top of page

1981 - 1982

1981

Januar 1981

01.januar 1981.
evropska unija.gif

Grčka postaje punoprvna deseta članica Evropske zajednice. Evropska devetorica prerastaju u evropsku desetoricu nakon osam godina od prethodnog proširenja sa početka 1973. godine. Evropsku zajednicu od početka 1981. godine čini deset država članica. Francuskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu osnivačima EZ se 1973. godine pridružuju Velika Britanija, Danska i Irska a potom i Grčka početkom 1981.

06.januar 1981.
gettyimages-1297761711-612x612.jpg

Umro škotski pisac Arčibald Džozef Kronin, u čijim delima je opisan život rudara i britanske srednje klase. (Rođen: Kardros/Škotska/Ujedinjeno Kraljevstvo 19.jul 1896. - Umro: Montre/Švajcarska 06.januar 1981.) Dela su mu prožeta blagim romantizmom i društvenom kritikom. Neka od dela: romani “Šeširdžijin zamak“, „Citadela“, „Zvezde gledaju s neba“, „Tri ljubavi“, „Herojske godine“, drama „Jupiter se smeje“, memoari „Pustolovine u dva sveta“ itd. 

00053.jpg
1896-1981
vreme.png

84

20.januar 1981.
sad.gif

Republikanac Ronald Regan preuzeo u 70.godini dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.

sad.gif

Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu oslobođena 52 američka taoca.

25.januar 1981.

Rođen makedonski višežanrovski pevač i tekstopisac cincarskog porekla Toše Proeski. (Rođen: Prilep/SFR Jugoslavija/Makedonija 25.januar 1981. - Umro: Nova Gradiška/Hrvatska 16.oktobar 2007.) Posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio jedan od najpopularnijih pevača sa prostora nekadašnje Jugoslavije. 

00054.jpg
1981-2007
vreme.png

26

27.januar 1981.

Najmanje 500 ljudi poginulo na indonežanskom feribotu „Tampomas II“, koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.

Februar 1981

03.februar 1981.

Gro Harlem Bruntland izabrana za prvu ženu predsednika vlade u Norveškoj, nakon ostavke Odvara Nordlija.

Mart 1981

09.mart 1981.
sad.gif

Umro američki biolog nemačkog porekla Maks Delbrik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1969. (Rođen: Berlin/Nemačko carstvo/Nemačka 04.septembar 1904. - Umro: Pasadena/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 09.mart 1981.) Znatno je doprineo istraživanjima genetske strukture virusa.

00055.jpg
1904-1981
vreme.png

74

11.mart 1981.

Kulminacija albanskih nacionalističkih demonstracija na Kosovu. Nakon smrti doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita 4.maja 1980. godine, razbuktale su se šovinističke strasti koje su ponovo aktivirale zahteve Albanskih separatista za dobijanje statusa republike za Kosovo. Demonstracije su započele i pre 11. marta ali su bile ozbiljnijih razmera kako tog dana tako i 25. i 26. marta a potom i 1. aprila iste godine.

15.mart 1981.

Umro francuski filmski režiser Rene Kler, član Francuske akademije. (Rođen: Pariz/Francuska 11.novembar 1898. - Umro: Neji na Seni/Francuska 15.mart 1981.) Autor kome je uspevalo da i vodvilj uzdigne na nivo filmske umetnosti. Filmovi: "Pariz koji spava", "Međučin", "Italijanski slamni šešir", "Pod krovovima Pariza", "Milion", "Dajte nam slobodu", "Četrnaesti jul", "Duh ide na Zapad", "Oženih se vešticom", "Ćutanje je zlato", "Lepota đavola", "Veliki manevri", "Ulica snova".

00056.jpg
1898-1981
vreme.png

82

28.mart 1981.

Otvorena nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, ovaj datum obeležava se kao Dan ove pozorišne kuće.

30.mart 1981.
sad.gif

Predsednika SAD Ronalda Regana, u trenutku dok je izlazio iz jednog hotela u Vašingtonu, lakše ranio atentator Džon Hinkli.

April 1981

02.april 1981.

Predsedništvo SFRJ proglašava vanredno stanje na teritoriji srpske pokrajine Kosova. Demonstracije albanskih nacionalista i separatista na Kosovu tokom marta su postale ozbiljne za ustavni poredak SFRJ. Pobuna studenata na univerzitetu u Prištini bila je inicijalna kapisla za uvodjenje vanrednog stanja od strane kolektivnog predsedništva SFRJ. Predsedništvo je poslalo združene savezne odrede policije da spreče dalje nerede demonstranata i uspostave red i mir na čitavoj teritoriji ove pokrajine.   

