top of page

1959 - 1960

1959

Januar 1959

01.januar 1959.
kuba.gif

Fidel Kastro preuzima vlast na Kubi  nakon što je sa svojom revolucionarnom vojskom oborio diktatorski režim generala Baptiste. Od kada se sa svojim drugovima među kojima je bio popularni Če Gevara iskrcao na ostrvo 2. decembra 1956. godine, Kastro je uspešno širio propagandu usmerenu protiv režima generala Baptiste okupljajući vremenom sve veći broj dobrovoljaca pod oružijem, stvorivši revolucionarni pokret „26 jul“. Nakon gerilskih borbi Baptista je bio primoran da napusti Kubu prvoga dana nove 1959. godine. Pronela se vest da je oko 800 Kastrovih boraca pobedilo 30 000 demoralisanih Baptistinih profesionalnih vojnika. Diktator Fulhensio Baptista pred Kastrom beži u Dominikansku Republiku. Sledećeg dana 02.januara, Kastro za privremenog predsednika Kube imenuje Manuela Urutiju.

02.januar 1959.
sssr.png

Lansiran prvi svemirski brod bez ljudske posade ka Mesecu, Luna 1. Sovjetski svemirski brod Luna 1 je praktično postao prvi veštački objekat u istoriji čovečanstva koji je napustio gravitaciono polje planete Zemlje, koji je leteo u blizini Meseca i ušao u orbitu oko Sunca poput prve veštačke planete.

03.januar 1959.
Flag_of_Alaska.svg.png

Aljaska  postaje 49-ta država Sjedinjenih Američkih Država.  SAD su od Rusije kupile Aljasku 30.marta 1867.godine za  7 200 000 američkih dolara što bi danas iznosilo oko 90 miliona. Ova kupovina se višestruko isplatila, pored ostalog kako zbog nalazišta zlata od 1896.godine tako i zbog ogromnih rezervi nafte i morske hrane kojima ova teritorija u značajnom procentu snabdeva SAD. Aljaska je i formalno potpala pod suverenitet SAD 18.oktobra 1867.godine da bi za nešto manje od sto godina postala jedna od pedeset ravnopravnih država SAD.

08.januar 1959.
francuska.gif

General Šarl de Gol postao prvi predsednik Pete francuske republike.

17.januar 1959.
senegal.gif
mali.gif

Stvaranjem unije republika Senegal i Francuski Sudan doneta odluka o stvaranju federalne države Mali, koja je stupila na snagu u aprilu 1959. Današnji Mali odgovara teritoriji bivšeg Francuskog Sudana pošto se Senegal odvojio već u avgustu 1960.

29.januar 1959.
danska.gif
grenland.gif

Poginulo 95 ljudi prilikom potonuća danskog putničkog broda „Hans Hedtoft“. Brod je pored obala Grenlanda naleteo na ledeni breg i potonuo.

Februar 1959

15.februar 1959.
kuba.gif

Fidel Kastro postao predsednik vlade Kube, mesec i po dana od preuzimanja vlasti od diktatora Fulhensia Baptiste.

19.februar 1959.
kipar.gif
grčka.gif
turska.gif

Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale u Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra.

Mart 1959

01.mart 1959.
kipar.gif

Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz izgnanstva na Sejšelskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

18.mart 1959.
francuska.gif

Rođen  francuski filmski reditelj, scenarista i producent Lik Beson. (Rođen: Pariz/Francuska) Beson je rođen u Parizu, od roditelja koji su radili kao instruktori ronjenja.  Pod uticajem ovog miljea, kao dete je planirao da postane morski biolog. Veliki deo svoje mladosti proveo je putujući sa roditeljima u turistička mesta u Italiji, Jugoslaviji i Grčkoj. Porodica se vratila u Francusku kada je imao 10 godina. Režirao je ili producirao filmove Subway (1985), The Big Blue (1988) i La Femme Nikita (1990). Povezan sa filmskim talasom Cinema du look, nominovan je za nagradu Cezar za najbolju režiju i najbolji film za svoje filmove Leon The Professional (1994) i The Messenger: The Story of Joan of Arc (1999) na engleskom jeziku. Dobitnik je nagrade za najbolju režiju i najboljeg francuskog reditelja za svoj naučnofantastični akcioni film Peti element (1997). Napisao je i režirao naučnofantastični akcioni film Lusi iz 2014. i film iz svemirske opere Valerijan i grad hiljadu planeta iz 2017. 1980. godine, na početku svoje karijere, osnovao je sopstvenu produkcijsku kuću Les Films du Loup, kasnije preimenovanu u Les Films du Dauphin. Kao pisac, reditelj ili producent, Beson je učestvovao u stvaranju više od 50 filmova.

134.jpg

April 1959

01.april 1959.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) muzičarka  Margita Stefanović Magi, klavijaturista grupe Ekatarina Velika. (Rođena: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 01.april 1959. - Umrla: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 18.septembar 2002.) Rođena je kao jedinica u porodici beogradskog pozorišnog i TV-reditelja Slavoljuba Stefanovića-Ravasija. Jedna je od najznačajnijih muzičarki na sceni bivše SFRJ. Duge crne kose i neverovatne harizme, bila je ikona rokenrola osamdesetih godina XX veka. Najveću popularnost je stekla kao članica benda "Ekatarina Velika". U Srednjoj muzičkoj školi “Josip Slavenski”, zajedno sa Ivom Pogorelićem, maturirala je kao najtalentovanija pijanistkinja, nakon čega je dobila poziv za nastavak obrazovanja na prestižnom konzervatorijumu u Moskvi. No, sjajnu priliku odbila je zbog majke, kojoj se nije svidela ideja da Magi u tim godinama ode od kuće. Margita je nastavila da istražuje život, svirala je klavir i upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu na kojem je diplomirala 1982. godine. U proleće iste godine preko svog rođaka, gitariste Gagija Mihajlovića, upoznala je Milana Mladenovića, a ubrzo nakon toga na jednoj od proba tadašnje grupe “Ekatarina II” pozvana je u bend u kojem je ostala sve do kraja 1994. godine, odnosno do Mladenovićeve smrti, koja je, ujedno, označila i kraj postojanja pravog EKV-a. Sve njene uspehe godinama je pritiskala borba s teškim narkoticima, koja je postala još intenzivnija kada joj je 1996. preminuo otac. Rasprodavši nekretnine koje su joj ostale od roditelja, postaje beskućnica. Smeštena je u avgustu 2002. na Infektivnu kliniku u Beogradu, gde je preminula 18. septembra usled intravenoznog korišćenja narkotika. 

135.jpg
1959-2002
vreme.png

43

09.april 1959.

Umro američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture - prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal i snažno je uticao na savremenu arhitekturu. (Rođen: Ričlend Senter/Viskonsin/Sjedinjene Američke Države 08.jun 1867. - Umro: Feniks/Arizona/Sjedinjene Američke Države 09.april 1959.) Dizajnirao je više od 1000 objekata, od kojih su 532 realizovana. Rajt je verovao u oblikovanje struktura koje su u harmoniji sa ljudskom prirodom i okolinom, svoju stvaralačku filozofiju je nazvao organska arhitektura. Ova filozofija je najbolje predstavljena Kućom na vodopadu Folingvoter (1935), koja je prozvana kao najbolje delo američke arhitekture svih vremena. Bio je vodeća ličnost Prerijske škole (Prairie School ), pokreta u arhitekturi i razvoju koncepta tzv. Usonijan kuće. Njegove vizije urbanog planiranja u Sjedinjenim državama su ostavile jedinstven trag. Pored svojih kuća, Rajt je dizajnirao originalne i inovativne kancelarije, crkve, škole, nebodere, hotele, muzeje i druge strukture. Često je dizajnirao i unutrašnje elemente za ove zgrade, uključujući i nameštaj i vitraž. Rajt je napisao 20 knjiga i mnogo članaka i bio je popularni predavač u Sjedinjenim Državama i u Evropi. Rajt je 1991. godine priznat od strane Američkog instituta arhitekata kao "najveći američki arhitekt svih vremena". Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.

