mornarici. Nakon raspada unije između Švedske i Norveške 1905, princu Karlu je ponuđena norveška kruna. Nakon novembarskog plebiscita, prihvatio je ponudu i Storting ga je formalno izabrao za kralja Norveške. Uzeo je staro norveško ime Hakon i popeo se na presto kao Hakon VII, postavši prvi nezavisni norveški monarh od 1387. godine. Kao kralj, Hakon je stekao mnogo simpatija od strane norveškog naroda. Iako Ustav Norveške daje kralju značajna izvršna ovlašćenja, Hakon se u praksi ograničio na reprezentativnu i ceremonijalnu ulogu dok se retko mešao u politiku, praksu koju su nastavili njegov sin i unuk. Nacistička Nemačka je izvršila invaziju na Norvešku aprila 1940. Hakon je odbacio nemačke zahteve da legitimiše marionetsku vladu kvislinškog režima, obećavajući da će abdicirati umesto da to učini. Odbio je da abdicira nakon odlaska u egzil u Veliku Britaniju. U Norvešku se vratio juna 1945. posle poraza od Nemačke. Postao je kralj Norveške kada je njegov deda Kristijan IX još vladao Danskom, i pre nego što su njegov otac i stariji brat postali kraljevi Danske. Tokom svoje vladavine dočekao je da se njegov otac Frederik VIII, stariji brat Kristijan X i njegov nećak Frederik IX popnu na tron Danske 1906, 1912 (takođe i Islanda od 1918. do 1944.), odnosno 1947. godine. Hakon je umro u 85. godini u septembru 1957, nakon što je vladao skoro 52 godine. Nasledio ga je sin jedinac, koji je stupio na presto kao Olav V.

116.jpg
1872-1957
vreme.png

85

23.septembar 1957.
grčka.gif
rumunija.gif
turska.gif

Grčka odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska.

29.septembar 1957.
pakistan.gif

U Pakistanu poginulo 300 ljudi kada je ekspresni voz u punoj brzini udario u kompoziciju cisterni s naftom.

Oktobar 1957

01.oktobar 1957.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta, osnivač Fiziološkog zavoda (1910) i prve Katedre za fiziologiju među Južnim Slovenima član Srpske kraljevske akademije. (Rođen: Avr/Francuska 21.jul 1884. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 01.oktobar 1957.) Rođen je u Francuskoj, pokrajina Normandija, grad Avr. Majka Delfina Depoa-Anže (1861–1902) je bila Francuskinja, a otac Božidar (1850—1914) Srbin iz Dubrovnika, po zanimanju pomorski kapetan. Imao je mlađeg brata Aleksandra, koji je takođe rođen u Francuskoj i sestru Olgu. Njegov stric je bio radikalni političar Jovan Đaja. Godine 1890. porodica je prešla da živi u Beograd, gde mu je otac radio kao kapetan parobroda „Deligrad“, do 1907. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Beogradu. U Francusku je otišao po završenoj maturi 1902. godine, i prvu godinu je proveo kao učenik liceja Kornej u Ruanu, a zatim se upisao na Sorbonu. I pored toga što je rođen, diplomirao i doktorirao i mogao da nastavi karijeru u Francuskoj, vođen patriotizmom i brigom za izgradnju sopstvene zemlje, posle završenog doktorata se vratio u Srbiju. Ženio se tri puta. Akademik Ivan Đaja je jedan od najvećih srpskih fiziologa i biologa, čija je neprocenjiva zasluga u utemeljivanju naučne fiziologije u Srbiji, zasnovane na eksperimentalnom radu. Ovaj izuzetno darovit naučnikfilozof i književnik, još početkom 20. veka je postavio temelje eksperimentalne fiziologije i fiziološke hemije (kasnije biohemije) ne samo u Srbiji, već i u jugoistočnoj Evropi.  Za počasnog doktora Univerziteta u Parizu izabran je 1954, što je čast koju su sa prostora nekadašnje Jugoslavije imali još samo Nikola Tesla i Jovan Cvijić. Bio je dopisni član Francuske akademije nauka u Parizu od 1956. godine, na mesto upražnjeno smrću Aleksandera Fleminga. Bio je prvi dopisnik „Politike“ iz inostranstva. U novoosnovanoj Srpskoj akademiji nauka, 1948. godine je dobio zadatak da obrazuje dva nova odeljenja: Odeljenje medicinskih nauka i Odeljenje likovnih i muzičkih umetnosti, što je uspešno uradio. Na njegov predlog, imenu Akademije je pridodata i reč „umetnost“, pa je tako SAN postao SANU.

117.jpg
1884-1957
vreme.png

73

04.oktobar 1957.
sssr.png

Lansiran prvi veštački satelit u svemir, sovjetski „Sputnjik 1“. Uz pomoć raketne tehnologije Sovjeti su lansirali prvi satelit u istoriji čovečanstva Sputnik 1,  oblika lopte, težine 83 kilograma koji je nosio potrebne istraživačke instrumente i leteo po eliptičnoj putanji do visine 900 kilometara. Prvi sateliti su korišćeni uglavnom za potrebe komunikacija, meteorologije, geoloških i geodezijskih snimanja kao i za dobijanje potrebnih  informacija u vojne svrhe. Sjedinjene Američke Države bile su tada neprijatno iznenađene, pošto je satelit mogla u orbitu izbaciti samo izuzetno snažna raketa, bitno jača od onih kojima su tada raspolagale SAD.

19.oktobar 1957.
nemačka.gif

Savezna Republika Nemačka prekinula diplomatske odnose s Jugoslavijom zato što je Beograd priznao Nemačku Demokratsku Republiku. Odnosi su obnovljeni u februaru 1968. u vreme kada je šef bonske diplomatije bio Vili Brant.