11.april 1981.
sad.gif

U svemir poleteo prvi američki spejs-šatl "Kolumbija".

12.april 1981.
sad.gif

Umro američki bokser afričkog porekla Džo Luis (Džozef Luis Barou), apsolutni prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949. (Rođen: Lafajet/Alabama/Sjedinjene Američke Države 13.maj 1914. - Umro: Paradajs/Nevada/Sjedinjene Američke Države 12.mart 1981.) Titulu je preoteo od zemljaka Džejmsa Bradoka 22.juna 1937, i odbranio je 25 puta, što je rekord, a nije nadmašen ni po dužini držanja titule. Povukao se neporažen 1949, vratio se na ring 1950. i 1951. zbog finansijskih nedaća, ali nije uspeo da povrati titulu.

1914-1981
vreme.png

66

00057.jpg
28.april 1981.
sad.gif

Rođena američka filmska glumica Džesika Alba. (Rođena: Pomona/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države)

00058.jpg

Maj 1981

05.maj 1981.

Bobi Sends prvi je od 10 pripadnika Irske republikanske armije umro u zatvoru Mejz u Severnoj Irskoj od posledica štrajka glađu.

06.maj 1981.
sad.gif

SAD proterale sve libijske diplomate, tvrdeći da vlada Libije podržava međunarodni terorizam.

10.maj 1981.

Fransoa Miteran postao predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu predsedničkih izbora Valeri Žiskar D'Estena. Miteran je po dolasku na čelo Socijalističke partije sredinom 1971.godine započeo veliku reorganizaciju ove stranke povećavši joj značajno popularnost i izglede za bolje rezultate na izborima. Na predsedničkim izborima održanim 1974. Miteran je kao zajednički kandidat levice ipak poražen od Žiskara D'Estena tesnim rezultatom u drugom krugu (50,81% prema  49,19%). Na predsedničkim izborima održanim 1981.godine Miteran nije imao podršku Komunističke partije Francuske koja je stajala uz njega na prethodnim izborima. Ipak je u prvom krugu dobio 25,85% glasova naspram 15% koliko je osvojio kandidat KPF plasiravši se tako u drugi krug u kojem se revanširao za poraz na prethodnim izborima Žiskaru D'Estenu osvojivši 51,76% glasova. Miteran je pobedom 10.maja 1981. postao prvi socijalistički predsednik Pete Francuske Republike. Po stupanju na funkciju raspisao je parlamentarne izbore na kojima je udružena levica dobila potrebnu većinu u Nacionalnoj skupštini. Izabrana vlada premijera Pjera Mauroja je tako dobila podršku za ostvarenje predizbornih obećanja Fransoa Miterana. Reforme su podrazumevale nacionalizaciju finansijskih institucija i ključnih industrijskih preduzeća, povećanje minimalnih plata, povećanje socijalnih davanja i ukidanje smrtne kazne. U spoljnoj politici Miteran se zalagao za čvrst stav prema Sovjetskom Savezu i negovanje prijateljskih odnosa sa SAD. Miteran se nakon prvog sedmogodišnjeg mandata izborio i za drugi pobedivši kandidata desnice Žaka Širaka 1988.godine. Sa političke scene Miteran je sišao 1995.godine po završetku svog drugog predsedničkog mandata. Umro je početkom naredne 1996.godine od posledica kancera.

00059.jpg
11.maj 1981.
jamajka.gif

Umro jamajkanski rege pevač Bob Marli. (Rođen: Najn Majl/Jamajka 06.februar 1945. - Umro: Majami/Florida/Sjedinjene Američke Države 11.maj 1981.) 

1945-1981
vreme.png

36

0060.jpg
12.maj 1981.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Vladimir Popović. (Rođen: Dragova Luka kod Nikšića/Kraljevina Jugoslavija/Crna Gora 17.avgust 1935. - Umro: Podgorica (Titograd)/SFR Jugoslavija/Crna Gora 12.maj 1981.) 

maxresdefault.jpg
1945-1981
vreme.png

45

13.maj 1981.

Na papu Jovana Pavla II u Rimu pucao Turčin Mehmed Ali Agdža, ranivši ga u stomak i ruku.

