top of page

1955 - 1956

1955

Januar 1955

02.januar 1955.
panama.gif

Ubijen panamski predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon. Nasledio ga je prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado. Gisado je bio na vlasti manje od dve nedelje pošto je oboren pod optužbom da je učestvovao u zaveri koja je prethodila ubistvu Remona.

25.januar 1955.
sssr.png
nemačka.gif
Flag_of_the_NSDAP_(1920–1945).svg.png

Sovjetski Savez  formalno okončao ratno stanje sa Nemačkom.

Februar 1955

08.februar 1955.
sssr.png

Sovjetski predsednik vlade Georgij Maljenkov prinuđen da podnese ostavku, a na položaju predsednika vlade nasledio ga je Nikolaj Bulganjin.

24.februar 1955.

Rođen kompjuterski mag, jedan od osnivača kompanije Epl (Apple) Stiv Džobs. (Rođen: San Francisko/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 24.februar 1955. - Umro: Palo Alto/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 05.oktobar 2011.)  Rođen je u San Francisku od majke Amerikanke i oca Sirijca, tada studenata. Nedelju dana po rođenju dat je na usvajanje. Usvojio ga je bračni par Džobs, i dao mu ime Stiv Pol Džobs. Njegovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili kćerku Monu Simpson, spisateljicu, koju je Džobs upoznao tek kad je odrastao. Brak njegovih bioloških roditelja se kasnije raspao. Džobs nije prihvatio naziv „usvojitelji“ za bračni par Džobs i smatra ih svojim jedinim roditeljima. Džobs je bio jedan od simbola informatičke revolucije. Još kao srednjoškolac počeo je da se bavi računarskim tehnologijama a studije je napustio potpuno razočaran. U prvi posao ušao je sa svega 1 000 dolara kapitala i već tokom prve godine rada njegova kompanija inkasirala je oko 140 miliona dolara. Bio je  jedno vreme rukovodilac Piksara sve dok nije bio prodat Dizniju. Takođe je jedan od najvećih deoničara Diznija i član Diznijeve uprave. Smatran je jednom od vodećih ličnosti u industriji računara i zabave. Zajedno sa suosnivačem Epla Stivom Voznijakom doprineo je širenju popularnosti ličnih računara u kasnim sedamdesetim godinama 20. veka. Početkom osamdesetih, Džobs je prvi uočio komercijalni potencijal grafičkog korisničkog okruženja i miša. Nakon što je izgubio kontrolu u upravi Epla 1985. godine, Džobs je osnovao firmu Nekst (engl. NeXT), koja se bavila računarskim platformama specijalizovanim za visoko obrazovanje i poslovnu primenu. Kada je 1997. godine Epl kupio Nekst, Džobs se vratio u preduzeće koje je osnovao da bi obavljao funkciju generalnog direktora sve do povlačenja i smrti 2011. godine.

unnamed.jpg
1955-2011
vreme.png

56

Mart 1955

11.mart 1955.
gettyimages-1297761711-612x612.jpg

Umro škotski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. (Rođen: Darvel/Škotska/Ujedinjeno Kraljevstvo 06.avgust 1881. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 11.mart 1955.) Bio je sin farmera, koji dobivši nasledstvo odlučuje da studira medicinu. U svom radu najviše vremena posvetio je proučavanju bakterija pokušavajući da otkrije prirodno sredstvo protiv njihovog rasta. Supstancu je tražio čak i u suzama, pljuvački i sluzi. 1922. godine je doživeo prvi uspeh, napravivši prirodni enzim Rysozym. 1928. otkriva bakterije stafilokokusa, a potom i penicilin. Potpuno slučajno ostavivši ove bakterije izložene na vazduhu, po povratku sa odmora otkriva njihovu infekciju penicilliumom. Upravo na osnovu razvijene plesni na njima dolazi do svog senzacionalnog otkrića da penicillium uništava bakterije stafilokokusa. Zahvaljujući tom otkriću Fleming će izolovati antibiotik penicilin koji će spasiti milione ljudskih života. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kad su ga britanski fiziolog i biohemičar Ernst Boris Čejn i australijski lekar Hauard Volter Flori primenili u lečenju infekcija. Fleming je 1945. s njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.

070.jpg
1881-1955
vreme.png

73

April 1955

05.april 1955.

Britanski premijer Vinston Čerčil podneo ostavku, okončavši dugu političku karijeru koja je, uz uspone i padove, trajala od početka XX veka. Na položaju premijera i šefa Konzervativne stranke nasledio ga je šef diplomatije Entoni Idn.

07.april 1955.

Umrla američka filmska glumica Teodosija Gudmen, poznata kao Teda Bara, prvi "vamp" u istoriji kinematografije. (Rođena: Sinsinati/Ohajo/Sjedinjene Američke Države 29.jul 1885. - Umrla: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 07.april 1955.)  Bila je američka glumica nemog filma i pozorišta. Bara je rođena kao Teodosija Ber Gudman u Avondejlu u Sinsinatiju. Ime je dobila po ćerki potpredsednika SAD Arona Bera. Njen otac je bio Bernard Gudman (1853–1936), prosperitetni jevrejski krojač iz Poljske a majka, Polin Luiz Fransoaz (1861–1957), rođena u Švajcarskoj. Nakon što se preselila u Njujork 1908. godine, debitovala je na Brodveju iste godine u filmu Đavo. Bara je bila jedna od popularnijih glumica epohe nemog filma i rani seks simbol kinematografije. Njene fatalne uloge donele su joj nadimak „Vamp“ (skraćenica od vampir, što u ovom slučaju označava zavodljivu ženu). Studiji su promovisali fiktivnu ličnost za Baru kao ženu rođenu u Egiptu zainteresovanu za okultizam. Bara je snimila više od 40 filmova između 1914. i 1926. godine, ali većina je izgubljena, pošto je uništena u požaru u trezoru Foksa 1937. godine. Nakon udaje za Čarlsa Brabina 1921, snimila je još dva igrana filma, a zatim se povukla iz glume 1926. Nikada se nije pojavila u zvučnom filmu. 7. aprila 1955. godine, nakon dužeg boravka u kalifornijskoj luteranskoj bolnici u Los Anđelesu, Bara je umrla od raka stomaka.

071.jpg
1885-1955
vreme.png

69

09.april 1955.
srbija.gif
crna gora.gif

Rođen  srpski i crnogorski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac i producent  Milutin - Mima Karadžić. (Rođen: Bijelo Polje/FNR Jugoslavija/Crna Gora) Dečačke dane, mladost, osnovnu i srednju školu završio je u Nikšiću, u gradu u kojem je živela njegova porodica. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića. Bio je stalni član Pozorišta Atelje 212 od 1986. do 2013. godine. Osnivač je produkcijske kuće MMproduction u Budvi u Crnoj Gori. U dosadašnjoj karijeri je odigrao brojne uloge, kako u pozorištu, tako i na filmu. Mnogi ga pamte po brojnim ulogama policajaca, a mlađim generacijama je poznat kao Vojin Čađenović iz serije „M(j)ešoviti brak“, Sava Bačić iz serije „Budva na pjenu od mora“ ili Mašan Čerović iz serije „Komšije“.

072.jpg
18.april 1955.
nemačka.gif
švajcarska.gif

Umro Albert Ajnštajn najistaknutiji teoretičar fizike XX veka, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921.godine. (Rođen: Ulm/Kraljevina Virtemberg/Nemačko carstvo/Nemačka 14.mart 1879. - Umro: Prinston/Nju Džersi/Sjedinjene Američke Države 18.april 1955.)  Rođen je u jevrejskoj familiji, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg u Nemačkoj. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić, čiji doprinos njegovom delu nije poptuno rasvetljen. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909. a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933. posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Neka od njegovih dela: „Osnovi opšte teorije relativnosti“, „O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti“, „Značenje relativnosti“, „Evolucija fizike“, „Moja slika sveta“ itd.   

