VREMEPLOV
1990 - 1992
1990
Januar 1990
02.januar 1990.
Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija kancelara Helmuta Kola nadmoćno dobila prve svenemačke izbore od 1932.
03.januar 1990.
Manuel Noriega se predao američkim vojnim snagama. Tokom američke invazije usmerene protiv režima i diktature panamskog samoproklamovanog generala Noriege, isti je pobegao u nuncijat odnosno ambasadu Vatikana u Panama Sitiju gde mu je garantovan egzil. U tom egzilu Norijega je proveo deset dana odbijajući da se preda. Sjedinjene Države su poštovale međunarodno pravo i nisu povredile eksteritorijalni status nuncijata ali su pribegle psihološkom pritisku na Norijegu. Ekipa vojske SAD za psihološki rat je danima puštala Norijegi veoma glasnu hard rok muziku ne bi li ovaj popustio i predao se. Vatikan se međutim žalio američkom predsedniku Bušu zbog takve akcije te je ova obustavljena. Nekoliko dana potom na hiljade ljudi je demonstriralo Panama Sitijem zahtevajući da se Norijegi sudi zbog kršenja ljudskih prava. Norijega se napokon predao Amerikancima koji su ga transportovali u Majami na Floridu gde je čekao suđenje zbog optužbi za kriminalna dela. Federalni sud SAD ga je osudio 1992. godine na 40 godina zatvora zbog trgovine kokainom, pranja novca i reketiranja.
Poginulo 307 ljudi na jugu Pakistana kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.
07.januar 1990.
Prvi put nakon 800 godina za posetioce zatvoren krivi toranj u Pizi, jedna od najvećih svetskih turističkih atrakcija, zbog neophodne rekonstrukcije.
12.januar 1990.
Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.
14.januar 1990.
U napadima Azera ubijeno najmanje 20 jermenskih civila u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.
19.januar 1990.
Generalštab JNA zaključuje da je na sceni raspad SFRJ. U svom saopštenju za javnost Generalštab JNA iznosi ocenu da je stanje u Jugoslaviji svakim danom sve gore i da je na delu raspad države. Raspoloženje u Hrvatskoj i u Sloveniji je ocenjeno kao izrazito protiv Jugoslavije i da je u tim republikama sve više antisocijalističkih snaga. U oceni se kaže da tome pogoduje stanje u Sovjetskom Savezu, gde su Gorbačov i "perestrojka" na udaru. Na osnovu ove ocene mnogi su smatrali da se komunističko vođstvo u armiji jasno opredelio za očuvanje komunizma i Jugoslavije. Svako ko je drugačije mislio bio je i bez izričitog naglašavanja označen kao neprijatelj. Iznošenje ocene o stanju u zemlji bila je posledica neprekidnih kriza koje su pogotovo poslednjih godina osamdesetih XX veka snažno potresale socijalističku federaciju. Pored sukoba komunističkih birokratija federalnih jedinica i privredna kriza u zemlji bila je na svom vrhuncu. Prethodne 1989. godine širom Jugoslavije bilo je organizovano oko 1 900 štrajkova u kojima je učestvovalo oko 470 000 radnika. Svemu ovome treba dodati i veoma česte demonstracije desetina hiljada Albanaca na Kosovu.
20.januar 1990.
Umrla američka filmska glumica, Barbara Stenvik (Rubi Stivens), dobitnica "Oskar"-a. (Rođena: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 16.jul 1907 - Umrla: Santa Monika/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 20.januar 1990.)
1908-1990
82
20-22.januar 1990.