136.jpg
1867-1959
vreme.png

91

15.april 1959.
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Rođena engleska pozorišna i filmska glumica  i scenarista Ema Tompson. (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo) Dobila je brojna priznanja tokom svoje karijere koja se proteže više od četiri decenije, uključujući dva Oskara, tri BAFTA nagrade, dva Zlatna globusa i Emi nagradu. Kraljica Elizabeta II joj je 2018. godine proglasila Damu (DBE) za njen doprinos drami. Rođena u porodici glumaca Erika Tompsona i Filide Lo. Njena majka je škotska glumica Filida Lo, dok je njen otac, Erik Tompson, bio engleski glumac najpoznatiji kao pisac-narator popularne dečije televizijske serije The Magic Roundabout. Tompson se školovala na Njunem koledžu u Kembridžu gde je studirala englesku književnost i  postala potpredsednik pozorišne grup Footlights pojavivši se u seriji komičnih skečeva Alfresko. Veoma nadarena za glumu, prvi glumački posao dobila je već na drugoj godini studija. Diplomirala je 1982. pa se posvetila glumi. Do sada je snimila 20-ak naslova. Prvog Oscara dobila je 1992, za scenario, a drugi 1996. godine. Gostovala je u nekoliko sitcoma.

137.jpg

Maj 1959

25.maj 1959.
srbija.gif

Počelo uređivanje Ade Ciganlije - Dan Ade Ciganlije. Ada je počela da dobija oblik kakav danas poznaje. Zbog ovoga se ovaj dan slavi kao dan Ade Ciganlije. Desna, „novobeogradska” strana Savskog jezera, nekada je bila – obična livada. Pregrađivanjem desnog rukavca, 1967. godine, Ada postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane.

Jun 1959

25.jun 1959.
sssr.png

Sovjetski Savez predložio uspostavljanje zone bez nuklearnog oružja na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.

Jul 1959

05.jul 1959.
monako.gif

Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predsedničkim dekretom vratio ustav iz 1945. godine - postepeno zavođenje diktatorskih ovlašćenja. Uspostavio je predsednički sistem za koji je verovao da će olakšati sprovođenje principa vođene demokratije. Sistem je nazvao Manifest Politik ili Manipol – ali to je zapravo bila vlada dekretom. Sukarno je zamislio socijalističko društvo u indonežanskom stilu. Parlament Indonezije je raspustio 05.marta 1960.

17.jul 1959.

Umrla američka pevačica Bili Holidej, nazvana „kraljicom džeza i bluza“ - prema muzičkim kritičarima, još se ni jedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama. (Rođena: Filadelfija/Pensilvanija/Sjedinjene Američke Države 07.april 1915. - Umrla: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 17.jul 1959.) Bili Holidej (rođena kao Eleanora Fagan) bila je američka pevačica džeza i sving muzike. Holidej je dala značajan doprinos džez muzici i pop pevanju. Njen vokalni stil, pod jakim uticajem džez instrumentalista, inspirisao je novi način manipulisanja frazom i tempom. Bila je poznata po svom specifičnom vokalu i veštinama improvizacije. Posle burnog detinjstva, Holidej je počela da peva po noćnim klubovima u Harlemu, gde ju je čuo producent Džon Hamond, kome se dopao njen glas. Potpisala je ugovor o snimanju sa Brunsvikom 1935. Saradnja sa Tedijem Vilsonom je doprinela stvaranju  hita "What a Little Moonlight Can Do", koji je postao džez standard. Tokom 1930-ih i 1940-ih, Holidej je postigla veliki uspeh. Međutim, do kasnih 1940-ih bila je opterećena pravnim problemima i zloupotrebom droga. Posle kratke zatvorske kazne, nastupila je na rasprodatom koncertu u Karnegi holu. Bila je uspešan koncertni izvođač tokom 1950-ih sa još dva rasprodata nastupa u Karnegi holu. Holidej je osvojila četiri Gremi nagrade, sve posthumno, za najbolji istorijski album. Uvrštena je u Gremi kuću slavnih i Nacionalnu kuću slavnih ritma i bluza. Godine 2000. takođe je primljena u Rokenrol kuću slavnih; njihov sajt navodi da je „Bili Holidej zauvek promenila džez“. Bila je na četvrtom mestu Rolling Stone liste „200 najvećih pevača svih vremena“ (2023). Objavljeno je nekoliko filmova o njenom životu, najnoviji Sjedinjene Države protiv Bili Holidej (2021). Umrla je usled srčanih problema. Bili Holidej ostala je do danas u mnogo čemu sinonim muzičkog stvaralaštva. Bila je i veliki borac protiv rasne segregacije.

138.jpg
1915-1959
vreme.png

44

31.jul 1959.
Logo_of_Euskadi_Ta_Askatasuna.jpg
Flag_of_the_Basque_Country.svg.png
španija.gif
francuska.gif

Formirana baskijska separatistička organizacija ETA. ETA, akronim za Euskadi ta askatasuna (bask. Euskadi Ta Askatasuna — „Baskijska domovina i sloboda”) bila je oružana levičarska baskijska nacionalistička i separatistička organizacija u Baskiji (u severnoj Španiji i jugozapadnoj Francuskoj). ETA je nastala transformacijom dela studentske organizacije koja se borila protiv vojne diktature generala Franka i za očuvanje baskijske kulture. Cilj organizacije je bila nezavisna Baskija. Između 1968. i 2010. godine, izvršila je ubistva preko 820 ljudi (uključujući 340 civila) i ranila više hiljada. Početkom 2008. godine ETA je zatražila nezavisnost Baskije od Španije navodeći primer albanskih političara sa Kosova koji zahtevaju otcepljenje od Srbije. ETA je 20. oktobra 2011. godine objavila konačan prekid svoje oružane aktivnosti.

Avgust 1959

21.avgust 1959.
Flag_of_Hawaii.svg.png

Havaji postaju pedeseta država Sjedinjenih Američkih Država.

Septembar 1959

14.septembar 1959.
sssr.png

Sovjetska "Luna 2" postala  prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.

25.septembar 1959.
šri lanka.gif

Na predsednika vlade Šri Lanke Solomona Bandaranaikea u Kolombu izvršio atentat jedan budistički kaluđer. Bandaranaike je dan kasnije podlegao povredama. Školovao se na Oksfordu, a kao predsednik vlade se iskazao kao liberalni političar, zahtevao je ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju preduzeća u stranom vlasništvu i vanblokovsku spoljnu politiku.

27.septembar 1959.
japan.gif

Tajfun usmrtio oko 5.000 ljudi na japanskom ostrvu Honšu.

Oktobar 1959

07.oktobar 1959.
sssr.png

Sovjetski vasionski brod "Luna 3" prvi fotografisao tamnu stranu Meseca.

italija.gif

Umro američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla Mario Lanca (Alfredo Arnold Kokoza), koji je ostvario niz nezaboravnih operskih uloga. (Rođen: Filadelfija/Pensilvanija/Sjedinjene Američke Države 31.januar 1921. - Umro: Rim/Italija 07.oktobar 1959.) Snimao je i filmove, uključujući film "Veliki Karuzo". Sin italijanskih doseljenika u Ameriku, Alfred je od malena pokazivao sklonost ka kanconi i obožavao Karuza i Điljija, čije je glasove imitirao. Pevanje je učio kod čuvene Irene Vilijams, a kasnije kod Đakoma Spadonija, kod kojih su učili i njegovi idoli. Uporedo je studirao muziku na Univerzitetu u Filadelfiji. Njegov muzički i filmski uspeh počeo je kada ga je čuo Luis Majer iz kompanije MGM i predložio mu ugovor na sedam godina u Holivudu. Na Majerov nagovor promenio je ime u Mario Lanca. Zahvaljujući raskošnom talentu i neodoljivom šarmu, muzički filmovi koje je snimio imali su izvanrednog odjeka kod publike. Bio je vrsni interpretator popularnih opera Verdija i Pučinija i majstor kancone i napolitanskih pesama. Nastupao je u Skali, Metropolitenu, Kovent Gardenu i drugim velikim operskim kućama, uvek izazivajući divljenje. Poslednje godine života proveo je u Rimu, gde je snimio film "Arivederči Roma" sluteći svoj skori kraj. Iza njega je ostalo preko 40 miliona primeraka albuma koje je snimio u toku bogate i raskošne umetničke karijere. Umro je od posledica plućne embolije.