073.jpg
1879-1955
vreme.png

76

18-24.april 1955.
kako_drzave_i_kontinenti_zaista_izgledaju_na_mapi_11_260486960.jpeg
monako.gif

Održana Bandungška afroazijska konferencija 29 zemalja – potvrđeni principi dekolonizacije i stvaranje asocijacije zemalja „trećeg sveta“. Afroazijska konferencija je održana u indonežanskom gradu Bandung. Predstavnici 29 država su potvrdili principe dekolonizacije i stvaranje zemalja „trećeg sveta“ kao alternativu ideološki suprostavljenim blokovima.

Maj 1955

05.maj 1955.
nato.gif
nemačka.gif

Zapadni saveznici obnovili suverenitet Zapadne Nemačke i primili je u NATO.

14.maj 1955.
Warsaw_Pact_Logo.svg.png

Zaključen Varšavski ugovor kojim je stvaren vojnopolitički savez evropskih socijalističkih država sem Jugoslavije. Stvoren je vojni blok koji će biti protivteža NATO paktu. Na čelu saveza se nalazio SSSR koji je praktično imao vlast nad svim ostalim državama satelitima i to Albanijom koja se povukla iz saveza 1968. godine, DR Nemačkom koja se povukla nakon ujedinjenja sa SR Nemačkom 1990. godine, Poljskom, Čehoslovačkom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.

15.maj 1955.
sssr.png
austrija.gif
francuska.gif

U Beču potpisan Austrijski državni ugovor kojim je obnovljena nezavisnost Austrije. Ugovorom su Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska obnovile nezavisnost Austrije u granicama od 1. januara 1938, čime je okončana desetogodišnja saveznička okupacija te zemlje koja je u Drugom svetskom ratu bila deo Trećeg rajha i čije je stanovništvo u ogromnoj većini svesrdno podržavalo nacizam i prisajedinjenje Nemačkoj. Ugovor je sadržao niz zaštitnih odredaba za nacionalne manjine u Austriji, kojih se Beč nije uvek dosledno pridržavao, a i obaveza o "večnoj neutralnosti Austrije" pokazala se kao relativna kategorija.

26.maj 1955.
sssr.png

U prvu službenu posetu Jugoslaviji posle 1948. i kampanje Informbiroa doputovala sovjetska delegacija na čelu sa Nikitom Hruščovom. U Beograd je nakon zahlađenja odnosa između SSSR-a i Jugoslavije 1948. godine, doputovala državno-partijska delegacija s prvim sekretarom Centralnog komiteta sovjetske Komunističke partije Nikitom Hruščovom na čelu. Razgovori u Beogradu i na Brionima završeni su potpisivanjem "Beogradske deklaracije" u kojoj su sadržani principi odnosa dveju država.

Jun 1955

01.jun 1955.
srbija.gif

Počelo emitovanje emisije "Dobro jutro, deco" na programu Radio Beograda.

02.jun 1955.
sssr.png

Jugoslovenski i sovjetski lideri Josip Broz i Nikita Hruščov potpisali Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948. Dve zemlje su izrazile privrženost principima miroljubive koegzistencije i razvijanju svestrane saradnje na ravnopravnim osnovama.

11.jun 1955.
francuska.gif

Na automobilskoj trci "24 sata Le Mana" poginulo 80 i povređeno više od 100 posmatrača posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledalište.

21.jun 1955.
francuska.gif

Rođen  francuski bivši fudbaler i selektor reprezentacije Mišel Fransoa Platini, bivši predsednik UEFA. (Rođen: Žef/Francuska) Jedini je igrač koji je uspeo da tri godine zaredom osvoji titulu Najboljeg fudbalera Evrope, a 1999. je izabran za sedmog najboljeg fudbalera u 20. veku u izboru IFFHS. Platini je bio član reprezentacije Francuske koja je osvojila Evropsko prvenstvo u fudbalu 1984, na kom je Platini bio najbolji igrač i strelac. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima u fudbalu 19781982. i 1986, stigavši do polufinala u poslednja dva. Platini, Alen ŽiresLuj Fernandez i Žan Tigana su činili „magični kvadrat“, grupu igrača koja je činila okosnicu reprezentacije Francuske tokom 1980-ih. Bio je poznat kao dobar izvođač slobodnih udaraca, kao što je pokazao brojnim golovima iz teških uglova u dresu reprezentacije i Juventusa, u kom je Platini igrao pet godina i osvojio većinu svojih klupskih trofeja. Platini je imenovan Vitezom Legije časti 29. aprila 1985, a Oficir je postao 1988. Bio je selektor francuske reprezentacije četiri godine i koorganizator Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj. Takođe je bio predsednik Tehničkog i razvojnog komiteta FIFA i potpredsednik Fudbalskog saveza Francuske.

074.jpg

Jul 1955

08.jul 1955.
srbija.gif

Rođena  srpska pozorišna, filmska i TV glumica Vladislava - Vladica Milosavljević. (Rođena: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Ostvarila je zapažene uloge u brojnim domaćim filmovima, od kojih se mogu istaći filmovi "Samo jednom se ljubi", "Variola vera", "Ivan". Diplomirala 1979. godine u klasi profesora Predraga Bajčetića na Fakultetu dramskih umetnosti. Članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1980. godine. Ćerka je glumca Dragoljuba Gule Milosavljevića. Zanimljivo je da je Vladislava snimila prvi triler u bivšoj Jugoslaviji sa Irfanom Mensurom i Enom Begović.

075.jpg
11.jul 1955.
nemačka.gif

Osnovana Zapadno-nemačka obaveštajna služba – BND. Američka obaveštajna agencija - CIA nakon svog utemeljenja 1947. godine, kada je objedinila rad svih američkih obaveštajnih službi u započetom hladnom ratu, imala je prevashodni cilj borbu protiv komunizma. Osnovna deviza ove agencije bila je zaustaviti širenje, potisnuti i uništiti komunizam. U toj borbi CIA se sukobila na najdirektniji način sa komunizmom u Berlinu gde je finansirala Organizaciju Gelen koja će 11. jula 1955. godine prerasti u Zapadno-nemačku obaveštajnu službu - BND.

13.jul 1955.

Izvesna Rut Elis osuđena na smrt zbog ubistva ljubavnika  - poslednja žena koja je obešena u Velikoj Britaniji.

17.jul 1955.

Otvoren prvi Diznilend u Anahajmu, Kalifornija, SAD.

27.jul 1955.
austrija.gif

Republika Austrija ponovo postala suverena država. Austriju je 1938. okupirala i prisajedinila Nemačka, a posle Drugog svetskog rata ona je još deset godina bila pod okupacijom saveznickih država.

Avgust 1955

01.avgust 1955.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. (Rođen: Šabac/Kraljevina Srbija/Srbija 01.mart 1891. - Umro: Niška Banja/SFR Jugoslavija/Srbija 01.avgust 1955.) Vinaver je rođen u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu. Gimnazijsko obrazovanje ja započeo u Šabačkoj gimnaziji iz koje je izbačen jer nije želeo da se učlani u Vidovdansko kolo. Zbog toga je školovanje nastavio u Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu 1930. godine. Već tada postao je sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. 