18.maj 1981.
sad.gif

Umro američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan, koji je naglašeno originalnom tehnikom pripovedanja najviše pisao o životu američkih „malih ljudi“, često jermenskih i drugih doseljenika. (Rođen: Frezno/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 31.avgust 1908. - Umro: Frezno/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 18.maj 1981.) Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Stekao je reputaciju najvećeg humaniste savremene američke literature. Neka od dela: zbirke priča „Zovem se Aram“, „Pet zrelih krušaka“, „Jedan dan u popodnevu sveta“, romani „Ljudska komedija“, „Doživljaji Veslija Džeksona“, „Predmet smeha“, drame „Vreme vašeg života“ (Pulicerova nagrada 1939.), „Moje srce je u gori“ itd.

1908-1981
vreme.png

72

24.maj 1981.

U avionskoj nesreći, izazvanoj podmetnutom bombom, poginuo predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedmoro ljudi. Avion se srušio u planinskim predelima Anda nedaleko od peruanske granice.

30.maj 1981.

Ubijen predsednik Bangladeša Ziaur Rahman u pokušaju državnog udara. Zaverenike je predvodio general Muhamed Abdul Manzur, ali je pokušaj udara suzbijen 1.juna. Manzur je uhapšen i ubijen pod misterioznim okolnostima. Dužnost šefa države preuzeo je potpredsednik Abdus Satar.

Jun 1981

05.jun 1981.

Zvanično objavljen početak svetske epidemije virusom HIV-a.

06.jun 1981.

U najtežoj nesreći u istoriji železnice u Indiji poginulo najmanje 800 ljudi, pošto je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar.

07.jun 1981.
rat.png

Izraelski ratni avioni razorili irački nuklearni reaktor „Osirak“ u blizini Bagdada.

11.jun 1981.

U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji Kerman poginulo 1.500 ljudi.

21.jun 1981.

Na opštim izborima u Francuskoj ubedljivo pobedili socijalisti  postavši najjača partija sa 38% ukupnih glasova. Lider socijalsita Fransoa Miteran je 10.maja iste godine postao predsednik te zemlje pobedivši u drugom krugu predsedničkih izbora Valeri Žiskar D'Estena.

28.jun 1981.

U snažnoj eksploziji u Teheranu podmetnutoj u sedište Islamske republikanske partije poginulo 74 ljudi, uključujući šefa vladajuće partije, moćnog predsednika Vrhovnog suda Irana ajatolaha Muhameda Huseina Beheštija, četiri ministra, šest zamenika ministara i 20 članova Medžlisa (Skupština).

29.jun 1981.

Hu Jaobang  na čelu Komunističke partije Kine nasledio Huo Guofenga.

Jul 1981

07.jul 1981.
sad.gif

Predsednik SAD Ronald Regan predložio Sandru Dej O'Konor za sudiju Vrhovnog suda i ona je u septembru 1981. postala prva žena član najviše američke sudske instance.

16.jul 1981.

Umrla srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Neda Spasojević. (Rođena: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 16.april 1941. - Umrla: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 16.jul 1981.) 

1941-1981
vreme.png

40

22.jul 1981.

Turski terorista Mehmet Ali Agdža osuđen na doživotnu robiju zbog pokušaja da ubije poglavara rimokatoličke crkve papu Jovana Pavla II 13. maja 1981.

24.jul 1981.

Poginulo više od 700 ljudi, a milion i po ostalo bez krova nad glavom u poplavama koje su pogodile kinesku provinciju Sečuan.

27.jul 1981.
sad.gif

Umro američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom.  (Rođen: Miluz/Nemačko carstvo/Francuska 01.jul 1902. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 27.jul 1981.) Dobio je Oskara za filmove „Gospođa Minaver“, „Ben Hur“, i „Najlepše godine našeg života“. Neki od ostalih filmova: „Orkanski visovi“, „Male lisice“, „Naslednica“, „Detektivska priča“, „Keri“, „Praznik u Rimu“ itd.

1902-1981
vreme.png

79

00063.jpg
29.jul 1981.

U katedrali Svetog Pavla u Londonu venčani su naslednik britanskog prestola princ od Velsa Čarls i Dajana Spenser.

31.jul 1981.

U avionskoj nesreći poginuo panamski diktator general Omar Torihos Herera. Herera je 1968. godine preuzevši kontrolu nad Nacionalnom Gardom svrgao izabranog predsednika Paname Arnulfo Ariasa i preuzeo vlast u toj zemlji. Potom je promenio ustav dajući sebi široka ovlašćenja da bi mu  parlament čije je članove sam izabrao 1972. godine dao punu izvršnu vlast i pravo da vlada kao diktator. Hereru je podržavao sve vreme i Manuel Noriega koji će preuzeti vlast nad Nacionalnom Gardom koju će preimenovati u Panamske Odbrambene Snage i  dati sebi čin generala 1983. godine. Međutim izvesni pukovnik Roberto Diaz Herero, drugi po moći nad vojskom Paname, je tvrdio da Noriega stoji iza pogibije Torihosa tj. da mu je u avion podmetnuta bomba.  