139.jpg
1921-1959
vreme.png

38

14.oktobar 1959.
australia-flag-animation.gif

Umro australijski filmski glumac Erol (Lesli Tomson) Flin koji je najčešće igrao pravdoljubive junake u avanturističkim filmovima u klasičnim holivudskim filmovima i bio poznat po svom burnom, hedonističkom privatnom životu. (Rođen: Hobart/Tasmanija/Australija 20.jun 1909. - Umro: Vankuver/Britanska Kolumbija/Kanada 14.oktobar 1959.) Erol Flin se rodio u Hobartu na Tasmaniji kao sin Teodora Tomsona Flina, cijenjenog biologa i predavača na Univerzitetu Tasmanije. Majka Lili Meri Jang je bila potomak buntovnika s broda Baunti. Flin je još u najranijim danima stekao reputaciju “zlog dečka” i velikog zavodnika, pa je tako iz jednog prestižnog sidnejskog internata izbačen zbog tučnjava i navodno zbog toga što su ga uhvatili in flagranti delicto sa školskom čistačicom. Flin je zbog sličnih prestupa bio izbacivan iz još nekoliko škola. Početkom 30-ih Flin je otišao u Veliku Britaniju gdje je nastupao u lokalnim pozorištima. 1933. je u imao svoj debi u filmu In the Wake of the Bounty, australijskom filmu posvećenom legendarnoj pobuni. Nakon što su ga u Londonu otkrili agenti Warner Brosa, otputovao je u Holivud i s tim studijom potpisao ugovor. Snimio je mnogo avanturističkih igranih filmova među kojima je najpoznatiji Robin Hud u filmu The Adventures of Robin Hood. Kada su SAD ušle u drugi svetski rat, Flin je dao doprinos ratnom naporu glumeći ratne heroje u filmovima sa snažnom propagandnom notom. U pokušaju da se pridruži američkoj vojsci u ratu odbijen je od strane regrutnog odbora zbog lošeg zdravlja, odnosno posledica tuberkuloze što je bila holivudska tajna. Ostao je upamćen kao veliki ženskaroš, ženio se tri puta, bio sklon alkoholu i drogama. Flin je nakon rata počeo i fizički propadati, pa je u filmovima tumačio gubitnike.  Nakon zdravstvenih problema koje je imao na jahti svog prijatelja, biznismena, Džordža Kaldofa preminuo je u Vankuveru.

140.jpg
1909-1959
vreme.png

50

16.oktobar 1959.

Umro američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD od 1939. do 1945, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953. tvorac „Maršalovog plana“ pomoći zemljama zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata. (Rođen: Juniontaun/Pensilvanija/Sjedinjene Američke Države 31.decembar 1880. - Umro: Vašington/Okrug Kolumbija/Sjedinjene Američke Države 16.oktobar 1959.) Maršal je bio potomak stare virdžinijske porodice, kao i daleki rođak nekadašnjeg predsednika Vrhovnog suda SAD Džona Maršala. Bio je američki oficir i državnik poznat po svojoj liderskoj ulozi tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata. Bio je načelnik generalštaba američke vojske, državni sekretar SAD i treći sekretar odbrane SAD. Vinston Čerčil ga je nazvao "organizatorom pobede" zbog njegove uloge u pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu Maršal je tokom rata bio načelnik generalštaba američke vojske i glavni vojni savetnik američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta. Kao državni sekretar SAD, od 1947. do 1949. sačinio je plan prihvaćen na konferenciji 16 zapadnih zemalja 1947. u Parizu, na osnovu kojeg je dodeljena pomoć od 15 milijardi dolara, najviše Velikoj Britaniji, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je postao jedan od bitnih elemenata NATO, osnovanog 1949. Maršal je za svoj plan koji je bio usmeren ka ekonomskom oporavku zapadne Evrope nakon Drugog svetskog rata dobio Nobelovu nagradu za mir 1953. godine.

141.jpg
1880-1959
vreme.png

78

30.oktobar 1959.
srbija.gif

PGP RTB objavio prvu ploču "Zvižduk u osam" Đorđa Marjanovića.

Novembar 1959

04.novembar 1959.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) muzičar, novinar, pisac i publicista Dejan Cukić. (Rođen: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Muzičku karijeru je započeo u grupi Dizel. Nakon napuštanja Dizela došao je u grupu Tilt, a zatim u Bulevar, gde je snimio dva studijska albuma. Po raspadu grupe postao je član sastava Bajaga i instruktori, zajedno sa kolegom iz Bulevara, gitaristom Nenadom Stamatovićem. Tu je ostao sve do objavljivanja albuma Jahači magle (1987), kada je osnovao svoju novu grupu — Spori ritam bend. Po raspadu Bulevara, počeo je da se bavi rok-novinarstvom za Politikin časopis Rok 82 (kasnije Rok). Uradio je veliki broj intervjua sa svetskim rok-zvezdama: Dire StraitsUriah Heep, Saxon, Tina TarnerStingKim Vajld su najpoznatije od njih. Bio je jedan od urednika časopisa Žica (izlazio tokom 2001). Od 5. oktobra 2020. na Radio Beogradu 202 uređuje i vodi muzičku emisiju Ode ponedeljak!, u kojoj povremeno i svira uživo. Redovno piše za Politikin Zabavnik. Od 2014. godine je scenarista RTS-ove muzičke emisije Tri boje zvuka. Godine 2001. je objavio knjigu Muzika je najbolja — lik i delo Frenka Vinsenta Zape Mlađeg, a 2007. knjigu 45 obrtaja — priče o pesmama, skup tekstova koje je objavio u Zabavniku.

142.jpg
08.novembar 1959.
Flag_of_Syria.svg.png
sudan.gif

Ujedinjena Arapska Republika (Egipat i Sirija) i Sudan potpisali su sporazum o podeli voda Nila posle izgradnje Asuanske brane.

20.novembar 1959.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

25.novembar 1959.
francuska.gif

Umro istaknuti francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip, koji se u periodu od 1944. do 1959. godine pojavio u 34 filma. (Rođen: Kan/Francuska 04.decembar 1922. - Umro: Pariz/Francuska 25.novembar 1959.) Rođen kao Žerar Alber Filip (Gérard Albert Philip) u Kanu u dobrostojećoj porodici, Žerar je jednom četvrtinom imao češko poreklo preko bake sa majčine strane. Sve do svoje prerane smrti bio je jedna od glavnih zvezda posleratnog perioda. Njegov lik ostao je upamćen kao mladalački i romantičan, zbog čega je postao jedna od ikona francuske kinematografije. U teatru je s ogromnim uspehom igrao glavne role u dramama Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Pjera Korneja, Hajnriha fon Klajsta, Alfreda de Misea. Filmovi: "Đavo u telu", "Parmski kartuzijanski manastir", "Fanfan Lala", "Lepotice noći", "Crveno i crno", "Veliki manevri", "Idiot", "Oholi", "Opasne veze", "Gospodin Ripoa". Žerar Filip je preminuo od hepatocelularnog karcinoma dok je radio na projektu za film u Parizu, nekoliko dana pre njegovog 37. rođendana. Po njegovim poslednjim željama, sahranjen je, obučen u kostim Don Rodriga na seoskom groblju u Ramatolju, u departmanu Var, nedaleko od obale Sredozemnog mora. Po njemu je nazvano „Teatar Žerar Filip“ u Parizu. Od 1962. do 2000. godine, grad Pariz je skoro svake godine dodeljivao „Gran pri Žerara Filipa de la Vil de Pariz“ za najbolju glumicu ili najboljeg glumca u pariskom pozorištu. Postoji i filmski festival nazvan u njegovu čast, kao i niz pozorišta i škola (kao što je Koledž Žerar Filip – Kogolin) u različitim delovima Francuske. Po njemu je nazvan kulturni centar u Berlinu.

143.jpg
1922-1959
vreme.png

36

Decembar 1959

13.decembar 1959.
kipar.gif

Arhiepiskop Makarios III postao prvi predsednik Kipra. Godine 1950. postao je arhiepiskop Kipra i postao veoma uticajan među grčkom zajednicom na ostrvu. Do 1955. na Kipru su eskalirale pobune protiv britanske kolonijalne vlasti, pa je guverner ostrva proterao Makariosa. Nakon godinu dana egzil mu je završio, ali i dalje nije smeo da se vrati na Kipar, pa je otišao u Atinu. Kako su pregovori o davanju nezavisnosti Kipru napredovali, Makarios se vratio u Nikoziju 1959. godine. Krajem 1959Ujedinjeno KraljevstvoGrčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 13. decembra izabran je za budućeg predsednika Kipra. Nakon što je Kipar 1960. godine stekao nezavisnost, Makarios je vodio politiku održavanja dobrih odnosa sa Grčkom i Turskom i bio značajna ličnost u Pokretu nesvrstanih.