1891-1955
vreme.png

64

076.jpg
12.avgust 1955.
nemačka.gif

Umro nemački pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, najznačajniji nemački prozni stvaralac u XX veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. (Rođen: Libek/Nemačko carstvo/Nemačka 06.jun 1875. - Umro: Cirih/Švajcarska 12.avgust 1955.)  Rođen je u nemačkom gradu Libeku u staroj i uglednoj trgovačkoj porodici. Bio je drugo od petoro dece trgovca Tomasa Johana Hajnrifa Mana i Julije de Silva Bruns, poreklom Južnoamerikanke. Pohađao je gimnaziju "Katherineum" u Libeku, ali su ga mnogo više od škole interesovali muzika, čitanje i pisanje. Prve književne pokušaje, po ugledu na Hajnea na kojima se potpisao sa Paul Tomas, objavio je u gimnazijskom časopisu Der Frühlingssturm (Prolećna oluja) koji je sam uređivao. U ranom detinjstvu živeo u dobrostojećoj porodici, ali se to menja posle očeve smrti 1891. godine. Godine 1905. oženio se sa Katjom Pringshajm, kćerkom minhenskog profesora matematike. Katja i Tomas će imati šestoro dece, od kojih će neka, kao Klaus, krenuti očevim stopama i poslati književnici. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD gde je postao profesor na Prinstonu. Stvarao je pod uticajem Getea, Šopenhauera, Ničea i velikih ruskih pisaca XIX veka.

077.jpg
1875-1955
vreme.png

80

25.avgust 1955.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac, političar, profesor glume na Fakultetu savremenih umetnosti i član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branislav Lečić. (Rođen: Šabac/FNR Jugoslavija/Srbija) Rođen je u Šapcu od oca Aleksandra i majke Živane kao jedinac. Studije glume upisuje 1974. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom studentskih dana aktivno se uključuje u karate sport. Diplomirao je 1978. godine u klasi profesora Minje Dedića. Svojom debitantskom ulogom Fikreta u filmu „Specijalno vaspitanje“ (1977) Gorana Markovića, postavlja parametre za dalje tumačenje neprilagođenih osoba. Posebno se ističe odlučnim, beskompromisnim likovima, čvrsto uverenim u ispravnost svojih postupaka. Veoma zapaženu i istaknutu ulogu ostvario je u TV seriji „Sivi dom“ (1984), režisera Darka Bajića. Vrlo je uspešan i u pozorištu, za šta je bio višestruko nagrađivan. Jedan je od osnivača najznačajnijih alternativnih pozorišnih grupa koje su bitno uticale na pozorišni život u zemlji. Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1980. godine. Obavljao je dužnost ministra kulture i informisanja Republike Srbije od 2001. do 2004. godine. 

078.jpg

Septembar 1955

04.septembar 1955.
UEFA-logo.jpg

Odigrana prva zvanična utakmica Kupa šampiona Evrope u fudbalu - sastali su se lisabonski Sporting i beogradski Partizan - Početak održavanja Lige šampiona u fudbalu. U prvoj sezoni takmičenja učestvovalo je 16 ekipa, što prvaka svojih zemalja, što klubova koji su bili u to vreme veoma poštovani od strane UEFE. Kasnije je broj učesnika bio ograničen samo na pobedničke klubove domaćih liga. Ovakav kvalifikacioni sistem bio je aktuelan sve do 1997. Od sezone 1997/98, pravila su promenjena kako bi turnir dobio veću napetost (i dodatni novac sponzora). Klubovi iz najjačih evropskih liga koji nisu bili prvaci države mogli su se kvalifikovati kao drugoplasirani, a kasnije i kao trećeplasirani i četvrtoplasirani u svojoj ligi.

07.septembar 1955.
hrvatska.gif

Rođena hrvatska (jugoslovenska)  pozorišna, filmska i TV  glumica Mira Furlan. (Rođena: Zagreb/FNR Jugoslavija/Hrvatska 07.septembar 1955. - Umrla: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 20.januar 2021.) Rođena je u akademskoj porodici od majke Jevrejke Branke Vajl i oca slovenačko-hrvatskog porekla Ivana Furlana. Kao dete je bila opsednuta američkom rokenrol muzikom. Za glumu se zainteresovala još kao tinejdžerka. Diplomirala je na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu.  Istovremeno je pohađala časove jezika na fakultetu u Zagrebu, tečno govorila engleski, nemački i francuski. Kao članica Hrvatskog narodnog kazališta igrala u mnogim filmovima. Jedan od njih je bio i Otac na službenom putu (1985) Emira Kusturice, koji je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom filmskom festivalu. Zapamćene su uloge u filmovima Kiklop (1982Antuna VrdoljakaU raljama života (1984) i Za sreću je potrebno troje (1986Rajka Grlića i u filmu Lepota poroka (1986) Živka Nikolića. Krajem 1991. godine Mira Furlan i njen suprug emigrirali su iz SFRJ kako bi izbegli političke pritiske i etničke tenzije koji su ih pratili zbog krize u kojoj se bivša država nalazila. Godine 2002. vratila se posle 11 godina u Hrvatsku da bi igrala glavnu ulogu u predstavi Radeta ŠerbedžijeBila je udata od 1998.godine za srpskog režisera Gorana Gajića sa kojim je imala jedno dete. Furlan je bila aktivna u jugoslovenskom feminističkom pokretu 1980-ih. Umrla je u svom domu u Los Anđelesu. Zvanično, patila je od komplikacija virusa Zapadnog Nila.

079.jpg
1955-2021
vreme.png

65

13.septembar 1955.
sssr.png
nemačka.gif

Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka uspostavili diplomatske odnose.

19.septembar 1955.
argentina.gif

Vojnim udarom sa vlasti zbačen argentinski predsednik Huan Peron. Prethodno je izazvao bes rimokatoličke crkve odvajanjem crkve od države. Nakon 18 godina koje je proveo u egzilu, Peron se vratio u domovinu 1973.godine kada je formirana peronistička vlada Ektora Kampore. Iste godine Huan Peron je ponovo postao predsednik Argentine ali mu je mandat trajao kratko. Umro je sledeće 1974. kada ga je na predsedničkom mestu zamenila njegova supruga Izabela Peron.

30.septembar 1955.

Poginuo američki filmski glumac Džejms Bajron, poznatiji kao Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. (Rođen: Marion/Indijana/Sjedinjene Američke Države 08.februar 1931. - Umro: Šolam/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 30.septembar 1955.)  Tragičan kraj u automobilskoj nesreći 1955. u 24. godini doprineo da njegovo ime preraste u svojevrstan mit. Filmovi u kojima je ostvario poznate uloge: "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga", "Div". Džejms Bajron Din je rođen u stanu Seven Gejbls na uglu 4. ulice i Meklur ulice u MerionuIndijana, kao jedino dete Mildred Mari Vilson i Vintona Dina. Tvrdio je da je njegova majka delom bila Indijanka, a da je njegov otac pripadao „liniji prvobitnih doseljenika koja se može pratiti do Mejflauera“.  Din je bio veoma blizak sa majkom. Prema Majklu de Anđelisu, ona je bila „jedina osoba sposobna da ga razume“. Godine 1938, Dinovu majku je iznenada zahvatio akutni bol u stomaku i brzo je počela da gubi na težini. Umrla je od raka materice kada je Din imao devet godina. Po završetku snimanja filma Div30. septembra 1955. godine Džejms Din kreće na trke u Salinasu i gine u saobraćajnoj nesreći u svojoj dvadeset petoj godini. Nije doživeo premijere svojih filmova Buntovnik bez razloga i Div i jedini je glumac u istoriji Holivuda koji je dva puta posthumno bio nominovan za nagradu "Oskar". Sahranjen na „Park groblju“ u Ferimontu, a 1977. godine blizu mesta gde je poginuo u Šolamu (Kalifornija) podignut mu je spomenik. 