Avgust 1981

01.avgust 1981.
sad.gif

Počeo sa radom američki muzički kanal MTV.

12.avgust 1981.
sad.gif

Kompanija "IBM" predstavila svetu prvi personalni računar (PC). Prvi IBM personalni računari su imali brzinu procesora od 4.7 megaherca, unutrašnju memoriju od 128 kilobajta, disketnu jedinicu od 5.25 inča, a disk (koji nije bio obavezan) je imao kapacitet od 10 megabajta. Ekrani ovih računara su bili monohromatski i nisu podržavali grafiku. I kasniji modeli ovog proizvođača zasnivaju se na procesorima ove firme.

30.avgust 1981.

U Teheranu u eksploziji podmetnute bombe poginuli predsednik Irana Muhamed Ali Radžai i predsednik vlade Muhamed Džavad Bahonar.

Septembar 1981

04.septembar 1981.
sad.gif

Rođena  američka pevačica Bijons Žizel Nouls. (Rođena: Hjuston/Teksas/Sjedinjene Američke Države)

00064.jpg
10.septembar 1981.
španija.gif

Slika „Gernika“ španskog slikara Pabla Pikasa vraćena u Španiju.  Naslikana je 1937. posle nacističkog bombardovanja gradića Gernika tokom Građanskog rata u Španiji. Gernika ima poseban značaj za Baske. Od 1939. slika se nalazila u Njujorku. Pikaso je ostavio amanet da „Gernika“ ne bude vraćena dok njegova otadžbina ne postane demokratska država. Kralj Huan Karlos uveo je demokratski poredak u Španiji 1976. godine.

18.septembar 1981.

U Francuskoj ukinuta smrtna kazna.

20.septembar 1981.
belize.gif

Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora, bivši Britanski Honduras, stekla nezavisnost od Velike Britanije.

28.septembar 1981.

Umrla Ksenija Atanasijević, srpski (jugoslovenski) filozof i etičar. (Rođena: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 05.februar 1894. - Umrla: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 28.septembar 1981.) Studirala je filozofiju i klasične jezike u rodnom Beogradu, Ženevi i na pariskoj Sorboni. Doktorirala je kod Branislava Petronijevića tezom: “Brunovo učenje o najmanjem“. Bila je aktivan član Beogradskog ženskog društva i poznati borac za ženska prava, aktivan publicista i cenjeni filozofski pisac. Neka od dela: “L´atomisme d´ Epicure“, “Filozofski fragmenti“ I-II, “Hristova etika“, “Etika praštanja“ itd.

1894-1981
vreme.png

87

00065.jpg

Oktobar 1981

03.oktobar 1981.

Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo 10 štrajkača.

06.oktobar 1981.

Na vojnoj paradi u Kairu islamski teroristi ubili egipatskog državnika Anvara el Sadata, predsednika Egipta od oktobra 1970. ogorčeni njegovom odlukom da sklopi mir sa Izraelom.

Ubijen egipatski oficir i predsednik Egipta Anvar el Sadat.  (Rođen: Mit Abu Kum/Egipatski sultanat/Egipat 25.decembar 1918. - Umro: Kairo/Egipat 06.oktobar 1981.) 

00066.jpg
1918-1981
vreme.png

62

07.oktobar 1981.

Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao vršilac dužnosti šefa države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el Sadata.

16.oktobar 1981.

Umro izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu Obalu i Golansku visoravan. (Rođen: Kibuc Degajna Alef/Osmansko carstvo/Izrael 02.maj 1915. - Umro: Tel Aviv/Izrael 16.oktobar 1981.) Kao 14-godišnjak 1929. postao je član „Hagane“, ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u borbi protiv kolonijalnih trupa francuske višijevske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od od prvaka vladajuće partije „Mapaj“, iz koje je  istupio 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kada je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja sa predsednikom vlade Beginom na temu politike prema Arapima.   

00067.jpg
1915-1981
vreme.png

66

Novembar 1981

12.novembar 1981.
sad.gif

Umro američki filmski glumac Vilijam Holden, koji je najčešće tumačio uloge "idealnog" tipa savremenog Amerikanca. (Rođen: O'Falon/Ilinois/Sjedinjene Američke Države 17.april 1917. - Umro: Santa Monika/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 12.novembar 1981.) Filmovi: "Bulevar sumraka", "Juče rođena", "Snaga oružja", "Mesec je plav", "Iznad 30. sprata", "Stalag 17" (Oskar), "Piknik", "Most na reci Kvaj", "Svet Suzi Vong", "TV mreža", "Divlja horda".

sad.gif

Američki spejs-šatl "Kolumbija" drugi put poleteo u orbitu oko Zemlje, postavši prvo svemirsko vozilo koje je upotrebljeno više od jednom.