28.decembar 1959.
srbija.gif

U Vinči kod Beograda pušten u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istraživačkim institucijama.

hrvatska.gif
188px-Flag_of_Croatia_(1941–1945).svg.png

Umro Ante Pavelić, hrvatski političar, ustaški poglavnik, prvi predsednik Vlade Nezavisne Države Hrvatske, ratni zločinac. (Rođen: Bradina kod Konjica/Austro-Ugarska/Bosna i Hercegovina 14.jul 1889. - Umro: Madrid/Španija 28.decembar 1959.) Dok je pohađao gimnaziju u Travniku postao je sledbenik nacionalističke ideologije Ante Starčevića i njegovog naslednika na mestu vođe Čiste stranke prava Josipa Franka. Nije uspeo završiti četvrti razred gimnazije pa je ponavljao a svaku godinu završavao u nekom drugom gradu, Travniku, Karlovcu, Senju. Maturirao je 1910. godine i upisao se na Pravni fakultet u Zagrebu. Pravo je diplomirao 1914. godine. U razdoblju od 1915. do 1918. godine radio je kao ovlašćeni zapisničar u advokatskom notarijatu Aleksandra Horvata, predsednika Stranke prava. Nakon završene stručne prakse (1918) radio je kao samostalni advokat u Zagrebu. Pavelić je bio advokat i političar iz redova Hrvatske stranke prava za vreme Kraljevine Jugoslavije. Kada je 1927. izabran kao poslanik u Narodnu skupštinu Kraljevine SHS u prvom govoru je izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti. Jedan je od osnivača i vođa nacifašističkog pokreta Ustaše. Posle okupacije Jugoslavije, nacistički okupator postavlja ga na čelo marionetske Nezavisne Države Hrvatske, sa titulom poglavnika. Pavelić je morao Italijanima dati teritorijalne ustupke. Brutalan režim koji je predvodio Pavelić je bio odgovaran za genocidne progone SrbaJevreja i Roma koji su živeli na teritoriji NDH, što je uključivalo masovna ubistva stotine hiljada Srba, i desetine hiljada Jevreja i Roma, kao i za progone Hrvata antifašista. O kakvom mrzitelju i monstrumu se radi ukazuje činjenica da je Pavelić osnivač koncentracionih logora za decu i to jedinih na svetu, u kojima su zatvarana, mučena i ubijana pre svega srpska deca. Rasne politike NDH su značajno doprinele brzom gubitku kontrole na okupiranoj teritoriji, gde je stanovništvo masovno odlazilo u partizane i četnike, i čak nateralo nemačke vlasti da pokušaju da obuzdaju Pavelića i njegovu genocidnu kampanju. Na kraju rata 1945. Pavelić je naredio svojoj vojsci da se bori čak i posle nemačke predaje, ali on sam je pobegao u Austriju i izbegao repatrijaciju kod Blajburga. Pavelić je na kraju stigao do Argentine, gde je ostao politički aktivan. Kada je hrvatsko-ustaška imigracija u Argentini 1957. g. proslavljala „Dan nezavisnosti”, odnosno dan stvaranja NDH (10. april), Blagoje Jovović je pucao na Pavelića, ali je bivši ustaški poglavnik preživeo, posle čega je pobegao u Frankovu Španiju. U Španiji je i preminuo od rana zadobijenih prilikom atentata. Nikada iz bolnice nije izašao. Sahranjen u Madridu, gde se i dalje nalazi njegov grob.

144.jpg
1889-1959
vreme.png

70

1960

Januar 1960

01.januar 1960.
kamerun.gif

Proglašena nezavisnost Kameruna. Do Prvog svetskog rata bio je nemačka kolonija, zatim je, osim jednog manjeg dela koji je došao pod britansku kolonijalnu vlast, postao francuski kolonijalni posed. Od 1959. Kamerun je imao autonomni status.

04.januar 1960.
преузимање.png

U Stokholmu potpisana konvencija kojom se osniva Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu - EFTA. (Prve članice: Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Velika Britanija, Švedska i Švajcarska). U pitanju su države koje nisu htele da se priključe Evropskim zajednicama već da stvore  široku zonu slobodne trgovine. Ugovor o stvaranju EFTA stupio je na snagu 3.maja 1960. godine.

francuska.gif

U saobraćajnoj nesreći poginuo francuski pisac, filozof i novinar Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957.godine. (Rođen: Drean/Francuski Alžir/Alžir 07.novembar 1913 - Umro: Vibleven/Francuska 25.novembar 1959.) Rođen je u porodici siromašnog zemljoradnika u Mondoviju (današnji Drean) u Francuskom Alžiru. Oca, koji je poginuo ubrzo po njegovom rođenju u bici na Marni u Prvom svetskom ratu, nije upoznao. Nepismena i delimično gluva majka Katarina je bila španskog porekla. Kamijev deda sa očeve strane je početkom 19. veka emigrirao u Afriku u potrazi za boljim životom. Alber Kami spada među najveće klasike francuske književnosti. Bio je novelist, esejist i dramski pisac. Svetsku slavu će steći svojim delima "Stranac" i "Kuga". Politički bio je levo orijentisan. Sredinom tridesetih se učlanjuje u Komunističku Partiju Francuske i često boravi u društvu mladih marksista. Bavio se i novinarstvom. Svoje najpoznatije delo "Stranac" završio je samo 36 sati pre Hitlerovog napada na Francusku. Objavljuje ga 1942. godine kada je već uveliko bio član Pokreta otpora. U svojim delima - bilo da su romani, drame ili eseji - Alber Kami se bavi čovekom i ljudskom egzistencijom; traga za smislom čovekovog trajanja i uprkos radostima koje život pruža on u njemu otkriva apsurd, mnogo šta što ga čini besmislenim, odakle i čovekovo trajno nezadovoljstvo u ovome svetu i stalni sukob pojedinca i sveta, i osećaj čoveka da je stranac u ovome svetu. Nakon rata se kao intelektualac i pisac borio protiv nepravde totalitarnih režima kako na Istoku tako i na Zapadu, protiv nepravde koju sa sobom nosi politika. Jasno ju je zapažao pa je tako bio protiv Frankovog fašističkog režima u Španiji, sovjetske intervencije u Budimpešti ali i protiv francusko-britanske intervencije na Suecu. U mladosti je pokazivao veliki entuzijazam prema sportu baveći se fudbalom, plivanjem i boksom. Međutim,  prvi veoma snažan napad tuberkuloze će ga odvratiti od karijere sportiste da bi u godinama koje slede svoj brilijantni intelekt posvetio književnosti. Kami je poginuo 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći. Vozač je bio njegov bliski prijatelj i izdavač Mišel Galimar, koji je takođe podlegao povredama nakon šest dana. Automobil je sleteo sa puta i udario u drvo. Njegovi blizanci, Katrin i Žan, vlasnici su autorskih prava na njegova dela. U olupini je pronađeno 144 strane rukopisa pod naslovom Prvi čovek. Sartr je u govoru na sahrani odao priznanje njegovom "tvrdoglavom humanizmu".

145.jpg
1913-1960
vreme.png

46

19.januar 1960.
japan.gif

SAD i Japan potpisali sporazum o međusobnoj bezbednosti.  

Februar 1960

18.februar 1960.
ALADI.jpg

Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile u Montevideu osnovali Latinoameričko udruženje slobodne trgovine koje će 1980.godine prerasti u Latinoameričko udruženje za integraciju (ALADI). Ugovor o osnivanju je stupio na snagu 2. juna 1961. Iste godine pridružile su im se Kolumbija i Ekvador1966Venecuela, a 1967Bolivija. Molba Kube za priključenje 1962. je odbijena. Ugovorom se predviđalo da se uklanjanjem prepreka za 12 godina stvori zona slobodne trgovine, a rok je 1969. protokolom iz Karakasua, pomeren sa 1973. na 1980. Međutim ni ovaj rok nije bio ispoštovan zbog protivljenja Urugvaja i Kolumbije. Latinoameričko udruženje slobodne trgovine prestalo je sa radom 1980. kada su zemlje članice potpisale ugovor o osnivanju Latinoameričkog udruženja za integraciju (ALADI).