24.oktobar 1957.
francuska.gif

Umro francuski modni kreator Kristijan Dior, jedan od glavnih „modnih diktatora“ u svetu mode posle Drugog svetskog rata. (Rođen: Grandvil/Francuska 21.januar 1905. - Umro: Montekatini Terme/Italija 24.oktobar 1957.)  Rodio se u Normandiji u gradu Grandvil u porodici trgovca đubrivom. Studirao je međunarodne odnose i diplomatiju. Po želji njegovih roditelja, koji su se nadali da će postati diplomata, upisao je školu političkih nauka 1920. godine. Nakon što je završio 1925. godine, otvorio je malu umetničku galeriju. Njegova do tada dobrostojeća porodica doživela je finansijsku katastrofu, a on je bio prinuđen da zatvori galeriju. Desetak godina nakon toga radio je sa raznim francuskim dizajnerima. Posle 1946. godine uz pomoć tekstilnog magnata Marsela Bosaka osnovao je u Parizu modnu kuću. Za 12 godina uspelo mu je da proširi svoje poslove u 15 zemalja i da zaposli više od 2.000 ljudi. Dior je pre svega poznat po svome „New Look“ koji je uveo godine 1947. godine. U svojim kreacijama on je potencirao pre svega ženskost. Njegova odeća je imala uzana ramena, suženi pojas, naglašene grudi i široku suknju. Ovaj stil je predstavljao revoluciju u damskom odevanju što je omogućilo Parizu da ponovo postane centar svetske mode. Marka Kristijan Dior je postala sinonim za klasičnu eleganciju. Diorov život je bio pun svađa sa porodicom zbog njegove homoseksualnosti. Loše odnose je imao pre svega sa svojim bratom Rejmondom koji ga je još u detinjstvu šikanirao zatvarajući ga u podrum. Posle njegove smrti on je iz nasledstva izostavio svoga brata i njegovu kćer sa kojom je takođe bio u zavadi. Nakon Diorove smrti njegov dotadašnji asistent Francuz Iv Sen Loran spasao je modnu kuću od propasti.

118.jpg
1905-1957
vreme.png

52

29.oktobar 1957.
kuba.gif

Diktator Fulhensio Batista suspendovao kubanski ustav.

Novembar 1957

03.novembar 1957.
sssr.png

Sovjetski Savez lansirao „Sputnjik 2“, prvi satelit sa živim bićem, u kojem se nalazila keruša „Lajka“.

07.novembar 1957.
преузимање.png
nemačka.gif

U istočnonemačkom gradu Cvikau proizveden prvi automobil "trabant", u čast 40. godišnjice Oktobarske revolucije.

26.novembar 1957.
srbija.gif

Beogradski sportski klub - BSK promenio ime u OFK Beograd.

30.novembar 1957.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske kraljevske akademije, srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju. (Rođen: Vršac/Austrijsko carstvo/Srbija 16.jun 1859. - Umro: Beč/Austrija 30.novembar 1957.) Rođen je kao sin prvenac Stevana Jovanovića, uglednog vršačkog fotografa. Majka Ernestina (rođena Deot - francuskog porekla) rano je umrla, a otac se ubrzo ponovo oženio Marijom (rođenom Di Ponti), koja je bila dobra i brižna majka. Jovanović je imao još petoro braće i jednu sestru, i proveo je detinjstvo u veseloj i srećnoj mnogočlanoj porodici. Paja Jovanović je veoma rano pokazao sklonost prema crtanju i slikanju. Njegov otac Steva, vrstan fotograf, imao je dara za slikarstvo (bavljenje fotografijom u to vreme zahtevalo je ne samo poznavanje foto-tehnike, već i veštu ruku za retuš pri izradi slika). Aprila 1877. godine upisuje se na Opšti slikarski tečaj bečke Akademije, a od oktobra iste godine postaje redovan student ove škole i to kod veoma cenjenog slikara i dobrog likovnog pedagoga Kristijana Gripenkerla (Christian Griepenkerl, 1839 — 1916). Redovne studije slikarstva završio je za tri godine (21. jula 1880), ali je nastavio da se obrazuje kod istog profesora, na specijalnom tečaju za istorijsko slikarstvo. Istovremeno se usavršava i u majstorskoj klasi profesora Leopolda Karla Milera (Leopold Karl Müller, 1834 — 1892, u to vreme veoma traženog i hvaljenog slikara istorijskog i žanr slikarstva, prepoznatljivog po slikama sa orijentalnim motivima, naročito iz Egipta), i ubrzo postaje njegov najbolji učenik. Još kao student bečke Akademije gotovo svaki raspust je koristio da putuje po Balkanu, naročito po Crnoj Gori, Primorju, Albaniji, Bosni i Hercegovini, južnoj i istočnoj Srbiji. Tamo je radio skice i studije i trudio se da što neposrednije oseti atmosferu svakodnevnog života i običaja naroda. Do detalja je beležio predele, likove, nošnje, nakit, oružje. Radio i živeo je u Londonu, MinhenuParizu, da bi se opet vratio u Beč. Srbija se ponosila svojim mladim i slavnim umetnikom. Gotovo svaka srpska kuća je imala neku njegovu oleografiju ili drugu reprodukciju sa temom iz srpske istorije ili iz narodnog života. Paja Jovanović je prvi put došao u Beograd 1910. godine, na poziv kralja Petra I. Pred Drugi svetski rat1939. godine odlučio je da napusti Beč i preseli se u Beograd. Tu je proveo teške godine okupacije i prve poratne godine. Iako već u dubokoj starosti i dalje je slikao. Od 1950.godine opet živi u Beču, do kraja svog dugog života. 1970. godine otvoren Legat slikara Paje Jovanovića u kome su izložene umetnikove slike, lične stvari, skice, beleške, fotografije, dokumenti, mnogobrojna odlikovanja, medalje, diplome, priznanja. Danas je to Muzej Paje JovanovićaNajbliži mu je po mnogo čemu slikar Uroš Predić, iako su bili takmaci na umetničkom polju. Obojica su bili učeni realisti, sa tom razlikom što je Jovanović negovao svojstven „idealistički” realizam. Jovanović se ubraja među 100 najznamenitijih Srba.

