top of page

1967 - 1968

1967

Januar 1967

04.januar 1967.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Poginuo engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kempbel, nosilac svetskog rekorda u vožnji automobilom od 648,7 km na čas. Rekord je postavljen 1964. Čamcem „Plava ptica“, sa mlaznim motorom, na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji, Kempbel je pokušao da osvoji novi rekord. Dostigao je novi svetski rekord na vodi  od 527,9 km na čas, ali je to platio životom. 

27.januar 1967.
kako_drzave_i_kontinenti_zaista_izgledaju_na_mapi_11_260486960.jpeg
sssr.png

Sovjetski Savez, SAD i 60 drugih zemalja potpisalo sporazum o zabrani nuklearnih eksperimenata u stratosferi.

Pripremajući se za let na Mesec, trojica američkih astronauta poginula su u svemirskom brodu „Apolo 1“, u kojem je izbio požar. 

30.januar 1967.
преузимањaе.png
sssr.png

Papa Pavle VI susreo se sa predsednikom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a Nikolajem Podgornim, prvim šefom sovjetske države koji je posetio Vatikan.

Februar 1967

18.februar 1967.

Umro američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji u Drugom svetskom ratu imao vodeću ulogu u izradi prve atomske bombe. (Rođen: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 22.april 1904. - Umro: Prinston/Nju Džerzi/Sjedinjene Američke Države 18.februar 1967.) Na poziv Ministarstva rata SAD, 1942. napustio je Univerzitet i do 1945. rukovodio je laboratorijom za izradu atomske bombe u Los Alamosu, a potom nastavio posao "u primeni nuklearne energije u vojne svrhe", koji mu je poverilo isto ministarstvo. Od 1953. bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima, jer se protivio proizvodnji hidrogenske bombe i zalagao za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Vlada predsednika Džona Kenedija rehabilitovala ga je 1963. a Komisija za atomsku energiju SAD dodelila mu je Fermijevu nagradu. Kao naučnik, Openhajmer je najviše ostao zapamćen po tome što je bio glavni osnivač Američke škole teorijske fizike dok je bio na Univerzitetu Berkli.

  

074.jpg
1904-1967
vreme.png

62

20.februar 1967.

Rođen američki muzičar Kurt Kobejn, frontmen, tekstopisac i gitarista rok grupe Nirvana iz Sijetla. (Rođen: Aberdin/Vašington/Sjedinjene Američke Države 20.februar 1967. - Umro: Sijetl/Vašington/Sjedinjene Američke Države 05.april 1994.) Bio je osnivač, vodeći vokal, gitarista i primarni tekstopisac rok grupe Nirvana. Pisao je pesme podstaknut besom i nezadovoljstvom sistemom, time šireći tematske konvencije mejnstrim roka. Najavljivan je kao portparol generacije Iks i priznat je kao jedan od najuticajnijih alternativnih rok muzičara, kao i jedan od najpopularnijih rok muzičara. Nirvana je postigla komercijalni uspeh sa singlom "Smells Like Teen Spirit" sa njihovog drugog albuma Nevermind (1991) koji je hvaljen od strane kritike. Iako je Kobejn hvaljen kao glas svoje generacije nakon iznenadnog uspeha Nirvane, on je to zamerio, verujući da je njegovu poruku i umetničku viziju javnost pogrešno protumačila. Tokom poslednjih godina svog života, Kobejn se borio sa zavisnošću od heroina i hroničnim zdravstvenim problemima kao što je depresija. Takođe se borio sa ličnim i profesionalnim pritiscima slave, a imao je buran odnos sa svojom suprugom, muzičarkom Kortni Lav. Kada mu je bilo sedam godina, Kobejn je dijagnoziran ADHD-om, smetnja koja uključuje između ostalog hiperaktivnost i promene u raspoloženju. Protiv ADHD-a je koristio Ritalin. Udovica Kobejna, Kortni Lav, je kasnije krivila Ritalin za njegovu zavisnost heroina. U martu 1994. Kobejn se predozirao kombinacijom šampanjca i flunitrazepama, a potom je ušao i prošao program detoksikacije i rehabilitacije. Kobejn je 8. aprila 1994. pronađen mrtav u svojoj kući u Sijetlu u dobi od 27 godina. Policija je zaključila da je preminuo 5. aprila usled samoubistva. Kobejn je posthumno uvršten u Rokenrol kuću slavnih, zajedno sa basistom Nirvane Kristom Novoselićem i bubnjarom Dejvom Grolom, u njihovoj prvoj godini kvalifikacija 2014. Rolling Stone je uvrstio Kobejna na svoje liste 100 najvećih tekstopisaca svih vremena, 100 najvećih gitarista i 100 najvećih pevača svih vremena. MTV ga je rangirao na 7. mesto u „22 najbolja glasa u muzici“. Godine 2006. Hit Parader ga je postavio na 20. mesto na njihovoj listi „100 najvećih metal pevača svih vremena“.

075.jpg
1967-1994
vreme.png

27

22.februar 1967.
monako.gif

Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo titulu predsednika.

Mart 1967

04.mart 1967.
Flag_of_Serbia_(1941–1944).svg.png

Umro srpski (jugoslovenski) književnik i prevodilac Vladan Desnica. (Rođen: Zadar/Austro-Ugarska/Hrvatska 17.septembar 1905. - Umro: Zagreb/SFR Jugoslavija/Hrvatska 04.mart 1967.) Vladan Desnica rođen je u Zadru u srpskoj porodici Desnica, pravoslavne veroispovesti. Njegov otac je Uroš Desnica, a majka Fani Desnica, rođ. Luković. Vladan Desnica je po majčinoj liniji potomak Stojana Mitrovića Jankovića (oko 1635—1687), u srpskoj narodnoj pesmi poznatog kao Janković Stojan, vođe srpskih kotarskih uskoka u XVII veku, serdara Kotara, kavaljera sv. Marka, konjičkog kapetana, zapovednika tvrđave Ostrovice. Vladan Desnica studirao je prava i filozofiju u Zagrebu i Parizu, diplomirao na zagrebačkom Pravnom fakultetu 1930. Radio je kao advokat, a zatim je prešao u državnu službu. Godine 1934. pokrenuo je književno-istorijski godišnjak „Magazin sjeverne Dalmacije“, koji je uređivao dve godine i štampao ćirilicom u Splitu. U hrvatskim kulturnim krugovima postoje nastojanja da se Desnica predstavi kao primarno hrvatski pisac. Sam Desnica je u pismu predsedniku UKS D. Jeremiću naveo da duhovno pripada srpskoj kulturi. Od pojedinačnih književnika on je svojim duhovnim nasleđem smatrao Simu MatavuljaDantea i FloberaDositeja Obradovića i Njegoša. Smatra se nastavljačem Sime Matavulja odnosno dalmatinske proze. Vladan Desnica je sahranjen u srpskoj pravoslavnoj crkvici Svetog Georgija pored dvora Janković Stojana u Islamu Grčkom. Crkvu u kojoj je sahranjen su uništile hrvatske snage tokom operacije Maslenica u januaru 1993. godine.

076.jpg
1905-1967
vreme.png

61

06.mart 1967.
mađarska.gif

Umro mađarski kompozitor Zoltan Kodalj, uz Belu Bartoka najznačajniji mađarski muzički stvaralac XX veka, u čijim delima je prepoznatljiva melodika i ritam narodne muzike. (Rođen: Kečkemet/Austro-Ugarska/Mađarska 16.decembar 1882. - Umro: Budimpešta/Mađarska 06.mart 1967.) Bio je mađarski kompozitor, muzički pedagog, lingvista i filozof. U svetu je poznat kao tvorac Kodalji metode muzičkog obrazovanja. Naučio da svira violinu kao dete. Godine 1900. upisao je odsek za jezike na Univerzitetu u Budimpešti, a ujedno i klasu kompozicije Hansa fon Keslera na Kraljevskoj mađarskoj muzičkoj akademiji. Po završetku studija, godinu dana studirao je u Parizu kod Čarlsa Vidora. Sva njegova dela pokazuju veliku originalnost forme i sadržaja, mešavinu veoma sofisticiranog vladanja zapadnoevropskim stilom muzike, uključujući klasičnu, kasnoromantičarsku, impresionističku i modernističku tradiciju, a sa druge strane duboko poznavanje i poštovanje narodne muzike Mađarske (uključujući područja današnje Slovačke i Rumunije naseljene Mađarima, pošto su te teritorije bile deo Mađarske. Napisao je studije o mađarskom muzičkom folkloru i izdao zbirke narodnih pesama. Neka od dela: kantata "Psalmus hungaricus", scenska muzika "Hari Janoš", orkestarsko delo "Igre iz Galante" itd. Kodaljijeva prva supruga bila je Ema Gruber koja je umrla u novembru 1958, posle 48 godina braka. Trinaest meseci kasnije, u decembru 1959, Kodalji se oženio Šaroltom Pečeli, svojom 19-godišnjom studenticom na Muzičkoj akademiji Franz List sa kojom je živeo srećno do svoje smrti 1967. u 84. godini u Budimpešti.

