top of page

1979 - 1980

1979

Januar 1979

01.januar 1979.
kina.gif
sad.gif

NR Kina i SAD uspostavili diplomatske odnose nakon 30 godina od osnivanja Narodne Republike Kine. SAD su do tada priznavale za legitimu kinesku vlast vladu iz Tajpea sa Tajvana ( Formoza ). Nakon pobede kineske revolucije odnosno komunista u Kini 1949-50. godine, nacionalistička vlada Koumintanga na čelu sa Čang Kaj Šekom se sklanja pred komunistima na Formozu. Tajpej je bio zastupljen kao predstavnik Kine u Savetu bezbednosti UN do 1971. godine kada NR Kina preuzima mesto stalnog člana. Vremenom sve veći broj država sveta uspostavlja diplomatske odnose sa NR Kinom obavezujući se pri tome da će smatrati Tajvan sastavnim delom Kine a ne posebnom, nezavisnom državom. Predsednik SAD Nikson posećuje Peking 1972. godine kada se uspostavljaju kvazi-diplomatski odnosi dve zemlje da bi zvanični diplomatski odnosi bili uspostavljeni prvog dana 1979. godine.

07.januar 1979.

Kambodžanski pobunjenici su, uz pomoć vijetnamskih snaga, zauzeli Pnom Pen i srušili vladu „Crvenih Kmera“ Pola Pota, tokom čije strahovlade od aprila 1975. u Kambodži (tada Kampučiji) ubijeno između milion i dva miliona ljudi.

16.januar 1979.

Šah (car) Irana Reza Pahlavi napustio svoju zemlju pod pritiskom islamskih teokrata koji su preuzeli vlast.

Februar 1979

01.februar 1979.

Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva, mahom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratija.

10.februar 1979.

Umro Edvard Kardelj, slovenački i jugoslovenski političar, dugogodišnji funkcioner iz vremena SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoretičar samoupravljanja. (Rođen: Ljubljana/Austro-Ugarska monarhija/Slovenija 27.januar 1910. - Umro: Ljubljana/SFR Jugoslavija/Slovenija 10.februar 1979.) Važio je za velikog intelektualca unutar KPJ/SKJ. Bio je veoma plodan autor.

1910-1979
vreme.png

69

12.februar 1979.

U Zimbabveu (Rodezija) gerilci ubili 59 ljudi oborivši putnički avion kompanije „Er Rodezija“.

Umro francuski filmski režiser Žan Renoar, sin slikara Ogista Renoara, tvorac takozvanog poetskog filmskog realizma. (Rođen: Pariz/Francuska 15.septembar 1894. - Umro: Beverli Hils/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 12.februar 1979.) U njegovim filmovima izmešani su san i realnost, radost i tuga svakidašnjeg života. Pred Drugi svetski rat snimio je nekoliko antiratnih filmova koji su snažno uticali na duhovno stanje nacije. Napisao je knjige "Renoar, moj otac" i "Moj život i moji filmovi". Filmovi: "Nana", "Kučka", "Madam Bovari", "Toni", "Zločin gospodina Lanža", "Izlet", "Velika iluzija", "Marseljeza", "Čovek-zver", "Pravilo igre", "Močvara", "Ova zemlja je moja", "Žena na obali", "Reka", "Helena i muškarci", "Frenč kankan", "Testament doktora Kordelijera", "Doručak na travi".

00018.jpg
1894-1979
vreme.png

84

14.februar 1979.
sad.gif

Ubijen američki ambasador u Avganistanu Adolf Dabs. Program reformi koje su počele da se sprovode u duhu marksizma-lenjinizma u Avganistanu od strane novih komunističkih vlasti na čelu sa Nur Mohamad Tarakijem po uspostavljanju sosijalističke republike je naišao na veliki otpor pretežno konzervativnog stanovništva. Ustanak izbija na leto 1978. godine, samo nekoliko meseci po uspostavljanju novog društvenog uređenja. Neredi su se širili celom zemljom dok su prestonicu Kabul i ostale veće gradove često potresale jake eksplozije. U takvoj haotičnoj sredini je nastradao i američki ambasador. 

17.februar 1979.
kina.gif
rat.png

Kina napala Vijetnam, započela ratni sukob koji je trajao svega tri nedelje i u kojem je pretrpela ozbiljne gubitke. Povod za napad bio je vijetnamski upad u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima „Crvenih kmera“, odgovornog za smrti između jednog i dva miliona ljudi. U ovom napadu kineske trupe su pretrpele ozbiljne gubitke od vijetnamske armije koja je stekla veliko borbeno iskustvo stečeno u pobedonosnom ratu protiv armije SAD, okončanom 1975. pa su se povukle tri nedelje kasnije.

20.februar 1979.

Erupcija indonežanskog vulkana Sinira usmrtila 175 ljudi.