119.jpg
1859-1957
vreme.png

98

Decembar 1957

26.decembar 1957.
srbija.gif

Štampan prvi broj lista "Kekec". "Kekec" je bio beogradski časopis za decu sa stripovima, tekstovima i drugim prilozima. Prvi broj je izašao 26. decembra 1957. godine, a poslednji, 1532. broj, 1990. godine. Naziv je dobio po popularnom slovenačkom dečjem filmu iz 1951.godine. Mnogo generacija je odraslo uz ovaj časopis i junake: "Krcko, Šapa i Gru-Gru, Pukovnik Klifton, Aca i Maca, Štrumfovi, Talični Tom, Džeri Spring". Kekec je paralelno izlazio i na mađarskom jeziku, u Novom Sadu, pod imenom "Buksi". Osim stripova, Kekec je imao niz priloga, kao što su raznovrsni sportski izveštaji iz sveta fudbala, košarke, tenisa, vaterpola, rukometa, itd. Takođe, deo časopisa bile su i zanimljivosti, u kojima su bili obuhvaćeni razni događaji i zanimljive teme iz celog sveta. Prva Kekecova izdavačka kuća bila je Borba, koja je izdavala list od 1957. do 1964.godine. Tada Kekec preuzima izdavačka kuća Pionir, koja će ga objavljivati od 1964. do 1969. godine. Treći Kekecov izdavač bila je izdavačka kuća Novosti koja je objavila 40 brojeva. Časopis je brzo premašio tiraž od 100.000 primeraka i ostao je zapamćen u istoriji srpske i jugoslovenske kulture kao jedan od najkvalitetnijih časopisa za decu.

1958

Januar 1958

01.januar 1958.

Na snagu stupili Rimski ugovori kojima su  formirani  Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euroatom). Valter Halštajn postaje prvi predsednik Komisije EEZ, a Luis Armand predsednik Euroatoma. Rimski ugovori su potpisani 25. marta 1957. godine od strane šest zapadnih evropskih država, Belgije, Holandije, Luksemburga, Zapadne Nemačke, Francuske i Italije. Evropskoj zajednici su 1973.godine pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka a 1986. Španija i Portugal. Od Evropske zajednice je Ugovorom iz Mastrihta potpisanim 1992. uspostavljena Evropska unija. Ovaj ugovor je stupio na snagu 1.novembra 1993. Potom je došlo do proširenja EU i to 1995. kada su joj pristupile Švedska, Finska i Austrija. Do najvećeg proširenja EU je došlo 2004. kada su članice postale Estonija, Litvanija, Letonija, Slovenija, Slovačka, Češka, Mađarska, Poljska, Kipar i Malta. Bugarska i Rumunija su pristupile uniji 2007.godine. Hrvatska je postalačlanica EU 2013. godine dok Velika Britanija istupa iz EU 31.januara 2020.godine. EU ima danas 27 država članica.   

04.januar 1958.
sssr.png

Sovjetski „Sputnjik I“, prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957. raspao se i pao na Zemlju.

31.januar 1958.

Lansiran prvi američki veštački satelit „Eksplorer I“.

Februar 1958

01.februar 1958.
Flag_of_Syria.svg.png
egipat.gif
sirija.gif

Proglašena Ujedinjena Arapska Republika, kao politička unija Egipta i Sirije koja je kratko trajala, do 28. septembra 1961. godine kada je Sirija istupila iz unije nakon izvršenog vojnog udara u toj zemlji. Naziv Ujedinjena Arapska Republika je zadržan od strane Egipta sve do 2. septembra 1971. Predsednik Egipta Naser je sanjao o tome da se čitav arapski svet ujedini u ovu republiku.

03.februar 1958.
belgija.gif
holandija.gif
luksemburg.gif

Potpisan sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija tri zemlje Beneluksa.

06.februar 1958.
nemačka.gif

Minhenska tragedija - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula 23 putnika uključujući i 8 igrača engleskog fudbalskog kluba “Mančester Junajted”, nazvanih “Bejzbijeve bebe” prema njihovom menadžeru Matu Bejzbiju. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je “Mančester Junajted” igrao meč evropskog Kupa šampiona protiv “Crvene Zvezde”. Avion je krenuo iz Beograda, ali kako bi dopunio gorivo, prinudno sleće na minhenski aerodrom. Pri uzletanju, avion se srušio na svom trećem pokušaju poletanja. Od 44 osobe koji su se nalazili u avionu, 20 je poginulo na licu mesta. Povređeni putnici, neki van svesti, prebačeni su u bolnicu u Minhenu, gde su preminula još tri putnika, što je ukupno 23 poginulih i 21 preživelih.

11.februar 1958.
tunis.gif
francuska.gif

Tunis obavestio Francusku da njeni ratni brodovi više neće moći da koriste luku Bizerta.

14.februar 1958.
irak.gif
jordan.gif

Objavljeno ujedinjenje kraljevina Irak i Jordan u Arapsku Federaciju, sa iračkim kraljem Fejsalom II iz Hašemitske dinastije, rođakom jordanskog monarha Huseina, kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu 1958. kralj je ubijen i Federacija se raspala.

21.februar 1958.
Flag_of_Syria.svg.png
egipat.gif
sirija.gif

Gamal Abdel Naser izabran za prvog predsednika Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

