1972

1972 - 1974

Januar 1972

01.januar 1972.

Kurt Valdhajm stupa na dužnost četvrtog po redu Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija od osnivanja ove medjunarodne organizacije. Na preporuku Saveta bezbednosti Generalna skupština UN-a izabrala je ovog austrijskog diplomatu i političara da obavlja najuticajniju funkciju u UN. Pre njega ovu funkciju je obavljao burmanski političar U Tant tokom dva mandata (1961-1971). Uprkos opoziciji Valdhajmu je poveren i drugi mandat na čelu UN 1976.godine. Njegovom trećem mandatu usprotivila se NR Kina koja je u Savetu bezbednosti uložila veto na njegov ponovni izbor, pa je 1.januara 1981. položaj generalnog sekretara preuzeo peruanski političar Havijer Perez de Kueljar - Nacistička prošlost Kurta Valdhajma otkrivena je tokom predsedničkih izbora u Austriji 1986.godine. Odlikovan je od strane ustaškog poglavnika i zločinca Ante Pavelića zbog učešća u bici na Kozari. Isto odlikovanje je dobilo još 25 nemačkih oficira. Pripadao je jedinici Hitlerovog Vermahta koja je kod Pljevalja počinila zločine nad srpskim civilima. Državna komisija za ratne zločine FNRJ ga je osudila za ratne zločine 17.decembra 1947.godine.

Umro francuski pevač i glumac Moris Ševalije, zaštitni znak francuske muzičke komedije. (Rođen: Pariz/Francuska 12.septembar 1888. - Umro: Pariz/Francuska 01.januar 1972.) Ostao je upamćen kao popularni interpretator u operetama i pariskim zabavnim pozorištima. Najzapaženije uloge ostvario je u filmskim muzičkim komedijama „Ljubavna parada“, „Vesela udovica“ i „Žiži“. Napisao je autobiografiju „Moj put i moje pesme“. Neki od ostalih filmova u kojima je ostvario uloge: „Nasmejani poručnik“, „Ćutanje je zlato“, „Imao sam sedam kćeri“, itd.

1888-1972

04.januar 1972.

Pakistan zatražio razgovore sa Indijom posle rata u kojem je poražen, a dotadašnji Istočni Pakistan postao nezavisna država Bangladeš.

Američka kompanija Hjulit-Pakard (Hewlett–Packard) pustila u prodaju prvi naučni kalkulator (digitron) HP-35 koji je doprineo pravoj revoluciji u daljem razvoju elektrotehnike i računarske tehnologije. HP-35 kalkulator veličine dlana, dobio je ovaj naziv po 35 tastera rasporedjenih na svojoj prednjoj maski kojima su se mogle izvoditi matematičke operacije sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja ali i trigonometrijske i logaritamske operacije. Dotadašnji logaritamski računar koji je generacijama korišćen od strane naučnika i inženjera pojavom HP-35 je otišao u istoriju. Istovremeno HP-35 je bio prvi HP-ov elektronski uredjaj namenjen potrošačima, dakle ne samo naučnim radnicima već i studentima i svim ljudima koji su svoja interesovanja zasnivali na matematici i naukama bliskim njoj. HP-35 je bio prvi HP-ov proizvod koji je u sebi sadržavao integrisane sklopove i svetleće (LED) diode, tehnologije koje je ova kompanija razvila u svojoj glavnoj istraživačkoj jedinici HP Labs.

07.januar 1972.

Indija uspostavila pune diplomatske odnose s Kinom, suprostavivši se pritisku SAD.

Srušio se putnički avion kompanije Iberian Airlines - poginula 104 putnika. Do avionske nesreće je došlo kada je putnički avion španske kompanije Iberian Airlines udario u jedno od brdovitih uzvišenja ostrva Ibice. Ostrvo je udaljeno oko 80km istočno od španske obale Sredozemnog mora. Pripada grupi Balearskih ostrva.

09.januar 1972.

U hongkongškoj luci nakon požara potonuo prekookenaski putnički brod Queen Elizabeth. Jedan od najvećih ikada, izgrađenih transatlantskih putničkih brodova Queen Elizabeth (Kraljica Elizabeta) porinut je i pušten u saobraćaj 1938.godine. Izgradnju broda naručila je pomorska kompanija Cunrad Line. Prevozio je putnike između Engleske i SAD na svojoj severnoatlantskoj ruti Sauthempton - Njujork. Izbijanjem Drugog svetskog rata brod je promenio svoju namenu pa su mu putnci postali saveznički vojnici. Velika brzina koju je brod imao je doprinela da uspešno budu izbegnuta dejstva neprijateljskih podmornica pa je tokom rata njime prevezeno oko 750 000 ljudi dok je pri tome prevalio oko 500 000 milja. Po završetku rata brod je renoviran i opremljen za svoju osnovnu namenu putničkog broda dominirajući severnoatlantskim rutama zajedno sa velikim putničkim brodovima Queen Mary (Kraljica Meri) i SS United States.