22.februar 1979.
sveta lucija.gif

Karipsko ostrvo Sveta Lucija dobilo punu nezavisnost nakon 165 godina britanske vladavine postavši tako 40. član Komonvelta. Dugo pre dolaska Evropljana, za koje se smatra da su stupili na ovo ostrvo oko 1500. godine, starosedeoci su bili američki Indijanci iz plemena Aravak. Ove miroljubive indijance pokorili su oko 800.godine ratoborni Karipci. Britanci su pokušali ostrvo kolonizovati u periodu između 1605. i 1638.godine ali bezuspešno pošto su konačno proterani od strane Karipaca ali i tropskih bolesti. Francuzi uspešno osnivaju svoje prvo naselje na ovom ostrvu 1650.godine sklopivši sporazum sa ostrvljanima. Ostrvo dobija naziv Sveta Lucija po rimokatoličkoj svetici  Luciji od Sirakuze. U narednih 150 godina za kontrolu nad ostrvom se bore Francuska i Velika Britanija sukobivši se u tom periodu 14 puta. Pariskim ugovorom iz 1814.godine ostrvo Sveta Lucija je pripalo Velikoj Britaniji. Od stupanja na tlo ostrva Evropljani osnivaju profitabilne plantaže pamuka i šećera dovodeći na ostrvo robovsku radnu snagu iz Afrike. Britanci ukidaju ropstvo na ostrvu 1834.godine. Početkom 1924. narod Svete Lucije dobija pravo izbora svog predstavničkog veća. Široku autonomiju ostrvo dobija 1967. Napokon, punu nezavisnost stiče 22.februara 1979.godine kada postaje 40.član Komonvelta odnosno Britanske zajednice naroda. Na ostrvu većinu od oko 165 000 stanovnika danas  čine potomci crnih afričkih robova oko 90%. Preostali stanovnici su melezi, uglavnom mulati (5,5%), Indijanci ( oko 3% ) i Evropljani ( do 1% ). Oko 90% stanovništva su katolici, 7% protestanti i 3% anglikanci. Zvanični jezik na ostrvu je engleski ali je u upotrebi i lokalni jezik patoa ( kvejol ) koji je blizak francuskom. Najveći i ujedno glavni grad države je Kastriz u kojem živi trećina od ukupnog broja stanovnika ostrva. Površina ostrva je 619 metara kvadratnih. Pripada grupi ostrva Mali Antili u Karipskom moru. Najbliža susedna ostrva Svetoj Luciji su Martinik na severu i Sveti Vinsent na jugu

Mart 1979

13.mart 1979.
evropska unija.gif

Evropski monetarni sistem (EMS) stupa retroaktivno na snagu od 1. januara 1979. godine. Borba protiv inflacije koja je u državama EZ vodjena od sredine sedamdesetih godina je imala za posledicu usklađivanje monetarnih i ekonomskih politika. To je poslužilo kao dobra osnova za nemačko-francusku inicijativu Helmuta Šmita i Žiskara d Estena  čiji je cilj bio stvaranje Evropskog monetarnog sistema (EMS). Osnovu te inicijative činio je koncept zajedničkog mehanizma deviznog kursa. Devizne kurseve je bilo potrebno stabilizovati a stopu inflacije smanjiti. Zbog svega rečenog Evropski savet EZ donosi odluku na svom zasedanju u Bremenu o stvaranju EMS 6-7. jula 1978. godine.

14.mart 1979.
kina.gif

Najmanje 200 ljudi poginulo prilikom pada aviona tipa "trajdent" na jednu fabriku blizu Pekinga

15.mart 1979.

Britanskog ambasadora u Holandiji Ričarda Sajksa u Hagu ubili irski teroristi.

26.mart 1979.

Potpisani  sporazumi između Egipta i Izraela pozantiji kao Kemp-Dejvid sporazumi nakon više godina pregovora izmedju dveju strana pod pokroviteljstvom SAD, američkog predsednika Džimi Kartera. Po ovim sporazumima Egipat će priznati državu Izrael i to prvi iz arapskog sveta dok će Izrael za uzvrat povući svoje snage sa Sinaja koji je osvojio tokom šestodnevnog rata iz 1967. godine i vratiti ga Egiptu, obezbediti samoupravu Palestincima u Gazi i Zapadnoj Obali. Izrael će imati slobodan prolaz svojih brodova Sueckim kanalom. Normalizuju se diplomatski odnosi između dve zemlje nakon 30 godina neprijateljstava.

28.mart 1979.
sad.gif

Najgori nuklearni incident u SAD, u elektrani "Ostrvo tri milje" kod Herisburga u Pensilvaniji. Posle delimičnog topljenja jednog reaktora, radioaktivni gas je iscureo u atmosferu pa su stanovnici Herisburga evakuisani.

29.mart 1979.

Rođena srpska filmska i TV glumica Katarina Radivojević.  (Rođena: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija)

00019.jpg
30.mart 1979.

Iranci na dvodnevnom referendumu ubedljivom većinom izglasali uspostavljanje islamske republike.

31.mart 1979.
malta.gif

Posle 181 godine okončano vojno prisustvo Velike Britanije na Malti  isplovljavanjem razarača "London" iz luke u Valeti. 

April 1979

04.april 1979.

U Pakistanu obešen bivši predsednik vlade Zulfikar Ali Buto, optužen od strane režima pučiste generala Zije da je naređivao ubistva političkih protivnika. Ali Buto je oboren sa vlasti jula 1977. vojnim udarom generala Mohameda Zije ul Haka. 