Mart 1958

01.mart 1958.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) vajar Toma Rosandić (Tomaso Vincenzo), prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. (Rođen: Split/Austro-Ugarska/Hrvatska 22.januar 1878. - Umro: Split/FNR Jugoslavija/Hrvatska 01.mart 1958.) Toma Rosandić se rodio u porodici radnika kamenoresca i zidara. Posle završene osnovne škole, radi u radionici splitskog kamenoresca Bilinića, gde se upoznaje sa Ivanom Meštrovićem. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Školovao se u Beču, u ateljeu Ivana Meštrovića. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, sa izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Svoja dela je izlagao u okviru paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine. Pred Prvi svetski rat nastanio se u Beogradu. U toku rata povlačio se sa srpskom vojskom, te je ratne godine proveo u emigraciji. Nakon okončanja Prvog svetskog rata, Rosandić postaje profesor na Umetničkoj školi u Beogradu. On je 1929. godine, napravio kuću u ulici Ljube Jovanovića broj 3, u kojoj je tokom narednih decenija živeo i radio. Zaveštao ju je Beogradu, tako da se u njoj, od 1963. godine, nalazi muzejska postavka koja sadrži autentičan nameštaj, pribor i lična dokumenta Tome Rosandića, kao i deo njegovih radova. Jedan je od osnivača Umetničke akademije u Beogradu 1937. godine i bio je njen prvi rektor. Bio je profesor Umetničke škole u BeograduČlan Srpske kraljevske akademije je postao 2. marta 1946. godine, a redovni član Odeljenja likovnih i muzičkih umetnosti SANU je postao 22. marta 1948. godine. Njegov opus obuhvata portrete, biste, monumentalne skulpture, javne i nadgrobne spomenike, a jedno od njegovih najpoznatijih dela je skulptura „Igrali se konji vrani“ koja je izrađena od bronze i 1939. godine postavljena ispred tadašnje Skupštine (današnji Dom Narodne skupštine), u Beogradu, kao i skulptura „Umorni borac“ na Kalemegdanu. Uz Sretena StojanovićaRista Stijovića i Petra Palavičinija ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture. Njegova supruga bila je Marija Rosandić.  

120.jpg
1878-1958
vreme.png

80

17.mart 1958.

Iz Kejp Kaneverala SAD u orbitu oko Zemlje lansirale "Vangard I", drugi američki satelit.

April 1958

04.april 1958.
kako_drzave_i_kontinenti_zaista_izgledaju_na_mapi_11_260486960.jpeg
Peace_symbol_(bold).svg.png

Prvi put predstavljen simbol mira "Peace" (Pis), na skupu posvećenom nuklearnom razoružanju u Londonu, autor britanski pacifista Džerald Holtom.

05.april 1958.
srbija.gif

Umrla srpska (jugoslovenska) književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. (Rođena: Mošorin/Austro-Ugarska/Srbija 16.februar 1877. - Umrla: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 05.april 1958.) Rođena je u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela.  kao državljanka austrougarske, a tek 1910. godine dobija srpsko državljanstvo. Roditelji su joj bili Danilo, varoški kapetan i opštinski beležnik i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u ZemunuRumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum), gde je studirala matematiku i prirodne nauke, doktorirala u Nemačkoj. Radila je kao nastavnica matematike u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Položila je 1898. godine ispit za građanske škole iz francuskog jezika i književnosti. Posle toga radila je u Šapcu (1909-1912) u Srpskoj kraljevskoj višoj ženskoj školi, gde je predavala nemački jezik i gimnastiku, a nakon toga prelazi u Beograd u Višu žensku školu. Doktorirala je 1922. godine u Berlinu, u Nemačkoj i bila je prvi predsednik Udruženja književnika Srbije. Bila je poliglota i govorila je sedam jezika. Teška vremena okupacija u Prvom i Drugom svetskom ratu provodi povučeno, u Srbiji. Kada je 1958. umrla, jedan književni kritičar je ocenio da je umro „literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra“. Sa velikim uspehom bavila se prevođenjem. Neka od njenih dela: putopis „Pisma iz Norveške“, roman „Đakon Bogorodičine crkve“, pripovetke „Hronika palanačkog groblja“, „Saputnici“, „Gospa Nola“, eseji „Analitički trenuci i teme“ ,“Zapisi o mome narodu“, „Mir i nemir“, „Njegošu-knjiga duboke odanosti“ itd. 

121.jpg
1877-1958
vreme.png

81

16.april 1958.
srbija.gif
hrvatska.gif

TV Beograd premijerno se predstavila TV gledalištu gostovanjem u Studiju Zagreb, komedijom "April i detektivi", na tekst Dušice Manojlović, u režiji Mirjane Samardžić.

28.april 1958.
srbija.gif

Otvoren prvi supermarket na Balkanu, "Cvetni trg" u Beogradu.

Maj 1958

09.maj 1958.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Slobodan Ćustić. (Rođen: Osinja kod Dervente/FNR Jugoslavija/Bosna i Hercegovina) Majka Jagoda se pre njegovog rođenja razvela od oca koji je otišao u Austriju. U potrazi za boljim životom sa majkom napušta Osinju i nastanjuju se u Novoj Pazovi. Sa 17 godina se osamostalio radeći kao moler. Pošto je zavoleo gusle, dobio je poziv da nastupi u amaterskom pozorištu u Novoj Pazovi. Zahvaljujući guslarskoj operi „Banović Strahinja“ u kojoj je igrao Vlah-Aliju, „zarazio“ se teatrom. Nakon toga je glumio i u komadu „Derviš i smrt“, te je shvatio da želi da postane glumac. Pošto je bio svestan da neće moći da živi kao glumac amater, postao je fasader. Radio je u jednom građevinskom preduzeću, a završio je i kurs za vatrogasca. Primetio ga je profesor Milenko Maričić koji mu je predložio da se prijavi za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) što je i učinio uprkos tome što je imao 28 godina. 1989. godine je glumio naslovnu ulogu u drami „Kuduz“ koja mu je donela veliku prepoznatljivost, a samim tim i brojne angažmane kako u filmovima, televizijskim serijama tako i na pozorišnoj sceni. Stalni je član Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) na čijoj sceni je odigrao na desetine značajnih uloga. Od 2014. do 2019. godine bio je direktor BDP-a. Iz dva braka ima šestoro dece, pet sinova i jednu ćerku. U drugom braku koji je sklopio sa 23 godine mlađom Jelenom ima četvoro dece. 

122.jpg
10.maj 1958.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) kompozitor, gitarista i pevač grupe "Idoli" Vladimir Divljan. (Rođen: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 10.maj 1958. - Umro: Beč/Austrija 05.mart 2015.) Vladimir Divljan rođen je u Beogradu kao jedini sin Stevana Divljana i Mirjane Sikimić. Vladin otac Stevan rođen je u mestu Dobromani koje se nalazi u okolini Trebinja, odakle se sa porodicom preselio najpre u Trebinje, a zatim i Beograd, gde je upoznao svoju buduću suprugu, Mirjanu, čiji je otac takođe poreklom iz Hercegovine. Krajem sedamdesetih godina Vlada je bio član džez-rok grupa Merlin i Zvuk Ulice, a od 1979. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli koji je prvobitno nosio ime „Dečaci“. Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom. Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Australiji (Sidnej), nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u Beču gde je i preminuo. Povukao se sa scene novembra 2014. godine zbog bolesti kada je bio najavljen njegov poslednji koncert. Preminuo je od retkog oblika raka slepog creva i upale trbušne maramice. Bio je oženjen Dinom Đurović sa kojom je imao dva sina.