00068.jpg
1917-1981
vreme.png

63

20.novembar 1981.
sssr.png

Sovjetski velemajstor Anatolij Karpov zadržao titulu prvaka sveta u šahu, pobedom u meču u Italiji nad bivšim zemljakom velemajstorom Viktorom Korčnojem.

21.novembar 1981.

Umro Milan Kašanin, srpski (jugoslovenski) književnik, muzeolog, esteta, istoričar umetnosti, prevodilac. (Rođen: Beli Manastir/Austro-Ugarska monarhija/Hrvatska 21.februar 1895. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 21.novembar 1981.) Rodio se u Belom Manastiru (Baranja) a gimnaziju je završio u Novom Sadu. Studirao je na pariskoj Sorboni estetiku i istoriju umetnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete, zatim kao upravnik Muzeja savremene umetnosti. Godine 1936. Muzej savremene umetnosti i Istorijsko-umetnički muzej su spojeni i oformljen je Muzej kneza Pavla i za direktora je postavljen Kašanin. Zbirku Muzeja savremene umetnosti oformio je sam knez namesnik Pavle, iz privatnih sredstava, takođe veliki zaljubljenik u umetnost. Kao lični prijatelj Kneza Pavla, posle Drugog svetskog rata Kašanin je živeo potpuno skrajnuto, od retkih prevodilačkih poslova - nepotpisanih, da bi docnije bio postavljen za rukovodioca novoosnovane Galerije fresaka. Bio je pokretač i glavni urednik izuzetnog časopisa "Umetnički pregled" (1937-1941) koji je uživao svetski ugled. I kao književnik bio je izuzetan stilista. Neka od dela: "Jutrenja i bdenja","Slučajna otkrića", "Zarobljenici", "Kamena otkrića", "Srpska književnost u srednjem veku", "Srpska umetnost u Vojvodini" itd.

00069.jpg
1895-1981
vreme.png

86

29.novembar 1981.
sad.gif

Umrla američka filmska glumica Nataša Gardin, poznata kao Natali Vud, jedna od retkih koja je postala filmska zvezda kao dete ("Čudo na 34. ulici") a karijeru je potom uspešno nastavila. (Rođena: San Francisko/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 20.jul 1938. - Umrla: Santa Katalina/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 29.novembar 1981.) Filmovi: "Buntovnik bez razloga", "Sjaj u travi", "Tragači", "Priča sa zapadne strane".

00070.jpg
1938-1981
vreme.png

43

Decembar 1981

01.decembar 1981.

Poginulo svih 178 putnika i članova posade u najvećoj nesreći u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva kada je avion „DC-9 super 80“ udario u planinu na Korzici  u blizini Ajačija. Avion je bio vlasništvo ljubljanskog „Inex-adria avioprometa“.

02.decembar 1981.
sad.gif

Rođena  američka pevačica Britni Spirs. (Rođena: Makom/Misisipi/Sjedinjene Američke Države)

00071.jpg
13.decembar 1981.

General Vojćeh Jaruzelski zaveo vanredno stanje u Poljskoj. Zabranjena je dalja aktivnost takozvanog nezavisnog sindikata "Solidarnost". Vojnim pučem Jaruzelskog tada je otklonjena mogućnost vojne intervencije.

14.decembar 1981.

Izrael anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.

29.decembar 1981.

Umro hrvatski (jugoslovenski) književnik Miroslav Krleža, enciklopedist, akademik. (Rođen: Zagreb/Austro-Ugarska monarhija/Hrvatska 07.jul 1893. - Umro: Zagreb/SFR Jugoslavija/Hrvatska 29.decembar 1981.) 

1893-1981
vreme.png

88

31.decembar 1981.

U vojnom udaru u Gani oborena civilna vlada Hile Limana. Vojni udar je predvodio vazduhoplovni poručnik Džeri Rolings.

1982

Januar 1982

Februar 1982

03.februar 1982.

Proglašena konfederacija Senegambija, nastala udruživanjem zapadnoafričkih država Senegala i Gambije.  Ova zajednica prestala je da postoji 30.septembra 1989.

17.februar 1982.