077.jpeg
1882-1967
vreme.png

84

29.mart 1967.
francuska.gif

Porinuta prva francuska nuklearna podmornica.

30.mart 1967.
nato.gif
francuska.gif

NATO zatvorio vojne štabove u Francuskoj, pošto je predsednik Šarl de Gol odlučio da povuče zemlju iz tog zapadnog vojnog saveza pod dominacijom SAD.

April 1967

15.april 1967.
Flag_of_Serbia_(1941–1944).svg.png

Objavljen prvi broj lista "Pravoslavlje", glasila Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve.

19.april 1967.
nemačka.gif

Umro nemački državnik Konrad Adenauer, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. - osnivač Hrišćansko-demokratske partije 1947.godine. (Rođen: Keln/Nemačko carstvo/Nemačka 05.januar 1876. - Umro: Bad Honef/Zapadna Nemačka/Nemačka 19.april 1967.) Godine 1894. maturirao je i počeo da studira pravo i politiku na univerzitetima u FrajburguMinhenu i Bonu. Dve godine kasnije, 1896. godine, kada je imao 20 godina, bio je regrutovan u Nemačku vojsku, ali nije prošao fizički pregled zbog hroničnih respiratornih problema koje je imao još od samog detinjstva. Diplomirao je 1900. godine, a potom je radio kao pravnik u sudu u Kelnu. Do dolaska nacista na vlast 1933. bio je advokat i gradonačelnik Kelna. Politički se reaktivirao posle kapitulacije Nemačke u Drugom svetskom ratu, tesno sarađujući sa američkom vojnom upravom, odnosno vladom SAD. Aktivno je učestvovao u stvaranju NATO i drugih oblika saradnje zapadnih država. Kao prvi posleratni kancelar, izveo je Zapadnu Nemačku iz ruševina Drugog svetskog rata i od nje napravio produktivnu i prosperitetnu državu koja je uspostavila bliske odnose sa FrancuskomVelikom Britanijom i SAD. Za vreme njegove vladavine Zapadna Nemačka je postala demokratska i stabilna država sa međunarodnim ugledom i ekonomskim prosperitetom (Nemačko ekonomsko čudo). Bio je prvi lider Demohrišćanske unije (CDU), a Demohrišćanska stranka je pod njegovim vođstvom postala najuticajnija stranka u zemlji. Adenauer, koji je bio kancelar do svoje 87. godine, nazvan je Der Alte (stari). Prema britanskom istoričaru Roju Dženkinsu on je „najstariji državnik ikada koji je izabran na neku funkciju”. Kada su, 1967. godine, nakon njegove smrti  Nemci upitani šta je to čemu se najviše dive Adenaueru, većina je odgovorila da je to što je doveo kući poslednje nemačke ratne zarobljenike iz SSSR. Godine 2003. Adenauer je proglašen za „najvećeg Nemca svih vremena” u takmičenju pod nazivom Unsere Besten, a koje je urećivao nemački javni servis „ZDF” i gde je glasalo više od tri miliona ljudi.

077.jpg
1876-1967
vreme.png

91

21.april 1967.
grčka.gif

Vojnim udarom u Atini uspostavljen desničarski režim grčkih pukovnika.

24.april 1967.
sssr.png
rusija.gif

Sovjetski kosmonaut ruskog porekla Vladimir Mihajlovič Komarov poginuo prilikom prizemljenja vasionskog broda "Sojuz 1" zbog greške u padobranskom sistemu. To je bio njegov drugi kosmički let: 12. i 13. oktobra 1964. bio je komandant kosmičkog broda "Vashod".

Maj 1967

02.maj 1967.
kako_drzave_i_kontinenti_zaista_izgledaju_na_mapi_11_260486960.jpeg
švedska.gif
vijetnam.gif

U Stokholmu počeo da radi međunarodni sud za ratne zločine Bertranda Rasela, koji je kasnije presudio da su SAD krive za agresiju na Vijetnam.

velika britanija.gif

Laburistička vlada Harolda Vilsona zatražila  članstvo Velike Britanije u Evropskoj ekonomskoj zajednici (sadašnja Evropska unija), okončavši dugu debatu da li London treba da pristupi toj grupaciji.

10.maj 1967.
velika britanija.gif
irska.gif

Velika Britanija i Irska po drugi put podnose zahtev za pristupanje Evropskoj zajednici.

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Američko vazduhoplovstvo prvi put bombardovalo luku Hajfong u Severnom Vijetnamu.

11.maj 1967.
danska.gif

Danska po drugi put podnosi zahtev za prijem u Evropsku zajednicu.

22.maj 1967.
belgija.gif

Više od 320 ljudi poginulo u požaru u robnoj kući "Inovasion" u belgijskoj prestonici Briselu.

30.maj 1967.
nigerija.gif
Flag_of_Biafra.svg.png

Secesionisti proglasili suverenu i nezavisnu republiku Biafru otcepivši se od Nigerije. Nakon dobijanja nezavisnosti od Velike Britanije 1960.godine, u Nigeriji su rasle međuetničke tenzije koje su vremenom prerasle u sukobe. Među mnogobrojnim narodima nekoliko njih je  imalo dominantan položaj u zemlji. Nigerija je praktično bila podeljena po etničkim granicama. Narodi Fulani i Hausa pretežno su naseljavali severni deo zemlje, Joruba jugozapadni a jugoistočni narod Igbo. Muslimanska veroispovest preovladavala je na severu dok su na  jugu većinu činili hrišćani i animisti.  Igboanci, većinom hrišćanske veroispovesti bili su u odnosu na ostale stanovnike Nigerije prosperitetniji i obrazovaniji skloniji demokratskom odlučivanju za razliku od muslimanske populacije na severu čiji se život odlikovao konzervativizmom i plemenskom organizacijom. Nemiri koji su zahvatili Nigeriju rezultovali su brojnim vojnim prevratima čiji su vinovnici pripadali narodu Igbo ili Fulani-Hausa, da bi potom etnička netrpeljivost dovela na severu zemlje tokom septembra 1966.godine do masakra u kojem je izmedju 10 000 i 30 000 Igboanaca ubijeno od strane muslimanske većine dok je njih milion izbeglo na istok zemlje odakle su iz osvete proterani  Ne-Igboanci. Pokušaji predstavnika svih regija da postignu sporazum koji bi doneo mir  zemlji su propali. Vođa istočne pretežno igboanske regije potpukovnik, kasnije general Odumegvu Odžukvu podržan od strane konsultativne skupštine 30.maja 1967.godine proglašava nezavisnu i suverenu republiku Bijafru što je istovremeno značilo i njeno otcepljenje od  Nigerije. Lider nigerijske federalne vlade general Jakubu Govon odbija da prizna novostvorenu državu što dovodi do izbijanja Nigerijskog građanskog rata početkom jula 1967.

Jun 1967

05.jun 1967.
egipat.gif
sirija.gif
jordan.gif

šestodnevni rat

izrael.gif

Počeo Šestodnevni rat, poznat i kao Treći arapsko-izraelski rat ili Junski rat, vođen je između Izraela s jedne strane, i EgiptaJordana i Sirije s druge strane koji je opet dobio Izrael nakon pobeda iz 1949. i 1956. godine. Sredinom maja Ujedinjena Arapska Republika odnosno Egipat je započeo sa gomilanjem snaga na Sinaju dok su Sirija , Saudijska Arabija i Jordan koncentrisali svoje vojne snage ka izraelskoj granici. Izrael je u ovom periodu iznenada napao Egipat, Jordan i Siriju i porazio ove arapske države. Arapske države IrakSaudijska ArabijaSudanTunisMaroko i Alžir su takođe oružjem i trupama pomogli rat protiv Izraela. Rat je završen 10.juna. Tom prilikom Izrael je osvojio teritorije koje su tri puta bile veće od njegove i to Sinaj sa obalom Sueckog kanala i bogatim nalazištima nafte, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan na kojima se zadržao nakon uspostavljanja primirija posredstvom UN-a.

06.jun 1967.
egipat.gif

šestodnevni rat

izrael.gif

Egipat zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja Šestodnevnog izraelsko-arapskog rata.

07.jun 1967.
egipat.gif
sirija.gif
jordan.gif

šestodnevni rat

izrael.gif

Trećeg dana Šestodnevnog rata izraelske snage izbile na Suecki kanal.

09.jun 1967.
egipat.gif

šestodnevni rat

Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser - dan pre okončanja Šestodnevnog izraelsko-arapskog rata - podneo ostavku zbog ponižavajućeg ratnog poraza Egipta, ali su docnije, na referendumu, Egipćani glasali da on ostane šef države.