1931-1955
vreme.png

24

080.JPG

Oktobar 1955

01.oktobar 1955.
francuska.gif

Francuski "Sitroen" lansirao automobil DS, popularnu "ajkulu".

18.oktobar 1955.
srbija.gif

Počela proizvodnja automobila "zastava 750", popularnog "fiće" u kragujevačkoj "Zastavi", prestao da se proizvodi 18. novembra 1985.

20.oktobar 1955.
srbija.gif

Otvoren Muzej Nikole Tesle u Beogradu.

26.oktobar 1955.
austrija.gif

Skupština Austrije proglasila Deklaraciju o stalnoj neutralnosti te zemlje, dan posle odlaska poslednjih savezničkih okupacionih vojnika.

28.oktobar 1955.

Rođen Bil Gejts (Vilijem Henri), američki kompjuterski magnat, vlasnik kompanije "Microsoft". (Rođen: Sijetl/Vašington/Sjedinjene Američke Države) Gejts je rođen i odrastao u Sijetlu. Rođen je u imućnoj porodici, kao drugo od troje dece Vilijama H. Gejtsa, istaknutog advokata, i Meri Maksvel Gejts koja je radila za direktore Prve međudržavne banke. Njegov deda Dž. V. Maksvel bio je predsednik Nacionalne banke.  Godine 1975. on i Pol Alen su osnovali Majkrosoft u AlbukerkijuNovi Meksiko. Majkrosoft je postala najveća svetska kompanija za softver za lične računare. Gejts je vodio kompaniju kao predsednik i izvršni direktor sve do povlačenja sa mesta generalnog direktora u januaru 2000. godine, nasledio ga je Stiv Balmer , ali je ostao predsednik upravnog odbora i postao glavni softverski arhitekta. Tokom kasnih 1990-ih, bio je kritikovan zbog svoje poslovne taktike , koja se smatrala antikonkurentnom. Ovo mišljenje je potvrđeno brojnim sudskim presudama. U junu 2008. Gejts je prešao na honorarnu ulogu u Majkrosoftu i posvetio se poslu u Fondaciji Bil i Melinda Gejts, privatnoj dobrotvornoj fondaciji koju su on i njegova tadašnja supruga Melinda Gejts osnovali 2000. Od 1987. Gejts je uvršten na Forbsovu listu najbogatijih ljudi na svetu. Od 1995. do 2017. nosio je Forbsovu titulu najbogatije osobe na svetu svake godine osim od 2010. do 2013.

082.JPG

Novembar 1955

05.novembar 1955.
srbija.gif

Počela sa radom hidrocentrala "Vlasina".

francuska.gif

Umro francuski slikar Moris Utrilo. (Rođen: Pariz/Francuska 26.decembar 1883. - Umro: Pariz/Francuska 05.novembar 1955.) Rodio se na Božić u Monmartru, delu Pariza. Utrilo je jedan od retkih slikara koji je zaista rođen u poznatoj četvrti slikara. Utrilo je rođen iz veze između slikarskog modela tinejdžera, Meri-Klementine Valadon, i, kako se danas veruje, mladog slikara amatera po imenu Bojsi. Utrilova majka, Suzana Valadon, pozirala je mnogim slikarima kao što su Berta MorizoPjer Ogist Renoar i Anri de Tuluz-Lotrek. Tuluz-Lotrek ju je upoznao sa slikarom Edgar Degaom, koji ju je ohrabrivao da crta. Kada je mentalna bolest zahvatila, tada 21 godišnjeg Utrila, hrabrili su ga da crta sa svojom majkom. Zahvaljujući tome, uskoro pokazuje veliki talenat u slikanju. Kritika ga je zapazila tek 1910. godine. Do 1920, on postaje legendarna figura, internacionalno poznata. Godine 1929, Francuska vlada nagrađuje ga ordenom Legijom časti. Danas, turisti Pariza i četvrti Monmartra mogu pronaći mnoga njegova dela na razglednicama, a jedna od najpopularnijih je čuvena slika iz 1936. pod nazivom: Ugao na Monmartru / Lapin Agile. Godine 1935, sa svojih 52, ženi se sa Lusi Valore i seli se u mesto Le Vesine van Pariza. U to vreme bio je suviše bolestan da radi na otvorenom, i počinje da slika po motivima razglednica i po sećanju. Uprkos toga što je tokom života bio alkoholičar, doživeo je sedamdesete godine. Utrilo je jedan od slikara čija se dela najviše krivotvore.

083.jpg
1883-1955
vreme.png

71

12.novembar 1955.
hrvatska.gif

Umro hrvatski (jugoslovenski) književnik Augustin - Tin Ujević, književni kritičar,  publicista i prevodilac. (Rođen: Vrgorac/Austro-Ugarska/Hrvatska 05.jul 1891. - Umro: Zagreb/FNR Jugoslavija/Hrvatska 12.novembar 1955.) Tin Ujević rođen je u Dizdara kuli u Vrgorcu. Njegovo puno ime bilo je Augustin Josip Ujević, po starom običaju župe imotskih Poljica, gde su svojoj krštenoj deci davana dva imena. Njegov otac, Ivan Ujević, bio je učitelj rodom iz Krivodola u Imotskoj krajini, dok mu je majka Jerka Bračanka, iz mesta Milne. Tin je rođen kao jedno od petoro dece od kojih je dvoje umrlo još u detinjstvu. S očeve je strane mogao naslediti određeni književni talenat, jer je ovaj, kao učitelj, bio sklon književnosti i sam je pisao. Ujević je Filozofski fakultet završio u Zagrebu, a zatim je boravio u Parizu, Beogradu, Sarajevu i Splitu, da bi se 1940. konačno nastanio u Zagrebu, gde je i umro 1955. Bio je jedan od najvećih  boema, smatrajući da "samo iskreni privrženici umetnosti koji imaju čisto srce jesu pravi boemi"  i da boemiju modernog vremena označava" njen defetizam prema životu, prema njegovim ograničenjima i sporom tempu ostvarenja, fenomen dekadence u epohi imperijalizma". Najsnažnija poetska ličnost u međuratnom razdoblju,  Ujević je pripadao naprednom nacionalnom pokretu i zastupljen je u zbirci "Hrvatska mlada lirika". U godinama pred Prvi svetski rat mladi Ujević je bio i politički vrlo aktivan u redovima revolucionarne omladine, koja je u to vreme bila izrazito jugoslovenski orijentisana. Zato su Ujevićeve literaturne preokupacije u tom vremenu nosile u sebi pečat njegovog progresivnog nacionalizma, čiji je izraz, pored ostalog, bilo i njegovo studiranje u Beogradu. Po stvaranju zajedničke kraljevine razočaran u političare koji su se još tokom trajanja rata borili za političke pozicije u novoj državi, gubi želju i motivaciju za daljim političkim angažmanom. Prva njegova samostalna knjiga pesama "Lelek sebra" predstavlja novinu u jugoslovenskoj poeziji, donoseći čudesnu, potresnu dramu poraženog čoveka. Sledila je zatim knjiga pesama "Kolajna", kao i dela iz oblasti poetske proze. Njegovi eseji su znalačka filozofska i estetička osvetljavanja poetskih struktura i sudbina velikih pesnika: Getea, Bodlera, Remboa...

