top of page

1977 - 1978

1977

Januar 1977

01.januar 1977.

Umro jugoslovenski, srpsko-hrvatski istoričar Viktor Novak profesor Zagrebačkog a potom Beogradskog univerziteta, član SANU i osnivač Istorijskog instituta SANU na čijem čelu je bio kao upravnik u periodu od 1947. do 1954.godine. (Rođen: Donja Stubica/Austro-Ugarska monarhija/Hrvatska 04.februar 1889. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 01.januar 1977.) Novak, inače hrvatske narodnosti, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, dok je latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu je u periodu od 1924. do 1959. predavao latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu „Magnum crimen“ objavljenom ubrzo nakon II svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“.  U ovoj i u monografiji „Vatikan i Jugoslavija“ tematizovao je rimokatolički klerikalizam i negativan uticaj Vatikana među Južnim Slovenima. Sem istorijskom naučnom radu, posvetio se i muzičkoj kulturi. Osnivač je bivšeg zagrebačkog hora Lisinski 1910.godine. Bio je predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog društva u Pragu. Objavio je niz muzikoloških eseja i nekoliko stotina muzičkih kritika. Neka od njegovih ostalih dela: „Antologija jugoslovenskih misli i narodnog jedinstva“, „Latinska paleografija“, „Scriptura Beneventana“, „Masarik i Jugosloveni“, „Iz rimske književnsoti“, „Franjo Rački“, „Nikola Vulić, naučnik i čovek“, itd.

11.jpg
1889-1977
vreme.png

87

03.januar 1977.
download.png

Međunarodni monetarni fond odobrio do tada najveći zajam u svojoj tridesetogodišnjoj istoriji postojanja – 4 milijarde dolara podrške valuti Velike Britanije.

12.januar 1977.

Umro francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo, čiji su filmovi prepoznatljivi po oporom realizmu. (Rođen: Nior/Francuska 20.novembar 1907. - Umro: Pariz/Francuska 12.januar 1977.) Neki od filmova: „Kej Orfevr“(„Zlatni lav“), „Misterija Pikaso“ („Zlatna palma“), „Ubica stanuje u broju 21“, „Gavran“, „Nadnica za strah“, „Diajbolik“, „Istina“ itd.

00.jpg
1907-1977
vreme.png

69

14.januar 1977.

Umro engleski državnik Robert Entoni Idn, premijer Velike Britanije od 1955. do 1957. (Rođen: Vindelston Hol/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 12.jun 1897. - Umro: Alvediston/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 14.januar 1977.) Kao ministar za vezu sa Društvom naroda pre Drugog svetskog rata zalagao se za sankcije Italiji zbog napada na Etiopiju. Od 1935. do 1938. bio je šef diplomatije i zastupao je „politiku nemešanja“ u Španski građanski rat. Dao je ostavku kad je premijer Nevil Čembrlen potpisao Minhenski sporazum kojim je Čehoslovačka prepuštena Nemačkoj. Ministar spoljnih poslova bio je ponovo od 1941. do 1945. i od 1951. do 1955. u vladama Vinstona Čerčila, posle čijeg je povlačenja 1955. postao premijer i šef Konzervativne stranke. Podneo je ostavku januara 1957. zbog neuspele britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat u oktobru 1956.  

000.jpg
1897-1977
vreme.png

79

sad.gif

Umrla američka književnica francusko-španskog porekla Anais Nin, čiji su dnevnici remek delo samoanalize i zanimljivo svedočanstvo o modernoj boemiji. (Rođena: Neji na Seni/Francuska 21.februar 1903. - Umrla: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 14.januar 1977.) Osnovna tema njenih romana je traganje za vlastitim identitetom, a pisala je po narudžbini erotske priče za kolekcionare erotike. Neka od dela: romani „Požarne lestve“, „Kuća incesta“, „Zavođenje Minotaura“, zbirka priča „Pod staklenim zvonom“, priče „Venerina delta“, „Ptičice“ itd.

0000.jpg
1903-1977
vreme.png

73

18.januar 1977.

U najgoroj železničkoj nesreći u Australiji, u Sidneju poginulo najmanje 80 ljudi kada je lokomotiva udarila u most koji je potom pao na putnički voz.

26.januar 1977.

Jugoslavija i Španija zaključile Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju diplomatskih misija u Beogradu i Madridu na nivou ambasada.

Februar 1977

03.februar 1977.