26.februar 1960.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. (Rođen: Beograd/Kneževina Srbija/Srbija 13.avgust 1876. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 26.februar 1960.) Rođen je kao srednji sin od oca Jovana i majke Emilije. Njegovi roditelji su pored njega imali kćerku Nadeždu koja je umrla kao devojka i blizance Emila i Vladimira koji su bili generali jugoslovenske vojske. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise "Južnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Predsednik Srpske kraljevske akademije postao je pred kraj februara 1937. Pod njegovim rukovodstvom SAN (danas SANU) je izdala prvu knjigu velikog "Rečnika književnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Aleksandar Belić ja dao značajan doprinos radu akademije kao njen predsednik sa najvećim stažom do sada. Jedan je od potpisnika Novosadskog dogovora 1954. godine. Dela: "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku", "Pravopis srpskog jezika", "Dijalekti istočne i južne Srbije", "O dvojini u slovenskim jezicima", "Galički dijalekat".

146.jpg
1876-1960
vreme.png

83

29.februar 1960.
maroko.gif

Poginulo oko 12.000 ljudi u snažnom zemljotresu koji je pogodio marokanski grad Agadir.

Mart 1960

05.mart 1960.
monako.gif

Predsednik Ahmed Sukarno raspustio indonežansku Skupštinu.  

13.mart 1960.
srbija.gif

Počelo emitovanje emisije "Vreme sporta i razonode" Prvog programa Radio Beograda. Kada je 1960. godine u etar krenula emisija "Vreme sporta i razonode" sa efektnom špicom "Gol, gol, gol" i glasom doajena sportskog novinarstva Radivoja - Raće Markovića, slušaoci su prepoznali novi zvuk i pristup informisanju o sportu i razonodi. Kroz ovaj popularni sportsko - zabavni magazin prošlo je na hiljade umetnika, zabavljača i sportista. Njihovi domaćini bili su Aleksandar-Saša Marković, Predrag Knežević, Đurađ Mrđenović, Šilja Mihajlović, plejada sjajnih sportskih reportera, koji su kasnije predali palicu mlađim kolegama Miodragu Stojiljkoviću, Slobodanu Kovačeviću, Svetislavu Vukoviću, Marku Markoviću, Jordanu Ivanoviću... Emisija "Vreme sporta i razonode" svojim kvalitetnim sadržajem i aktuelnošću predstavljala nas je na mnogim domaćim i inostranim festivalima i ovenčana je nizom nagrada.

21.mart 1960.
južna afrika.gif
South-African-Flag.webp

U južnoafričkom gradu Šarpvil policija rasističkog režima ubila je 69 i ranila više od 180 crnih demonstranata koji su mirno protestovali protiv diskriminatorskih zakona. Tim povodom 21. mart proglašen je međunarodnim Danom borbe protiv aparthejda.

brazil.gif

Rođen brazilski automobilski as Ajrton Sena, trostruki prvak sveta u "Formuli 1" - 1988, 1990. i 1991. (Rođen: Sao Paulo/Brazil 21.mart 1960. - Umro: Imola/Italija 01.maj 1994.) Kao mlad takmičio se u kartingu a 1981. godine odlazi u Evropu da se takmiči u britanskoj Formuli Ford 1600 gde je postao šampion u svojoj debitantskoj sezoni. Sledeće godine se takmičio i u britanskoj i u evropskoj Formuli Ford 2000 i pobedio je u obe serije. Takođe je pobedio na prestižnoj trci u Makau. Posle još jedne osvojene titule u Formuli 3, 1983. godine osigurao je svoje mesto u Formuli 1. Pobedio je u 41 trci i osvojio 65 pol pozicija i 19 najboljih krugova. Posebno je bio poznat po dobrim vožnjama po kiši zbog čega je dobio nadimak Kišni čovek. Na trećoj trci za Veliku nagradu San Marina u Imoli 1. maja 1994. godine, inženjeri su za njega spremili modifikovanu letvu volana, koja je navodno trebalo da reši problem. Sena i na ovoj trci osvaja pol poziciju. Zbog pogibije Rolanda Racenbergera dan ranije osećao je veliki pritisak. Svojoj verenici Adrijani Galisteu se žalio da ne želi da učestvuje na ovoj trci, ali naravno, on je bio profesionalac i tako nešto nije mogao da izbegne. Trku je vodio od starta, snažni bolid Beneton Šumahera nije uspevao da mu se približi. Međutim, u sedmom krugu Sena je izleteo sa staze u krivini Tamburelo udarivši u zid brzinom većom od 200 km/h. Iako su ekipe hitne pomoći brzo reagovale i helikopterom je prebačen u Bolonju, Seni nije bilo spasa. Godine 2009. je izabran kao najbolji vozač svih vremena, na izborima u organizaciji čuvenog britanskog lista Autosport. Izbor je tim veći zato što je u njemu učestvovalo 217 nekadašnjih i sadašnjih vozača Formule 1. Sena se našao isped Šumahera i Fanđa, dok su na četvrtom i petom mestu bili Alan Prost i Džim Klark.

147.jpg
1960-1994
vreme.png

34

23.mart 1960.
bosna i hercegovina.gif

Osnovan Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije u Sarajevu. Internacionalni teatarski festival MESS osnovan je 1960. godine pod imenom Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije, od čega potiče skraćenica po kojoj je festival i danas prepoznatljiv. Festival je osnovan na inicijativu Jurislava Korenića, jednog od najistaknutijih teatarskih reditelja sa ovih prostora u XX veka, i spada u red najstariji festivala Istočne i Jugoistočne Evrope. Koncipiran kao smotra jugoslovenskih teatara svake godine se održavao u Sarajevu i predstavljao jedan od najznačajnijih jugoslovenskih teatarskih događaja sa istančanim ukusom za eksperiment i inovaciju u teatru. Specifičnost programa festivala činila su gostovanja najzanimljivijih svetskih eksperimentalnih teatarskih predstava tog vremena, čiji su se autori nedugo zatim etablirali i postali najistaknutiji teatarski umetnici na svetu. Između ostalih na Festivalu malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije gostovao je slavni Living Theater iz New Yorka.

April 1960

01.april 1960.

Prve čizme Doktor Martens, popularne "martinke" pojavile se u britanskim prodavnicama.

19.april 1960.
južna koreja.gif

Prvi predsednik Južne Koreje Singman Ri povukao se sa vlasti pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje protiv izbornih prevara.

21.april 1960.
brazil.gif

Glavni grad Brazila premešten iz Rio de Žaneira u novosagrađenu Braziliju. Pre Rija prestonica Brazila bio je San Sebastijan (Baija).

27.april 1960.
gana.gif

U Gani održani prvi predsednički izbori i plebiscit kojim je ova afrička država postala republika. Nezavisnost Gane od Velike Britanije, pod čijom je kolnijalnom upravom bila, proglašena je 6.marta 1957.godine. Gana je postala nezavisna u okviru Britanskog komonvelta. Premijer Gane Kvame Nkrumah leve političke orjentacije i veliki borac za dekolonizaciju afričkog kontinenta se izborio za svoj plan kojim će Gana postati republika. Istovremeno 27.aprila 1960.  je održan plebiscit na kojem su se građani Gane izjasnili da žele republikansko državno uređenje i predsednički izbori na kojima je Nkrumah dobio 89% glasova izašlih na izbore. Inaguaracija  prvog predsednika Gane Kvamea Nkrumaha je održana 1.jula 1960.

togo.gif

Proglašena nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije. Do 1918. Togo je bio kolonija Nemačke.

 Maj 1960

01.maj 1960.
sssr.png

Duboko iznad sovjetske teritorije oboren je američki špijunski avion "U-2". Pilot Frensis Pauers, koji se spasao iskakanjem, zarobljen je i u februaru 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.

02.maj 1960.

Izvršena smrtna kazna nad Amerikancem Kerilom Česmenom, osuđenim za otmicu i silovanje, koji je 12 godina živeo u senci smrti. Čekajući izvršenje presude, koje je osam puta odlagano zahvaljujući upornoj i veštoj odbrani, u zatvoru je napisao tri knjige koje su postale bestseleri.