Rođen australijski filmski glumac Hit Ledžer (Hitklif Endrju Ledžer). (Rođen: Pert/Australija 04.april 1979. - Umro: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 22.januar 2008.) 

00020.jpg
1979-2008
vreme.png

28

07.april 1979.

Umro  srpski teolog, filozof, pisac i arhimandrit Justin Popović (svetovno: Blagoje Popović), novokanonizovani srpski svetitelj. (Rođen: Vranje/Kraljevina Srbija/Srbija 06.april 1894. - Umro: manastir Ćelije/SFR Jugoslavija/Srbija 07.april 1979.) Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik.

00021.jpg
1894-1979
vreme.png

85

11.april 1979.

Sa vlasti svrgnut ugandski diktator Idi Amin. U glavni grad Ugande Kampalu ušle su snage pobunjenika kao i trupe susedne Tanzanije, primoravši Idija Amina da posle osam godina diktatorske vladavine pobegne u Libiju.

12.april 1979.

Na nalazištu vizantijske kulture "Medijana"  u Nišu otvoren arheološki park.

13.april 1979.

Formirana privremena vlada Ugande, dva dana posle ulaska u Kampalu, armije Tanzanije i snaga opozicije i pada diktatora Idija Amina Dade. Amin je 1971. oborio predsednika Miltona Obotea i tokom vladavine likvidirao je oko pola miliona sunarodnika. U oktobru 1978. napao je Tanzaniju, ali je bio  poražen.

15.april 1979.

U zemljotresu, sa epicentrom na jugu jadranskog primorja, koji je pogodio Crnu Goru, poginulo  više od 100 ljudi, oko 600 povređeno, a više od 80.000 ostalo bez domova.

19.april 1979.

Štampan prvi broj obnovljenog lista za decu "Neven".

Maj 1979

04.maj 1979.

Vođa britanskih konzervativaca Margaret Tačer postala prva žena premijer u istoriji Velike Britanije, nakon pobede nad laburistima na parlamentarnim izborima. Na položaju premijera bila je od 4. maja 1979. do 28. novembra 1990. godine, što je najduži mandat jednog predsednika Vlade Ujedinjenog Kraljevstva od 1827. godine. Politička filozofija i ekonomska politika "Čelične lejdi" podrazumevala je deregulaciju, posebno u finansijskom sektoru, fleksibilno tržište rada, prodaju ili zatvaranje preduzeća u državnom vlasništvu, kao i ukidanje subvencija drugima. Ostaće zabeležena kao jedna od najkontroverznijih političarki XX veka, sa podjednakim brojem onih koji je idealizuju i onih koji je osporavaju.

10.maj 1979.

Umrla srpska (jugoslovenska) filmska glumica slovenačkog porekla Italina-Ida Kravanja, poznatija kao Ita Rina, posle udaje Tamara Đorđević, najpoznatija glumica u Kraljevini Jugoslaviji, prva naša glumica koja je ušla u svetsku enciklopediju filma. (Rođena: Divača/Austro-Ugarska monarhija/Slovenija 07.jul 1907. - Umrla: Budva/SFR Jugoslavija/Crna Gora 10.maj 1979.) Pre Drugog svetskog rata igrala je niz glavnih uloga u filmovima nemačke i češke produkcije, a posle rata epizodne uloge u nekoliko domaćih filmova. Svoj debi imala je već sa 20 godina u filmovima "Dvoje ispod nebeskog svoda" i "Poslednja večera". Njenu lepotu zapazio je nemački filmski producent Ostermajer, koji je poziva u Berlin na probna snimanja. Tamo je 1926. snimila prvi film "Šta deca kriju od roditelja", a zatim je u Nemačkoj i Čehoslovačkoj snimila još desetak filmova, među kojima su najznačajniji "Erotikon" Gustava Mahatija i "A život teče dalje" sa Zvonimirom Rogozom. Odbijala je pozive da ode u Holivud. Pred rat je snimila filmove "Centrala Rio", "Velovi strasti", "Sramota" i "Fantom Durmitora", a zatim se udala za beogradskog inženjera Miodraga Đorđevića i postala Tamara Đorđević. Na platnu se pojavila ponovo tek 1960. godine u filmu Veljka Bulajića "Rat". Poslednje godine života provela je u Budvi, gde je i preminula. Neki od filmova u kojima je igrala: „Erotikon“, „Galgentoni“, „Fantom Durmitora“, „A život teče dalje“ itd.

00022.jpg
1907-1979
vreme.png

71

25.maj 1979.
sad.gif

Poginulo 273 putnika i članova posade prilikom pada aviona tipa DC-10 na čikaški aerodrom „O´Hara“, pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Ova nesreća se smatra jednom od najtežih u istoriji civilnog vazduhoplovstva SAD.

26.maj 1979.

Izrael vratio Egiptu sinajsko središte El Ariš, okupirano u ratu 1967.