084.jpg
1891-1955
vreme.png

64

30.novembar 1955.
srbija.gif
hrvatska.gif

Umro srpski (jugoslovenski) kompozitor hrvatskog porekla Josip Štolcer, poznatiji kao Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu, koji je, težeći oblikovanju nacionalnog izraza, spojio muzički folklor pojedinih balkanskih naroda sa modernom evropskom muzičkom tehnikom. (Rođen: Čakovec/Austro-Ugarska/Hrvatska 11.maj 1896. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 30.novembar 1955.) Rođen u porodici pekara u Međumurju kao Štrolcer, od 1918. ime Slavenski pridodao porodičnom da bi ga od 1939. učinio svojim građanskim prezimenom. Školovao se u Budimpešti 1913–15, Pragu 1920–23, i usavršavao u Parizu (1925–26), gde je došao u dodir sa kompozitorima iz grupe Šestorke. Tada sklapa ugovor sa uglednom izdavačkom kućom Šot i sinovi o izdavanju svih svojih dela. Zapošljava se na kratko u Zagrebu (1923–24), kao nastavnik niže muzičke škole pri Muzičkoj akademiji, da bi, po dobijanju otkaza, otišao u Beograd i tu se stalno nastanio. Radio je kao profesor Muzičke škole u Beogradu, Druge muške gimnazije, Srednje muzičke škole pri Muzičkoj akademiji (1937–45, ona se posle 1955. osamostalila i danas nosi njegovo ime), na Muzičkoj akademiji u Beogradu (1945–55), gde je predavao kompoziciju. Čovek iz naroda, zaljubljen u prirodu i ljude, Slavenski je veliki deo svog života proveo na izvorima narodnog stvaralaštva. U Balkanofoniji Slavenski je obradio folklorne motive iz raznih krajeva. Po njegovim rečima, ona je postala „manifestacija zvukova sa Balkana, zemlje rasne bujnosti i snage, šarenila, raznovrsnosti, zemlje južnjačke veselosti, slavenskog intezivnog misticizma, orijentalne nostalgije i arhaičkih napjeva”.

085.jpg
1896-1955
vreme.png

59

Decembar 1955

08.decembar 1955.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) glumac, režiser i scenarista Milenko Zablaćanski. (Rođen: Bogatić/FNR Jugoslavija/Srbija 08.decembar 1955. - Umro: Beograd/Srbija 22.januar 2008.) Karijeru je započeo u pozorištu „Boško Buha“, da bi prešao u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama „Trajkovići“, „Heroji“, „Kabare“, „Svetlosti pozornice“, „Lutka sa naslovne strane“, „Svadba u kupatilu“. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu popularnost stekao je serijama Siniše Pavića „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“ i „Bela lađa“. U Šotrinom filmu „Gde cveta limun žut“ tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi „Gospođica Julija“, nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama. 

1955-2008
vreme.png

52

086.jpg
16.decembar 1955.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) leksikograf i prevodilac Milan Vujaklija, autor Leksikona stranih reči i izraza. (Rođen: Buhača/Austro-Ugarska/Hrvatska 27.novembar 1891. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 16.decembar 1955.) Rođen je u mestu Buhača pored Slunja. Otac Petar je bio pravoslavni sveštenik a majka Jelena domaćica. Milan Vujaklija se školovao u Zagrebu, Sremskim Karlovcima i Beogradu, gde je studirao nemački jezik, književnost i filozofiju. Kao dobrovoljac, učestvovao je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Vujaklija je bio vrstan prevodilac Šopenhauera, Hofmana, Šilera, Kupera i drugih, ali je najveći deo svog rada posvetio leksikografiji. Bio je saradnik Instituta za srpski jezik SANU i jedan je od autora "Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika" SANU. Prikupljanje građe za svoje životno delo "Leksikon stranih reči i izraza", Vujaklija je započeo dvadesetih godina prošlog veka. Pred kraj 1936. ga je predao Geci Konu, da bi se "Leksikon" pojavio u knjižari ovog izdavača februara 1937. Ovaj dragoceni enciklopedijski rečnik je više puta preštampavan, a tri puta je temeljno prerađivan i dopunjavan 1954, 1980. i 1991, prilagođavajući se potrebama vremena, promenama i obogaćenju jezika, a 1997. je "Prosveta" objavila njegovo jubilarno izdanje. Leksikon je bio i ostao jedno od najznačajnijih dela srpske kulture, knjiga bez koje je teško zamisliti ozbiljniju javnu ili privatnu biblioteku, da bi vremenom postao oznaka i kriterijum za leksikografsku literaturu uopšte, a autorovo ime je počelo da se poistovećuje sa naslovom-neobičan i lep spomenik Milanu Vujakliji.

087.jpg
1891-1955
vreme.png

64

20.decembar 1955.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Dara Džokić. (Rođena: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu, na Zvezdari, nakon čega je upisala Fakultet dramskih umetnosti. Diplomirala je u klasi profesora Minje Dedića, na klasi sa Branislavom Lečićem i Danicom Maksimović. Prvu ulogu dobila je u pozorištu Atelje 212. čiji član postaje 1980. godine. Igrala je i na scenama Beogradskog dramskog pozorištaNarodnog pozorišta u Beogradu i Zvezdara teatra. Bila je učesnik festivala u BudviSubotici i Splitu. Glumila je u velikom broju filmova i serija i dobitnica je brojnih nagrada. Udovica je novinara Bogdana Tirnanića. 

088.jpg

1956

Januar 1956

01.januar 1956.
sudan.gif
egipat.gif

Sudan postaje nezavisna država. Sudanski Parlament je proglasio nezavisnost Sudana od britansko-egipatske vladavine. Februara 1953. godine Egipat i Britanija su potpisali ugovor kojim se za tri godine Sudanu omogućuje dobijanje statusa nezavisne države sa izabranom vladom od strane parlamenta koji bi se formirao od poslanika izabranih na izborima. Parlament je formiran nakon izbora održanih tokom novembra i decembra 1953. godine. Anglo-Egipatski kondominijum je upravljao Sudanom od 1899. godine.

23.januar 1956.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) muzičar i kompozitor Laza Ristovski koji je najpoznatiji po radu u grupama Smak i Bijelo dugme. (Rođen: Novi Pazar/FNR Jugoslavija/Srbija 23.januar 1956. - Umro: Beograd/Srbija 06.oktobar 2007.)  Muzikom je počeo da se bavi sa samo pet godina kada je posle puno natezanja uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Svirao je u grupama “Smak” i “Bijelo dugme” i predstavnik je generacije koja je obeležeila rok scenu nekadašnje Jugoslavije. Svojim zvukom obogatio je albume “Smak” (1975), “R.M. Točak” (1976), singl “Ulazak u Harem” (1975). Godine 1976. s grupom “Bijelo dugme” snimio je “Eto baš hoću”, a 1978. sa Ipetom Ivandićem “Stižemo”. Posle raspada “Smaka” 1981. radi kao studijski muzičar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Sarađivao je sa Džez orkestrom Radio televizije Beograd. Solistički je snimio “Tražiš oproštaj” (1982), “Roses for General” (1984), “Gondola” (2003). Izdao je i CD klasične muzike s Dubravkom Zubović. Sa sastavom “Bijelo dugme” snimio je i “Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo” i “Ćiribiribela”. Komponovao je muziku za više filmova: “Lazar” (1984), “Sveto mesto” (1990), “Mrav pešadinac” (1993). “Paket  aranžman” (1995), “Lepa sela lepo gore” i “Nečista krv” (1996). Zbog teške bolesti Ristovski je vezan za invalidska kolica nekoliko godina unazad, ali je nastavio sa radom i čak je učestvovao na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005.    