03.maj 1960.
преузимање.png

Evropska zona slobodne trgovine (EFTA) počela da funkcioniše. Ugovor o stvaranju EFTA je potpisan 21. jula 1959. godine od strane sedam država koje nisu htele da se pridruže Evropskim zajednicama a težile su da stvore zonu slobodne trgovine u međusobnim odnosima. U pitanju su Danska, Velika Britanija, Austrija, Švajcarska, Norveška, Švedska i Portugal.

04.maj 1960.
sssr.png

Sovjetski lider Nikita Hruščov objavio da je 1.maja duboko iznad teritorije SSSR-a oboren američki špijunski avion „U-2“ i da je zarobljen pilot Geri Pauers. Zbog ovog incidenta je otkazana konferencija velikih sila u Parizu. Hruščov je odbio susret sa predsednikom SAD Dvajtom Ajzenhauerom. 

05.maj 1960.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Svetislav Goncić. (Rođen: Kladovo/FNR Jugoslavija/Srbija) Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Minje Dedića 1982. godine. Stalni je član pozorišta Atelje 212 je od 1983. godine. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1996. do 1998. godine, a direktor Pozorišta na Terazijama od 1998. do 2000. godine. Autor je više dokumentarnih filmova („Strategija iluzije“ iz 2005, „Trajanje“ iz 2006). Bio je voditelj dečjeg kviza „Kroz vrata znanja do putovanja“. Glumio je u više filmova i serija, a najveću popularnost stekao u filmovima Zimovanje u Jakobsfeldu i Oktoberfest (film iz 1987), serijama Salaš u Malom Ritu (TV serija) i Srećni ljudiAktivno je učestvovao u političkim kampanjama Srpske napredne stranke. Imenovan je 13. oktobra 2021. za vršioca dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, a decembra 2022. imenovan je za upravnika tog pozorišta.

148.jpg
09.maj 1960.

SAD postale prva država u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.

23.maj 1960.
izrael.gif
argentina.gif
Flag_of_the_NSDAP_(1920–1945).svg.png

Izrael saopštio da je u Argentini uhvaćen nemački nacista Adolf Ajhman i da će mu u Izraelu biti suđeno kao teškom ratnom zločincu, krivcu za smrt miliona Jevreja i pripadnika drugih naroda.

27.maj 1960.
srbija.gif

Osnovan Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda.

30.maj 1960.
rusija.gif

Umro ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. oštar kritičar boljševizma. (Rođen: Moskva/Ruska Imperija/Rusija 10.februar 1890. - Umro: Peredelkino/Sovjetski Savez/Rusija 30.maj 1960.) Pasternak je rođen u Moskvi u jevrejskoj porodici. Njegov otac, Leonid Pasternak, je bio poznati slikar i profesor na Moskovskoj školi slikanja, skulpture i arhitekture, dok je njegova majka, Rosa (Raaca) Kaufman, bila koncertna pijaniskinja. Odrastao je u visoko kosmopolitanskoj atmosferi i intelektualnoj sredini, gde su neki od brojnih posetilaca njegovom domu bili kompozitor Sergej Rahmanjinov, pesnik Rajner Marija Rilke, te pisac Lav Nikolajevič Tolstoj. Uprkos bliskosti sa futuristima nije prihvatio njihovu revolucionarnu angažovanost. Bio je opčinjen Hristovim putem stradanja i žrtve, ali i temama prve i druge ruske revolucije. Zbirke pesama  „Iznad barijera“ i „Brat moj – život“ donele su mu svrstavanje među klasike evropske poezije XX veka. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman „Doktor Živago“, objavljen u inostranstvu, posle čega su ga izbacili iz ruskog Saveza pisaca. U Sovjetskom Savezu je „Doktor Živago“ štampan tek 1988. Iskazao se i kao teoretičar književnosti i sjajan prevodilac Šekspira, Getea, Petefija i gruzijskih pesnika. Njegova filozofska lirika snažno je uticala na brojne ruske, evropske i američke pesnike. Neka od ostalih dela: roman u stihovima „Spektorski“, zbirke pesama i poeme „Blizanac u oblacima“, „Teme i varijacije“, „Poručnik Šmit“, „Devet stotina peta godina“, pripovetke „Detinjstvo Liversove“, „Povest“, autobiografije „Zaštitna povelja“, „Ljudi i situacije“, drama „Slepa lepotica“ itd. 

149.jpg
1890-1960
vreme.png

70

 Jun 1960

01.jun 1960.
srbija.gif

U Vršcu osnovano preduzeće "Hemofarm".

16.jun 1960.
japan.gif

Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer morao da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.

20.jun 1960.
švedska.gif

Američki bokser afroameričkog porekla Flojd Paterson postao prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji, nokautiravši u meču u Njujorku Šveđanina Ingemara Johansona.

24.jun 1960.
grčka.gif
turska.gif

Raspušten Balkanski savez od strane Jugoslavije, Turske i Grčke. Savez je bio zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu  8.avgusta 1954.godine.

demokratska republika kongo.gif

Patris Lumumba postao prvi premijer nezavisne Republike Kongo, do tada kolonije Belgijski Kongo.

26.jun 1960.
madagaskar.gif
francuska.gif

Bivša francuska kolonija Madagaskar stekla nezavisnost kao Malgaška Republika, što je bio naziv te afričke države u Indijskom okeanu do 1975.

somalija.gif

Britanski afrički protektorat Somalilend postao nezavisna država da bi se već 1. jula 1960. prisajedinio negdašnjoj Italijanskoj Somaliji u zajedničku suverenu državu Somaliju. Somalilend se i danas bori za nezavisnost od Somalije.

28.jun 1960.
srbija.gif

Osnovan je Univerzitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

30.jun 1960.
demokratska republika kongo.gif
belgija.gif

Demokratska Republika Kongo proglasila nezavisnost od Belgije – Belgija priznala nezavisnost. Za prvog predsednika izabran je Džozef Kasavubu, a za premijera veoma daroviti pesnik Patris Lumumba, vođa borbe za nezavisnost. Nezavisni put Lumumbe ubrzo je izazvao intervenciju Belgije i krvavi građanski rat, u kojem je prva žrtva bio upravo Lumumba.

 Jul 1960

01.jul 1960.
gana.gif

Gana proglašena republikom – prvi predsednik postao dotadašnji vođa vlade Kvame Nkrumah. Gana je stekla nezavisnost 1957. Do tada bila je britanska kolonija pod nazivima Zlatna Obala a kasnije Gana.

07.jul 1960.
belgija.gif
rat.png
demokratska republika kongo.gif

Belgija uputila padobranske jedinice u Kongo. Pravdajući se zaštitom "ugroženih" života svojih državljana, Belgija je, samo sedam dana posle proglašenja nezavisnosti Konga (do tada kolonija Belgijski Kongo) uputila padobranske jedinice u tu afričku zemlju. Kongoanski predsednik vlade Patris Lumumba odmah je zatražio intervenciju UN, ali blokovski podeljena svetska organizacija nije brzo delovala, pa je provincija Katanga objavila otcepljenje, što je izazvalo građanski rat. Lumumba, lider pokreta za samostalnost, veliki pesnik i simbol kongoanske nezavisnosti zbačen je u oktobru 1960, odveden u Katangu i ubijen u februaru 1961.

08.jul 1960.
hrvatska.gif

Rođena Ena Begović, hrvatska (jugoslovenska) filmska i TV glumica. (Rođena: Trpanj/FNR Jugoslavija/Hrvatska 16.jun 1960. - Umrla: Brač/Hrvatska 15.avgust 2000.) U jugoslovenskoj i hrvatskoj kinematografiji je ostala upamćena kao jedna od najlepših glumica i kao žena izrazite senzualnosti i velike harizme. Zagrebačka pozorišna i filmska glumica Ena karijeru je započela sa 18 godina statirajući u filmu Lordana Zafranovića Okupacija u 26 slika. Uskoro debituje u filmu Ivan Goran Kovačić, a prvu zapaženiju ulogu ostvarila je u filmu Pad Italije 1981. godine. Iako je verovala da će karijeru pre svega napraviti na filmu, pozorišne daske su joj donele i slavu i priznanja. Punih 16 godina bila je prvak Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. U tom je razdoblju odigrala više od 20 glavnih uloga. U bogatoj 20-godišnjoj karijeri za svoje je uloge dobila niz priznanja i nagrada među kojima i Zlatnu arenu pulskog festivala. Snimila je i više od deset filmova. Njena tri godine mlađa sestra Mia takođe je glumica. Poginula je u saobraćajnoj nesreći na ostrvu Braču od teških ozleda glave zadobijenih prilikom prevrtanja automobila. Samo 45 dana pre tragične nesreće je donela na svet ćerku Lanu.