Predsednika Etiopije generala Teferi Bentija i njegove bliske saradnike ubile u Adis Abebi snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu, koji je diktatorski vladao do maja 1991. kada je zbačen sa vlasti da bi potom prebegao u Zimbabve.

09.februar 1977.
sssr.png

Sovjetski Savez i Španija uspostavili pune diplomatske odnose.

sssr.png

Umro ruski (sovjetski) konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. (Rođen: Diljalevo/Ruska Imperija/Rusija 30.mart 1894. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 09.februar 1977.) Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu i putničkim avionima konstruisanim posle rata ("Il-12", "Il-18", "Il-62", "Il-86").

000000.jpg
1894-1977
vreme.png

82

19.februar 1977.

U Bukureštu potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji HE Đerdap II.  Na osnovu ovog sporazuma započeta je izgradnja druge zajedničke hidroelektrane na Dunavu decembra 1977.godine. Reka Dunav je pregrađena završetkom ogromne brane u noći između 26. i 27. novembra 1984.godine. Prvi agregat Hidroelektrane Đerdap II pušten je u pogon 1985.godine. Brodska prevodnica puštena je u rad 1992.godine.  Na obe strane danas  je u pogonu po deset agregata.

Mart 1977

04.mart 1977.

U zemljotresu ( vrančeanski ili svištovski )  jačine 7,2 stepena rihterove skale poginulo preko 1 500 ljudi. Epicentar ovog snažnog zemljotresa koji se osetio širom balkanskog poluostrva registrovan je u rumunskom okrugu Vrančea u istočnim oblastima Karpata na dubini od oko 94 km. Po ovom okrugu u Rumuniji je nazvan vrančeanski a u Bugarskoj svištovski po gradu Svištovu koji je  takodje pretrpeo veliku štetu. Zemljotres se dogodio u petak 4.marta 1977. u 21:20 po lokalnom vremenu. Živote je u Rumuniji izgubilo oko 1 570 ljudi,  više od 11 000 je zadobilo teže ili lakše povrede dok je 35 000 objekata pretrpelo veća ili manja oštećenja. Najveću štetu je pretrpeo glavni grad zemlje Bukurešt u kojem su 33 velike zgrade praktično sravnjene sa zemljom. Većina tih objekata je izgrađena pre II svetskog rata. Uništen je znatan broj zgrada od istorijskog značaja koje potom nisu obnavljane već je prostor koji su zauzimale raščišćen da bi potom bile podignute nove građevine među kojima je i Palata Parlamenta. Osim u Rumuniji potres se najviše osetio u Bugarskoj, tačnije u gradu Svištov koji je pretrpeo velika oštećenja. Tri velika stambena bloka u ovom gradu su se srušila. Poginulo je više od 100 ljudi. Među oštećenim objektima našla se i znamenita crkva Svete Trojice koja je kasnije obnovljena.

18.mart 1977.
republika kongo.gif
188px-Flag_of_the_People's_Republic_of_the_Congo.svg.png

Izvršen atentat na predsednika Narodne Republike Kongo Mariena Ngouabija, čijom zaslugom je uspostavljena prva država na afričkom tlu sa real-socijalističkim uređenjem. (Rođen: Ombele/Francuska Ekvatorijalna Afrika/Republika Kongo 31.decembar 1938. - Umro: Brazavil/Narodna Republika Kongo/Republika Kongo 18.mart 1977.) Bio je kapetan u vojsci Republike Kongo-Brazavil kada je došao u nemilost tadašnjeg predsednika Alfonsa Masambe zbog svog levičarskog političkog opredeljenja. Masamba je naredio njegovo hapšenje 29.jula 1968.godine što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u vojnim krugovima. Vojska ga oslobadja dva dana kasnije. Ngouabi dolazi na čelo Nacionalnog Revolucionarnog Veća formiranog 5.avgusta 1968. koje oduzima sva ovlašćenja predsedniku Masambi te ovaj  pod prisilom podnosi ostavku 4.septembra iste godine. Ngouabi stupa na predsedničku funkciju poslednjeg dana 1968. U skladu sa svojim marksističko-lenjinističkim političkim pravcem koji je zastupao, poslednjeg dana 1969.godine proglašava Narodnu Republiku Kongo što je potvrđeno ustavom donetim 3.januara 1970. čime je uspostavljeno prvo real-socijalističko društveno uređenje na tlu Afrike. Osnovana je Radnička Partija Kongoa jedina u jednopartijskom političkom sistemu po ugledu na tadašnje real-socijalističke države sveta. Na Ngouabija je izvršen neuspeo atentat februara 1972.godine koji mu poslužio kao izgovor za obračun sa oponentima. Smatra se da je izgubio podršku Francuske kada je odbio njen zahtev da okupira enklavu Kabinda bogatu naftom koja je bila pod suverenitetom susedne Angole. U skladu sa tim postoje pretpostavke da je Francuska finansirala pojedine pokušaje da se Ngouabi ukloni sa vlasti. Posećuje Kinu 1973.godine. Postaje doživotni predsednik Centralnog komiteta Radničke partije 1974. Drugi predsednički mandat mu je počeo 9.januara 1975. Iste godine potpisuje ugovor o ekonomskoj pomoći sa Sovjetskim Savezom. Ubijen je u atentatu izvedenom 18.marta 1977.godine. Neki od okrivljenih organizatora atentata su osuđeni i pogubljeni. Među njima bio je i svrgnuti predsednik Alfonso Masamba. 18.mart proglašen je praznikom u Narodnoj Republici Kongo nazvan Danom Mariena Ngouabija. Jedini Univerzitet u prestonici Brazavil nazvan je njegovim imenom. Sahranjen je u Marien Ngouabi mauzoleju u Brazavilu. 