29.maj 1979.
sad.gif

Umrla američka filmska glumica kanadskog porekla Meri Pikford, zvezda nemog filma. (Rođena: Toronto/Kanada 08.april 1892. - Umrla: Santa Monika/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 29.maj 1979.) Sa Čarlijem Čaplinom osnovala je 1919. filmsku kompaniju „Junajted Artist Korporejšn“. Neki od filmova u kojima je igrala: „Dobri mali đavo“, „Devojka od juče“, „Jedna mala bogata devojka“, „Polijana“, „Gaučo“, „Koketa“ itd.

1892-1979
vreme.png

87

Jun 1979

07-10.jun 1979.
evropska unija.gif

Održani prvi opšti i neposredni evropski izbori za Evropski parlament EZ u tadašnjih devet zemlja članica. Po prvi put u istoriji građani Evropske zajednice su mogli naposredno da utiču na uobličavanje evropske politike. O Evropi se više nije razgovaralo samo za pregovaračkim stolom već su akteri evropske politike od tog trenutka morali računati u većoj meri na želje građana Evrope.

11.jun 1979.
sad.gif

Umro američki filmski glumac Marion Majkl Morison, poznat kao Džon Vejn, koji je igrao uglavnom u vesternima, tumačeći likove pravdoljubivih i usamljenih junaka. (Rođen: Vinterset/Ajova/Sjedinjene Američke Države 26.maj 1907. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 11.jun 1979.)  Filmovi: "Veliko suđenje", "Poštanska kola", "Dugo putovanje kući", "Rio Grande", "Pesak Ivo Džime", "Miran čovek", "Crvena reka", "Tragači", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Rio Bravo", "Eldorado", "Alamo".

1907-1979
vreme.png

72

16.jun 1979.

Pod optužbom za korupciju, pogubljen general Igracijus Kutu Ačempong, vojni upravljač Gane od 1972. do 1979.

18.jun 1979.
sssr.png
sad.gif

U Beču potpisan sporazum SALT 2 kojim su se Sovjetski Savez i SAD obavezali da ograniče strateško nuklearno naoružanje. Sporazum su potpisali predsednici dve supersile Leonid Brežnjev i Džimi Karter.

Jul 1979

11.jul 1979.
sad.gif

Američka vasionska stanica „Skajlab“ se nakon šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.

12.jul 1979.
kiribati.gif

Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.

15.jul 1979.
urugvaj.gif

Umrla urugvajska književnica Huanita Fernandes Morales, poznatija kao Huana Fernandes de Ibarbourou, jedna od najistaknutijih liričarki Južne Amerike, poznata i kao "Huana Amerike". (Rođena: Melo/Urugvaj 08.mart 1892. - Umrla: Montevideo/Urugvaj 15.jul 1979.) Neka od dela: zbirke stihova "Dijamantski jezici", "Divlji koren", "Ruža vetrova", "Izgubljena", "Romanse sudbine" itd.

00025.jpg
1892-1979
vreme.png

87

16.jul 1979.
irak.gif

Sadam Husein preuzeo dužnost predsednika Iraka.

17.jul 1979.
nikaragva.gif

Diktator Nikaragve Anastasio Somosa dao ostavku i pobegao iz zemlje da bi potom vlast preuzeo levičarski Sandinistički pokret Danijela Ortege.

17-20.jul 1979.
evropska unija.gif

Održano prvo zasedanje neposredno izabranih članova Evropskog parlamenta EZ nakon opštih neposrednih evropskih izbora održanih od 7. do 10. juna 1979. godine, konstituisan je Evropski parlament (EP) na čije čelo dolazi Simon Vejl kao prva predsednica.

19.jul 1979.

Umro doajen jugoslovenskog radio-novinarstva, novinar, urednik Radio Beograda i sportski radnik Radivoje-Raća Marković. (Rođen: Majur kod Šapca/Kraljevina Srbija/Srbija 29.januar 1909. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 19.jul 1979.) Marković je završio Pravni fakultet u Beogradu. Novinarstvom se bavio od 1932. U Radio Beogradu je proveo više od četiri decenije, kao radio-reporter i urednik. Prvi sportski prenos imao je 1. decembra 1937, kada se javio sa fudbalske utakmice gradskih reprezentacija Beograda i Zagreba. Svoju univerzalnost dokazao je prenoseći parade u Beogradu, postavši svojevrsni rekorder. Najduži prenos u novinarskoj karijeri ostvario je 1945. kada je sa parade izveštavao neprekidno 7 časova i 36 minuta. Njegov poklič "Gol, gol, gol!", izdvojen iz prenosa utakmice Svetskog prvenstva u Švedskoj između Jugoslavije i Paragvaja i postao je simbol emisije „Vreme sporta i razonode“. Marković je objavio 12 knjiga, među kojima su najzapaženije putopisne. Kao urednik i pedagog vaspitavao je generacije mladih novinara, učeći ih tajnama teškog i odgovornog posla, da vole sport i afirmišu ono što je u sportu najlepše.