10.jun 1967.
un.gif
izrael.gif
egipat.gif
sirija.gif
jordan.gif

šestodnevni rat

Izrael prihvatio zahtev UN o prekidu vatre u ratu sa Egiptom (Šestodnevnom), u kojem su Izraelci - protiv kojih su ratovali i Sirija i Jordan - za samo šest dana zauzeli teritoriju četiri puta prostraniju od Izraela.

sssr.png
izrael.gif

Sovjetski Savez prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom i zapretio sankcijama ukoliko izraelska armija ne obustavi napredovanje prema glavnom gradu Sirije Damasku.

Umro američki filmski glumac Spenser Trejsi, prvi glumac u istoriji filmske umetnosti koji je dve godine uzastopno dobijao Oskara za filmove „Hrabri kapetan“ 1937. i  „Grad dečaka“ 1938.godine. (Rođen: Milvoki/Viskonsin/Sjedinjene Američke Države 05.april 1900. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 10.april 1967.) Rođen je kao drugi sin Džona Edvarda Trejsija, irsko-američkog katolika i prodavača kamiona i Karoline Braun, protestantkinje. Trejsijevi deda i baba s očeve strane, Džon Trejsi i Meri Guhin, rođeni su u Irskoj. Poreklo njegove majke potiče od Tomasa Stebinsa, koji je emigrirao iz Engleske krajem tridesetih godina 17. veka. Tokom svoje karijere, Trejsi se pojavio u 75 filmova i stekao reputaciju među vršnjacima kao jedan od najvećih glumaca na ekranu. Američki filmski institut je 1999. Trejsija ocenio kao 9. najveću mušku zvezdu klasičnog holivudskog bioskopaGodine 1941. Trejsi je započeo vezu s Ketrin Hepbern, čija su se oštroumnost i irski naglasak Nove Engleske vrlo uklapali s Trejsijevim radničkim mačizmom. Iako se razišao sa svojom ženom, Luiz, bio je katolik te se nikad nije razveo. On i Hepbern su zajedno snimili devet filmova. Sedamnaest dana nakon završetka snimanja svog poslednjeg filma, Pogodi ko dolazi na večeru, s Hepbern, umro je od srčanog udara u svojoj 67. godini. Gotovo četredset godina nakon njegove smrti, Trejsi se i dalje smatra jednim od najboljih glumaca svojeg vremena. Mogao je utelotvoriti junaka, negativca, ili komičara i biti tako uverljiv da publika pomisli da je on uistinu lik koji glumi. Trejsi je bio jedan od najranijih holivudskih „realističnih” glumaca; njegove izvedbe ne poznaju vremenske granice.

078.jpg
1900-1967
vreme.png

67

12.jun 1967.

Vrhovni sud SAD stavio van snage zakone Virdžinije o zabrani sklapanja međurasnog braka. Najzaslužnija za ovakvu odluku suda bila je Mildred Loving, crna žena udata za belca, koja je nakon niza hapšenja i drugih nedaća u rodnoj Virdžiniji, zbog međurasnog braka sklopljenog 1958, uputila pismo tadašnjem ministru pravde SAD Robertu Kenediju, čime je pokrenut proces koji je okončan u njenu korist. Tim putem poništeni su slični zakoni u još najmanje 16 američkih država.

17.jun 1967.
kina.gif

Narodna Republika Kina izvela probu svoje prve hidrogenske bombe.

20.jun 1967.
australia-flag-animation.gif

Rođena  australijska filmska glumica Nikol Kidman, dobitnica Oskara. (Rođena: Honolulu/Havaji/Sjedinjene Američke Države)  Nikol Kidman prvi put stupa na scenu 1983, kada je imala samo 15 godina. Reč je o spotu za pesmu Bop Girl. Jedna je od najbogatijih glumica 21. veka. S obzirom da su joj roditelji Australijanci i da je rođena na Havajima, Kidmanova ima dvojno australijsko i američko državljanstvo. Karijeru je započela u Australiji, gdje je glumila u više serija i filmova, prije nego što je postala međunarodno poznata zbog filma Dani groma (1990). U njenoj dugogodišnjoj karijeri zabeleženi su veliki svetski blokbasteri poput filmova Australija (2008), Hladna planina (2003), Mulen ruž! (2001), i filma Sati (2002) za koji je dobila Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu. Zaštitno je lice „Nintendo-a", a bila je i zaštitno lice parfema Šanel broj 5. Godine 2003. godine. Pored svoje glumačke karijere, Kidmanova je poznata i po svome humanitarnom radu. Od 1994. godine je Ambasador Dobre Volje za Unicef, a od 2006. takođe i za UNIFEM. Godine 2007. je dobila najviše civilno priznanje od australijanske vlade, za doprinos scenskim umjetnostima i humanitarnom radu za zdravlje žena. Nikol se udavala dva puta. Njena veza sa glumcem Tomom Kruzom je započela na snimanju filma Dani groma, 1990. godine. Razdvojili su se nakon svoje 10. godišnjice braka. Kidmanova je bila tri meseca trudna i imala je spontani pobačaj. Kruz je podneo zahtev za razvodom u februaru 2001. Razvedeni su 2001. a Kruz je kao razlog naveo nepomirljive razlike. Svog drugog muža, kantri pevača Kita Urbana je upoznala u januaru 2005. Venčali su se 25. juna 2006. u Sidneju.

079.jpg
27.jun 1967.
velika britanija.gif

U filijali banke "Barclays", na severu Londona, pušten u rad prvi bankomat. Princip njegovog rada bio je drugačiji od savremenih bankomata, za podizanje novca korišćeni su vaučeri sa imenom korisnika, koje je prethodno izdavala banka. Tek docnije ovi uređaji usavršeni su ustanovljenjem personalnog identifikacionog koda (PIN-kod) kao i uvođenjem plastičnih kartica.

28.jun 1967.

Počeo 1. jugoslovenski festival zabavnih pesama "Pesma leta.

29.jun 1967.
izrael.gif

Posle pobede u šestodnevnom ratu sa arapskim državama, Izrael  ujedinio podeljeni Jerusalim, koji je ubrzo proglašen za prestonicu Izraela.

Jul 1967

01.jul 1967.

Formirana Evropska zajednica spajanjem triju prethodno osnovanih zajednica - Evropske zajednice za ugalj i čelik stvorene 1951. godine, Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju koje su formirane 1957. godine. Ugovorom o spajanju iz 8.aprila 1965. koji je stupio prvog dana jula 1967. godine na snagu, integrisani su organi sve tri Evropske zajednice. Žan Rej postaje prvi predsednik Komisije za sve tri zajednice. Još jedna istorijska etapa na putu stvaranja Evropske unije.

kanada.gif

Rođena kanadsko-američka glumica foto-modelproducentkinja i aktivistkinja za životinjska prava Pamela Anderson. (Rođena: Lejdismit/Britanska Kolumbija/Kanada) Otac joj je bio majstor za peći, a majka konobarica. Andersonova ima rusko poreklo sa majčine strane. O njoj se izveštavalo u novinama čak i odmah po rođenju gde je nazvana kao „Stogodišnja beba“, jer je rođena 1. jula 1967. godine, na stotu godišnjicu službenog osnivanja Kanade, Ustavnim aktom iz 1867. godine. Najzapaženiju ulogu je imala u američkoj seriji „Čuvari plaže“ u kojoj je igrala lik Si Džej Parker. Smatra se seks simbolom devedesetih godina XX veka. Andersonova je najpoznatija po svojim pojavljivanjima u časopisu Plejboj. Ima američko i kanadsko državljanstvo. Prvobitno je postala poznata nakon što je u februaru 1990. godine izabrana za naslovnicu časopisa Plejboj. Andersonova se često pojavljivala na naslovnicama časopisa, gde je oborila rekord sa najviše pojavljivanja na Plejbojevim naslovnicama od bilo koje druge osobe. Glumila u filmovima poput Sirova pravda (1994), Bodljikava žica (1996) i Plavuša i još veća plavuša (2008). Postavljena je na Kanadsku stazu slavnih 2006. godine. Istaknuta je aktivistkinja pokreta za prava životinja i vodila je razne kampanje osuđujući komercijalnu industriju krzna i promovisala veganstvo putem organizacije za zaštitu životinja životinja PETA. U martu 2002. godine Andersonova je javno izjavila da je obolela od hepatitisa C tako što je delila igle za tetoviranje sa muzičarem Tomijem Lijem s kojim je bila par godina u braku. Do 2015.godine je izlečena od ove bolesti.