089.jpg
1956-2007
vreme.png

51

Februar 1956

14.februar 1956.
sssr.png

U Moskvi  počeo XX kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio kult ličnosti Staljina kao i represivnost njegovog režima. Kongres je doneo odluke kojima je započeo javni raskid sa "staljinističkim deformacijama" unutar komunističkog pokreta.

29.februar 1956.
pakistan.gif

Pakistan proglašen islamskom republikom.

Mart 1956

02.mart 1956.
francuska.gif
maroko.gif

Francuska priznala nezavisnost Maroka.

09.mart 1956.
kipar.gif

Englezi deportovali kiparskog arhiepiskopa Makariosa III na Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu.

17.mart 1956.
francuska.gif

Umrla francuska nuklearna fizičarka i hemičarka Irena Kiri - kćerka nobelovaca Pjera i Marije Kiri - koja je sa suprugom Žanom Frederikom Žolio 1935. podelila Nobelovu nagradu za hemiju. (Rođena: Pariz/Francuska 12.septembar 1897. - Umrla: Pariz/Francuska 17.mart 1956.) Bila je ćerka Marije i Pjera Kiri. Irena je u velikoj meri pratila stope svojih roditelja po pitanju obrazovanja i kasnijeg rada.  Godine 1926, udaje se Frederika Žolija koji će joj biti ne samo bračni već i istraživački partner. Oboje su bili veoma zainteresovani za oblast nuklearne fizike, pogotovu za prirodnu i još slabo istraženu veštačku radioaktivnost. Ovo je usmerilo istraživački pravac para. Za zajednički rad, 1935. dodeljena im je Nobelova nagrada „za sintezu novih radioaktivnih elemenata“. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nukleide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Sa srpskim fizičarem Pavlom Savićem 1937. i 1938. otkrila je izotope poznatih elemenata bombardovanjem urana neutronima. Pritom su otkriveni i elementi srednje atomske mase, a ne samo tzv. transuranski elementi kako se do tada smatralo. Od 1936. bila je francuski državni podsekretar za pitanja naučnih istraživanja, a 1937. postaje redovni profesor Fakulteta nauka u Parizu. Nakon Drugog svetskog rata, u periodu između 1946. i 1951, bila je član francuske Komisije za atomsku energiju, i učestvovala je u izgradnji francuskog nuklearnog arsenala. Osim akademika i državnice, Žolio Kiri je bila borac za prava žena i član Nacionalnog komiteta Unije francuskih žena. Proglašena je za oficira Legije časti. Preminula je od posledica leukemije koju je dobila zbog prekomernog izlaganja radijaciji tokom istraživačkog rada. Ona i Frederik imali su dvoje dece.

090.jpg
1897-1956
vreme.png

58

18.mart 1956.
švedska.gif

Rođen  švedski skijaš, olimpijski i svetski šampion Ingemar Stenmark koji se smatra jednim od najboljih švedskih sportista svih vremena kao i najboljim slalomašem i veleslalomašem ikada.  (Rođen: Joeše/Švedska) Stenmark je rođen u pokrajini Laponiji. Počeo je da skija kao petogodišnji dečak a prvi put je pobedio na nekom nacionalnom takmičenju kada je imao osam godina. Stenmark je rekorder po broju pobeda u Svetskom kupu, pobedio je na 86 trka, dok je sledeći na rang listi Herman Majer sa 54 pobede. Sve pobede je ostvario u slalomu i veleslalomu. U periodu od 1976. do 1978, kada je bio pobednik Svetskog kupa, zajedno sa teniserom Bjernom Borgom postao je nacionalna ikona u Švedskoj.

091.jpg
Flag_of_Serbia_(1941–1944).svg.png

Umro srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. (Rođen: Lelić kod Valjeva/Kneževina Srbija/Srbija 04.januar 1881. - Umro: Libertvil/Ilinois/Sjedinjene Američke Države 18.mart 1956.) Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.marta 1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau sa patrijarhom Gavrilom (Dožić). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvaničnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava – što je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je 1956. u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Neka od njegovih dela: „Religija Njegoševa“, „Beseda pod Gorom“, „Iznad greha i smrti“, „Duša Srbije“, „Duhovni preporod Evrope“, „Indijska pesma“ itd.  

092.jpg
1881-1956
vreme.png

75

20.mart 1956.
francuska.gif
tunis.gif

Francuska priznala nezavisnost Tunisa, s Habibom Burgibom kao prvim predsednikom.

29.mart 1956.
srbija.gif

Odlukom Gradskog veća u Novom Sadu osnovano "Sterijino pozorje", povodom 150 godina od rođenja i stogodišnjice smrti srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića. Svake godine u maju, u Novom Sadu, se organizuje "Sterijino pozorje" i ono je znatno doprinelo unapređenju pozorišne umetnosti kod Srba kao i razvitku dramske književnosti.

April 1956

17.april 1956.
sssr.png
Hammer_and_Sickle_Red_Star_with_Glow.jpg

Raspušten Informbiro. Komunistički Informacioni biro (Kominform) bio je naslednik Kominterne koju je Staljin raspustio 1943. godine u vreme najžešćih sukoba Drugog svetskog rata. Informbiro je nastao kao protivteža zapadnom, demokratskom svetu, koji je izašao iz rata kao pobednik. Na drugoj strani, socijalistički blok, kao još jedan od pobednika u ratu, tražio je načine kako da ponovo objedini komunistički svet posle raspada Kominterne. Informbiro je prošao kroz tri etape. U prvoj etapi (1947—1948), započeto je pričvršćivanje zemalja radničkog pokreta, da bi već u drugoj fazi (1948—1953), Informbiro bio jedino okrenut protiv KPJ, koja je odbila da se povinuje njegovom diktatu. Treći i poslednji period Informbiroa (1953—1956) se naziva još i proces „destaljinizacije“, odnosno etapa poraza samog Informbiroa. Za vreme svog postojanja, Informbiro je imao ukupno tri zasedanja. Prvo je održano u Beogradu (decembar 1947), drugo u Bukureštu (jun 1948) i treće u Budimpešti (novembar 1949). I pored toga što je Informbiro trajao paralelno sa Hladnim ratom, vratio je ponovo odavno preležanu bolest uništavanja čoveka čovekom. Iako nije prelazio cifre stradalih iz doba Velike čistke, smatra se da je Informbiro odneo živote preko 100.000 ljudi. Informacioni biro komunističkih partija je zvanično raspušten 17. aprila 1956. godine.

27.april 1956.
italija.gif

Američki bokser teške kategorije italijanskog porekla Roki Marćano povukao se s ringa, kao neporaženi svetski bokserski šampion.

Maj 1956

20.maj 1956.

Eksplodirala prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.

30.maj 1956.
sssr.png

Jugoslovenska državno-partijska delegacija sa Josipom Brozom na čelu doputovala u Sovjetski Savez – potvrđena načela Beogradske deklaracije iz 1955. Tokom razgovora sa sovjetskim rukovodstvom potvrđena su načela Beogradske deklaracije iz 1955, kojom je premošćen raskol dveju zemalja započet 1948. napadima na Komunističku partiju Jugoslavije (KPJ), odnosno njeno rukovodstvo, a time i rukovodstvo Jugoslavije. U Moskovskoj deklaraciji o odnosima SK Jugoslavije i KP Sovjetskog Saveza istaknuto je da će biti nastavljena saradnja dveju vladajućih partija, u skladu sa načelom o različitim putevima socijalističkog razvoja i utvrđeno je da se saradnja mora zasnivati na dobrovoljnosti i ravnopravnosti. 