00026.jpg
1909-1979
vreme.png

70

29.jul 1979.
nemačka.gif

Umro nemački politički filozofsociolog i teoretičar društva i jedan od osnivača Frankfurtske škole Herbert Markuze. (Rođen: Berlin/Nemačko carstvo/Nemačka 19.jul 1898. - Umro: Štarnberg/Zapadna Nemačka/Nemačka 29.jul 1979.) Kao izbeglica iz nacističke Nemačke od 1934. živeo je u SAD. Razvio je oblik neomarksizma koji se u velikoj meri zasnivao na učenjima Hegela i Frojda. Postao je čuven šezdesetih godina dvadesetog veka kao vodeći mislilac nove levice i guru studentskog pokreta. Opisao je razvijeno industrijsko društvo kao sveobuhvatan sistem represije koji je ugušio raspravu i apsorbovao opoziciju. On nije polagao nade u proletarijat već u marginalizovane grupe poput studenata, etničkih manjina i žena kao i u zemlje Trećeg sveta.

00027.jpg
1898-1979
vreme.png

81

Avgust 1979

15.avgust 1979.
sssr.png

Poginulo 173 ljudi, svi putnici i članovi posade dva aviona sovjetske kompanije „Aeroflot“ koji su se sudarili iznad Ukrajine.

19.avgust 1979.
sssr.png

Ruski kosmonauti Vladimir Ljakov i Valerij Rjumin vratili  se na Zemlju vasionskim brodom "Sojuz 34" posle rekordnih 175 dana u svemiru.

23.avgust 1979.
sssr.png
sad.gif

Prvak Boljšoj baleta Aleksandar Godunov zatražio i dobio politički azil u SAD.

Septembar 1979

11.septembar 1979.
angola.gif

Umro angolski državnik i pisac Agostino Neto, prvi predsednik Angole, lekar po profesiji, predvodnik borbe za oslobođenje te afričke zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975. (Rođen: Katete/Portugalska zapadna Afrika/Angola 17.septembar 1922. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 11.septembar 1979.) Zbog borbe za nezavisnost Angole, od 1951. više puta je hapšen, a od 1962. bio je na čelu Narodnog pokreta za oslobođenje Angole.

00028.jpg
1922-1979
vreme.png

56

20.septembar 1979.

Vladara Centralnoafričkog carstva Žana Bedela Bokasu oborio njegov rođak, bivši predsednik David Dako, čime je ta zemlja ponovo postala republika. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka a 1976. proglasio je sebe za cara. Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji i rasipanju državne imovine.

29.septembar 1979.
elvatorijalna gvineja.gif

Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema, zbačen s vlasti u avgustu 1979. streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".

Oktobar 1979

01.oktobar 1979.
sad.gif

Zona Panamskog kanala  posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

21.oktobar 1979.

Počelo emitovanje emisije "Ozon" (Omladinsko zabavište obično nedeljom) Programa 202 Radio Beograda, autor i prvi voditelj Vladimir Jevtović.

26.oktobar 1979.

Predsednika Južne Koreje Park Čung Hija ubio šef njegove bezbednosti Kim Je Kju.

Novembar 1979

04.novembar 1979.
sad.gif

Islamski studenti u Teheranu okupirali ambasadu SAD, čija su 52 službenika potom 444 dana držali kao taoce, tražeći izručenje zbačenog šaha Reze Pahlavija, koji se u to vreme nalazio u bolnici u Kairu neizlečivo bolestan.

11.novembar 1979.
sad.gif

Umro američki kompozitor ruskog porekla Dimitri Tjomkin, izuzetan autor filmske muzike i dobitnik više Oskara. (Rođen: Kremenčug/Ruska Imperija/Ukrajina 10.maj 1894. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 11.novembar 1979.) Neki od filmova za koje je komponovao muziku: „Gospodin Smit ide u Vašington“, „Samo anđeli imaju krila“, „Senka sumnje“, „Dvoboj na suncu“, „Div“, „Starac i more“, „Rio Bravo“, „Tačno u podne“, „Čajkovski“ itd.

00029.jpg
1894-1979
vreme.png

85

14.novembar 1979.

U provinciji Korasan na istoku Irana u zemljotresu poginulo najmanje 385 ljudi.

20.novembar 1979.
saudijska arabija.gif

Oko 300 naoružanih šiitskih pobunjenika upalo u veliku džamiju u Meki, odakle ih je uz veliko krvoproliće 4. decembra 1979. isterala saudijska armija

24.novembar 1979.
evropska unija.gif

Poletela evropska svemirska letelica "Arijana".

26.novembar 1979.
saudijska arabija.gif

Poginulo svih 156 putnika i članova posade prilikom pada pakistanskog putničkog aviona „Boing 707“ u Saudijskoj Arabiji.

28.novembar 1979.

Novozelandski avion "DC-10" udario u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživeo niko od 257 putnika i članova posade.

Decembar 1979

12.decembar 1979.

Otkriven spomenik Đorđu Petroviću Karađorđu na vračarskom platou u Beogradu

kolumbija.gif

Poginulo 600 ljudi, a oko 80.000 ostalo bez krova nad glavom u zemljotresu koji je pogodio kolumbijski lučki grad Tumako.

22.decembar 1979.
sad.gif

Umro američki filmski producent Daril Frensis Zanuk, koji je 1933. bio jedan od osnivača filmske kompanije „20th Century Fox“. (Rođen: Vahu/Nebraska/Sjedinjene Američke Države 05.septembar 1902. - Umro: Palm Springs/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 22.decembar1979.) Bio je producent niza značajnih filmova: „Plodovi gneva“, „Sve o Evi“, „Viva Zapata!“, „Koreni neba“, „Mladi gospodin Linkoln“ itd.