080.jpg
06.jul 1967.
nigerija.gif

građanski rat u Nigeriji

Flag_of_Biafra.svg.png

Počeo Nigerijski gradjanski rat poznat i kao Nigerijsko-bijafrijski rat. Proglašenje nezavisnosti Bijafre 30.maja 1967.godine i njena secesija od Nigerije predvođena vođstvom naroda Igbo, prouzrokovala je početak Nigerijskog građanskog rata jer federalna vlada nije htela da se pomiri sa nastalim stanjem. Po dobijanju nezavisnosti 1960.godine od Velike Britanije, Nigerija je imala oko 60 miliona stanovnika koji su pripadali nekoj od oko 300 različitih etničkih i kulturnih zajednica. Velike kulturološke, etničke, ekonomske i religijske razlike među ovim narodima nakon dobijanja nezavisnosti dovode do međuetničkih napetosti a potom i krvoprolića u kojem je do 30 000 pripadnika naroda Igbo masakrirano na severu Nigerije. Vođstvo ovog naroda je rešilo da proglasi nezavisnost istočnog dela zemlje. Osnovana je republika Bijafra. Oružani sukob je počeo 6.jula. Federalne snage su ofanzivno krenule u akciju vraćanja otcepljenog dela zemlje pod centralnu vlast. Organizacija Afričkog Jedinstva, Vatikan i mnogi drugi su pokušali da posreduju između zavađenih strana kako bi zaustavili oružani sukob. Bijafra je priznata od strane samo četiri zemlje i to Obale Slonovače, Gabona, Tanzanije i Zambije. Većina zemalja je podržavala federalnu vlast koju su Velika Britanija i SSSR snabdevali naoružanjem dok je Francuska naoržavala Bijafru.

Na početku rata vojne snage Bijafre su imale značajne uspehe da bi vremenom bile potiskivane sa severa, zapada i juga ka unutrašnjosti otcepljene teritorije od strane brojnijih federalnih snaga. Teritorija samoproglašene republike je ofanzivom federalnih vojnih jedinica svedena na samo desetinu od one koju je Bijafra imala na početku sukoba da bi 1968.godine izgubila i celu morsku obalu na jugu. Snabdevanje ostatka teritorije pod kontrolom vojnih  snaga Bijafre se odvijalo samo iz vazduha. Izolovano stanovništvo, sabijeno na malu teritoriju bilo je primorano da gladuje izloženo raznim bolestima. Procenjuje se da je od gladi pomrlo između pola i nekoliko miliona stanovnika Bijafre. Krajem decembra 1969.  i prve nedelje naredne godine federalne snage su nanele ključne poraze armiji Bijafre. Početkom januara 1970. lider Bijafre general Odumegvu Odžukvu beži u Obalu Slonovače da bi se 15.januara preostali oficiri predali federalnoj vojsci čime je završen građsnki rat vraćanjem otcepljenog dela zemlje pod suverenitet Nigerije.

08.jul 1967.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umrla engleska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je svetsku slavu stekla ulogom Skarlet O´Hare u američkom filmu „Prohujalo s vihorom“ za koju je nagrađena Oskarom. (Rođena: Dardžiling/Zapadni Bengal/Britanska Indija/Indija 05.novembar 1913. - Umrla: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 08.jul 1967.) Vivijan Meri Hartli je rođena u porodici Ernesta Hartlija, britanskog oficira u indijskoj konjici i Gertrude Robinson. Tokom tridesetogodišnje karijere glumila je veliki broj Šekspirovih junakinja, poput Ofelije, Julije, Kleopatre i ledi Magbet. Pored svog supruga, Lorensa Olivijea, sa kojim je bila u braku od 1937. do 1960.godine, nastupala je u pozorištima širom sveta. Njeni poznati filmovi su Požar nad EngleskomLedi Hamilton i Cezar i Kleopatra, dok je za uloge u filmovima Prohujalo sa vihorom i Tramvaj zvani želja nagrađena Oskarom za najbolju glavnu glumicu. Vivijen je mislila da njene glumačke sposobnosti nisu dovoljno cenjene, i da uloge dobija zbog svoje lepote. Pored toga, veoma rano je počela da pati od manične depresije, zbog čega je stekla reputaciju glumice teške za saradnju. Sve to, kao i buran ljubavni život, uticalo je na česte prekide i periode neaktivnosti u njenoj karijeri. Godine 1953. doživela je nervni slom. Umrla je u pedesetčetvrtoj godini od posledica tuberkuloze, glumeći u samo devetnaest filmova.

1913-1967
vreme.png

53

081.jpg
24.jul 1967.
norveška.gif

Norveška po drugi put podnosi zahtev za prijem u Evropsku zajednicu.

francuska.gif
kanada.gif

Francuski predsednik Šarl de Gol završio posetu Montrealu usklikom „Živeo slobodni Kvebek“, izazvavši skandal u kanadskoj javnosti i žestok protest premijera Lestera Pirsona, pa je šef francuske države bio primoran da skrati posetu Kanadi. Kvebek je kanadska pokrajina sa francuskom etničkom većinom koja je bila nekada francuska kolonija.

27.jul 1967.
Naval_Ensign_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svg.png
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) književnik i akademik Veljko Petrović, predsednik Matice srpske, predsednik Srpske književne zadruge i predsednik Udruženja književnika Srbije. (Rođen: Sombor/Austro-Ugarska/Srbija 04.februar 1884. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 27.jul 1967.) Njegov otac Đorđe bio je somborski katiheta koji će 1891. godine u monaštvu dobiti ime Gerasim, i predavaće u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Veljkova majka se zvala Mileva i bila je ćerka somborskog paroha Jovana Momirovića. Majka mu je umrla nekoliko nedelja nakon porođajaGodine 1902. stiže u Budimpeštu gde je studirao pravo. Istovremeno bio je pitomac prvog srpskog koledža, zavoda Save Tekelije, peštanskog Tekelijanuma. Prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Održava prijateljske veze sa Petrom Konjovićem i Vasom Stajićem. Najčešći motivi njegove književnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifičnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prva skupština Udruženja književnika održana je marta 1937. godine u sali beogradske kafane "Kod dva jelena". Izabran je na tom burnom skupu, pred četrdesetak prisutnih književnika, za predsednika. U januaru 1938. postavljen je za programskog direktora Beogradske radio stanice. Za vreme Drugog svetskog rata je bio izvesno vreme zatvoren od strane okupatora, zbog masonskog članstva. Prve zbirke stihova objavio je 1914. Bio je i plodan prozni pisac, a pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Neka od dela: zbirke pesama “Rodoljubive pesme“, “Na pragu“, “Stihovi“, zbirke pripovedaka “Bunja i drugi u Ravangradu“, “Varljivo proleće“,“Duh života“, “Moloh“ itd.   

082.jpg
1884-1967
vreme.png

83

28.jul 1967.
švedska.gif

Švedska  podnosi zahtev za pristupanje  Evropskoj zajednici.

29.jul 1967.

U  požaru  oštećen američki nosač aviona "Forestal" pri čemu je poginulo 130 ljudi.

vijetnamski rat

Avgust 1967

08.avgust 1967.
asean.png
monako.gif
malezija.gif
singapur.gif
tajland.gif
filipini.gif

U Bankoku potpisan sporazum o osnivanju političko-ekonomske grupacije ASEAN (Udruženje zemalja jugoistočne Azije). Sporazum je potpisan od strane ministara inostranih poslova Indonezije, Malezije, Singapura, Tajlanda i Filipina.

16.avgust 1967.
srbija.gif

Obnarodovano otkriće Lepenskog vira.

26.avgust 1967.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) košarkaš, reprezentativac i košarkaški trener Aleksandar- Saša Đorđević. (Rođen: Beograd/SFR Jugolsavija/Srbija) Rođen je u porodici Bratislava Đorđevića, košarkaškog trenera. Košarku je počeo da trenira 1977. u Crvenoj zvezdi, a prvi trener mu je bio Božidar Maljković. Paralelno sa treniranjem košarke, pohađao je Desetu beogradsku gimnaziju. Na nagovor Vlade Dragutinovića i svoga oca, 1983. godine je prešao u Partizan. Igrao je na mestu plejmejkera za brojne timove: PartizanOlimpiju MilanoFortitudoPortland trejlblejzerseBarselonuReal Madrid i Skavolini Pezaro. Osvojio je dva Prvenstva Jugoslavije (1987. i 1992), dva Kupa Jugoslavije (1989. i 1992), tri Prvenstva Španije (1997, 1999 i 2000), tri Kupa Radivoja Koraća (1989, 1993. i 1999) i Evroligu 1992

Na reprezentativnom nivou igrao je za reprezentaciju SFR i SR Jugoslavije. Ukupno je odigrao 108 utakmica u reprezentativnom dresu. S nacionalnim timom osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996, zlato na Svetskom prvenstvu 1998, zlata na evropskim prvenstavima 19911995. i 1997, kao i bronzu 1987. Đorđević se pamti po svojim trojkama u poslednjoj sekundi u finalu Evrolige 1992. (za Partizan) i na utakmici protiv Hrvatske (za reprezentaciju SR Jugoslavije) na Evropskom prvenstvu 1997. Godine 1995. primio je zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji, a Jugoslovenski olimpijski komitet mu je dodelio nagradu za najboljeg muškog sportistu. ULEB ga je 2008. izabrao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi. Igračku karijeru je završio 3. jula 2005, a naredne godine je počeo trenersku. Od decembra 2013. do septembra 2019. godine bio je selektor reprezentacije Srbije s kojom je osvojio srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 2014Olimpijskim igrama 2016. i na Evropskom prvenstvu 2017. Prvi je košarkaš koji je uspeo da i kao igrač i kao trener osvoji medalju na Olimpijskim igrama, Svetskom i Evropskom prvenstvu.