13.januar 1972.

Vojnim udarom svrgnuta vlada Kofi Abrefa Busie u Gani. Pučem organizovanim od strane policije i vojske 24.februara 1966. sa vlasti je svrgnut autokratski samoproglašeni doživotni predsednik Gane Kvame Nkrumah. Nkrumah je bio lider nacionalnog pokreta zaslužnog za dobijanje nezavisnosti Zlatne Obale od britanskih kolonijalnih vlasti i njeno ujedinjenje sa Britanskim Togolendom 1956. kada je formirana država Gana. Gana je priznata nezavisnom državom 1957. Kada su stvoreni uslovi, organizovani su slobodni demokratski izbori avgusta 1969. na kojima je pobedila Partija Progresa univerzitetskog profesora Kofi Busie jednog od najvećih oponenata politike svrgnutog Nkrumaha. Busia je formirao vladu kojoj su u nasleđe ostali mnogobrojni problemi sa kojima se zemlja suočavala prethodnih godina. Liberalizovan ekonomski sistem Gane bio je opterećen velikim dugovima prema inostranim poveriocima. Cena najvećeg izvoznog resursa zemlje kakaa na svetskom tržištu su bile prilično niske da bi se poboljšalo stanje državnih finansija. Vrednost nacionalne valute cedi je opala za 44%. Loša ekonomska situacija u zemlji dovela je do sve većeg jačanja nezadovoljstva njenog stanovništva što je na kraju rezultovalo vojnim udarom 13.januara 1972. godine kada je premijer Busia boravio u Velikoj Britaniji gde je bio na lečenju. Vlast u zemlji je preuzelo vojno rukovodstvo. Busia je umro 1978.godine od posledica srčanog udara.

14.januar 1972.

Umro danski kralj Fridrih IX Danski. (Rođen: Kopenhagen/Danska 11.mart 1899. - Umro: Kopenhagen/Danska 14.januar 1972.) Kristijan Fridrih Franc Majkl Karl Valdemar Georg rođen je u zamku Sorgenfri u blizini Kopenhagena glavnog grada Danske 11.marta 1899.godine. Bio je sin danskog kraljevskog para Kristijana X i Aleksandre od Meklenburg-Šverina. Zajedno sa svojim ocem Kristijanom X tokom Drugog svetskog rata i okupacije Danske od strane nacističke Nemačke, aktivno je podržavao danski pokret otpora zbog čega su obojica u periodu od 1943-45.godine bila lišena slobode. Kao najstariji sin kraljevskog para 1912.godine postaje prestolonaslednik danske krune. Pridružuje se Danskoj ratnoj mornarici 1917. Od čina komandanta koji je dobio 1935.godine napreduje do ranga kontraadmirala 1947. Stupio je u brak sa Ingrid jedinom ćerkom švedskog kralja Gustava Adolfa 24.maja 1935.godine sa kojom je imao tri ćerke. Najstarija od njih Margareta II rodjena 1940. nasledila je oca na kraljevskom tronu postavši danska kraljica. Pošto nije imao muškog naslednika bilo je izvesno da će kraljevski presto naslediti njegov brat Knud. Međutim 1953.godine donešen je zakon kojim je u Danskoj uspostavljena promogenitura po kojoj je dozvoljeno da danskog monarha nasledi kćer ukoliko ovaj nema zakonitih sinova. Nedugo nakon obraćanja narodu pred novu 1972.godinu Fridrih se razboleo i preminuo u prestonici u 73-oj godini života. Sahranjen je u dvorištu katedrale Roskilde.

1899-1972

22.januar 1972.

Potpisani ugovori o pristupanju Velike Britanije, Irske, Norveške i Danske EZ. Pregovori o pristupanju ove četiri zemlje Evropskoj zajednici vođeni su od 30. juna 1970. godine da bi se uspešno završili potpisivanjem ugovora. Građani Norveške će se na referendumu izjasniti protiv ulaska u EZ dok će Danci i Irci dati svoj pristanak da postanu građani EZ. Britanski Donji dom će većinom glasova takođe doneti odluku o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici.