00030.jpg
1902-1979
vreme.png

77

24.decembar 1979.
sssr.png

rat u avganistanu

Započela sovjetska vojna intervencija u Avganistanu. U vreme hladnog rata koji je vođen između dveju super sila SAD i SSSR-a  i njihovih saveznika,  građanski sukobi unutar mnogih država širom sveta su korišćeni i za njihov međusobni rat preko posrednika tj. zavađenih frakcija. I Avganistan je doživeo istu sudbinu. Najpovoljniji period svestranog razvoja ova država je doživela za vreme 40-godišnje vladavine kralja Zahir Šaha u periodu od 1933. do 1973. godine. U to vreme država je uspevala da balansira između interesa dveju hladnoratovskih strana ne pridružujući se ni jednoj već pripadajući nesvrstanim zemljama i sarađujući sa svima. To je bilo od posebne važnosti za ovu zemlju zbog njenog geostrateškog i geopolitičkog položaja i značaja za velike sile tokom čitave istorije i koju nazivaju  «Raskrsnicom Centralne Azije». Jačanjem ekstremnih levih struja u zemlji i nakon uspostavljanja socijalističke republike, dolazi do tešnjeg povezivanja sa Sovjetskim Savezom. Na takav razvoj situacije nisu blagonaklono gledale Sjedinjene Američke Države. Tadašnja američka administracija na čelu sa predsednikom Džimijem Karterom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Zbignjevim Bžežinskim svesrdno finansijski, oružijem i obukom pomažu konzervativne antikomunističke snage u Avganistanu, mudžahedine preko pakistanskih obaveštajnih službi. Iako suočeni ratom protiv konzervativnih snaga u zemlji, levičari nisu bili jedinstveni ni među sobom. U međusobnom sukobu frakcije koju je predvodio prvi socijalistički predsednik Taraki i frakcije na čijem čelu je bio Hafizulah Amin, gine Taraki koji je po uspostavljanju vlasti sklopio ugovor o saradnji i prijateljstvu sa SSSR-om po dolasku na vlast 1978. godine. Hafizulah Amin kao premijer zemlje pokušava da dobije pomoć SAD i Pakistana ali u tome ga sprečava invazija sovjetskih trupa. Tri dana kasnije 27. decembra Amin i mnogobrojne njegove pristalice bivaju pogubljene. Rat u Avganistanu je počeo.

27.decembar 1979.
sssr.png

rat u avganistanu

Pogubljen predsednik Avganistana Hafizulah Amin u državnom udaru podržanom od strane sovjetskih vojnih snaga koje su tri dana ranije ušle u Avganistan i tako otpočele prvu vojnu intervenciju Sovjetskog Saveza izvan zemalja država članica Varšavskog pakta.

1980

Januar 1980

01.januar 1980.
italija.gif

Umro italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. (Rođen: Faenza/Kraljevina Italija/Italija 09.februar 1891. - Umro: Rim/Italija 01.januar 1980.) Centralna figura italijanske levice od dvadesetih do šezdesetih godina XX veka. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio član Komiteta za odbranu Madrida, kao i politički komesar divizije ovog grada. Tokom II svetskog rata, Gestapo ga je uhapsio u Francuskoj. Neposredno po oslobođenju svoje zemlje, postao je generalni sekretar Komunističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi Italije, nekoliko meseci i šef diplomatije, takođe i potpredsednik u vladi levog centra 1963. Neka od njegovih pisanih dela: „Istorija četiri godine 1919-1922“, „Šest godina građanskog rata u Italiji“, „Istorija klasne borbe u Italiji“, „Zločin fašizma u Africi 1936“ itd.  

00031.jpg
1891-1980
vreme.png

88

02.januar 1980.

U Velikoj Britaniji počeo prvi nacionalni štrajk metalaca nakon 54 godine. Pre ovog, štrajk ove masovnosti je održan 1926.

03.januar 1980.

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito primljen u klinički centar u Ljubljani.

05.januar 1980.
sssr.png
sad.gif

SAD uvode sankcije prema SSSR-u zbog njegove invazije na Avganistan koja je počela 24.decembra 1979. godine.

27.januar 1980.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik, novinar, književni i pozorišni kritičar jevrejskog porekla Eli Finci. (Rođen: Sarajevo/Austro-Ugarska monarhija/Bosna i Hercegovina 28.mart 1911. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 27.januar 1980.) Posle Drugog svetskog rata bio je direktor „Borbe“, „Nolita“, Jugoslovenske knjige, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa „Književnost“. Neka od dela: pozorišne kritike u zbirkama „Više i manje od života I-V“, „Stvarnost i iluzije“, studija „Deni Didro“, ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skerliću, Branimiru Ćosiću, Marinu Držiću itd.

00033.jpg
1911-1980
vreme.png

68

Februar 1980

03.februar 1980.

Predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu amputirana noga u kliničkom centru u Ljubljani, pošto nije uspela operacija na krvnim sudovima.

04.februar 1980.