083.jpg
31.avgust 1967.
sssr.png
rusija.gif

Umro ruski i sovjetski pisac, novinar i prevodilac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera XX veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. (Rođen: Kijev/Ruska Imperija/Ukrajina 26.januar 1891. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 31.avgust 1967.) Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstog komunističkog opredeljenja. Erenburg je bio među najplodnijim i najistaknutijim autorima Sovjetskog Saveza; objavio je oko stotinu naslova. Postao je poznat pre svega kao romanopisac i novinar – posebno kao reporter u tri rata (Prvi svetski rat, Španski građanski rat i Drugi svetski rat). Njegovi zapaljivi članci koji su pozivali na nasilje nad Nemcima tokom Velikog otadžbinskog rata osvojili su mu ogromnu pažnju među sovjetskim vojnicima na liniji fronta, ali su takođe izazvali mnogo kontroverzi zbog njihovog percipiranih anti-nemačkih osećanja. Erenburg je kasnije pojasnio da su njegovi spisi bili o „nemačkim agresorima koji su s oružjem kročili na sovjetsko tlo“, a ne o celom nemačkom narodu. Roman Odmrzavanje dao je ime čitavoj eri sovjetske politike, odnosno liberalizaciji koja je nastupila nakon smrti Josifa Staljina. Erenburgovo putopisno pisanje takođe je imalo veliki odjek, i to u verovatno većoj meri, i njegovi memoari Ljudi, godine, život, koji su možda njegovo najpoznatije delo o kome se najviše raspravlja. Crna knjiga, koju su uređivali on i Vasilij Grosman, ima poseban istorijski značaj, opisuje Holokaust u Sovjetskom Savezu, genocid koji su nacisti počinili nad sovjetskim građanima jevrejskog porekla; Proglašen je kao „antisovjetski“ i zabranjen za objavljivanje. Prvi put je objavljen u Jerusalimu 1980. godine.

084.jpg
1891-1967
vreme.png

76

Septembar 1967

08.septembar 1967.
uganda.gif

Afrička država Uganda postala republika stupanjem na snagu novog ustava.

10.septembar 1967.
gibraltar.gif
velika britanija.gif
španija.gif

Građani Gibraltara odbacili na referendumu mogućnost pripajanja Gibraltara Španiji, opredelivši se da ostanu pod britanskom upravom.

15.septembar 1967.
egipat.gif

Komandant egipatskih snaga u katastrofalnom šestodnevnom ratu Arapa sa Izraelom u junu 1967. feldmaršal Abdel Hakim Amer izvršio samoubistvo.

16.septembar 1967.
un.gif
vijetnam.gif

Generalni sekretar UN U Tant pozvao SAD da obustave bombardovanje Severnog Vijetnama. Poziv je ignorisan od strane zvaničnog Vašingtona.

Oktobar 1967

08.oktobar 1967.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umro britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. tokom čijeg mandata je London priznao nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948. (Rođen: Patni, London/EngleskaUjedinjeno Kraljevstvo 03.januar 1883. - Umrla: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 08.oktobar 1967.) Tokom rata u periodu 1942–45. bio je zamenik premijera u koalicionoj vladi Vinstona Čerčila. Atli se pokazao kao lojalan saveznik Čerčilu sve vreme rata, iskreno ga podržavajući u politici koju je vodio. Na izborima održanim neposredno po završetku Drugog svetskog rata njegova laburistička stranka je pobedila a on je izabran za premijera Ujedinjenog Kraljevstva. Na mestu premijera bio je od 27. jula 1945. do 26. oktobra 1951, kao prvi laburistički premijer koji je na ovoj funkciji proveo ceo mandat i prvi laburistički premijer koji je imao većinu u Parlamentu. Vlada koju je predvodio sprovela je niz reformi u cilju ostvarenja laburističkog programa o državi blagostanja (welfare state): nacionalizovala je Englesku banku, rudnike i čeličane, železnicu i unutrašnji transport, uvela je socijalno zakonodavstvo, opšte zdravstveno i socijalno osiguranje, i izvršila i druge reforme. Ove reforme su počivale na konsenzusu najvažnijih političkih snaga u državi, tako da nisu menjane sve do dolaska na vlast Margaret TačerU posleratnom periodu, njegov kabinet je bio posvećen realizaciji Maršalovog plana. U politici prema Sovjetskom Savezu u početku je pokazivao znake dobre volje, ali nakon što je Staljin zavladao istočnom Evropom, bio je jedan od onih koji su snažno podržali formiranje NATO. Tokom njegove vlade okončana je britanska kolonijalna uprava nad Indijom (računajući i sadašnji PakistanBangladešMjanmar i Šri Lanku) i Palestinom. Pisac je nekoliko knjiga: "Svrha i politika", "Laburistička stranka u perspektivi", "Kako se to dogodilo" (autobiografija), "Iz Carstva u Komonvelt" i druge.

085.jpg
1883-1967
vreme.png

84

09.oktobar 1967.
argentina.gif

Ubijen argentinski revolucionar, kubanski gerilski vođa, lekar, diplomata i pisac Ernesto Če Gevara, simbol revolucija u Latinskoj Americi, bliski saradnik kubanskog vođe i predsednika Fidela Kastra. (Rođen: Rosario/Argentina 14.jun 1928. - Umro: La Igera/Bolivija 09.oktobar 1967.) Ernesto Gevara de la Serna je rođen u dobrostojećoj argentinskoj porodici. Njegov otac, Ernesto Rafael Gevara Linč, potiče iz porodice špansko-irskog porekla, bio je arhitekta po struci, i pripadao je argentinskoj oligarhiji. Njegova majka, Selija de la Serna, bila je španskog porekla. Gevare su poreklom iz istoimenog mesta u pokrajini Alava u Baskiji. Ernesto je bio najstariji od petoro dece. Iako je patio od napada astme, koji su kasnije čak i drastično uticali na njegov život, Ernesto se istakao kao sportista, često plivajući, igrajući fudbalgolf i ragbi. Za vreme studija pozvan je na regrutaciju i nalaz vojne komisije je bio da je mladić „delikatnog zdravlja, sa hroničnom astmom, nesposoban za vojnu službu”. 

 

Diplomirao je medicinu u Buenos Airesu 1953. a potom otišao u Gvatemalu pa u Meksiko. gde je upoznao Fidela Kastra, s čijom ekspedicijom se 1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede revolucije 1959. postao je 1961. ministar privrede, a Kubu je napustio 1965. u nameri da u Boliviji povede ustanak za oslobođenje Južne Amerike od dominacije SAD i domaće oligarhije. Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta „26. jul”. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. Dana 8.oktobra 1967. kod sela La Igera u Boliviji, nakon kratkog i slučajnog okršaja vatrenim oružjem, bolivijski vojnici su iz zasede zarobili ranjenog u nogu Čea i jednog njegovog saborca. Sledećeg dana Če je nakon šifrovane poruke koja je stigla iz La Paza „Izdajte pasoš za tatu“ likvidiran. Mnogobrojna mišljenja ukazuju da je naređenje za likvidaciju stiglo iz američke CIA-e. Kao jedan od ključnih činilaca Kubanske revolucije, njegov lik je postao sveprisutni kontrakulturni simbol pobune i globalna oznaka u popularnoj kulturi.

Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare, koju je načinio Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka”.

086.jpg
1928-1967
vreme.png

39

10.oktobar 1967.
Naval_Ensign_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svg.png
srbija.gif

Umro Tadija Sondermajer, pionir srpske avijatike, srpski (jugoslovenski) avijatičar, vojni i civilni pilot, istraživač avanturista, prvi školovan vazduhoplovni inženjer, popularizator avijacije, poliglota i društveni aktivista - Bio je osnivač "Aeroputa" (Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput) preteče "Jat ervejza". (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 19.februar 1892. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 10.oktobar 1967.) Njegov otac dr Roman Sondermajernemačko-poljskog porekla, rođen u ČernoviciBukovina, u Austrougarskoj 1861. godine, došao je sa Krakovskog univerziteta gde je bio docent za hirurgiju u Beograd, 1886. godine. Bio je hirurg, sanitetski pukovnik, jedan od upravnika vojne bolnice i osnivač hirurškog bolničkog odeljenja. Oženio se sa Stanislavom Đurić, kćerkom generala Dimitrija Đurića, ministra vojnog u dva mandata. Bio je pilot-lovac i jedan od osnivača Aerokluba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nakon okončanja gimnazije u rodnom Beogradu, u Nemačkoj je započeo studije arhitekture. Kada je izbio Prvi balkanski rat prijavio se u Srpsku vojsku kao dobrovoljac. Postao je vazduhoplovac 1916. na Solunskom frontu. Proslavio se istorijskim letom sa pilotom Leonidom Bajdakom, na relaciji Pariz - Bombaj i natrag, od 20. aprila do 2. maja 1927. nepun mesec pre čuvenog Lindbergovog leta Njujork - Pariz. Maršrutu dugu 14.800 kilometara, prešli su u 15 etapa, za 11 dana, odnosno 89 sati efektivnog leta. Prilikom povratka, dvojicu heroja na beogradskom (bežanijskom) aerodromu svečano je dočekalo oko 50.000 Beograđana. Odlikovan je nizom srpskih i savezničkih odlikovanja, među kojima su i Karađorđeva zvezda s mačevima, Zlatna medalja za hrabrost, Legija časti.