Jun 1956

06.jun 1956.
švedska.gif

Rođen švedski teniser Bjern Borg, petostruki pobednik turnira u Vimbldonu, najprestižnijeg teniskog "grend slem" takmičenja. (Rođen: Sedertejle/Švedska) Između 1974. i 1981. postao je prvi čovek u Otvorenoj eri koji je osvojio 11 Grend slem titula u pojedinačnoj konkurenciji, sa šest na Otvorenom prvenstvu Francuske i pet uzastopno na Vimbldonu. On je bio prva osoaba od 1886. koja je učestvovala u šest uzastopnih finala Vimbldona, što je rekord nadmašen u sedam uzastopnih finala Rodžera Federera (2003–09). On je jedini čovek koji je tri puta osvojio Kanalski slem. Godine 1980. Borg je osvojio Vimbldon i Rolan Garos po treći put uzastopno, što do danas nije uspelo nijednom drugom teniseru. Bio je prvi na rang listi tenisera 1979. i 1980. Njegovo rivalstvo sa Džonom Makenroom smatra se jednim od najboljih u istoriji sporta, a njihov susret u finalu Vimbldona 1980. smatra se jednim od najvećih mečeva ikada odigranih. Iz tenisa se povukao sa 26 godina. Tokom relativno kratke karijere osvojio je 63 turnira, uključujući 11 grend slem titula. Uz Ingemara Stenmarka, Bjern Borg je jedini sportista kojeg je švedski dnevnik Svenska dagbladet dvaput odlikovao zlatnom medaljom za sportske uspehe (1974, 1978).

093.jpg
13.jun 1956.
egipat.gif

Poslednji britanski vojnici napustili bazu na Sueckom kanalu – upravu nad Kanalom preuzeo Egipat. Velika Britanija je upravljala ovom važnom saobraćajnicom  74 godine.

21.jun 1956.
sssr.png

Potpisana Moskovska deklaracija o odnosima SSSR i FNRJ.

23.jun 1956.
egipat.gif

Pukovnik Abdel Gamal Naser postaje novi predsednik Egipta nakon sukoba sa generalom Nagibom koji je bio prvi predsednik Egipatske republike od 1953. Naser je težio da zemlju povede ulevo tj. ka socijalizmu.

27.jun 1956.
kako_drzave_i_kontinenti_zaista_izgledaju_na_mapi_11_260486960.jpeg
Flag_of_Serbia_(1941–1944).svg.png

Međunarodna komisija donela odluku da se jedinici magnetne indukcije da ime "Tesla", kao priznanje našem genijalnom naučniku.

28.jun 1956.
poljska.gif

U poljskom gradu Poznanj ugušeni radnički nemiri u kojima je bilo dosta žrtava i to je bio jedan od prvih izraza opšte krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.

Jul 1956

08.jul 1956.
srbija.gif

U Beogradu izveden prvi javni TV prenos bežičnim putem, povodom proslave stogodišnjice rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle. Program iz privremenog TV studija u Institutu "Nikola Tesla" u Beogradu građani su pratili na četrdesetak prijemnika smeštenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada.

09.jul 1956.

Rođen američki filmskitelevizijski i pozorišni glumacreditelj i producent Tomas Džefri Henks, dobitnik Oskara. (Rođen: Konkord/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države) Henksovi filmovi su zaradili više od 4,9 milijardi dolara u Severnoj Americi i više od 9,96 milijardi dolara širom sveta, čineći ga četvrtim glumcem sa najvećom zaradom u Severnoj Americi. Henks se stekao slavu vodećim ulogama u komedijama Splaš (1984) i Big (1988). Pet puta je nominovan za Oskara za najboljeg glavnog glumca. Dobitnik je dve uzastopne nagrade Oskar za najboljeg glumca, glumeći gej pravnika koji boluje od AIDS-a u Filadelfiji (1993) i mladića sa ispodprosečnim IQ u Forest Gamp (1994). Pored toga, dobitnik je i četiri Zlatna globusa i pet nagrada Emi. U anketi medijske kuće Ranker izabran je za najboljeg glumca svih vremena.

094.jpg
19.jul 1956.
indija.gif
egipat.gif

Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta Josip Broz, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser potpisali tzv. Brionsku deklaraciju kojom su osudili blokovsku podelu sveta, što je bio prvi korak ka stvaranju Pokreta nesvrstanosti.

25.jul 1956.
italija.gif
švedska.gif

Poginulo 50 ljudi u sudaru italijanskog i švedskog broda “Andrea Dorija” i “Stokholm” ispred obala SAD u Atlantskom okeanu.

26.jul 1956.
egipat.gif

Predsednik Egipta Abdel gamal Naser proglašava nacionalizaciju Sueckog kanala obećavajući da će prihodima od njega Egipat moći sam isfinansirati gradnju velike brane u Asvanu čije su finansiranje Amerikanci i Britanci obustavili  pet dana ranije. Do nacionalizacije Kanal je bio pod kontrolom zajedničke anglo-francuske kompanije. Obećano je finansijsko obeštećenje Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD, ali to nije zadovoljilo London i Pariz pa je na kraju ipak došlo do vojne intervencije.

Avgust 1956

11.avgust 1956.

U automobilskoj nesreći poginuo američki slikar Džekson Polok, začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog eksprezionizma. (Rođen: Kodi/Vajoming/Sjedinjene Američke Države 28.januar 1912. - Umro: Springs/Njujork/Sjedinjene Američke Države 11.avgust 1956.)  Najmlađi od petorice braće, Polok se rodio u gradiću Kodi, Vajoming, kao dete farmera i domaćice i odrastao u Arizoni i Kaliforniji. U prvih deset godina njegovog života, porodica se selila deset puta, svaki put u drugi grad. Dok se sa porodicom selio u potrazi za boljim životom, majka se nadala da joj sinovi neće završiti kao priprosti farmeri poput njenog muža. Savremenici su kasnije za Polokov problematičan karakter - nekonvencionalno oblačenje, puštanje duge kose, koja nije bila primerena dobrim mladićima u to vreme, i stalno opiranje autoritetima - razloge nalazili u majčinom uticaju. Naime, iako je sanjala da će joj sinovi postati umetnici, nije im poklanjala niti dovoljno vremena, niti majčinske ljubavi. Polokove rane figurativne slike su pod uticajem meksičkih muralista.  Posle posete izložbama Pikasa i nadrealističkoj umetnosti, u slikama koje je stvarao javlja se sve više simbola. Putovao je po SAD tokom 1930-ih, ali se na kraju vratio u Njujork 1943. godine, gde je radio za WPA Federalni umetnički projekat od 1935. do 1942. godine. Polokova prva samostalna izložba priređena je u Galeriji Pegi Gugenhajm, ”Galerija umetnosti ovog veka” (Art of this Century gallery) u Njujorku 1943. godine. Raskinuo je sa tradicionalnim shvatanjem slike, odbacio je stalak i slikarsku četkicu i slikao na podu, cedeći boju iz tube i upotrebljavajući materijale i pomagala koja bi mu se slučajno našla pri ruci. Najpoznatije kulturološko poređenje glasi: Polok je Džejms Din sveta slikarstva, "buntovnik bez razloga", koji je od detinjstva bio problematične naravi. Njegova slika "Broj 5, 1948" novembra 2006. prodata je za 140 miliona dolara i time postala najskuplja slika svih vremena.