Premijer Zimbabvea Robert Mugabe isključio iz vlade nominalnog saveznika u borbi za nezavisnost zemlje Džošuu Nkomu vođu partije ZAPU, pod optužbom za zaveru. 

23.februar 1982.
evropska unija.gif

Stanovništvo Grenlanda se na referendumu izjašnjava za istupanje iz Evropske zajednice.

Mart 1982

10.mart 1982.

Jugoslavija osvojila prvo mesto u evropskoj stonoteniskoj superligi.

29.mart 1982.

Umro nemački kompozitor Karl Orf, autor scenske kantate „Karmina Burana“. (Rođen: Minhen/Nemačko carstvo/Nemačka 10.jul 1895. - Umro: Minhen/Zapadna Nemačka/Nemačka 29.mart 1982.) Napisao je „Muzika za decu“ namenjenu muzičkom obrazovanju dece, a kao predložak za scenska dela („Catulli Carmina“, „Antigona“, „Trionfo di Afrodite“) uglavnom je koristio antičke i srednjovekovne izvore.

00073.jpg
1895-1982
vreme.png

86

April 1982

02.april 1982.

folklandski rat

Počeo Folklandski rat -  sukob Velike Britanije i Argentine oko Foklandskih ostrva. Vojna hunta Argentine je sa 10.000 vojnika napala britanski posed Folklandska (Malvinska) ostrva u Atlantskom okeanu, oko 500 kilometara jugoistočno od argentinske obale, na kojima je u tom trenutku bilo 75 britanskih vojnika. Argentinske snage je posle borbi krajem maja i u prvoj polovini juna 1982. porazilo oko 5.000 britanskih vojnika.

05.april 1982.

folklandski rat

Prvi britanski ratni brodovi isplovili ka Foklandskim ostrvima u Atlantskom okeanu koja su okupirale argentinske trupe.

18.april 1982.

Glavni grad Zimbabvea Solzberi preimenovan u Harare, na dvogodišnjicu sticanja nezavisnosti ove afričke države.

25.april 1982.

Poslednji izraelski vojnici napustili Sinaj, okončavši 15-godišnju okupaciju tog egipatskog poluostrva.

Maj 1982

02.maj 1982.

folklandski rat

Britanska podmornica potopila u Folklandskom ratu argentinsku krstaricu "General Belgrano", usmrtivši više od 350 ljudi

04.maj 1982.

folklandski rat

Argentinska armija potopila raketom britanski razarač „Šefild“, usmrtivši 20 ljudi.

06.maj 1982.

Osnovan Pozorišni muzej Vojvodine.

21.maj 1982.

folklandski rat

Britanske trupe  se iskrcale na Folklandska ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956. Buenos Ajres je preduzeo vojnu akciju polažući pravo na ta ostrva u južnom Atlantiku - oko 500 kilometara od argentinske obale.

30.maj 1982.
španija.gif

Španija pristupa NATO paktu postavši njena šesnaesta članica.

Jun 1982

06.jun 1982.
rat.png

Izrael počeo invaziju Libana u nastojanju da iskoreni izvorišta palestinskog terorizma.

10.jun 1982.

Umro nemački filmski reditelj Rajner Verner Fasbinder. (Rođen: Bad Verishofen/Zapadna Nemačka/Nemačka 31.maj 1945. - Umro: Minhen/Zapadna Nemačka/Nemačka 10.jun 1982.) Grupi istaknutih autora tzv. Novog nemačkog filma, šezdesetih godina prošlog veka, uz Vernera Hercoga i Volkera Šlendorfa, pripadao je mladi reditelj Fasbinder. Karijeru je počeo kao pozorišni glumac i reditelj, da bi kasnije, opredelivši se za film, glumio, režirao, pisao scenario, radio kao kamerman. Njegov prvi film bio je Gradska skitnica, a zatim su sledili: Gorke suze Petre fon Kant, Drugi se zove Ali, Brak Marije Braun, Lola, Lili Marlen, Trinaest meseci u godini, kao i televizijska serija Berlin Aleksanderplac, epska priča o godinama nastajanja nacizma u Nemačkoj. Oprostio se od filmske publike na Berlinskom filmskom festivalu, 1982, kada je za film Veronika Fos dobio "Zlatnog medveda". Nekoliko meseci kasnije, nađen je mrtav u svom stanu u Minhenu, a uzroci smrti ovog istaknutog nemačkog reditelja nisu rasvetljeni ni do danas.

00074.jpg
1945-1982
vreme.png

37

13.jun 1982.