23.januar 1972.

U glavnom gradu Indije Nju Delhiju umrlo 100 ljudi od trovanja metil-alkoholom. Žrtve trovanja metanolom bili su svatovi kojima je služeno alkoholno piće nabavljeno od ilegalnih proizvodjača i prodavaca. Metanol je najprostiji alkohol, veoma otrovan. Konzumiranje metanola u manjim količinama dovodi do slepila dok u većim uzrokuje smrtni ishod.

24.januar 1972.

U džungli ostrva Guam pronađen japanski vojnik iz II svetskog rata Šoiči Jokoi nakon 28 godina skrivanja. Šoiči je pre izbijanja II svetskog rata radio kao krojač. Regrutovan je u japansku vojsku 1941.godine. Raspoređen je najpre u jugoistočnu Kinu da bi potom bio prekomandovan na ostrvo Guam koje je Japan okupirao pored mnogobrojnih drugih ostrva na Pacifiku. Oko 22 000 japanskih vojnika je poginulo prilikom zauzimanja ostrva Guam od strane američkih vojnih trupa 1944.godine. Šoiči nije želeo da se preda već je uspeo da pobegne duboko u džunglu. Slučajno su ga pronašla dvojica lokalnih lovaca prilikom pregleda postavljenih zamki. Našli su ga obučenog u pantalone i majicu izrađenih od grubog materijala, kako je rekao Šoiči, od kore drveta. Šoiči je po dolasku u Japan postao nacionalni heroj. Tokom 28 godina potpune izolacije u džungli Šoiči je napravio svoje podzemno skrovište, hranio se plodovima dostupnog voća ali i žabama, pacovima, puževima i ostalim životinjama do kojih je mogao doći. Nije želeo da izađe u javnost iz svog skrovišta čak i kada je našao letak na kojem je pisalo da je II svetski rat završen. Šoiči je treći i poslednji japanski vojnik koji se predao mnogo godina od svršetka rata. Nakon svog 28-godišnjeg samoizgnanstva u divljini, Šoiči se uklopio u civilizovani način života. Oženio se, jedno vreme radio je kao televizijski komentator objašnjavajući svoja iskustva i veštine preživljavanja u divljini dok mu je iz štampe izašla i veoma dobro prodavana knjiga. Umro je 22.septembra 1997.godine u 82-oj godini života od srčanog udara u centralnoj bolnici Nagoje.

25.januar 1972.

Prvi put u istoriji SAD, Afro-Amerikanka (Širli Čizholm) objavila svoju kandidaturu za predsednika te zemlje. Širli Čizholm je rođena u Njujorku u Bruklinu 30.novembra 1924.godine u porodici imigranata. Otac joj je bio rodom iz današnje Gvajane a majka sa Barbadosa. Ušla je u političke vode kao član Demokratske stranke. Od 1964. do 1968. zastupala je distrikt Bruklin u legislaturi države Njujork. Bila je prva žena afro-američkog porekla koja je izabrana u Predstavnički dom Senata SAD 1968.godine. Ubrzo kao čvrsto opredeljeni liberal, postala je poznata pored ostalog i po svojoj upornoj borbi protiv vojnog angažmana SAD u Vijetnamu. Objavila je svoju kandidaturu za predsednika SAD 25.januara 1972.godine. U izbornom nadmetanju pobedila je 152 kandidata pre no što se povukla iz trke, zbog nedovoljne podrške svoje Demokratske stranke. Propuštena je prilika da eventualno prvi predsednik u istoriji najmoćnije države sveta SAD bude žena i to afroameričkog porekla. Preminula je 1.januara 2005.godine u Dejton Biču na Floridi.

26.januar 1972.

U eksploziji podmetnute bombe koja je srušila putnički avion Jugoslovenskog aerotransporta poginulo 27 ljudi. Avion tipa Mekdonel Daglas DC-9 na letu broj 364 na relaciji Stokholm-Kopenhagen-Zagreb-Beograd je raznet eksplozijom podmetnute bombe na visini od 10 160 metara. Ostaci aviona su pali u blizini mesta Srpska Kamenica u tadašnjoj Čehoslovačkoj, današnjoj Češkoj. Poginulo je 27 ljudi, 22 putnika i pet od šest članova posade. Senzacionalna vest koja je obišla svet tog dana jeste da je prilikom pada aviona sa te visine preživela stjuardesa Vesna Vulović koja će kasnije ući u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba koja je preživela pad sa do tada najveće zabeležene visine bez padobrana. Rekord još uvek nije oboren. Istraga koju su zajednički sprovele jugoslovenske i čehoslovačke vlasti je utvrdila da je uzrok pada aviona aktivirana eksplozivna naprava podmetnuta unutar letelice. Jugoslovenske vlasti su za podmetanje bombe okrivile ustaški pokret u emigraciji koji se nakon Drugog svetskog rata uporno borio za razbijanje SFRJ i stvaranje nezavisne Hrvatske države koja je i postojala kao fašistička tvorevina tokom trajanja rata.