Održan 14. vanredni i poslednji kongres Saveza Komunista Jugoslavije u beogradskom centru «Sava». Kongresu su prisustvovali delegati iz svih republika i pokrajina federacije kao i pratijska delegacija iz JNA. Predsednik Predsedništva CK SKJ bio je Milan Pančevski iz SR Makedonije. Kongres je ostao pre svega upamćen po sukobu delegacija iz Srbije i Slovenije. Sukobila su se dva stava koja su se direktno ticala budućeg uređenja zajedničke države. Srpska delegacija na čelu sa Slobodanom Miloševićem je zastupala predlog po kojem bi bilo uspostavljano unitarno, centralističko uređenje zemlje i sistem po principu «jedan čovek , jedan glas». Slovenci, koje je predvodio Milan Kučan, zastupali su stav o konfederalizaciji partije i države i uvođenju višestranačkog odnosno pluralističkog sistema u Jugoslaviji. Milošević je tražio da ustav SFRJ iz 1974. bude ukinut. Slovenačka delegacija je predlagala davanje veće autonomije republikama i sprečavanje međusobnog nadglasavanja. Takodje je tražila da se iz zakonodavstva izbaci odredba o verbalnom deliktu, da se zabrani mučenje političkih zatvorenika i uvede zabrana političkih suđenja. Predlozi srpske delegacije su bili redom prihvatani a slovenački odbijani većinom glasova. U takvoj atmosferi oštrih verbalnih sukoba, slovenački delegati na čelu sa Milanom Kučanom su napustili kongres 22. januara uveče praćeni aplauzima delegata iz Srbije. Milošević je tražio da se kongres nastavi. Nakon toga su i delegati iz Hrvatske na čelu sa Ivicom Račanom napustili salu. Ni delegati iz Makedonije i Bosne i Hercegovine nisu želeli da se kongres nastavi nakon takvog sleda zbivanja. Predsedavajući kongresa Momir Bulatović je u 22:45 odredio petnaestominutnu pauzu do nastavka kongresa kojeg nije bilo, bar ne u punom sastavu. Na ovaj način je prestala 45-godišnja vladavina SKJ u SFRJ. Nesloga i razlaz jugoslovenskih komunista na ovom poslednjem kongresu označili su siguran početak urušavanja zajedničke države.
25.januar 1990.
Umrla američka filmska glumica Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i ineteligentnih žena. (Rođena: Smitfild/Severna Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 24.decembar 1922. - Umrla: Vestminister,London/Ujedinjeno Kraljevstvo 25.januar 1990.) Legenda Holivuda, Ava Gardner, svoj prvi ugovor potpisala je sa "Metro Goldvin Majerom" 1941. godine i debitovala u filmu “Mi plešemo“. Snimila je oko 60 filmova. Umetnički vrhunac i popularnost doživela je pedesetih godina XX veka. Njen raskošni glumački talenat došao je do izražaja u filmovima “Snegovi Kilimandžara“, “Sunce se ponovo rađa“, “Mogambo“, “Bosonoga kontesa“, “Noć iguane“, “Majerling“... Poslednju veću ulogu imala je u filmu “Kidnapovanje predsednika“, a 1985. godine igrala je u TV seriji “Anno Domini“. Pred kraj života napisala je knjigu "Moja priča". Mnoge stranice posvetila je Džonu Hjustonu, reditelju sa kojim je najviše sarađivala i Ernestu Hemingveju, čiji su ekranizovani romani, zahvaljujući Avi Gardner, ušli u istoriju svetske kinematografije. U spomen na jednu od najlepših žena sveta, holivudsku boginju ljubavi, u Smitfildu, u Severnoj Karolini, 2000. godine otvoren je muzej koji nosi njeno ime. Neki od filmova u kojima je ostvarila uloge: „Ploveće pozorište“, „Snegovi Kilimandžara“, „Usamljena zvezda“, „Sudija za vešanje“ itd.
1922-1990
67
Pakistanska premijerka Benazir Buto rodila devojčicu i tako postala prva predsednica vlade neke države u istoriji koja je postala majka vršeći ovu dužnost.
28.januar 1990.
Poljska ujedinjena radnička partija (komunisti) rasformirana - osnovana Socijaldemokratija republike Poljske se opredelila za tržišnu privredu i demokratsku državu. Lider nove stranke Aleksandar Kvašnjevski postao je 1995. šef države, pobedivši na izborima Leha Valensu.
31.januar 1990.
Promenom Ustava SFRJ dozvoljeno uspostavljanje višepartijskog političkog sistema u Jugoslaviji. Predsedništvo SFRJ je usvojilo predlog o promeni Ustava SFRJ. Najveća novina ovih promena jeste pravo na slobodu političkog organizovanja i delovanja. Ovom odlukom otvorena su vrata za uspostavljanje višestranačkih sistema u republikama federacije. Ozakoniće se stvaranje političkih stranaka da bi usledilo održavanje prvih slobodnih višestranačkih izbora širom zemlje.
Februar 1990
02.februar 1990.
Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.
04.februar 1990.
U Egiptu poginulo devet izraelaca i dvojica egipatskih policajaca, a ranjeno 20 ljudi u napadu iz zasede islamskih terorista na autobus sa izraelskim turistima.