Aprilskom ratu nalazio se na mestu komandanta Transportne grupe vojnog vazduhoplovstva sa čijim avionima je uspostavljen vazdušni most između Jugoslavije i Grčke gde su našli privremeno utočište članovi vlade i mladi kralj dok je sam pukovnik Sondermajer ostao u okupiranoj zemlji. Nakon rata, bio je na robiji i više se nije bavio letenjem ali je učestvovao u drugom veličanstvenom poduhvatu jer se zaposlio kao inženjer u građevinskom preduzeću, koje je od samog početka bilo angažovano na izgradnji Novog Beograda, sa čijih gradilišta je posmatrao prelete aviona JAT-a.

087.jpg
1892-1967
vreme.png

75

13.oktobar 1967.
Naval_Ensign_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svg.png
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) inženjer mašinstva Dobrivoje Božić, pronalazač i konstruktor prve savremene kočnice za kočenje železničkih vozila. (Rođen: Raška/Kraljevina Srbija/Srbija 23.decembar 1885. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 13.oktobar 1967.) Studirao u Nemačkoj na Visokoj tehničkoj školi u Karlsrueu i Drezdenu. U Karlsrueu mu je predavao i Rudolf Dizel, čuveni konsruktor dizel motora. Po završetku studija 1911, Dobrivoje Božić se vraća u Srbiju. Inženjerski rad započinje odmah po povratku u železničkoj radionici Niš, gde istovremeno počinje i njegov istraživački rad u oblasti kočenja železničkih vozila. Božić je znao da je kočnica, kao uređaj železničkog vozila, od samog početka, 1770. (pokretanje vozila na paru, francuz Nicolas Joseph Cugnot) i pojave prve lokomotive 1813. (George Stivenson) komplikovan problem za razvoj šinskih vozila po osnovu povećanja brzine kretanja i nosivosti. Pre njega je samo George Westinghouse 1869. konstruisao kočnicu na zbijeni vazduh, sa direktnim dejstvom i unapredio je 1872. kao jednokomornu, automatsku kočnicu sa indirektnim dejstvom.

Božić je istraživanja prekinuo za vreme prvog svetskog rata i nastavio posle okončanja rata radeći u Kraljevu, Beogradu i Zagrebu. Međunarodnoj uniji železnica, svoje rešenje kočnice železničkih vozila, prijavio je preko železnice Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1925. Posle niza testiranja, na pruzi Zagreb-Rijeka, i otpora njegovom rešenju od strane Nemaca i Francuza 1928. priznat je njegov patent sistema kočenja, kao čuvena kočnica «Božić». Božić je svojim izumom razrešio do tada nerešive probleme kočenja vozova poput: rešenja rasporednika (glavni uređaj kočnice) sa tri radna pritiska, povećanje probojne brzine vazduha u glavnom vazdušnom vodu (duž voza) sa 80 na 150 m/sek, rešenje problema postepenog otkočivanja voza, rešenje neiscrpnosti kočnice voza tokom kočenja, rešenje prepunjenja radne komore, rešenje problema automatske promene sile kočenja u zavisnosti od opterećenja železničkog vozila. Prvi je predložio kočenje putničkih vozova u funkciji brzine (kočnice sa dva radna pritiska). Konstruisao je najefikasniji kočnik (vodeći uređaj kočnice) kojim se sa lokomotive upravlja kočnicom voza. Božićeva rešenja kočnice železničkih vozila su ostala kao osnova za sve tipove do danas primenjenih vazdušnih kočnica u železničkom saobraćaju. Kočnice, danas velikih proizvođača, su upravo usavršene kopije kočnice «Božić». Posle drugog svetskog rata živeo je i radio u Americi, odakle se konačno vratio u Beograd 1964, gde je preminuo 1967.

088.jpg
1885-1967
vreme.png

81

18.oktobar 1967.
sssr.png

Sovjetski vasionski brod „Venera 4“ ušao u atmosferu planete Venere kao prva letelica u istoriji astronautike i emitovao podatke na Zemlju. Kontakt je izgubljen u trenutku kada je brod bio na 27 km iznad površine Venere.

28.oktobar 1967.

Rođena američka filmska i TV glumica Džulija Roberts, dobitnica "Oskar"-a. (Rođena: Smirna/Džordžija/Sjedinjene Američke Države) Džulija je rođena u Smirni, nedaleko od Atlante kao Džulija Fiona Roberts. Njen otac se zvao Volter Gredi Roberts, a majka Beti Lu. Njih dvoje su se razveli 1971. godine. Kao dete želela je da postane veterinar, ali nakon završetka srednje škole „Kembel“ i pohađanja „Univerziteta Džordžija“, odlazi u Njujork da se bavi glumom. Išla je na časove glume, a radila kao model. Svetsku slavu je stekla 1990. zahvaljujući glavnoj ulozi u drami Zgodna žena, a kasnije i ulogama u romantičnim komedijama. Najpoznatije od njih su Venčanje mog najboljeg drugaJa u ljubav verujem i Odbegla mlada. Za ulogu u drami Erin Brokovič dobila je Zlatni globusnagradu BAFTA i Oskar za najbolju glavnu glumicu. Nakon ovog filma njena karijera stagnira, da bi 2010. godine dobila novi polet s komercijalno uspešnom romantičnom dramom Jedi, moli, voli. Vrhunac karijere Džulije Roberts je bio tokom devedesetih godina 20. veka kada je bila najpopularnija holivudska zvezda na svetu. Bila je u vezi sa Lijamom NisonomKiferom SaderlandomDžejsonom PatrikomMetjuom PerijemBendžaminom Bretom i mnogim drugima. Godine 1993, venčala se sa Lajlom Lavetom, a 1995. su se razveli. Danas je u braku sa kamermanom Danijelom Moderom. Upoznali su se na snimanju filma „Meksikanac“, a venčali 4. juna 2002. godine. Imaju troje dece. Robertsova je godinama radila za UNICEF. Tokom šest dana provedenih u Port o Prensu 1995, skupila je 10.000.000 dolara za poboljšanje kvaliteta života dece i omladine širom sveta. Džulija Roberts je po veroispovesti hinduista.

089.JPG
30.oktobar 1967.
sssr.png

Prvi put u istoriji kosmonautike sovjetski naučnici letelicama „Kosmos-186“ i „Kosmos-188“ izveli spajanje i razdvajanje veštačkih satelita.

Novembar 1967

07.novembar 1967.
un.gif

Usvojena Deklaracija Ujedinjenih nacija o ravnopravnosti žena.

26.novembar 1967.
portugal.gif

Poginulo najmanje 250 ljudi u poplavama koje su pogodile centralni Portugal.

Decembar 1967

03.decembar 1967.
South-African-Flag.webp
južna afrika.gif

Južnoafrički hirug dr Kristijan Barnard izvršio u bolnici "Grote Šur" u Kejptaunu prvi put u istoriji medicine transplantaciju srca. Pacijent Luis Vaškanski potom je, sa srcem jedne 25-godišnje devojke nastradale u saobraćajnoj nesreći, živeo 18 dana. Umro je 21.decembra.

05.decembar 1967.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa „Živa antika“, jedan od vodećih helenista XX veka. (Rođen: Slavonski Benkovac/Austro-Ugarska/Hrvatska 14.januar 1892. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 05.decembar 1967.) Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu a doktorirao u Zagrebu 1929. godine. Akademsku karijeru je započeo kao učitelj i profesor, predavao je i u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Od septembra 1928. godine Miloš N. Đurić počeo je da radi na Filozofskom fakultetu u BeograduObjavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije. Izgradio je u priličnoj meri srpsku terminologiju za odgovarajuće grčke mitološke i filozofske pojmove. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1961.godinu. Udruženje književnih prevodilaca svake godine dodeljuje u njegovu čast nagradu „Miloš N. Đurić“. Neka od njegovih dela: „Vidovdanska etika“, „Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji“, „Filosofija panhumanizma“, „Problemi filosofije kulture“ itd. 