QJzk9kqTURBXy80ZDkyN2M1Yzc5ODk0ODg5ODM1MTdmNmNlNTgwYzAzYi5qcGVnkpUCzQHMAMLDlQIAzQJYwsOBoTA

Stjuardesa Vesna Vulović preživela eksploziju i pad aviona JAT-a sa visine od 10 160 metara. Među olupinama aviona pronađena je pored beživotnih tela 27 ljudi i stjuardesa Vesna Vulović koja je davala znake života. Vesna je kasnije u intervjuima koje je dala stotinama novinara iz celog sveta, objasnila da ju je u besvesnom stanju našao izvesni šumar Bruno Henke, nekadašnji vojnik nemačkog Vermahta iz Drugog svetskog rata, koji je sa grupom seljana uz pomoć baterijskih lampi pretraživao područije na koje su pali delovi srušenog aviona. Pet meseci kasnije Henkeova ćerka se porodila dobivši devojčicu kojoj je dala ime Vesna. Na mestu pada aviona podignut je veliki spomenik u znak sećanja na žrtve terorističkog bezumlja. Interesantna činjenica je ta da Vesna nije bila predviđena da radi tog dana na kobnom letu 364 već druga stjuardesa, njena imenjakinja koju je ona pristala zamenti. Vest o ženi koja je pala sa visine od preko deset kilometara nakon što je preživela eksploziju bombe i temperaturu ispod 60 stepeni celzijusovih na toj visini, svakako je bila senzacionalna. Kao jedan od mogućih razloga što je 22-godišnja stjuardesa preživela ovu nesreću jeste i taj da je ona u trenutku eksplozije bila vezana za svoje sedište u zadnjem delu aviona koji je ostao spojen sa toaletima i koji je pao na snegom prekrivenu planinu.

30.januar 1972.

„Krvava nedelja“ – Britanska vojska ubila 13 i ranila 14 demonstranata u gradu Deriju u Severnoj Irskoj. Asocijacija za gradjanska prava Severne Irske osnovana je 1967.godine kao izraz nezadovoljstva katolika njihovim položajem u tom delu Ujedinjenog Kraljevstva. Pokret se zalagao za prestanak diskriminacije katolika u svim aspektima društvenog života i njihovu ravnopravnost sa protestantima. Brzo je uzeo maha medju katoličkim stanovništvom. Protesti i demonstracije su postajale sve učestalije. Vlasti iz Londona reagovale su slanjem vojnih jedinica u Severnu Irsku od 1969.godine u cilju očuvanja reda. Za nedelju 30.januar 1972.godine planirane su demonstracije u gradu Deriju kako ga nazivaju katolici odnosno Londonderiju, naziv koji koriste protestanti. Bile su to do tada još jedne u nizu demonstracija protiv britanskih vlasti i kršenja ljudskih prava u Severnoj Irskoj. Vojnici koji su dobili odobrenje da koriste bojevu municiju su se rasporedili po uglovima ulica naspram demonstranata u delu grada poznatijem kao Bogsajd. Potom su usledili pucnji iz njihovog oružja. Preko 100 ispaljenih hitaca u masu demonstranata bilo je dovoljno da usmrti 13 ljudi od kojih je šest bilo maloletno i koji su izdahnuli na licu mesta a rani 12 od kojih je jedno lice preminulo nakon četiri i po meseca od zadobijenih povreda. Dva demonstranta su zadobila povrede nakon što su pregaženi vojnim vozilima.