05.februar 1990.
Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov na partijskom plenumu rekao da Komunistička partija mora da se odrekne monopola na vlast.
07.februar 1990.
Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza se odrekao političkog monopola posle više od 70 godina pošto je odlučio da iz ustava bude izbrisana odredba kojom joj je garantovana "rukovodeća i usmeravajuća" uloga u društvu.
11.februar 1990.
Lider Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela oslobođen posle 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.
12.februar 1990.
Karmen Lorens postala premijer Zapadne Australije, kao prva žena šef vlade neke od australijskih država.
13.februar 1990.
Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska, SAD i dve nemačke države objavili su plan o ujedinjenju Nemačke.
14-15.februar 1990.
Uvođenje višepartijskog političkog sistema u SR Hrvatskoj. Sabor Republike Hrvatske donosi amandmane na Republički Ustav kojima se stvaraju uslovi za uvođenje višestranačke parlamentarne demokratije. Donesen je i novi izborni zakon kojim su ozakonjeni višestranački izbori u Hrvatskoj. Izmenjen je i Zakon o informisanju kojim se može pokrenuti izdavanje novina u privatnom vlasništvu. Na izborni zakon reagovale su novoosnovane stranke kojih je do 8.marta bilo registrovano ukupno 25.
15.februar 1990.
Zvanični London i Buenos Aires obnovili pune diplomatske odnose prekinute 1982. nakon Folklandskog rata u kojem je Argentina bezuspešno pokušala pripojiti britanski posed Folklandska (Malvinska) ostrva u južnom Atlantiku, nasuprot argentinske obale.
17.februar 1990.
Osnovana Srpska Demokratska Stranka u Kninu. Na osnivačkoj skupštini pod vedrim nebom okupilo se oko 7 000 ljudi iz Knina, sa Banije, Korduna iz Like i Dalmacije. Za prvog predsednika stranke izabran je akademik Jovan Rašković. Glavni razlog osnivanja SDS-a za mnoge Srbe bio je odgovor na izrazito nacionalističko delovanje HDZ-a Franje Tuđmana, odnosno kao potreba organizovanja srpskog naroda u Hrvatskoj kako bi se odbranio od nabujalog hrvatskog šovinizma koji je budio gorke uspomene na genocid ustaških vlasti u NDH tokom Drugog svetskog rata. Pored ostalih jedan od ciljeva stranke koji bi ona pokušala realizovati kroz novi uspostavljeni višestranački sistem bio je zalaganje za novu administrativnu podelu Hrvatske koja će voditi računa o modernim principima političke egzistencije i istorijskim interesima srpskog naroda. Pojedini srpski politički analitičari su navodili pored ostalog da je i SDS stranka sa nacionalističkim predznakom poput HDZ-a ali za razliku od ove bez šovinističke isključivosti jer je na samom početku svog delovanja zagovarala ideju života Srba u Hrvatskoj zajedno sa Hrvatima uz novu administrativnu organizaciju države koja bi uvažavala autonomiju srpskog naroda i zajednički život u Jugoslaviji.
23.februar 1990.
Posle 11 godina u izbeglištvu, u Kambodžu se vratio princ Norodom Sihanuk.
24.februar 1990.
Umro italijanski državnik Alesandro Pertini, bivši predsednik Italije, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. (Rođen: Stela/Kraljevina Italija/Italija 25.septembar 1896. - Umro: Rima/Italija 24.februar 1990.) Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985. kada se povukao iz javnog života.
1896-1990
93
Održan prvi opšti Sabor HDZ – NDH istorijska težnja hrvatskog naroda. Ovaj sabor je prema mišljenju mnogih analitičara toga vremena pokazao u kom smeru će se kretati politika HDZ ukoliko ova stranka dobije vlast u Hrvatskoj na prvim demokratskim parlamentarnim izborima. Prvi predsednik Hrvatske Demokratske Zajednice Franjo Tuđman je dobrom delu domaće javnosti otklonio sve dileme rečima: «Nezavisna Država Hrvatska nije bila samo puka kvislinška tvorba i fašistički zločin, već i izraz povijesnih težnji hrvatskog naroda.»
26.februar 1990.
Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.
27.februar 1990.
Nelson Mandela doputovao u Zambiju, otpočevši tako prvo putovanje u inostranstvo posle 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.
Mart 1990