123.jpg
1958-2015
vreme.png

56

Jun 1958

16.jun 1958.
mađarska.gif

Izvršena smrtna kazna nad mađarskim državnikom Imre Nađom, šefom mađarske vlade od 1953. do oktobra 1956, kada je u Mađarskoj izbila antikomunistička pobuna. (Rođen: Kapošvar/Austro-Ugarska/Mađarska 07.jun 1896. - Umro: Budimpešta/Mađarska 16.jun 1958.)  Nađ je rođen u Kapošvaru, u seljačkoj porodici, i učio je za bravara, pre nego što je postao pripadnik Austrougarske armije tokom Prvog svetskog rata i služio na Istočnom frontu. Kao mobilisani austrougarski vojnik zarobljen je 1917. u Rusiji da bi potom učestvovao u borbama za učvršćenje sovjetske vlasti posle Oktobarske revolucije. 1918, je postao deo odreda koji je čuvao zarobljenog ruskog cara, Nikolaja II i njegovu porodicu u Jekatarinburgu. Komunista je postao 1918. i po povratku u Mađarsku 1921. borio se protiv izraziro reakcionarnog režima mađarskog regenta grofa Mikloša Hortija. Uhapšen je 1927. da bi emigrirao 1928. u Austriju, a 1930. u Sovjetski Savez. Krajem 1944. se vratio u otadžbinu sa Crvenom armijom i kao predstavnik Komunističke partije Mađarske u Privremenoj vladi postao je ministar poljoprivrede. Od 1945. do 1947. bio je ministar unutrašnjih poslova, posle čega je do 1953. obavljao više državnih i partijskih funkcija. Bavio se i naučnim radom iz oblasti poljoprivrede i agrarne politike i bio član Mađarske akademije nauka. Kad su sovjetske trupe skršile pobunu – za koju je Moskva krivila Nađa  - sklonio se u ambasadu Jugoslavije u Budimpešti, ali je kasnije izručen, posle čega mu je na tajnom montiranom procesu izrečena smrtna kazna i 1958. je obešen kao izdajnik. Sahranjen je u udaljenom kutku opštinskog groblja izvan Budimpešte. Tokom vremena kada je komunističko vođstvo Mađarske nije dozvoljavalo obeležavanje ili pristup njegovom grobu, u njegovu čast je podignut spomenik na groblju u Parizu. 1989, Imre Nađ je rehabilitovan, i njegovi ostaci su ponovo sahranjeni sahranom koju su delom organizovali protivnici komunističkog režima. Procenjuje se da je na ovoj ponovnoj sahrani prisustvovalo 100.000 ljudi

124.jpg
1896-1958
vreme.png

62

20.jun 1958.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac, producent Svetozar Cvetković. (Rođen: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Rođen je u porodici univerzitetskog profesora Stefana Cvetkovića (1928-2021) i Milunke. Glumu je diplomirao 1980. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Iste godine priključio se ansamblu pozorišta Atelje 212 gde i danas radi kao glumac i upravnik. U međuvremenu je sarađivao sa mnogim pozorišnim trupama i pozorištima u ZagrebuSplituBudviNovom SaduMariboruLjubljaniIgrao je u oko 60 dugometražnih igranih filmova, TV-serija i drama koje su uglavnom producirane u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori. Neke projekte je radio i u inostranstvu. Gostovao je u različitim pozorišnim produkcijama u Jugoslaviji, Kanadi, Austriji, Švajcarskoj, Engleskoj, Sloveniji i Hrvatskoj. U proteklih 28 godina nagrađivan je za glumački rad na svim važnijim filmskim i pozorišnim festivalima u Jugoslaviji, Srbiji, Crnoj Gori. Godine 1997. skupština Grada Beograda imenovala ga je za direktora pozorišta Ateljea 212.

125.webp

Jul 1958

07.jul 1958.
srbija.gif

Inženjer Zoran Manojlović izradio prvu TV kameru u Srbiji i njome načinio prve TV zapise. Prva kamera Televizije Beograd puštena je u probni rad 7. jula 1958. godine, a cev kamere je montirao Momčilo Radosavljević. U "Politici" je pisalo: "Veliko oko Beogradske televizije progledalo je tačno u 6 časova i 5 minuta.

14.jul 1958.
irak.gif
jordan.gif

U Iraku ubijen kralj Fejsal, nakon vojnog udara. Pučisti su ukinuli monarhiju u Iraku i uspostavljen je republikanski režim. Oficiri-pučisti ubili su i prestolonaslednika Abdula Ilaha kao i predsednika vlade Arapske federacije Iraka i Jordana generala Nurija el Saida, a vlast je preuzeo general Abdul Karim Kasem. Irak i Jordan imali su rodbinski vrlo bliske vladajuće dinastije - Hašemita.

15.jul 1958.
liban.gif

Američke snage se iskrcale u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija Šamuna, omogućivši mu da se ponovo kandiduje za šefa države.

Avgust 1958

01.avgust 1958.
irak.gif
jordan.gif

Jordanski Kralj Husein raspustio federaciju Iraka i Jordana.

03.avgust 1958.

Američka atomska podmornica "Nautilus" pod komandom Vilijama Andersona prva prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.