Pakistan napustio Komonvelt protestujući zbog priznanja nezavisnosti otcepljenog Bangladeša od strane Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda. Pakistan je proglasio nezavisnost od Velike Britanije 14.avgusta 1947.godine dok je Indija to učinila dan kasnije. Do tada obe države bile su u sastavu Britanske Indije jedne od najprostranijih teritorija britanskog kolonijalnog carstva. Pakistan su činile dve teritorijalne celine odvojene jedna od druge teritorijom Indije. Zapadni Pakistan se prostirao duž severozapadne a Istočni Bengal preimenovan u Istočni Pakistan 1955.godine duž istočne granice sa Indijom. Ratom za oslobođenje Bangladeša 1971.godine kojim je pokrenut i Indijsko-Pakistanski rat u kojem je Indija pobedila, omogućeno je proglašenje nezavisnosti Bangladeša (Istočnog Pakistana) od Zapadnog Pakistana današnje države Pakistan. Nezavisnost novoformirane države je priznata od strane Velike Britanije i drugih članica Komonvelta zbog čega je Zapadni Pakistan doneo odluku da istupi iz ove organizacije. Pakistan je priznao nezavisnost Bangladeša 1974. uspostavivši diplomatske odnose sa ovom državom dve godine kasnije. Pakistan je ponovo pristupio Komonveltu 2.avgusta 1989.godine.

31.januar 1972.

Na presto kraljevine Nepal stupio Birendra nakon smrti svog oca Mahendre. Birendra je rođen u prestonici Nepala Katmanduu 28.decembra 1945.godine. Obrazovanje je sticao na koledžima u Indiji, Engleskoj, Japanu i SAD. Njegov otac Mahendra je postao kralj Nepala 1955.godine. Na prestolu je ostao do svoje smrti 31.januara 1972. Nakon preuzimanja kraljevskog trona Birendra je nastavio sa sprovođenjem očeve autoritarne politike koju je ovaj vodio tokom svoje vladavine. Mahendra je raspustio parlament Nepala 1960. da bi ustavom zabranio rad političkih stranaka 1962.godine. Birendra je krunisan 24.februara 1975. Njegov autoritarizam ga je svrstao među nekoliko preostalih apsolutnih monarha sveta. Tokom svoje vladavine trudio se da očuva nezavisnost Nepala uprkos intenzivnim pokušajima velikih država u susedstvu Indije, Kine i Sovjetskog Saveza da ga priklone svojoj interesnoj sferi. Podržavao je razvoj turizma koji je donosio značajne prihode zemlji. Početak devedestih godina donosi korenite promene u mnogim delovima sveta pa tako i u Nepalu. Održavaju se demonstracije prodemokratskih snaga koje zahtevaju ponovno uvođenje parlamentarizma i višestranačkog sistema. Protesti prerastaju u krvave obračune demonstranata sa vojskom i policijom. Birendra u nastaloj situaciji popušta i odobrava novi ustav od 9.novembra 1990.godine. Ovim ustavom on ostaje šef države, međutim obnavlja se višestranački politički sistem, uvodi podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i garantuju i štite ljudska prava. Birendra je ostao na prestolu Nepala do 1.juna 2001.godine kada je ubijen pucnjima iz oružja svog starijeg sina Dipendre u takozvanom Nepalskom kraljevskom masakru. Tom prilikom ubijeno je deset dok je ranjeno pet osoba. Dipendra je pored oca smrtno ranio majku, sestru i brata izvršivši potom samoubistvo. Birendru je na prestolu Nepala nasledio njegov brat Gajanendra.

Februar 1972

03.februar 1972.

Počele XI Zimske olimpijske igre u japanskom gradu Saporu na ostrvu Hokaido - trajale do 13.februara 1972.godine. Bile su to prve zimske olimpijske i gre održane van Evrope i Severne Amerike i prve održane na tlu Azije. Saporo je bio najveći grad koji je ugostio takmičare zimskih olimpijskih disciplina do tada. Nakon dva neuspešna pokušaja kandidovanja za domaćina igara Saporo je pobedio svoje konkurente 1966.godine u Rimu i to kanadski grad Banf u Alberti, finski Lahti i Solt Lejk Siti iz SAD. Uprkos velikim troškovima koje je organizator imao tokom olimpijade, samo od prodaje prava na televizijske prenose inkasarana je do tada najveća suma od preko 8 miliona američkih dolara. Na igrama su učestvovali predstavnici 35 zemalja, 1006 takmičara koji su se borili u šest sportova na 35 takmičenja. Najveći uspeh zabeležili su sportisti iz SSSR-a osvojivši ukupno 16 medalja od kojih osam zlatnih, potom takmičari iz Istočne Nemačke 14 medalja, 4 zlatne, iz Švajcarske 10 medalja, 4 zlatne itd. Domaćin Japan je po ukupnom skoru medalja zauzeo 11 mesto.