 

Početkom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu1941. godine, kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih srpskih intelektualaca da potpišu Apel srpskom narodu kojim se zahtevao „red i poslušnost“ i „rodoljublje u borbi protiv komunista“. „Ne mogu da potpišem apel protiv partizana kada se među njima nalazi više od polovine mojih studenata. Šta će mi reći kada se ponovo sretnemo?”, rekao je profesor. Kada ga je jedan profesor muzike zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!“. Ove reči postale su vremenom jedan od simbola doslednosti u etičkom stavu. Ipak, od trenutka izgovaranja ove moralne replike, počinju i najteže godine za prof. Miloša „Mišu“ Đurića. Usledilo je penzionisanje (1942), a potom i hapšenje i odvođenje u Banjički logor. Na samom kraju rata, 8. aprila 1945, u Slavoniji gine njegov sin jedinac Rastko, svršeni maturant, kome posthumno posvećuje praktično sve posleratno stvaralaštvo i najdraže prevode. Posle rata Đurić je nastavio da radi na Filozofskom fakultetu, gde je 1950. godine izabran u zvanje redovnog profesora na Katedri klasične filologije. Iako je bio penzionisan je 1962. godine, predavao je istoriju helenske književnosti do kraja svoga života.

090.jpg
1892-1967
vreme.png

75

10.decembar 1967.

Izvršena prva komercijalna termonuklearna eksplozija u Novom Meksiku u SAD s ciljem eksploatacije prirodnog gasa.

13.decembar 1967.
grčka.gif

Sedam meseci posle uspostavljanja vojne diktature u Grčkoj, vojna vlada skršila kontraudar - kralj Konstantin primoran da sa porodicom pobegne u Rim. Kralj je prethodno u poruci naciji zatražio podršku u "obnavljanju demokratije i slobode", ali su njemu lojalne jedinice bile nepovezane i izolovane, a vojna hunta unapred obaveštena o kontraudaru. Vojna vlada krivila je krunu za teško stanje u kojem se zemlja tada našla. Kraljevska porodica u Grčkoj nije bila popularna, otuda je monarhiju u Grčkoj srušila jedna izrazito desna vlada.

1968

Januar 1968

05.januar 1968.
Czech-republic-flag.png

Aleksandar Dubček postaje prvi sekretar CK Komunističke Partije Čehoslovačke – početak procesa liberalizacije. Na sastanku Centralnog Komiteta KPČ Oktobra 1967. godine, Dubček dobija podršku partije i ekonomskih reformista da zameni staljinistički orjentisanog lidera Antonina Novotnija na mestu prvog sekretara partije. Novotni je pod pritiskom bio primoran da podnese ostavku. Nakon preuzimanja dužnosti prvog čoveka države, Dubček priprema realizaciju svog programa velikih reformi čehoslovačkog socijalizma koji je bio kopija sovjetskog. Program pod nazivom « Čehoslovački put u socijalizam » Dubček predstavlja 9. aprila 1968. godine. Suština programa je bila u sprovođenju ekonomskih reformi i demokratizaciji čehoslovačkog društva. Njegove reforme se nikako nisu mogle dopasti komunističkim vođama u Moskvi jer bi se njihovim sprovođenjem jedna satelitska država komunističkog bloka tokom Hladnog rata  otrgla dotadašnjoj kontroli i zavisnosti od SSSR-a. Dubčekova neposlušnost Moskvi će na kraju dovesti do intervencije vojnih snaga Varšavskog Pakta pod vođstvom Sovjetskog Saveza u Čehoslovačkoj tokom noći 20-21. avgusta 1968. godine koja će nasilno prekinuti dalji tok reformi. Ugušeno je Praško proleće.

23.januar 1968.
rat.png
severna koreja.gif

Mornarica Severne Koreje zarobila u teritorijalnim vodama američki špjunski brod „Pueblo“. “Pueblo“ je bio ploveća špijunska stanica sa uređajima za prisluškivanje i dešifrovanje.

30.januar 1968.
vijetnam.gif

vijetnamski rat

Započela velika jednomesečna ofanziva vijetnamskih komunističkih snaga, nazvana „Tet“ (Nova godina) pod komandom severnovijetnamskog generala Vo Ngujen Đapa, tokom koje su severnovijetnamske trupe i južnovijetnamski gerilci napali Sajgon i više od 100 drugih mesta u Južnom Vijetnamu. Vojne snage Severnog Vijetnama uz podršku Fronta nacionalnog oslobodjenja iz Južnog Vijetnama su primorale američke i trupe Južnog Vijetnama na odbranu i defanzivu. „Tet“ ofanziva se smatra prekretnicom u ratu pošto je navela vladu SAD da počne da razmišlja o povlačenju iz Vijetnama. Uspešna ofanziva je dovela do otpočinjanja pregovora u Parizu maja 1968.  i završetka treće faze vijetnamskog rata koja je trajala od 1964. do 1968. godine.

Februar 1968

07.februar 1968.
kanada.gif

Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen sa engleskim.

27.februar 1968.
velika britanija.gif

Donji dom parlamenta ograničio useljavanje "obojenih" u Veliku Britaniju.

Mart 1968

10.mart 1968.
Novi Zeland.gif

Poginulo najmanje 200 ljudi u feribotu koji se prevrnuo u luci novozelandskog grada Velington.

12.mart 1968.
komonvelt nacija.gif
mauricijus.gif

Ostrvo Mauricijus Indijskom okeanu, britanska kolonija od 1810, postalo je nezavisna članica Britanskog komonvelta. Istog dana 1992. Mauricijus je proglašen republikom, prekinuvši tako i simbolične veze s britanskom krunom.

16.mart 1968.

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Trupe SAD masakrirale najmanje 500 vijetnamskih civila u selu Mi Laj, uključujući decu i žene, među kojima i brojne trudnice. Taj zločin je - kad je docnije otkriven - izazvao talas ogorčenih osuda u svetu i u američkoj javnosti, ali počinioci nisu kažnjeni.

27.mart 1968.
monako.gif

General Suharto izabran za drugog predsednika Indonezije, umesto Sukarna koji je izgubio vlast u martu 1966.

sssr.png
rusija.gif

Poginuo ruski i sovjetski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin. (Rođen: Klušino/Sovjetski Savez/Rusija 09.mart 1934. - Umro: Kiržač/Sovjetski Savez/Rusija 27.mart 1968.) Njegovi roditelji, otac Aleksej Ivanovič Gagarin i majka Ana Timofejevna Gagarin, radili su na kolhozu. Gagarin je, nakon velike potrage i procesa selekcije, 1960. godine odabran sa još 19 kosmonauta za sovjetski svemirski program. Od 20 odabranih kosmonauta, samo su Gagarin i German Titov ušli u najuži krug zbog svojih izvrsnih učinaka tokom obuke, kao i zbog svojih fizičkih osobina, pošto nije bilo mnogo mesta u Vastoku, a obojica su bili niski. Gagarin će ostati upamćen kao prvi čovek koji je putovao u svemir i koji je obleteo zemljinu orbitu svemirskim brodom  Vostok 1. Putovanje koje je obavljeno 12. aprila 1961. godine, Gagarinu je donelo svetsku slavu i posebno uvažavanje u SSSR-u gde je proglašen herojem te zemlje. Načinio je krug oko planete za 108 minuta, krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na čas, na najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara. Nakon leta, Gagarin je odmah postao poznata i slavna ličnost širom sveta i putovao je po ItalijiUjedinjenom KraljevstvuNemačkojKanadi i Japanu da bi promovisao sovjetski uspeh. U čin potpukovnika sovjetskog vazduhoplovstva je unapređen 12. juna 1962, a 6. novembra 1963. dobio je čin pukovnika. Postao je član Vrhovnog sovjeta 1962. godine. Kasnije se vratio u Zvezdani grad i radio na dizajnu svemirske letelice koja se mogla koristiti više puta. Na tim projektima je radio 7 godina. Prema zvaničnom saopštenju Gagarin je poginuo prilikom obavljanja rutinskog trenažnog leta kada se srušio avion dvosed u blizini Moskve. Gagarin i pilot koji je sa njim bio u avionu nisu imali šanse da prežive. Njegov pepeo je položen u jedan od zidova Kremlja. Grad Gžat u čijoj okolini je Gagarin rođen, u njegovu čast nosi njegovo ime.