150.jpg
1960-2000
vreme.png

40

09.jul 1960.
sssr.png
kuba.gif

Sovjetski lider Nikita Hruščov upozorio SAD da ne intervenišu protiv Kube, jer će u tom slučaju sovjetske snage podržati suverenost te karipske zemlje.

11.jul 1960.
demokratska republika kongo.gif
Flag_of_Katanga.svg.png

Premijer provincije Katanga u Kongu Moiz Čombe, eksponent belgijskih i drugih zapadnih kompanija, proglasio nezavisnost te pokrajine, bogate rudnim blagom , čime su počeli višegodišnji nemiri u toj afričkoj zemlji.

12.jul 1960.
francuska.gif
benin.gif
niger.gif
burkina faso.gif
obala slonovače.gif

Francuska priznala nezavisnost dotadašnjih kolonija u Africi - Dahomeja (danas Benin), Nigera, Gornje Volte (danas Burkina Faso), Obale Slonovače. Te zemlje su bile sastavni deo Francuske Zapadne Afrike. Kao i Čada, Centralnoafričke republike i Konga - bivšeg Francuskog Konga - koje su bile sastavni deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.

21.jul 1960.
šri lanka.gif

U Cejlonu (sada Šri Lanka) Sirimavo Bandaranaike postala prva žena predsednik vlade u svetu, nasledivši supruga Solomona ubijenog u atentatu.

 Avgust 1960

01.avgust 1960.
benin.gif
francuska.gif

Benin (Dahomej) stekao punu nezavisnost od Francuske.

03.avgust 1960.
niger.gif
francuska.gif

Niger stekao je nezavisnost od Francuske.

05.avgust 1960.
burkina faso.gif
francuska.gif

Gornja Volta (sadašnja Burkina Faso) stekla je nezavisnost od Francuske.

07.avgust 1960.
obala slonovače.gif
francuska.gif

Obala Slonovače proglasila nezavisnost od Francuske.

kuba.gif

Kubanski lider Fidel Kastro objavio  odluku o nacionalizaciji svih američkih kompanija na Kubi.

10.avgust 1960.
španija.gif

Rođen  španski filmski glumac, pevač, reditelj i producent Antonio Banderas (Hose Antonio Domingez Bandera). (Rođen: Malaga/Španija) Banderas je rođen od oca Hosea Domingeza koji je radio kao policajac, i majke Ane Banderas koja je bila učiteljica. Njegova prva strast bio je fudbal. Sanjao je o tome da postane profesionalni fudbaler, ali posle peha, kada je slomio nogu, potpuno se okrenuo glumi. Započeo je svoju glumačku karijeru tokom 80-ih godina u Španiji. Sa 19 godina preselio se u Madrid i postao glumac Španskog nacionalnog pozorišta. Istakao se glumeći u holivudskim filmovima kao što su: Atentatori, Intervju sa vampirom, Desperado, Filadelfija i Maska Zoroa. Proslavio se osamdesetih godina glumeći u filmovima reditelja Pedra Almodovara. Njegov američki debi bio je film Kraljevi mamba, snimljen 1992. godine. U ovo vreme on nije znao engleski jezik, pa su mu tekstovi za dijaloge prenošeni bežičnim slušalicama. U Americi je često poređen sa Rudolfom Valentinom, zbog atraktivnog fizičkog izgleda i tvrdog akcenta. Na Kanskom filmskom festivalu 2019. osvojio je nagradu za najboljeg glumca za filmski Bol i slava. Poseduje vlastitu liniju parfema i upravlja španskom kompanijom Puig koja se bavi modom i parfemima. Oženjen je glumicom Melani Grifit  sa kojom ima ćerku. 

151.webp
11.avgust 1960.
rumunija.gif
francuska.gif

Čad stekao nezavisnost od Francuske. Ranije je bio deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.

15.avgust 1960.
republika kongo.gif
francuska.gif

Proglašena nezavisnost afričke države Kongo (Brazavil) od Francuske. Brazavil je bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo, sastavni deo Francuske ekvatorijalne Afrike.

16.avgust 1960.
kipar.gif

Kipar stekao nezavisnost, sa arhiepiskopom Makariosom III kao predsednikom republike. Kipar je postao kolonija Velike Britanije 1878. odlukom Berlinskog kongresa. Ranije je bio posed Turske.

17.avgust 1960.
gabon.gif
francuska.gif

Gabon stekao nezavisnost od Francuske. Ranije je bila sastavni deo Francuske ekvatorijalne Afrike.

Rođen  američki  filmski glumac, režiser i scenarista Šon Pen, dobitnik nagrade Oskar za ulogu u filmu Mistična reka iz 2003. i biografskom filmu Milk iz 2008. (Rođen: Santa Monika/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države) Šon Pen je sin poznatog holivudskog reditelja Lea Pena i glumice Ajlin Rajan. Od najranijih dana pokazuje veliko interesovanje za glumu i film. Tokom srednjoškolskih dana sa svojim prijateljima Čarlijem ŠinomEmilijom Estevezom i Robom Louom snima mnoštvo amaterskih filmova popularnom „super 8” kamerom. Svetsku slavu i uspeh je postigao uspešno balansirajući između snažnih karakternih uloga i finansijski isplativih ostvarenja holivudske „A” produkcije, a stranice svetskih tabloida su punili i detalji iz njegovog burnog privatnog života zbog čega je svojevremeno stekao reputaciju „lošeg dečka” Holivuda. Tokom 2000-ih ističe se kao jedan od najoštrijih kritičara rata u Iraku i američkog predsednika Džordža Buša, a veliku pažnju poklanja i humanitarnim aktivnostima.

152.jpg
19.avgust 1960.
sssr.png

Sovjetski satelit "Sputnjik 5" lansiran  u orbitu oko Zemlje, noseći pse "Belku" i "Strelku".

20.avgust 1960.
senegal.gif
francuska.gif

Senegal se povukao iz Federacije Mali, zajednice formirane 1959. sa Francuskim Sudanom (sadašnji Mali) i proglasila nezavisnost, s prvim predsednikom Leopoldom Sengorom na čelu.

27.avgust 1960.
srbija.gif

Umro srpski pesnik, estetičar, esejista, kritičar i prevodilac Sima Pandurović. (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 14.april 1883. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 27.avgust 1960.) Gimnaziju i studije filozofije završio je u Beogradu. Počeo je da službuje kao profesor valjevske i beogradske gimnazije. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu ali je zbog bolesti otpušten kući. Tokom okupacije živeo je u Valjevu sa ženom i dvoje male dece kod njene rodbine. Zbog jednog govora koji je održao na zboru 1917. u Valjevu interniran je u logor Boldogasonj, a potom u logor Nežider, gde je ostao do završetka rata. Posle Prvog svetskog rata bio je sekretar Ministarstva prosvete i pomoćnik upravnika Narodne biblioteke 1922-23 odakle je i penzionisan 14. juna 1923. Još kao student, sa grupom književnih istomišljenika, osnovao je časopis „Polet“, a zatim sa Vladislavom Petkovićem Disom uređivao „Književnu nedelju“, pa osnovao časopis „Misao“. Pandurevićevo književno delo je obimno i raznovrsno. Poznate su njegove knjige „Posmrtne počasti“ i „Dani i noći“, kao i drama „Na zgarištu“. Prevodio je dela Molijera i Šekspira. Njegova poslednja zbirka pesama „Pesme“, sadrži 109 pesama koje je on sam izabrao, uz izjavu da sve ostalo što je napisao u stihu odbacuje kao da nije napisano. Zbog objavljivanja nekolicine tekstova za vreme okupacije i davanja javne podrške Nedićevom režimu posle Drugog svetskog rata bio je osuđen na gubitak srpske nacionalne časti u trajanju od pet godina.

1883-1960
vreme.png

77

153.jpg
29.avgust 1960.
jordan.gif

Jordanski predsednik vlade Haza el Madžali poginuo u podmetnutoj eksploziji, za šta su optuženi islamski teroristi iz Sirije.