14.avgust 1958.
francuska.gif

Umro francuski nuklearni fizičar i hemičar Žan Frederik Žolio, poznat kao Žan Frederik Žolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom - ćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri - 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. (Rođen: Pariz/Francuska 19.mart 1900. - Umro: Pariz/Francuska 14.avgust 1958.) Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. rukovodio je Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor. Posle završenih studija u Parizu radio je prvih nekoliko meseci kao inženjer u jednoj čeličani, a zatim, od 1925. g. u Institutu za radijum u Parizu. Doktorirao je 1930. g. iz oblasti elektrohemije radioelemenata. Za otkriće veštačke radioaktivnosti i naučne radove iz ove oblasti on i njegova supruga Irena dobili su Nobelovu nagradu 1935. godine. Dve godine docnije Frederik Žolio je prešao na Sorbonu na Katedru za nuklearnu hemiju. Ovde je postao i lider francuskog programa za atomsku energiju. Jedno od značajnih otkrića koje je učinio Frederik Žolio sa svojim saradnicima bio je dokaz fisije urana, kao i otkriće lančane reakcije fisije. Za vreme II svetskog rata ostao je u Francuskoj i posvetio se ispitivanju primene radioizotopa u biologiji, a uzeo je i vidnog učešća u francuskom pokretu otpora protiv okupatora. Posle rata posvetio se reorganizaciji francuske nauke i osnivanju Francuske komisije za atomsku energiju. Međutim, 1950. g. je smenjen sa položaja koje je imao u toj komisiji s obzirom na političku aktivnost pošto je bio istaknut aktivni član francuske Komunističke partijeSem na naučnom polju, bio je veoma aktivan i kao naučnik-političar. Bio je prvi predsednik Svetske federacije naučnih radnika i Svetskog saveta za mir. Imao je vrlo vidnog učešća u osnivanju Komisije za atomsku energiju Ujedinjenih nacija i u UNESCO.

126.jpg
1900-1958
vreme.png

58

16.avgust 1958.

Rođena Madona (Lujza Veronika Čikone), američka pevačica, tekstopisac i filmska glumica. (Rođena: Bej Siti/Mičigen/Sjedinjene Američke Države) Poznata je po ekscentričnim muzičkim spotovima i nastupima. Smatra se za najuspešniju zabavljačicu (pevačicu, glumicu i komercijalnu ličnost) ikada. Nakon smrti Majkla Džeksona postala je najuspešnija i najveća živa muzička svetska zvezda, jer su od nje uspešniji bili samo Elvis PresliBitlsi i Džekson. Madona Luiza Čikoni je rođena u braku Silvija, Amerikanca italijanskog porekla i majke Madone, kanadskog porekla. Odrasla je u gradu Pontijaku, u Mičigenu. Mnogi misle da joj ime Madona nije pravo, već umetničko ime, ali ona ga je dobila po majci. Sa 8 godina, na obredu krizme, dodala je ime Veronika, po ženi koja je, prema Bibliji obrisala lice Isusu na putu ka Golgoti. Kada je imala pet godina, njena majka je umrla od raka. To je bio veliki udarac za nju, i često je tuga zbog gubitka majke, kao i važnost porodičnih odnosa, interpretirana u njenom radu. Ubrzo se otac Silvio oženio kućnom pomoćnicom, Džoun Gustafson, koju Madona nikad nije u potpunosti prihvatila. Uprkos činjenici da je dobila stipendiju Mičigenskog univerziteta, odbila ju je, i otišla u Njujork, pokušavajući da se zaposli. Stigla je u Njujork avionom, sa samo 35 dolara. Radila je nekoliko sitnijih poslova, poput konobarice u Dunkin' Donuts, sve dok nije postala jedna od plesačica na svetskoj turneji Patrika Hernandesa. 1982. godine, Madona je potpisala ugovor sa Sire Records, ogrankom Warner Bros., i uskoro izdala svoj prvi singl, Everybody, koji je postao hit u klubovima, ali nije imao uspeha na Bilbordovoj listi „Hot 100“. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada kroz svoju karijeru i nosilac mnogo rekorda u muzičkom svetu, među kojima je titula najprodavanijeg ženskog muzičkog umetnika svih vremena, sa procenjenih 350 miliona prodatih albuma, singlova i video-snimaka.

127.jpg
21.avgust 1958.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) kompozitor, dirigent, pedagog i muzički pisac  Stevan Hristić, istaknuti predstavnik poznoromantičarske stilske orijentacije u srpskoj muzici prve polovine 20. veka. (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 19.jun 1885. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 21.avgust 1958.) Rođen je kao stariji sin ministra i diplomate Koste Hristića (1852—1927) i Leposave rođene Živadinović. Bio je unuk predsednika Vlade Nikole Hristića (1818—1911). Bio je jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent Narodnog pozorišta, direktor Opere, član Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije. Muzičko obrazovanje stekao je u Beogradu, Rimu, Beču, Lajpcigu, Moskvi i Parizu. U stvaralačkom radu najviše se oslanjao na srpske narodne motive. Kao osnovu svog stvaralaštva prihvatio je muzički folklor. Još kao student komponovao je pozorišni komad "Čučuk - Stana". Ogledao se u skoro svim muzičkim oblicima, a njegova dela su pisana u nacionalno - romantičarskom stilu sa impresionističkim elementima. Komponovao je solo - pesme, horsku muziku i muziku za filmove "Sofka" i "Bila sam jača". Hristićevo najpoznatije delo - balet "Ohridska legenda" pronelo je slavu autora i van granica naše zemlje. Hristić je bio dirigent i direktor Opere Narodnog pozorišta, osnivač i dirigent Beogradske filharmonije, profesor Muzičke akademije u Beogradu i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije. Neka od dela: orkestarka “Simfonijska fantazija”, “Rapsodija”, “Vranjanska svita”, “Poema zore”, muzička drama “Suton”, balet “Ohridska legenda”, oratorijum “Vaskresenje”, scenska muzika za drame “Čučuk Stana”, “Sunce”, “Hamlet”, “Večiti mladoženja”, horovi, solo pesme itd.