091.jpg
1891-1967
vreme.png

76

April 1968

01.april 1968.
sssr.png
rusija.gif

Umro ruski i sovjetski teorijski fizičar Lav Davidovič Landau, jedan od najvećih fizičara XX veka, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962, otac sovjetske škole teorijske fizike. (Rođen: Baku/Ruska Imperija/Azerbejdžan 22.januar 1908. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 01.april 1968.) Landau je rođen u porodici jevrejskih roditelja. Landauov otac, David Lvovič Landau, bio je inženjer lokalne naftne industrije, a njegova majka, Ljubov Vejiaminovna Garkavi-Landau, je bila lekar. Po završetku studija na Lenjingradskom univerzitetu 1929. specijalizuje teorijsku fiziku kod Nilsa Bora u Kopenhagenu. Od 1932. obavlja funkciju šefa grupe za teoriju u Ukrajinskom fizičko-tehničkom institutu, Kijev. Od 1957. postaje šef teorijskog odeljenja Akademije nauka SSSR (ANSSSR), Moskva. Predaje fiziku na univerzitetima u Moskvi i Harkovu. Landau se bavio mnogim problemima teorijske fizike, a najviše je radio na teoriji kondenzovanog stanja materije. Godine 1936. postavlja teorije kvantnih fluida na niskim temperaturama i termodinamičku teoriju faznih promena drugog reda. S tim teorijama je uspeo da objasni posebno ponašanje tečnog helijuma. Za ove radove je primio Nobelovu nagradu za fiziku 1962. godine. Iste  godine doživeo je tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost. Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu, teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonistosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka. Zajedno sa ruskim teorijskim fizičarem Iljom Lifšicom objavio je kapitalno delo u više tomova „Kurs teorijske fizike“. Neka od ostalih dela: „Elektroprovodljivost metala“, „Teorija polja“ (s Lifšicem), „Kvantna mehanika“(s Lifšicom), „Statistička fizika“ (s Lifšicom) itd.     

092.jpg
1908-1968
vreme.png

60

04.april 1968.

Ubijen američki baptistički sveštenik i borac za građanska prava Martin Luter King. (Rođen: Atlanta/Džordžija/Sjedinjene Američke Države 15.januar 1929. - Umro: Memfis/Tenesi/Sjedinjene Američke Države 04.april 1968.) Martin Luter King je rođen kao srednje dete u svešteničkoj porodici roditeljia istoimenog oca Martina Lutera Kinga i majke Alberte Vilijams King. King je Irsko poreklo po svom pradedi. U borbi za ravnopravnost Afroamerikanaca u SAD koristio je metode nenasilja i građanske neposlušnosti. Smatra se jednim od najboljih govornika u istoriji Sjedinjenih Država. Njegovi govori i propovedi poput „Volite svoje neprijatelje“ i „Imam san“, danas su baština ne samo Amerikanaca već i celog čovečanstva. Zajedno sa govorima Mahatme Gandija i delom Tolstoja „Istina Božija je u tebi“, postali su manifest nenasilne borbe za ljudska prava. Martin Luter King, vođa pokreta protiv rasnog ugnjetavanja i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964. ubijen je pod misterioznim okolnostima koje ni do dana današnjeg nisu potpuno rasvetljene. Ono što se pouzdano zna jeste to da je King, borac za građanska prava i protivnik rasne segregacije, zbog toga što mu je uticaj stalno rastao među afroameričkim stanovništvom i ostalim ugnjetenim Amerikancima, na osnovu naloga šefa Federalnog istražnog biroa (FBI) Edgara Huvera, osam godina pre ubistva bio praćen i to doslovno svaki korak. Prema oceni FBI, bio je „opasnost po američko društvo“. Posle istrage, za ubistvo je optužen Džejms Erl Rej i u martu 1969. osuđen na 99 godina robije. Docnije je nezavisna istraga pokazala da je verodostojnost „dokaza“ FBI nepouzdana.

 

Martina Lutera Kinga je posthumno, 1977. godine, odlikovao predsednik Džimi Karter Predsedničkom medaljom slobode. Od 1986. godine se u SAD obeležava dan posvećen njemu, a 2004. godine mu je posthumno dodeljena kongresna Zlatna medalja. Iako za života osporavan i kritikovan od strane režima (FBI ga je pratio i prisluškivao) i svojih sunarodnika (Malkolm Iks i Crni panteri bili su za revolucionarnu borbu) postao je jedan od simbola SAD i afroameričke zajednice. Danas oko 730 većih i manjih gradova u SAD ima ulicu koja nosi njegovo ime.

093.jpg
1929-1968
vreme.png

39

20.april 1968.
velika britanija.gif

Britanska rok grupa "Dip parpl" održala svoj prvi koncert.

Maj 1968

03.maj 1968.
francuska.gif

U Parizu se žestoko sukobili studenti i policija, što je označilo početak jednomesečnih demonstracija koje su zahvatile još neke evropske zemlje, uključujući Jugoslaviju.

11.maj 1968.
francuska.gif

Francuski premijer Žorž Pompidu učinio ustupke studentskim zahtevima u nastojanju da okonča žestoke sukobe studenata sa policijom.

13.maj 1968.
francuska.gif
vijetnam.gif

vijetnamski rat

U Parizu počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

28.maj 1968.
australia-flag-animation.gif

Rođena  australijska glumica i pevačica Kajli Minog. (Rođena: Melburn/Australija) Najpoznatija je pevačica iz Australije, a njena slava i popularnost su dostigli svetske razmere početkom devedesetih godina. Bila je na vrhu lista tokom 1990-ih i 2000-ih godina. Kajli En Minog rođena je kao najstarije dete od majke Karol (bivša manekenka) i oca Rona (računovođa). Kajlin brat Brendan (rođen 1970) je danas snimatelj na australskoj televiziji, a sestra Danijel popularnija kao Deni (rođena 1971) je takođe pevačica i glumica. Kajli i njena sestra su već kao deca nastupale u australijskim televizijskim serijama. Slavu je stekla glumeći devojku iz susedstva u sapunici „Neighbours“. U paru s Džejsonom Donovanom, svojim dečkom u seriji i stvarnom životu, serija je postala jako popularna u Australiji i Velikoj Britaniji. Minog je u to doba osvojila ukupno šest nagrada Logi (australijska televizijska nagrada), od toga i Zlatni Logi 1988. g. za najdražu osobu na australijskoj televiziji. Kada je 1987. godine s ekipom iz serije nastupala na dobrotvornoj priredbi u Melburnu, otpevala je hit Little Eve (iz 1960-ih godina) The Loco-Motion i toliko se svidela okupljenima da je potpisala ugovor s izdavačkom kućom Mašrum Rekords i izdala hit singl, koji je postao i najprodavaniji singl decenije. Uprkos tome što je u glumi napravila prve slavom ovenčane umetničke korake, Kajli se opredelila za muziku. Napustila je rodnu Australiju i preselila se u Veliku Britaniju, gde je dočekana raširenih ruku. Njen prvi album “Kylie” postao je veoma uspešan i prodat u tiražu od čak sedam miliona primeraka. U Velikoj Britaniji je sa svojih 29 top 10 singlova najuspešnija pevačica posle Madone, a u svetu je prodala do sada 40 miliona singlova i 25 miliona albuma.

094.jpg

Jun 1968

02-03.jun 1968.
srbija.gif

U Beogradu kasno uveče 2.juna započeli nemiri koji su se su narednog dana pretvorili u masovne studentske demonstracije, najveće u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva je bio u velikom raskoraku između - sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala - i zvanične propagande o "socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase". Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje). Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.    

05.jun 1968.

Smrtno ranjen američki senator Robert Kenedi hicima iz revolvera Palestinca Sirhan Sirhana u Los Anđelesu. Sledećeg dana senator Kenedi je podlegao povredama.

06.jun 1968.

Umro američki političar i pravnik Robert Frensis „Bobi“ Kenedi, na kojeg je dan ranije pucao palestinski terorista Sirhan Sirhan. (Rođen: Bruklin/Masačusets/Sjedinjene Američke Države 20.novembar 1925. - Umro: Los Anđeles/Klifornija/Sjedinjene Američke Države 06.jun 1968.) Rođen je u porodici oca Džozefa P. Kenedija starijeg, političara i biznismena, i Rouz Ficdžerald Kenedi, filantropa i socijaliste. Bio je sedmo od njihovih devetoro dece. Robert je opisao svoj položaj u porodičnoj hijerarhiji rekavši: „Kada dođete tako daleko, morate se boriti da preživite.“ Njegovi roditelji su bili članovi dve istaknute irsko-američke porodice koje su bile aktivne u Demokratskoj stranci Masačusetsa. Kenedijevi su potomci irskih imigranata. Bobi je bio brat predsednika SAD Džona F. Kenedija nad kojim je izvršen atentat 1963. Od 1951. radio je u Kriminalističkom uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je član Stalnog senatskog istražnog potkomiteta. Bio je u administraciji svog brata predsednika SAD Džona Kenedija od 1961. obavljajući funkciju ministra pravde. Na tom položaju je ostao i nakon smrti svog brata, sve do 1964. Iste godine izabran je u Senat kao predstavnik države Njujork. Pripadao je liberalnom krilu Demokratske stranke. Kandidovao se za položaj predsednika SAD, ali je tokom kampanje poginuo u političkom atentatu koji je izvršio Sirhan Sirhan. 

095.jpg
1925-1968
vreme.png

42

14.jun 1968.