 Septembar 1960

05.septembar 1960.
demokratska republika kongo.gif

Predsednik Konga Žozef Kasavubu smenio vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i predsednika vlade, poznatog pesnika Patrisa Lumumbu. Potom ga je izručio separatisti iz provincije Katanga Moizu Čombeu, čiji su ga vojnici ubili u februaru 1961.

14.septembar 1960.
opek.jpg
irak.gif

U Bagdadu okončan sastanak predstavnika zemalja proizvođača nafte na kojem je donesena odluka o osnivanju OPEK (Organizacije zemalja izvoznica nafte).

22.septembar 1960.
mali.gif
francuska.gif

Proglašena nezavisnost afričke države Mali  s predsednikom Modibom Keitom. Mali je do tada bio sastavni deo Francuske Zapadne Afrike pod imenom Francuski Sudan.

24.septembar 1960.

U Njuportu porinut "Enterprajz", prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

30.septembar 1960.

Emitovana prva epizoda američke crtane serije "Kremenko".

 Oktobar 1960

01.oktobar 1960.
nigerija.gif

Proglašena nezavisnost najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije, koja je do tada bila britanska kolonija.

12.oktobar 1960.
sssr.png

Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, Nikita Hruščov sovjetski lider, u ljutnji, skinuvši prethodno cipelu, lupio njome po stolu više puta.

15.oktobar 1960.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Slavko Štimac. (Rođen: Konjsko Brdo kod Gospića/FNR Jugoslavija/Hrvatska) S obzirom na to da se na filmu prvi put pojavio sa samo 12 godina, jedan je od retkih glumaca čije odrastanje je publika na prostoru bivše Jugoslavije mogla da prati kroz njegove uloge. Od 1972. do 2019. godine snimio je 46 filmova, 12 serija i nekoliko predstava. Počeo je glumiti 1972.godine u filmu Obrada Gluščevića Vuk samotnjak, gde je igrao pastira Ranka. Potvrđuje se tri godine kasnije u filmovima Zimovanje u Jakobsfeldu i Salaš u malom ritu. Sledećih godina tumači uglavnom uloge tinejdžera. Izuzetno mladolik i u kasnijem životnom dobu često igra adolescente, kakva je i njegova po mnogim mišljenjima i najbolja uloga sarajevskog pubertetlije Dina u filmu Sjećaš li se Doli Bel iz 1981. godine.Godine 1996. otišao je u Sjedinjene Američke Države, gde je snimio dva filma; kasnije se vratio u Beograd. U januaru 2019. godine na otvaranju 12. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf uručeno mu je priznanje “Nagrada za buduće filmove”, koja je ekvivalent nagradi za životno delo.

154.jpg
20.oktobar 1960.

Rođena jugoslovenska pevačica folk muzike Lepa Brena -  Fahreta Jahić Živojinović (Rođena: Tuzla/FNR Jugoslavija/Bosna i Hercegovina) Rođena je u Tuzli, u muslimanskoj porodici. Odrasla je u Brčkom, a treće je i najmlađe dete medicinskog tehničara Abida i krojačice Ifete Jahić (rođ. Smajlović). Oba roditelja su joj poreklom iz sela u blizini Srebrenika. 1980. godine preselila u Beograd gde je započela karijeru. U početku je pevala kao članica muzičke grupe Lira-šou, koja 1981. potpisuje ugovor s PGP RTB uz pomoć Milutina Popovića Zahara, nakon čega menja ime u Slatki greh. Naredne godine grupa objavljuje svoj debitantski studijski album Čačak, Čačak, dok na predlog Milovana Ilića Minimaksa usvajaju naziv Lepa Brena i Slatki greh. Najprodavaniji je ženski izvođač u bivšoj Jugoslaviji, te se smatra njenim simbolom zbog činjenice da je bila jedna od najpopularnijih muzičara koji su se pojavili pre raspada zemlje. Za sebe kaže da je „jugonostalgična”, a izjašnjava se kao Jugoslovenka. Zajedno sa svojim prijateljem Sašom Popovićem i suprugom Slobodanom Živojinovićem, osnovala je Grand Production, najveću diskografsku kuću na Balkanu.

155.jpg
30.oktobar 1960.
argentina.gif

Rođen  argentinski fudbaler Dijego Armando Maradona - podelio je titulu najboljeg fudbalera 20. veka s brazilskim fudbalerom Peleom(Rođen: Lanus/Argentina 30.oktobar 1960. - Umro: Tigre/Argentina 25.novembar 2020.) Maradona je rođen kao peto od osmoro dece Dijega Maradone Seniora i Dalme Salvadore Franko. Njegova dva mlađa brata Ugo i Raul su bili profesionalni fudbaleri. Na Dijegovu fudbalsku karijeru najviše je uticao ujak Kirilo, nekad golman nižerazrednog kluba Korijentes. Karijeru je počeo u Argentinos juniorsima a zatim je igrao za Boku juniorsBarselonuNapoli i Sevilju. U klupskoj karijeri najviše uspeha imao je noseći dres Napolija, sa kojim je osvojio dve titule prvaka Italije i jedan Kup UEFA. U drugom delu igračke karijere Maradona je imao problem sa kokainskom zavisnošću. Kažnjen je sa 15 meseci zabrane igranja fudbala pošto je 1991. bio pozitivan na doping kontroli. Kratko je igrao i za Njuels old bojse da bi profesionalnu igračku karijeru završio 1997, na 37. rođendan i to u dresu Boke juniors. U dresu seniorske reprezentacije Argentine je odigrao 91 utakmicu i postigao 34 gola. Nastupio je na četiri Svetska prvenstva. Debitantski nastup na Svetskim prvenstvima, zabeležio je 1982. godine u Španiji. Kao kapiten je predvodio reprezentaciju Argentine do titule prvaka sveta 1986. na Mundijalu u Meksiku. Godine 1990, na Mundijalu u Italiji predvodio je Argentinu do još jednog finala, ali je tada trijumfovala Zapadna Nemačka sa 1:0 u meču u Rimu. Četiri godine kasnije igrao je na Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je posle dve utakmice poslat kući jer je na doping testu bio pozitivan na efedrin. U dva navrata je vodio klubove u Argentini kao trener, a onda je 2008. imenovan za selektora reprezentacije te zemlje. Sa funkcije je otišao 2010. pošto je Argentina ispala u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Posle toga je vodio timove u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Meksiku, a potom se vratio u Argentinu da vodi ekipu Himnasije. Maradona je imao osmoro dece, početkom 2019. godine priznao je troje dece na Kubi. Maradona nije skrivao da je po političkom opredeljenju levičar. Veliki prijatelj mu je bio nekadašnji vođa Kube Fidel Kastro. Podržavao je Uga Čavesa i Nikolasa Madura iz Venecuele i bio protivnik globalizma. Preminuo je od posledica srčanog udaraFudbalski klub Napoli je 4. decembra 2020. godine zvanično promenio naziv stadiona San Paolo u stadion Dijego Armando Maradona.

156.jpg
1960-2020
vreme.png

60

 Novembar 1960

05.novembar 1960.
kanada.gif

Umro američki filmski glumac, režiser i producent kanadskog porekla Mak Senet (rođen kao Majkl Sinot), jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma - poznat u svoje vreme kao "kralj komedije, promovisao je Čarlija Čaplina. (Rođen: Ričmond/Kvebek/Kanada 17.januar 1880. - Umro: Vudland Hils/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 05.novembar 1960.) Počeo da se baviti filmom u Biograf kompaniji u Njujorku, da bi kasnije otvorio Kistonske studije u Idendejlu u Kaliforniji 1912. godine. Kiston je posedovao prvu potpuno zatvorenu filmsku salu, a Senet je postao poznat kao pokretač grotesknih rutina kao što su bacanja pita i jurenje za kolima, kao što je to prikazano u Kistonskim filmovima. Takođe je produkovao kratke predstave koje su prikazivale lepe žene u kupaćim kostimima, od kojih su mnoge nastavile uspešnu glumačku karijeru. Senetov rad na zvučnim filmovima bio je manje uspešan, i bankrotirao je 1933. godine. Dodeljena mu je počasna nagrada Akademije za doprinos filmskoj komediji.

1880-1960