095.jpg
1912-1956
vreme.png

44

14.avgust 1956.
преузимање.png
nemačka.gif

Umro nemački pisac Bertold Fridrih Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta XX veka. (Rođen: Augsburg/Nemačko carstvo/Nemačka 10.februar 1898. - Umro: Istočni Berlin, Berlin/DR Nemačka/Nemačka 14.avgust 1956.)  Njegova dela se danas izvode širom Nemačke i sveta. Breht važi za osnivača epskog teatra. Bertolt Breht je rođen u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine, u Minhenu. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove. Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (DanskaFinskaRusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca. Definitivno se nastanio u Istočnom Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu. 

096.jpg
1898-1956
vreme.png

58

16.avgust 1956.
mađarska.gif

Umro američki filmski glumac mađarskog porekla Bela Blaško, poznatiji kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u horor filmovima, ali se iskazao i kao vrstan komičar. (Rođen: Lugoš/Austro-Ugarska/Rumunija 20.oktobar 1882. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 16.avgust 1956.)  Otac mu je bio Mađar Ištvan Blasko, pekar koji je kasnije postao bankar a majka Srpkinja Paula de Vojnić. Odrastao je u rimokatoličkoj porodici. Najpoznatiji je po ulozi grofa Drakule u brodvejskoj predstavi i kasnijem istomenom filmu. Lugoši je počeo da glumi na mađarskoj sceni 1902. Nakon što je odigrao 172 predstave u svojoj rodnoj Mađarskoj, nastavio je da se pojavljuje u mađarskim nemim filmovima 1917. Morao je iznenada da emigrira u Nemačku nakon neuspele mađarske komunističke revolucije 1919. zbog svoje sindikalno-socijalističke aktivnosti. Godine 1927. igrao je grofa Drakulu u brodvejskoj adaptaciji romana Brema Stokera, preselio se sa predstavom na Zapadnu obalu 1928. i nastanio u Holivudu. Kasnije je glumio u filmskoj verziji Drakule iz 1931. koju je režirao Tod Brauning. Tokom 1930-ih, zauzimao je važno mesto u horor filmovima, ali su njegova ozloglašenost zbog uloge "Drakule" i zlokobni gusti mađarski naglasak u velikoj meri ograničili uloge koje su mu bile nuđene. U kasnijim godinama života redovno je primao lekove za neuritis išijasa i postao je zavisnik od morfijuma i metadona koje mu je prepisao lekar. Ova zavisnost od droge i njegov postepeno pogoršavajući alkoholizam su doprineli drastičnom padu broja ponuda za snimanja filmova. Lugoši se ženio pet puta i imao jednog sina Belu G. Lugošija sa četvrtom ženom Lilijan.

097.jpg
1882-1956
vreme.png

73

Septembar 1956

13.septembar 1956.

Predstavljen prvi komercijalni računar u istoriji sa hard diskom - IBM 305 RAMAC. Hard-disk ovog računara bio je težak više od tone, a mogao je uskladištiti svega 5 MB podataka. Prosečno vreme pristupa podacima kod ovog čvrstog diska iznosilo je oko 600 milisekundi, što se tada činilo superbrzo. Cena tvrdog diska bila je oko 57.000 dolara. Cena iznajmljivanja IBM-ovog sistema RAMAC 305 sa 350 diskova za skladištenje podataka iznosila je mesečno 3.200 dolara, što je ekvivalent kupovnoj ceni od 160.000 dolara 1957. u SAD-u. Zanimljivo je takođe da su inženjeri IBM-a mogli tada proizvesti čak i nešto veći hard-disk od tih 5 MB, međutim odeljenje marketinga bilo je protiv toga jer nisu mogli pronaći kupca kome bi trebao veći kapacitet. Računar je morao biti instaliran u sobi od barem 9 x 15 metara. Disk jedinica je zauzimala površinu od 1,5 kvadratnih metara. Jedini način premeštanja diska bio je uz pomoć odgovarajućeg viljuškara.

16.septembar 1956.

Rođen  američki mađioničar i iluzionista, Dejvid Koperfild (Set Kotkin) nagrađivan Emijem, poznat po specifičnim scenskim nastupima u kojima trikove izvodi kombinujući ih sa narativnim elementima.  (Rođen: Metučen/Nju Džerzi/Sjedinjene Američke Države) Trikovima se počeo baviti u dvanaestoj godini i tada je kao je najmlađa ličnost primljena u Društvo američkih mađioničara. U svojoj šesnaestoj godini upisao je univerzitet za mađioničare u Njujorku. U svojoj osamnaestoj godini je kao umetničko ime uzeo „Dejvid Koperfild“ prema Dejvidu Koperfildu karaktera iz istoimene knjige Čarlsa DikensaMeđu njegove najslavnije tačke se ubrajaju „Nestajanje Kipa slobode“, „letenje“, „levitiranje“ nad Velikim kanjonom, kao i „prolazak kroz“ Kineski zidForbs ga opisuje kao komercijalno najuspešnijeg mađioničara svih vremena. Koperfildovi televizijski specijali su osvojili 21 nagradu Emi od ukupno 38 nominacija. Najpoznatiji je po svojoj kombinaciji pripovedanja i iluzije. Koperfildova karijera od preko 40 godina proizvela je 11 Ginisovih svetskih rekorda, zvezdu na Holivudskom šetalištu slavnih, viteštvo francuske vlade, i uvrštavanje među žive legende američke Kongresne biblioteke. Koperfild je do sada prodao 33 miliona karata i zaradio preko 4 milijarde dolara, više nego bilo koji drugi solo zabavljač u istoriji. Bio je veren za super-modela Klaudiju Šifer. Posle veze koja je trajala šest godina par se razišao 1999. godine.

098.jpg
25.septembar 1956.
gettyimages-1297761711-612x612.jpg

U upotrebu pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

Oktobar 1956

02.oktobar 1956.
srbija.gif

U Radio Beogradu osnovana prva programska grupa sa zadatkom da pripremi uvođenje TV stanice u Beogradu. Članovi su bili: Radivoje Lola Đukić, Pavle Maletin, Vlada Mitrović, Saša Marković, Branko Popović, Ljubomir Zečević, Dušica Manojlović i Igor Leandrov.

18.oktobar 1956.
češka republika.gif

Rođena američka teniserka češkog porekla, svetska šampionka Martina Navratilova. (Rođena: Prag/Čehoslovačka/Češka Republika) Poreklom iz Čehoslovačke, prebegla je u Sjedinjene Američke Države 1975. godine i postala američki državljanin 1981. 33 godine od odlaska iz Čehoslovačke, 2008. je zatražila i ponovo dobila češko državljanstvo. U svojoj karijeri osvojila je 18 grend slem turnira pojedinačno i 41 grend slem turnira u parovima (31 ženski parovi i 10 mešoviti). Vimbldon je osvojila rekordnih devet puta. Smatra se za jednu od najuspešnijih tenisera svih vremena. Takođe je jedna od retkih slavnih osoba koja je u javnosti priznala da je lezbijka, u vreme kada to nije bilo tako često kao danas.

099.jpg
23.oktobar 1956.
mađarska.gif

U Mađarskoj izbila antikomunistička pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile 10. novembra - Mađarska revolucija.

24.oktobar 1956.
sssr.png
mađarska.gif

Sovjetska vojska intervenisala u Budimpešti, dan po izbijanju oružane pobune protiv politike vođe mađarskih komunista Maćaša Rakošija.

25.oktobar 1956.
egipat.gif
jordan.gif
sirija.gif

Egipat, Jordan i Sirija osnovali jedinstvenu vojnu komandu.

26.oktobar 1956.
IAEA-Atomska-nuklearna-energija (1).jpg

U Njujorku osnovana Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), dobitnik Nobelove nagrade za mir.