128.jpg
1885-1958
vreme.png

73

23.avgust 1958.
srbija.gif

Započela sa radom Televizija Beograd, emitovanjem eksperimentalnog programa iz nedovršenog studija na beogradskom Sajmu, koji su građani mogli pratiti na televizijskim aparatima postavljenim u izlozima prodavnica i na najvažnijim javnim mestima po gradu. Najpre se na ekranu u 8:50 sati pojavila slika meštrovićevog “Pobednika” sa Kalemegdana, a program su najavili i vodili Olivera Živković, Branislav Surutka i Olga Nađ. Režiser prvog direktnog prenosa sa otvaranja Međunarodnog sajma tehnike i naučnih dostignuća bio je Miroslav Dedić.  U okviru prvog dana emitovanja programa prikazan je i prvi dnevnik RTV Beograd od 20 časova koji je vodio Miloje Mića Orlović. Prvi prilog je izveštavao o otvaranju jedne saobraćajnice kojem je prisustvovao Josip Broz. Beograd se mogao pohvaliti da je bio među deset evropskih gradova koji su imali tada najopremljeniju televiziju i  televiziju uopšte.

29.avgust 1958.

Rođen američki muzičar i tekstopisac afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson - neformalni kralj pop muzike, jedan od komercijalno najuspešnijih i najuticajnijih muzičara i zabavljača svih vremena. (Rođen: Geri/Indijana/Sjedinjene Američke Države 29.avgust 1958. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 25.jun 2009.)  Majkl Džozef Džekson je sin Džozefa Voltera i Ketrin Ester (rođene Skrus). Osmi je od desetoro dece. Majkl je odrastao pod velikim uticajem svoje majke, koja je bila član Jehovinih svedoka. Još od detinjstva Džeksona je otac fizički i mentalno zlostavljao. Tokom dugotrajnih uvežbavanja i proba često je tučen i vređan. Maltretiranje u ovom dobu ostavilo je posledice na njegov život. Godine 2003. Džozef je priznao televiziji Bi-Bi-Si da je tukao svoju decu. Džekson je svoj muzički talenat pokazao veoma rano, nastupajući kao petogodišnjak na božićnim koncertima. Godine 1964. zajedno sa bratom Marlonom pridružio se grupi Braća Džekson (engl. The Jackson Brothers), koju su činili njihova braća Džeki, Tito i Džermejn. Na početku, svirali su kongo i tamburinu. Mladi Majkl je zatim počeo da nastupa kao prateći vokal i da pleše, a kada je napunio osam godina, on i Džermejn postali su vodeći vokali. Tada je naziv grupe promenjen u Džekson 5. Solo karijeru je započeo 1971. godine. Njegovi doprinosi muzici, plesu i modi, zajedno sa privatnim životom praćenim jakim publicitetom, činili su ga značajnom figurom u popularnoj kulturi četiri decenije. Majkl Džekson je jedna od najvećih zvezda popularne kulture dvadesetog veka. Zbog velike slave i talenta koji je imao, postao je poznat kao kralj pop muzike. Pet njegovih albuma spada među najprodavanije u istoriji muzike: “Off the Wall” (1979), “Thriller” (1982), “Bad” (1987), “Dangerous” (1991) i “History” (1995). Ukupno, njegovi albumi su prodati u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u “Rokenrol hol slavnih” uvršteni u dva navrata. Vlasnik je Ginisovog rekorda za “Najuspešnijeg zabavljača svih vremena” kao 13 “Gremi” nagrada. Dok se spremao za svoju poslednju koncertnu turneju 2009, pedesetogodišnji Džekson je preminuo usled predoziranja lekovima za uspavljivanje i smirenje. Njegova komemoracija je prikazivana uživo širom sveta i posmatralo ju je oko milijardu ljudi. Džeksonova sveukupna zarada od solo izdanja, spotova, koncerata i ostalog procenjuje se na više od milijardu američkih dolara.

129.jpg
1958-2009
vreme.png

50

Septembar 1958

02.septembar 1958.
srbija.gif

TV Beograd emitovala prvu domaću TV dramu “Slučaj u tramvaju“.

14.septembar 1958.
Flag_of_Serbia_(1941–1944).svg.png

Patrijarh German (Hranislav Đorić) ustoličen za 43. poglavara Srpske pravoslavne crkve.

21.septembar 1958.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) muzičar, kompozitor i pesnik Milan Mladenović, najpoznatiji kao pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekatarina Velika, ali i kao autor zapaženih tekstova. (Rođen: Zagreb/FNR Jugoslavija/Hrvatska 21.septembar 1958. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 05.novembar 1994.) Milan je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih rok izvođača sa prostora bivše Jugoslavije, ističući se svojim talentom u sviranju, komponovanju i pisanju, harizmom, britkim umom, avangardom i poetskom zanesenošću, uvrstio je se u simbole jugoslovenske muzike, kao i u urbanu legendu Beograda. Jedan je od nosilaca beogradskog „Novog talasa“ 80-tih godina  XX veka. Bio je osnivač i član kultnih rok sastava „Šarlo akrobata“ i kasnije „Katarina II“ (Ekatarina Velika). Rođen je u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca, Srbija), koji je bio vojno lice, i majke Danice Puharić (iz Makarske, Hrvatska). U šestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, gde je živeo narednih nekoliko godina. Godine 1970, porodica Mladenović preselila se u Beograd. Milan je pohađao Jedanaestu beogradsku gimnaziju u kojoj je krajem sedamdesetih godina, zajedno sa drugovima, osnovao svoj prvi bend — Limunovo drvo. Godine 1980, zajedno sa Mihajlovićem, Dušanom Kojićem - Kojom i Ivanom Vdovićem — Vdom, Mladenović je osnovao svoj prvi značajniji sastav — Šarlo Akrobata. Krajem 1981. godine sa Dragomirom Mihajlovićem, drugarom iz bivšeg benda Limunovo drvo, formira novi bend Katarina II koja 1985. konačno dobija naziv Ekatarina Velika. U avgustu 1994. godine, nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, Mladenović biva prebačen u bolnicu. Pre nego što se ploča Angel’s Breath pojavila, Milan Mladenović je umro od raka pankreasa 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