Umro srpski (jugoslovenski) slikar Stojan Aralica, majstor sa izrazitim osećajem za boju, član Srpske akademije nauka i umetnosti. (Rođen: Otočac/Austro-Ugarska monarhija/Hrvatska 24.decembar 1883. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 04.februar 1980.) Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju, dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj apstrakciji.   

00032.jpg
1883-1980
vreme.png

96

22.februar 1980.

Izraelska vlada donela odluku o puštanju u opticaj nove nacionalne valute šekela, koji je zamenio izraelsku funtu.

Umro austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. (Rođen: Pehlarn/Austro-Ugarska monarhija/Austrija 01.mart 1886. - Umro: Montre/Švajcarska 22.februar 1980.) Tokom Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame „Ubica, mada žena“, „Trnov žbun u plamenu“, pisane su ekspresionističkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

00034.jpg
1886-1980
vreme.png

93

26.februar 1980.

Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje između dve zemlje.

Mart 1980

03.mart 1980.

Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivo dobio prve slobodne izbore u Rodeziji, kasnije nazvanoj Zimbabve, i ubrzo formirao prvu većinski crnačku vladu.

Francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten, prvi put, u zvaničnoj formi, priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje u razgovoru sa državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva

06.mart 1980.

Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar postala prva žena član Francuske akademije

14.mart 1980.
sad.gif

U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo 87 ljudi, uključujući 14 članova američkog bokserskog tima.

18.mart 1980.
nemačka.gif

Umro nemački filozof Erih From. (Rođen: Frankfurt na Majni/Nemačko carstvo/Nemačka 23.mart 1900. - Umro: Muralto/Švajcarska 18.mart 1980.) Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Neka od dela: "Bekstvo od slobode", "Čovek za sebe", "Zdravo društvo", "Veština voleti", "Zen-budizam i psihoanaliza", "Anatomija ljudske destruktivnosti", "Misija Zigmunda Frojda", "Marksova koncepcija čoveka", "Čovekovo srce", "Bićete kao bogovi" itd.

00035.jpg
1900-1980
vreme.png

79

23.mart 1980.
nemačka.gif

U Zapadnoj Nemačkoj osnovana politička stranka "Zeleni pokret" u sklopu novog globalnog fenomena borbe za zaštitu prirode.

24.mart 1980.
salvador.gif

U El Salvadoru ubijen arhiepiskop San Salvadora Oskar Arnulfo Romero i Galdames, najglasniji kritičar ponašanja salvadorskih vojnih vlasti pod uticajem SAD. Arhiepiskop je ubijen dok je držao govor u crkvi.

27.mart 1980.
evropska unija.gif

Savet Evrope je osnovao grupu «Pompidu» koja predstavlja multidisciplinarni forum za ministarsku saradnju u borbi protiv droge i prodaje ljudi.

Prilikom potonuća naftne platforme "Aleksander Kiland" u norveškom sektoru Severnog mora, poginulo 147 ljudi.

28.mart 1980.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac  Milan Ajvaz. (Rođen: Srpski Krstur/Austro-Ugarska monarhija/Srbija 17.mart 1897. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 28.mart 1980.)

00036.jpg
1897-1980
vreme.png

83

31.mart 1980.
sad.gif

Umro afroamerički atletičar Džesi Ovens, jedan od najvećih sportista XX veka, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936 - pobedama na 100 i 200 metara, u štafeti 4x100 metara i skoku u dalj. (Rođen: Okvil/Alabama/Sjedinjene Američke Države 12.septembar 1913. - Umro: Tuson/Arizona/Sjedinjene Američke Države 31.mart 1980.) Nacistički vođa Adolf Hitler povukao se tada iz počasne lože pretpostavlja se da bi izbegao rukovanje sa Ovensom.

00037.jpg
1913-1980
vreme.png

66

April 1980

07.april 1980.
sad.gif

SAD prekinule diplomatske odnose sa Iranom.

12.april 1980.
liberija.gif

U vojnom udaru pod vođstvom narednika Semjuela Doa ubijen predsednik Liberije Vilijam Tolbert. Do je potom suspendovao ustav, proglasio se predsednikom i naredio streljanje 13 najviših predstavnika bivšeg režima.

15.april 1980.

Umro francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma, koji je 1964. odbio Nobelovu nagradu za književnost. (Rođen: Pariz/Francuska 21.jun 1905. - Umro: Pariz/Francuska 15.april 1980.) Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za nacionalnu slobodu naroda Indokine i Alžira (francuske kolonije) i odupirući se suprotnim tendencijama u Francuskoj. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi "angažovane literature". Bavio se problemima slobode, izbora i neizbežnosti angažovanja i odgovornosti pisca i čoveka. Nezavisni mislilac i angažovani pisac i teoretičar, osnivač je čuvene revije "Moderna vremena". Poznata je njegova filozofska rasprava "Biće i ništavilo", kao i delo "Kritika dijalektičkog uma", u kome je marksizam označio kao "filozofiju našeg doba". Sartrova beletristička proza ilustruje njegove filozofske poglede.  Dela: filozofski spisi "Biće i ništavilo", "Imaginarno", "Egzistencijalizam je humanizam", "Kritika dijalektičkog uma", romani "Mučnina", "Putevi slobode", drame "Prljave ruke", "Nesahranjeni mrtvaci", "Đavo i gospod bog", "Iza zatvorenih vrata", "Bludnica dostojna poštovanja", "Zatočenici iz Altone", eseji "O Bodleru", "Šta je književnost", autobiografija "Reči".