04.februar 1972.

Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

05.februar 1972.

Robert L. Bob Daglas postao član Kuće slavnih svetske košarke kao prvi Afro-Amerikanac u istoriji. Daglas je poznat i kao „Otac crnačke profesionalne košarke“. Osnovao je i trenirao košarkaški klub The New York Renaissance u periodu od 1922. do 1949.godine, u vremenu koje je ostalo upamćeno po pojačanoj rasnoj diskriminaciji posebno izraženoj u pojedinim oblastima SAD. I pored svih teškoća na koje je nailazio svu svoju energiju je fokusirao na košarku neobazirući se na mnogo puta prospavane noći u autobusima koji su njegov tim vozili od Bostona do Kanzas Sitija ili na uglavnom hladne obroke koje je tim konzumirao u oskudno opremljenim motelima i restoranima. Uprkos svim teškoćama na koje je njegov Rens nailazio, pobede su nizane jedna za drugom da bi dosegle magičnu brojku od 2 500. Rens je dominirao pobeđujući redom sve timove na koje je nailazio bili oni „beli“ ili crni“. Pod Daglasovim vođstvom u sezoni 1932-33. Rems je ostvario uzastopno 88 pobeda. Kuća slavnih svetske košarke prijemom Roberta L. Boba Daglasa je želela na taj način da oda počast ovom sportisti za njegov doprinos u razvoju i širenju popularnosti ovog sporta. Ovo veliko priznanje Kuća slavnih sa sedištem u gradu Springfild u američkoj državi Masačusets, od 1959.godine kada je osnovana, dodeljuje proslavljenim igračima ali i trenerima i sudijama kao i ostalim pojedincima zaslužnim za promovisanje ovog svetski popularnog sporta.

14.februar 1972.

Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" krenuo ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

15.februar 1972.

Vojnim udarom u Ekvadoru sa predsedničke funkcije svrgnut Hoze Maria Velasko Ibara. U istoriji Ekvadora Velasko je ostao upamćen kao jedna od glavnih političkih figura koja je obeležila vremenski period između tridesetih i sedamdesetih godina XX veka. Pet puta bio je predsednik Ekvadora. Od pet predsedničkih mandata Velasko je samo jedan odslužio u ustavom predviđenom roku od četiri godine dok su mu ostali mandati prekinuti vojnim udarima. Prvi predsednički mandat počeo je obavljati 1934.godine. Poslednji peti mandat osvaja na predsedničkim izborima 1968.godine. Dve godine nakon preuzimanja predsedničke funkcije proglašava diktaturu oslanivši se na podršku vojske koja će ga predvodjena generalom Djilermom Rodrigez Larom svrgnuti sa vlasti i četvrti put 15.februara 1972. nedozvolivši mu da dovrši svoj peti mandat. Diktator Genaral Lara će ostati na vlasti u Ekvadoru do 1976.godine. Velasko će većinu vremena nakon svrgavanja provesti u Argentini da bi se vratio u domovinu mesec dana pre no što će umreti 30.marta 1979. u prstonici Kitu. Velasko je ukupno 13 godina obavljao predsedničku funkciju što je ujedno i najduže u istoriji Ekvadora. U svojih nekoliko knjiga koje je napisao sebe je smatrao pobornikom neoliberalne politike, zastupnikom trećeg političkog pravca između kapitalizma i socijalizma. Bio je izvrstan orator i istinski vodja mase kojoj se obraćao posebnom veštinom i žarom. Jednom prilikom je rekao:“Dajte mi balkon i postaću predsednik“.

17.februar 1972.

Folksvagen objavio da je njegov popularni model „Buba“ postao najprodavaniji automobil svih vremena. Prema službenoj objavi nemačkog automobilskog giganta Folksvagen, ovog dana je proizveden model automobila „Buba“ broj 15 007 034 čime je oboren dotadašnji rekord Fordovog automobila „Model T“. „Model T“ se proizvodio punih 19 godina tokom kojih je sa proizvodnih traka sišlo ukupno 15 007 033 ovih automobila. Proizvodnja „Bube“je obustavljena u Nemačkoj januara 1978.godine. To ipak nije bio kraj izrade ovog širom sveta popularnog automobila. „Buba“ je nastavljena da se proizvodi u gradu Puebla u Meksiku u fabrici koja je podignuta 1954.godine. Dvadesetmilioniti model ovog automobila je sišao sa proizvodne linije meksičke fabrike maja 1981. Zbog dalje velike potražnje za „Bubom“ u Evropi, nemački Folksvagen je uvozio ovaj model automobila iz Meksika sve do 1985.godine. Folksvagen je oživeo proizvodnju „Bube“ 1998.godine kada je tržištu ponuđen redizajnirani model „Nove Bube“.