Umro kralj Saudijske Arabije  Kalid ibn Abdul Aziz, kojeg je nasledio prestolonaslednik Fahd. (Rođen: Rijad/Sultanat Nadžd/Saudijska Arabija 13.februar 1913. - Umro: Rijad/Saudijska Arabija 13.jun 1982.) 

00075.jpg
1913-1982
vreme.png

68

15.jun 1982.

folklandski rat

Okončan Folklandski rat pošto su se argentinske snage predale Britancima. U ratu u kojem je poginulo oko 1 000 ljudi, argentinska vojska je pokušala okupirati Folklandska ostrva (Malvini) u južnom Atlantiku.

17.jun 1982.

Predsednik Argentine general Leopoldo Galtijeri podneo ostavku posle poraza argentinske armije od britanskih trupa u Folklandskom ratu.

Jul 1982

11.jul 1982.

Umro srpski (jugoslovenski) pisac Mehmed – Meša Selimović, jedan od najvećih srpskih književnika XX veka, član Srpske akademije nauka i umetnosti. (Rođen: Tuzla/Austro-Ugarska monarhija/Federacija Bosna i Hercegovina/Bosna i Hercegovina 26.april 1910. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 11.jul 1982.) Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor „Bosna-filma“ i glavni urednik „Svjetlosti“. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Autor je jednog od najznačajnijih romana srpske literature "Derviš i smrt", koji se odlikuje osobenošću tretiranja teme, čovekovog života u tragičnim okolnostima i refleksijama o ljudskoj egzistenciji. Selimović je jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Autor je brojnih eseja, studija i nekoliko filmskih scenarija. Književna nagrada koja nosi Selimovićevo ime ustanovljena je 26.aprila 1988. Neka od njegovih dela: romani“Derviš i smrt“, „Tišina“, „Tvrđava“, „Magla i mjesečina“, „Krug“ (nedovršen), zbirke pripovedaka „Prva četa“, „Tuđa zemlja“, studija „Za i protiv Vuka“, eseji „Pisci, mišljenja, razgovori“, memoarska proza „Sjećanja“, nekoliko filmskih scenarija itd.

00076.jpg
1910-1982
vreme.png

72

20.jul 1982.

U eksplozijama koje su teroristi Irske republikanske armije postavili u "Hajd parku" i "Ridžents parku" u centru Londona poginulo 10 britanskih vojnika.

25.jul 1982.

Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Aarafat potpisao u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolicije UN o pravu Izraela na postojanje.

Avgust 1982

12.avgust 1982.
sad.gif

Umro američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda, jedna od najupečatljivijih fizionomija svetskog filma, čiju glumu je odlikovala prefinjenost i diskrecija. (Rođen: Grand Ajland/Nebraska/Sjedinjene Američke Države 16.maj 1905. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 12.avgust 1982.) Oskar je dobio za ulogu u filmu „Na zlatnom jezeru“, poslednjem od više od 80 koliko ih je snimio. Sa velikim uspehom igrao je i u brodvejskim pozorištima u Njujorku, takođe u TV serijama. Ostali filmovi: „Farmer se ženi“, „Na krilima jutra“, Mladi Linkoln“, „Plodovi gneva“, „Na apačkoj granici“, „Rat i mir“, „Samo jednom se živi“, „Bura nad Vašingtonom“, „Ubica na konju“ itd. 

00077.jpg
1905-1982
vreme.png

77

17.avgust 1982.

Pojavio se prvi CD izrađen u fabrici "Filips" u Nemačkoj.

23.avgust 1982.
brazil.gif

Umro brazilski filmski režiser, scenarista i producent Alberto de Almeida Kavalkanti, koji je između dva svetska rata, radeći u Evropi, znatno uticao na francusku filmsku avangardu i englesku dokumentarističku filmsku školu. (Rođen: Rio de Žaneiro/Brazil 06.februar 1897. - Umro: Pariz/Francuska 23.avgust 1982.) Neki od njegovih filmova: „Ivet“, „Voz bez očiju“, „Kapetan Frakas“, „Odmor đavola“, „Smrt noći“, „Pesma mora“, „zemlja je uvek zemlja“ itd.

00078.jpg
1897-1982
vreme.png

85

26.avgust 1982.

Argentinska vlada ukinula zabranu delovanja političkih partija.

29.avgust 1982.

Umrla švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. (Rođena: Stokholm/Švedska 29.avgust 1915. - Umrla: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 29.avgust 1982.) Filmovi: "Dr Džekil i gospodin Hajd", "Za kim zvona zvone", "Plinsko svetlo" (Oskar), "Ozloglašena", "Trijumfalna kapija", "Jovanka Orleanka", "Stromboli", "Evropa 51", "Mi žene", "Helena i muškarci", "Anastasija" (Oskar), "Intermeco", "Volite li Bramsa", "Poseta", "Begunac u Beču", "Kazablanka" (Oskar).