00038.jpg
1905-1980
vreme.png

74

18.april 1980.

Južna Rodezija pod nazivom Zimbabve postala 50-ta nezavisna zemlja Afrike.

25.april 1980.
sad.gif

Misija američkih komandosa, koja je trebalo da spase u Teheranu 53 člana ambasade SAD, pretvorene u taoce, propala u iranskoj pustinji, posle pogibije osam Amerikanaca u sudaru helikoptera s avionom.

Poginulo svih 146 putnika i članova posade danskog "Boinga 727", koji je udario u planinu oko 30 kilometara južno od aerodroma "Los Rodeos" u Španiji. Avion je čarter letom prevozio britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife.

29.april 1980.

Umro engleski filmski režiser Alfred Hičkok, koji se proslavio filmovima kriminalističkog žanra i strave. (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 13.avgust 1899. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 29.april 1980.) Svetsku slavu Hičkok je stekao majstorstvom u domenu kriminalističkog žanra. Nijedan režiser nije tako sigurno vladao žanrom trilera. Svi koji su se posle njega time bavili stvarali su, hteli oni to ili ne, pod njegovim uticajem. Sa četrdesetak filmova, od kojih se desetak nalazi u samom vrhu kritičkih izbora za najbolje filmove veka, Hičkok uživa ugled jednog od onih vrhunskih autora koji su unapredili jezik filmske umetnosti. Bio je majstor filmske montaže, napetosti, ambijenta... Najviše uspeha kod publike imali su njegovi filmovi: “Nevolje s Harijem“, “Vrtoglavica“, “Pravac sever – severozapad“, “Psiho“, “Ptice“, “Čovek koji je suviše znao“, “Pozovi M radi ubistva“,“ Rebeka i Slučaj Paradin“.

1899-1980
vreme.png

80

Maj 1980

04.maj 1980.

Umro doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. (Rođen: Kumrovec/Austro-Ugarska monarhija/Hrvatska 07.maj 1892. - Umro: Ljubljana/SFR Jugoslavija/Slovenija 04.maj 1980.) Upravljao je Jugoslavijom 35 godina. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25.maj 1892.godine, koji je proslavljan u skladu sa jakim kultom ličnosti koji je sistemski građen tokom njegove vladavine. Kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu i između ostalog u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915. godine, posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca se vratio krajem oktobra 1920. kada je postao član Komunističke partije, a 1937. njen generalni sekretar, voljom Staljina, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića. Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi u vreme kada je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Osim borbe protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju tokom i nakon rata. U zanosu revolucionarne „pravde“ nestale su na desetine hiljada nekomunista – pod maskom „borbe protiv saradnika okupatora“ – čime je u stvari nepovratno uništen čitav građanski sloj. Odbio je Staljinov pritisak 1948. nakon čega je decenijama dobijao značajnu vojnu i finansijsku pomoć (vojnu pomoć od sredine pedesetih) od SAD. Bio je jedan od osnivača Pokreta nesvrstavanja, što je u tadašnjim  međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. U unutrašnjoj politici je ostavio ustrojstvo koje je na kraju razorilo Jugoslaviju devedesetih godina XX veka, uspostavljeno ustavom iz 1974.godine.

00040.jpg
1892-1980
vreme.png

87

18.maj 1980.
južna koreja.gif

Stotine hiljada ljudi preuzelo kontrolu nad južnokorejskim gradom Kvangdžu, posle nereda u kojem su jedinice vojne hunte ubile najmanje 200 prodemokratskih demonstranata.

sad.gif

Stvoren oblak pepela dug 4 000 i širok 1 600 kilometara, erupcijom vulkana u državi Vašington na zapadu SAD.

20.maj 1980.

U Kvebeku  na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.

Jun 1980

01.jun 1980.
sad.gif

Počela sa radom američka televizijska stanica Cable News Network (CNN).

05.jun 1980.
italija.gif

Umro italijanski političar Đorđo Amendola, jedan od osnivača moderne Italije, član najužeg rukovodstva Komunističke partije Italije. (Rođen: Rim/Kraljevina Italija/Italija 21.novembar 1907. - Umro: Rim/Italija 05.jun 1980.) Osuđen je 1932. na pet godina progonstva, koje je proveo u Tunisu uređujući jedan antifašistički list. S prvacima ostalih većih italijanskih partija potpisao je 1941. u Marselju antifašistički pakt koji je postao osnova Komiteta za nacionalno oslobođenje Italije u kojem je bio predstavnik komunista. Sa Alesandrom Pertinijem rukovodio je u Drugom svetskom ratu pokretom otpora. Jedan je od ideologa evrokomunizma i pobornik "istorijskog kompromisa" komunista i demokratskih snaga. Dela: "Demokratija u Mesođornu", "Radnička klasa i demokratski program".

00041.jpg