21.februar 1972.

Započela osmodnevna istorijska poseta predsednika SAD Ričarda Niksona NR Kini - trajala do 28.februara. Henri Kisindžer je jula 1971.godine prilikom putovanja u Pakistan tajno sleteo u Peking ugovorivši sve detalje buduće posete predsednika SAD toj zemlji. SAD su priznavale i održavale diplomatske odnose samo sa vladom Tajvana, tj. tada priznatom vladom Kine Čang Kaj Šeka koja je istovremeno imala jedan od pet glasova u Savetu bezbednosti UN umesto NR Kine. Na iznenađenje celog sveta predsednik SAD Ričard Nikson je doputovao u NR Kinu 21. februara 1972. ostavši u toj zemlji osam dana tokom kojih je posetio tri kineska grada Peking, Hangzou i Šangaj kao i Veliki kineski zid. Po dolasku u NR Kinu najpre se sastao sa predsednikom Mao Ce Tungom da bi potom održao niz sastanaka sa kineskim premijerom Zou Enlaijem. Poseta je završena objavom zajedničkog dokumenta pozatog kao „Šangajski kominike“. Njime su izneti zajednički pogledi dveju zemalja o spoljnoj politici i udareni temelji budućih američko-kineskih odnosa koji će se potpuno normalizovati i dalje razvijati. Podržano je i potvrdjeno stanovište o postojanju samo jedne Kine te da je i Tajvan njen sastavni deo. Nikson i vlada SAD su izrazile želju da se tajvansko pitanje reši na miran način što je podržala i NR Kina. Nerešeno pitanje budućeg političkog statusa Tajvana kao ključno koje je ometalo normalizaciju odnosa dveju država je ovom izjavom moglo biti stavljeno privremeno na stranu što će omogućiti uspostavljanje diplomatskih, trgovinskih i ostalih međusobnih odnosa.

Sovjetska letelica bez ljudske posade Luna 20 spustila se na površinu n Meseca. Robotizovana letelica je lansirana 14.februara sa zadatkom da donese uzorke materijala sa mesečeve površine zarad njihove naučne analize. U orbitu Meseca Luna 20 je dospela 18.februara da bi se spustila na njegovu površinu 21.februara. Ugrađenom opremom za kopanje robot je zahvatio, kako se kasnije ispostavilo 55 grama materijala sa Zemljinog satelita da bi se nakon izvršenog zadatka letelica uspešno vratila na našu planetu 25.februar. Sovjetski program Luna (na ruskom Mesec) je počeo da se realizuje 1959.godine. Do 1976. kada je program okončan, prema Mesecu je sa manje ili više uspeha lansirano ukupno 24 letelice sa zadatkom da bude prikupljeno što je moguće više podataka kako bi se razjasnile mnogobrojne nepoznanice o Zemljinom prirodnom satelitu. Napravljene su prve fotografije površine onih predela meseca do tada nedostupnih ljudskom oku, donešeni su uzorci materijala sa Mesečeve površine kako bi se ispitao njegov hemijski, fizički sastav i ostale karakteristike, merena je temperatura, radijacija, ispitivana priroda gravitacije itd. Luna 20 je bila druga po redu letelica koja je uspešno obavila zadatak.

22.februar 1972.

Eksplozija auto-bombe postavljene od strane IRA u krugu kasarne Britanske armije u gradu Alderšot usmrtila 7 ljudi. Tri nedelje nakon događaja poznatijeg kao “Krvava nedelja“ od 30.januara 1972.godine kada su pripadnici Britanske armije tokom demonstracija organizovanih od strane Asocijacije za građanska prava Severne Irske u Deriju otvorili oružanu paljbu na demonstrante usmrtivši 13 i ranivši 14 ljudi, zvanična IRA je uzvratila bombaškim napadom. Meta pripadnika IRA bio je štab 16 Padobranske brigade Britanske armije u gradu Alderšot okruga Hempšir, čiji su vojnici imali učešća u pomenutom događaju. Velika bomba sa satnim mehanizmom postavljena u automobil marke Ford Kortina koji bio parkiran ispred vojničkog restorana, eksplodirala je u jutarnjim satima 22.februara. Silna eksplozije koja se čula kilometrima daleko je raznela restoran oštetivši objekte u blizini. Vojnici kojima je ova smrtonosna naprava bila namenjena u trenutku njenog aktiviranja nisu bili u restoranu baš kao ni oficiri smešteni po svojim kancelarijama. Eksplozija je ipak usmrtila sedmoro ljudi od kojih pet žena radnica kuhinje restorana, starog baštovana i katoličkog sveštenika Džerarda Vestona. Devetnaest ljudi je tom prilikom ranjeno. Dan posle eksplozije zvaničnici IRA u Dablinu su obelodanili da njihova organizacija stoji iza ovog bombaškog napada te da je u pitanju osveta za nastradale demonstrante u Deriju.