cg-ngouabi.jpg
1938-1977
vreme.png

38

21.mart 1977.

Premijer Indije Indira Gandi dala ostavku pošto je na izborima izgubila mesto u skupštini.   

27.mart 1977.
holandija.gif
sad.gif

U najtežem udesu u istoriji vazduhoplovstva, poginula 583 od 644 putnika i člana posade dva "Boinga 747" holandske kompanije KLM i američke Pan-Am, prilikom sudara na pisti aerodroma Tenerife na Kanarskim ostrvima.

28.mart 1977.
evropska unija.gif
portugal.gif

Portugal podnosi zahtev za prijem u članstvo Evropske zajednice.

nemačka.gif

Andreas Bader i ostali uhvaćeni članovi nemačke levičarske terorističke grupe "Bader-Majnhof" osuđeni su na doživotnu robiju posle dvogodišnjeg suđenja u Štutgartu.

April 1977

04.april 1977.

Osnovan Međunarodni pres-centar u Beogradu.

06.april 1977.
sssr.png

Na sceni Teatra na Taganki u Moskvi izvedena premijera dela Mihaila Bulgakova Majstor i Margarita.

09.april 1977.

Legalizovan rad Komunističke partije u Španiji, posle višedecenijske obustave rada, za vreme Frankove vladavine.

11.april 1977.

Umro francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan “pesnik Pariza“. (Rođen: Neji na Seni/Francuska 04.februar 1900. - Umro: Omonvil la Petit/Francuska 11.april 1977.) Počeo je pod uticajem nadrealista ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea  “Obala u magli“, “Hotel Sever“, “Dan se rađa“, “Ljubavnici iz Verone“ itd. Neka od dela: zbirke pesama “Reči“, “Veliki prolećni bal“, “Kiša i lepo vreme“ itd. 

00000000.jpg
1900-1977
vreme.png

77

17.april 1977.

Žene su u Lihtenštajnu prvi put glasale. 