130.jpg
1958-1994
vreme.png

36

22.septembar 1958.
italija.gif

Rođen  italijanski operski pevač-tenor Andrea Bočeli. (Rođen: Lajatiko/Italija) Bočeli je rođen od oca Alesandra i majke Edi Bočeli. Lekari su savetovali paru da izvrši abortus, jer su predvideli da će se dete roditi sa invaliditetom. Po rođenju je bilo očigledno da je Bočeli imao brojne probleme sa vidom, i uspostavljena je dijagnoza da ima urođeni glaukomBočeli je još kao dečak pokazivao veliku strast prema muzici. Njegova majka je izjavila da ga je muzika jedino mogla učiniti srećnim. Počeo je sa časovima klavira sa 6 godina, a kasnije je naučio da svira flautu, saksofon, trubu, trombon, gitaru i bubnjeve. Njegova dadilja Orijana dala mu je prvu ploču Franka Korelija i on je počeo da pokazuje interesovanje za karijeru tenora. Do 7. godine mogao je da prepozna čuvene glasove tog vremena i pokušao je da se ugleda na sjajne pevače. U 12. godini Bočeli je potpuno izgubio vid nakon nesreće tokom fudbalske utakmice. U meču u kome je bio golmanom pogođen je u oko i zadobio je moždano krvarenje. Lekari su pribegli pijavicama kao krajnjoj meri u pokušaju da mu spasu vid, ali nisu uspeli, a on je ostao slep. Početak karijere odigrao se 1992. godine kada se Bočeli javio na audiciju koju je organizovao čuveni italijanski pevač Cukero u potrazi za tenorom koji bi načinio demo snimak za duet „Miserere“ sa Lučanom PavarotijemOd 1982. Bočeli je snimio 15 solo studijskih albuma pop i klasične muzike, tri albuma najvećih hitova i devet kompletnih opera, prodavši preko 75 miliona ploča širom sveta. Bočeli je 2006. godine proglašen za velikog oficira Ordena za zasluge Italijanske republike i počastvovan je zvezdom na Holivudskom šetalištu slavnih dan 2. marta 2010. godine za svoj doprinos Živom teatru. 

131.png

Oktobar 1958

02.oktobar 1958.
guinea-flag-animation.gif
francuska.gif

Francuska kolonija Gvineja stekla nezavisnost. Do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

09.oktobar 1958.
преузимањaе.png
italija.gif

Umro papa Pije XII (italijanski rimokatolički sveštenik Euđenio Pačeli). (Rođen: Rim/Kraljevina Italija/Italija 02.mart 1876. - Umro: Kastel Gandolfo/Italija 09.oktobar 1958.)  Bio je Papa od 1939. do smrti 1958.  Majka mu je bila plemkinja Virđinia Graciozi (Virginia Graziosi), a otac advokat Filipo Pačeli (Filippo Pacelli), rimski patricij. Mladi Euđenio, odlučan, asketski, čvrst, je brzo napredovao u studijama na papinskoj univerzi Gregoriana. Sa 23 godine je bio zaređen za sveštenika i brzo je počeo diplomatsku i kurijsku karijeru zahvaljujući kardinalu Gaspariju, koji ga je uključio u reformu kodeksa Kanonskog prava. Pred kraj Drugog svetskog rata i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg pripadnika poraženih formacija putem takozvanih "pacovskih kanala" - mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku. U Vatikanu se čuva njegova arhiva koja je postala dostupna istoričarima 2. marta 2020. godine. Prvim istraživanjima otkriveno je da je bio upoznat sa ubistvima koja su se odvijala u Drugom svetskom ratu.

081.jpg
1876-1958
vreme.png

82

15.oktobar 1958.
srbija.gif

Ozračeni stručnjaci Instituta "Boris Kidrič" u Vinči. U institutu Boris Kidrič u Vinči 1958. završen je prvi jugoslovenski nuklearni reaktor. 17. maja, nešto posle 9 časova tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito uključio je kontrolni uređaj i time pustio u rad prvi jugoslovenski reaktor. Samo pet meseci kasnije, u radu s reaktorom nulte snage, desiće se čuveni „Vinča akcident“. Šestoro srpskih naučnika bila ozračena smrtonosnim dozama radijacije. Jedan od njih nije preživeo, ostalih petoro jesu i to se lečenje pamti u istoriji medicine, jer tada je prvi put u svetu urađena transplantacija koštane srži.

23.oktobar 1958.
sssr.png
rusija.gif

Ruski pisac Boris Pasternak dobio Nobelovu nagradu za književnost. Pesnik, novelista, romanopisac i prevodilac Pasternak se u romanu „Doktor Živago“ oslonio na tradicije romana 19. veka i izgradio delo na fabuli o sudbini nekoliko porodica, obuhvatio prostor od zapadnih ruskih granica do Sibira, sa Moskvom u središtu, opisao dve ruske revolucije i završio epilogom u vreme Drugog svetskog rata. U Sovjetskom Savezu je roman nazvan „antisovjetskim“, a na Zapadu je 1958. godine Pasternaku dodeljena Nobelova nagrada, koju pisac nije primio.

belgija.gif

Prvi put  se pojavili crtani junaci "Štrumfovi" u belgijskom magazinu "Spiru", autor Pjer Pejo Kilifor.

Novembar 1958

02.novembar 1958.
jordan.gif

Poslednji britanski vojnici napustili Jordan.

11.novembar 1958.
srbija.gif

Izašao prvi broj "Ilustrovane politike". Magazin Ilustrovana Politika je jedan od izdanja akcionarskog društva PolitikaList je osmislio i u početku uređivao Nikola Lekić, važno ime posleratnog jugoslovenskog novinarstva. Prvi broj je izašao u tiražu od 86.000 primeraka. Čitav tiraž je rasprodat odmah, čim se pojavio. Na naslovnoj strani bila je nepoznata mlada brigadirka sa savezne radne akcije na izgradnji autoputa Bratstvo i jedinstvo. Naknadno se saznalo da je devojka sa prve naslovnice bila akcijašica, Ula Anderson prodavačica cveća iz Stokholma.

17.novembar 1958.
sudan.gif

Sudanska vojska srušila civilnu vladu, svega dve godine nakon sticanja nezavisnosti - novi predsednik vlade postao general Ibrahim Abud.

28.novembar 1958.