25.februar 1972.

Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

26.februar 1972.

Poginulo 125 ljudi u poplavi nabujalog potoka Bafalo Krika nakon urušavanja brane jalovišta rudnika uglja u Zapadnoj Virdžiniji u SAD-u. U okrugu Logan u Zapadnoj Virdžiniji kompanija Pittston Coal je eksploatisala ugalj iz rudnika u brdima između kojih je dolinom tekao potok Bafalo Krik. Duž 17 kilometara doline kroz koju je proticao bilo je podignuto 16 rudarskih naselja. Na padini jednog od uzvišenja kompanija je izgradila velike basene jalovišta omeđene betonskim branama kako bi u njima smeštala otpadne vode, crne od velikih količina ugljene prašine od koje je zajedno sa ugljem lošeg kvaliteta, blata i ostalih nečistoća formiran mulj u velikim količinama. Brane 1 i 2 su imale uporište u čvrstom stenovitom tlu za razliku od brane 3 izgradjene pri vrhu uzvišenja koja je za podlogu imala zemljani teren sa primesama uglja. Ova brana je podignuta na oko stotinu metara kosine iznad mesta Saunders koje je smešteno u podnožiju uzvišenja. Danima pre nesreće kiša je neprestano padala što se smatralo uobičajenim klimatskim prilikama ovog kraja u to doba godine. Zabrinuti zbog količine nakupljene vode u basenima i za stanje brana, radnici kompanije su na svaka dva sata merili nivo vode u basenima. Stanovništvo nije upozoravano na mogućnost kolapsa i nesreću koja bi se mogla dogoditi mada su se mnogi meštani evakuisali ne želeći da rizikuju. Dana 26.februara nešto posle osam sati izjutra desilo se najgore. Zidovi brane 3 su se nakon pucanja urušili što je dovelo do naglog izlivanja oko 500 miliona litara crnih otpadnih voda koje su nosile sa sobom ugljeni mulj. Snažni plavni talas visok oko deset metara se obrušio i nosio sve na šta je naišao u 16 naselja duž potoka. Od 5 000 ljudi koliko je živelo u tim mestima 125 je izgubilo živote, 1 121 je povredjeno dok je njih 4 000 ostalo bez svojih domova. Oko 550 kuća je uništeno, oštećeno 943 i smrskano oko 1 000 automobila i ostalih vozila. Ukupna materijalna šteta je procenjena na oko 50 miliona tadašnjih američkih dolara.

Mart 1972

02.mart 1972.

SAD lansirale vasionski brod "Pionir 10", kojim su - pre nego što je napustio Sunčevi sistem - prvi put ispitivane planete Jupiter i Neptun.

13.mart 1972.

Velika Britanija i Kina saglasile su se da razmene ambasadore, 22 godine pošto je London prvi priznao vladu u Pekingu, a Britanci su ukinuli konzulat na Tajvanu.

20.mart 1972.

U lavini na planini Fudži u Japanu poginulo 19 alpinista.

21.mart 1972.

Uvedena tkz. «monetarna zmija» u Evropskoj zajednici od strane Saveta i vlada država članica EZ. U pitanju je dogovor da devizni kursevi valuta članica EZ mogu medjusobno da odstupaju najviše do 2,5%.

24.mart 1972.

Velika Britanija uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.

29.mart 1972.

Bolivija proterala 119 članova sovjetske ambasade u La Pazu, optuživši Moskvu da finansira levičarske pobunjenike.

April 1972

04.april 1972.

Sovjetski Savez odbio da izda vizu sekretaru Švedske akademije koji je trebao da uruči Nobelovu nagradu za književnost ruskom piscu Aleksandru Solženjicinu.

VREMEPLOV