Maj 1977

05.maj 1977.
nemačka.gif

Umro Ludvig Erhard, nemački ekonomista i političar, glavni arhitekta privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata. (Rođen: Firt/Nemačko carstvo/Nemačka 04.februar 1897. - Umro: Bon/Zapadna Nemačka/Nemačka 05.maj 1977.) Tokom Prvog svetskog rata teško je ranjen boreći se u Nemačkoj vojsci kao artiljerac. Zahvaljujući tom ranjavanju nije bio regrutovan od strane nemačkog Vermahta tokom Drugog svetskog rata. Radio je u institutu za marketinška istraživanja u Frankfurtu dospevši na mesto zamenika direktora. Radeći na izučavanju i izradi koncepata vezanih za uspostavljanje posleratnog mira, dobija otkaz 1942. od strane nacističkih vlasti  koje su proglasile totalni rat. Zbog svoje neukaljane prošlosti, jer nije pripadao niti radio za nacistički režim, Erhard je imao kredibilitet kod savezničkih okupacionih vlasti i bio angažovan na programima ekonomske obnove nekih nemačkih pokrajina. Stupanjem Konrada Adenauera na kancelarsku funkciju Zapadne Nemačke 1949.godine, Erhard biva postavljen za ministra ekonomije, funkciju koju će obavljati do 1963.godine. Istovremeno postaje član Hrišćansko Demokratske Unije (CDU). Preuzevši dužnost nastavlja sa primenom svog programa ekonomske obnove. Narednih godina Erhard implementira „socijalno tržišni sistem“ koji će doneti izvanredne rezultate kada je u pitanju ekonomski oporavak i dalji razvoj zemlje te je  nazvan nemačkim „ekonomskim čudom“. Sistem je bio baziran na slobodnoj tržišnoj ekonomiji ali sa mnogobrojnim pogodnostima za različite slojeve stanovništva poput zdravstvene zaštite, doprinosa za nezaposlene, majčinskih i dečijih dodataka, penzija i ostalih državnih plaćanja. Imenovan je na funkciju federalnog vice-kancelara 1957. da bi nakon ostavke Konrada Adenauera bio izabran za zapadnonemačkog kancelara 1963.godine. Na ovoj funkciji će ostati do 1966. kada je primoran da podnese ostavku nakon nagomilanih problema tokom njegovog mandata. Sledeće 1967.godine biva imenovan za počasnog predsednika Hrišćansko Demokratske Unije. Umro je u Bonu u 81.godini života.

01.jpg
1897-1977
vreme.png

80

09.maj 1977.
sad.gif

Umro američki pisac Džejms Džons, čiji su najbolji romani tematski vezani za rat. (Rođen: Robinson/Ilinois/Sjedinjene Američke Države 06.novembar 1921. - Umro: Sauthempton/Njujork/Sjedinjene Američke Države 09.maj 1977.) Pisani su izrazito naturalistički sa mnogo nasilja i upečatljivom karakterizacijom likova. Neka od dela: romani „Odavde do večnosti“, „Neki su došli trčeći“, „Pištolj“, „Tanka crvena linija“, „Zviždaljka“, zbirka priča „Sladoledna glavobolja“ itd.

0101.jpg
1921-1977
vreme.png

55

10.maj 1977.
sad.gif

Umrla američka filmska glumica Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina XX veka. (Rođena: San Antonio/Teksas/Sjedinjene Američke Države 23.mart 1904. - Umrla: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 10.maj 1977.) Neki od filmova u kojima je igrala: „Mildred Pirs“ (Oskar), „Lice jedne žene“, „Humoreska“, „Prokletnici ne plaču“, „Strah“, „Nežna pesma“, „Demonska žena“ itd.

010.webp
1904-1977
vreme.png

73

14.maj 1977.

Otvoren Centar "Sava" u Beogradu.

18.maj 1977.
un.gif

Osnovan Međunarodni dan muzeja ustanovljen, na 11. generalnoj konferenciji Međunarodnog saveta za muzeje. Tom prilikom, Savet, koji je svetska strukovna organizacija pri Unesku, uputio je poruku svetu, u kojoj je naglašeno da su "muzeji značajno sredstvo kulturne razmene, obogaćivanja kulture, razvoja međusobnog razumevanja, saradnje i mira među narodima".

24.maj 1977.
sssr.png

Predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni isključen iz Politbiroa vladajuće Komunističke partije.

Jun 1977

03.jun 1977.
italija.gif

Umro italijanski filmski i televizijski reditelj i scenarista Roberto Roselini, jedan od tvoraca italijanskog neorealizma. (Rođen: Rim/Kraljevina Italija/Italija 08.maj 1906. - Umro: Rim/Italija 03.jun 1977.) Roselini je svoj prvi veliki film "Rim, otvoreni grad" snimio 1945. i postigao nezapamćeni uspeh. Svoju filmsku promociju u njemu je imala glumica Ana Manjani, a promovisan je i nov pravac u italijanskom filmu - neorealizam. Ovim umetničkim oblikom Roselini je pokrenuo novi talas filmova čak i u neprikosnovenom Holivudu. Sledio je film "Paisa", a zatim čitava serija ostvarenja, koja su potvrdila stvaralačke sposobnosti autora: "Ljubav", "Stromboli", "Evropa 51", "Spaljivanje Jovanke Orleanke", "Putovanje po Italiji", "Indija" i "General od Rovere", nagrađen venecijanskim "Zlatnim lavom". Poslednja njegova ostvarenja bila su "Italija godine prve" i "Mesija". Umro je samo nekoliko dana nakon što je predsedavao žiriju filmskog festivala u Kanu 1977. Njemu u spomen, od 1978. se u San Remu održava filmski festival, a njegovim imenom nazvana je i filmska nagrada za progres filmske umetnosti, koju je 1989. dobio Emir Kusturica.

roberto roselini.jpg
1906-1977
vreme.png

71

09.jun 1977.