00079.jpg
1915-1982
vreme.png

67

Septembar 1982

01.septembar 1982.

Umro poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije, komunističke orjentacije, od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970. (Rođen: Krosno/Austro-Ugarska monarhija/Poljska 06.februar 1905. - Umro: Konstancin/Poljska 01.septembar 1982.) Prvi put sa dužnosti generalnog sekretara smenjen je 1948. u vreme jačanja staljinizma a drugi put je krajem 1970. sam podneo ostavku, pod pritiskom radničkih nemira.

00080.jpg
1905-1982
vreme.png

77

14.septembar 1982.
sad.gif

Dan posle automobilske nesreće, umrla princeza Grejs od Monaka, bivša američka filmska glumica Grejs Keli. (Rođena: Filadelfija/Pensilvanija/Sjedinjene Američke Države 12.novembar 1929. - Umrla: Monte Karlo/Monako 14.septembar 1982.) Filmovi: "Tačno u podne", "Provincijalka" (Oskar), "Pozovi M radi ubistva", "Visoko društvo", "Prozor u dvorište".

U eksploziji bombe koju su u središte libanske Hrišćanske partije Falange podmetnuli islamski teroristi, poginuo predsednik Libana Bešir Džemail i još 20 ljudi.

00081.jpg
1929-1982
vreme.png

52

18.septembar 1982.

Libanska hrišćanska milicija okončala masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg su ubijene stotine ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.

19.septembar 1982.
sad.gif

Stvoren kompjuterski simbol "smajli". Profesor sa univerziteta u Pitsburgu, kompjuterski stručnjak Skot Fahlman tvrdi da je prvi zvanično upotrebio "smajlija".

23.septembar 1982.

Novi lider libanskih hrišćana Amin Džemajel izabran za predsednika Libana, devet dana pošto su islamski teroristi ubili šefa države, njegovog brata Bešira.

Oktobar 1982

01.oktobar 1982.

Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

10.oktobar 1982.
sad.gif

SAD  nametnule sankcije Poljskoj zbog odluke poljske vlade da zabrani sindikat "Solidarnost".

16.oktobar 1982.

Umro italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan „tenorom epohe“. (Rođen: Firenca/Kraljevina Italija/Italija 27.jul 1915. - Umro: Mestre/Italija 16.oktobar 1982.) Umetničku karijeru počeo je 1941. u Milanskoj skali. Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećaju za scenski nastup stekao je ogromnu popularnost kao i nepodeljenu podršku kritike. Muzički kritičar lista “Koriere Adriatiko“ iz Ankone napisao je jula 1929. godine: "Na svom muzičkom krštenju četrnaestogodišnji Mario del Monako otkrio je sinoć, u teatru "Đilji" u Mondolfiju, pevajući nekoliko romansi, snažan, melodičan, muzikalan tenor. Pevač velike nade! Fenomen, koji će jednog dana, verovatno, postati velikan!" Upravo to se i ostvarilo: nanadmašni Otelo, Radames, Manriko, Don Hoze, Andrea Šenije, Eneja. Tokom svoje karijere postao je kralj tenora. Osvojio je svet bronzanim mediteranskim glasom, interpretacijom, glumom, scenskim nastupom, ličnim šarmom. Nastupao je u najčuvenijim operskim kućama sveta od Milanske skale, preko Rima, Napulja, Stokholma, do njujorškog Metropolitena. Više puta gostovao je u Beogradu, gde ga je publika dočekivala ovacijama. Vrhunac Del Monakove kreacije nesumnjivo je Verdijev "Otelo". Tu tešku tenorsku rolu tumačio je 427 puta. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u odori komandanta venecijanske flote, Otela.

00082.jpg
1915-1982
vreme.png

67

18.oktobar 1982.

Umro francuski državnik Pjer Mendes Frans vođa levog krila Radikalsocijalističke partije, koji je postavši predsednik vlade Francuske 1954.godine, okončao francusku vojnu intervenciju u Indokini. (Rođen: Pariz/Francuska 11.januar 1907. - Umro: Pariz/Francuska 18.oktobar 1982.) Vlast je izgubio već naredne 1955.godine zbog privrednih problema i pobune u Alžiru. Tokom Drugog svetskog rata do 1942. borio se u Pokretu otpora  da bi se potom prebacio u London učestvujući u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske grupe „Loren“.

00083.jpg
1907-1982
vreme.png

75