Rođen srpski košarkaš, reprezentativac Predrag-Peđa Stojaković. (Rođen: Slavonska Požega/SFR Jugoslavija/Hrvatska)

296831_stojakovic1.jpg
15.jun 1977.

Prve slobodne izbore u Španiji nakon 41. godine dobio Adolfo Suarez i njegova koalicija Demokratskog centra

16.jun 1977.
sad.gif

Predsednik SAD Džimi Karter i panamski vođa Omar Torihos potpisali ugovor kojim je predviđeno da Panamski kanal bude predat 2000. u vlasništvo Paname.

nemačka.gif
sad.gif

Umro nemačko-američki inženjer Verner fon Braun, konstruktor nacističkih raketnih projektila "Fau-1" i "Fau-2", kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. (Rođen: Virsic (danas Vižisk)/Nemačko carstvo/Poljska 23.mart 1912. - Umro: Aleksandrija/Virdžinija/Sjedinjene Američke Države 16.jun 1977.) Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila "Redstoun" i "Jupiter C", kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit "Eksplorer-1".

Wernher_Von_Braun.jpg
1912-1977
vreme.png

65

26.jun 1977.
džibuti.gif

Afrička država Džibuti stekla nezavisnost, posle 117 godina francuske vladavine.

sad.gif

"Kralj" rokenrola Elvis Prisli održao u Indijanapolisu svoj poslednji koncert.

27.jun 1977.

Umro srpski (jugoslovenski) slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. (Rođen: Arad/Austro-Ugarska monarhija/Rumunija 10.decembar 1898. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 27.jun 1977.) Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim prirodama. Potom počinje njegova socijalno angažovana faza. Primenjivao je tehniku kolaža. Pripadao je grupama „Zemlja“, „Dvanaestorica“ i „Šestorica“. Dobio je „Gran pri“ za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962. 

Tabakovic_portret.jpg
1898-1977
vreme.png

78

Jul 1977

01.jul 1977.
evropska unija.gif

Okončan proces ukidanja carina između devet država članica Evropske zajednice. Prvo delimično uskladjivanje carinskih stopa šest zemalja osnivača Evropske ekonomske zajednice izvršeno je 1. januara 1961. godine. Do uvođenja zajedničke spoljne carine i stvaranja carinske unije dolazi sedam godina kasnije, 1. jula 1968. godine. Spoljnotrgovinske nadležnosti sa država članica prelaze na Evropsku zajednicu 1. januara 1970. godine. Proces ukidanja carina izmedju devet država članica je okončan 1. jula 1977. godine.

02.jul 1977.
sad.gif

Umro rusko-američki  književnik Vladimir Vladimirovič Nabokov. (Rođen: Sankt Peterburg/Ruska Imperija/Rusija 22.april 1899. - Umro: Montre/Švajcarska 02.jul 1977.)

Vladimir_Nabokov.jpg
1899-1977
vreme.png

78

05.jul 1977.

General Mohamad Zija ul Hak zbacio u Pakistanu vojnim udarom predsednika vlade Zulfikara Ali Buta.

11.jul 1977.
sad.gif

Njujork zbog nestanka struje ostao u potpunom mraku – policija uhapsila oko 3 000 pljačkaša.

24.jul 1977.

Rođena srpska  atletičarka Olivera Jevtić, evropska šampionka. (Rođena: Užice/SFR Jugoslavija/Srbija)

olivera.jpg
27.jul 1977.
sssr.png

Uništena Ipatieva kuća u kojoj je ubijen poslednji ruski car od strane boljševičkih vojnika nakon Oktobarske revolucije, verovatno da bi se uklonili poslednji tragovi ovog zločina. Naređenje za uništenje kuće je stiglo sa vrha komunističke vlasti, Politbiroa iz Moskve a upućeno je šefu komunističke partije u okrugu Sverdlovsk. Zanimljivo je da je predsednik komunista u tom okrugu tada bio Boris Nikolajevič Jelcin koji će biti izabran za prvog demokratskog predsednika Rusije 1991. godine. Boris je revnosno izvršio zadatak pošto je kuća uništena tokom noći 27. jula. 

28.jul 1977.
evropska unija.gif

Španija podnosi zahtev za prijem u članstvo Evropske zajednice.

Avgust 1977

01.avgust 1977.
sad.gif

Umro američki pilot Frensis Geri Pauers, koji je oboren 1960. dok je iznad sovjetske teritorije leteo špijunskim avionom tipa "U-2", što je izazvalo veliku diplomatsku krizu između SAD i Sovjetskog Saveza. Pauers se tada spasao iskakanjem, zarobljen je i 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.

_87228526_50374526.jpg
03.avgust 1977.

Umro kiparski arhiepiskog Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti. (Rođen: Panaja/Osmansko carstvo/Kipar 13.avgust 1913. - Umro: Nikozija/Kipar 03.avgust 1977.) Bio je i jedan od istaknutih lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

makariou.jpg
1913-1977
vreme.png

63

04.avgust 1977.
nemačka.gif

Umro nemački filozof Ernst Bloh, jedan od najznačajnijih mislilaca XX veka. (Rođen: Ludvigshafen na Rajni/Nemačko carstvo/Nemačka 08.jul 1885. - Umro: Tibingen/Zapadna Nemačka/Nemačka 04.avgust 1977.) Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemačke u Švajcarsku, potom u SAD. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kada su mu vlasti Istočne Nemačke zabranile rad zbog kritičnosti u pogledu razvoja marksističke misli u toj zemlji. Posle prelaska u Zapadnu Nemačku, od 1961. do smrti 1977. bio je profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Tragovi", "Nasleđe ovog vremena", "Sloboda i poredak", "Subjekt-Objekt" (monografija o Hegelu), "Princip nade", "Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo", "Tibingenski uvod u filozofiju".

ernst.jpg
1885-1977
vreme.png

92

16.avgust 1977.
sad.gif

Umro američki muzičar Elvis Aron Prisli, „kralj roka“, izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina XX veka. (Rođen: Tupelo/Misisipi/Sjedinjene Američke Države 08.januar 1935. - Umro: Memfis/Tenesi/Sjedinjene Američke Države 16.avgust 1977.) Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro je kako je zvanično saopšteno, od prekomerene upotrebe alkohola i droge.

elvis-presley.jpg
1935-1977
vreme.png

42

Septembar 1977

05.septembar 1977.
nemačka.gif

Zapadnonemački komunistički teroristi (Crvene brigade) oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19.oktobra 1977. u Francuskoj.

12.septembar 1977.

Južnoafrička policija ubila u zatvoru crnačkog lidera Stiva Bikoa.

16.septembar 1977.

Umrla grčka operska pevačica Marija Kalas, jedan od najvećih soprana u istoriji opere i poznata ličnost u svetskim mondenskim krugovima. (Rođena: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 02.decembar 1923. - Umrla: Pariz/Francuska 16.septembar 1977.) Pravo ime bilo joj je Marija Sesilija Sofija Ana Kalogeropulos. Karijeru je započela 1947. Pevala je s ogromnim uspehom na najvećim svetskim operskim scenama. Pevanje je učila na Konzervatorijumu u Atini, gde je kao petnaestogodišnjakinja debitovala u ulozi Santuce u Maskanjijevoj operi "Kavalerija rustikana". Sa 18 godina pevala je Tosku, kao i Lenoru u Betovenovoj operi "Fidelio". Sugestivna gluma uz glas velikog raspona, neobične boje i izuzetne topline, kojim je s lakoćom savladavala i najteže deonice , doneli su joj svetsku slavu. Njen uspon ka svetskom operskom Olimpu počeo je 1950, kada je nastupila kao Aida u Milanskoj skali. Četiri godine kasnije, pevala je u Čikaškoj operi, a zatim u ulozi Norme u Kovent gardenu i njujorškom Metropolitenu. Sa scene se povukla veoma rano, u 42. godini, ali je ostala zapamćena kao svojevrsni fenomen, velikog raspona glasa, izvanredne tehnike i prefinjenog osećaja za belkanto. 

maria-callas.jpg
1925-1977
vreme.png

53

20.septembar 1977.
un.gif
vijetnam.gif
džibuti.gif

Vijetnam i Džibuti primljeni u UN.

Oktobar 1977

03.oktobar 1977.

Umro srpski (jugoslovenski) književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. profesor Beogradskog univerziteta. (Rođen: Ripanj/Kraljevina Srbija/Srbija 28.jul 1899. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 03.oktobar 1977.) Bio je direktor drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta i urednik više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti", "Hronika jednog doba".

Velibor_Gligorić_1967.jpg
1899-1977
vreme.png

78

04.oktobar 1977.
un.gif

Ujedinjene nacije proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen Svetskim danom zaštite životinja.

11.oktobar 1977.
italija.gif

Stupili na snagu "Osimski sporazumi" između vlada Jugoslavije i Italije o regulisanju graničnih pitanja.

jemen.gif

U atentatu ubijen predsednik Severnog Jemena pukovnik Ibrahim al Hamdi.

13.oktobar 1977.
nemačka.gif

Četiri palestinska otmičara otela iznad Mediterana putnički avion nemačke kompanije Lufthanza koji je leteo iz Majorke. Avion su preusmerili ka Mogadišu prestonici Somalije. Nemački komandosi su uspešno savladali otmičare i oslobodili putnike 17.oktobra.

14.oktobar 1977.
sad.gif

Umro američki pevač i filmski glumac Hari Lilis „Bing“ Krozbi, dobitnik Oskara za film „Idući svojim putem“, zvezda holivudskog muzičkog filma. (Rođen: Takoma/Vašington/Sjedinjene Američke Države 03.maj 1903. - Umro: Alkobendas kod Madrida/Španija 14.oktobar 1977.)

0.webp
1903-1977
vreme.png

74

29.oktobar 1977.

Umro srpski (jugoslovenski) glumac Radomir Raša Plaović, jedan od najznačajnijih karakternih glumaca srpskog pozorišta XX veka, koji je između dva svetska rata uticao na razvitak pozorišta u pravcu modernijeg izraza. (Rođen: Ub/Kraljevina Srbija/Srbija 20.februar 1899. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 29.oktobar 1977.) Bio je režiser i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Prvi je adaptirao i režirao na profesionalnoj sceni "Gorski vijenac" Petra II Petrovića Njegoša. Bavio se i pedagoškim radom i napisao nekoliko udžbenika za glumu i režiju i pozorišne komade "Car David", a sa Milanom Đokovićem "Voda sa planine", "Rastanak na mostu".

Rasa_Plaovic.jpg
1899-1977
vreme.png

78

Novembar 1977

12.novembar 1977.
nemačka.gif

U zatvorskoj ćeliji izvršila samoubistvo Ingrid Šubert, jedan od osnivača zapadnonemačke komunističke terorističke grupe "Bader-Majnhof".

13.novembar 1977.
somalija.gif
sssr.png

U znak protesta zbog podrške Moskve Etiopiji tokom sukoba dve zemlje, Somalija naredila sovjetskim savetnicima da napuste zemlju i zabranila Sovjetskom Savezu korišćenje pomorskih baza.

16.novembar 1977.

Osnovan Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

17.novembar 1977.

Predsednik Egipta Anvar el Sadat prihvatio poziv da poseti Izrael, ignorišući nezadovoljstvo arapskih zemalja, kao i sopstvene vlade.

19.novembar 1977.

Predsednik Egipta Anvar el Sadat kao prvi arapski lider doputovao u Jerusalim, gde je s predsednikom vlade Izraela Menahemom Beginom pregovarao o okončanju ratnog stanja između dve zemlje. Prethodno su njih dvojica, uz posredovanje predsednika SAD Džimija Kartera, sklopila u Kemp Dejvidu sporazum o separatnom miru i etapnom povlačenju Izraelaca sa Sinaja.

21.novembar 1977.

U jugoistočnoj Indiji ciklon usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni morski talasi (cunami) zbrisali čitava sela.

25.novembar 1977.
un.gif

Generalna skupština UN osudila izraelsku okupaciju arapskih teritorija. Prilikom glasanja predstavnici četiri zemlje su glasali protiv - Izrael, SAD, Kanada i Salvador.

30.novembar 1977.

Umro srpski (jugoslovenski) pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. (Rođen: Čongrad/Austro-Ugarska monarhija/Mađarska 26.oktobar 1893. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 30.novembar 1977.) Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i u Beču i Parizu. Osim književnog rada bavio se profesurom, žurnalistikom, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (docnije Jugoslavije). Većinom se nalazio pri diplomatskim predstavništvima na strani. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle se preko Lisabona zaputio u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i Južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama. Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevaziđenim. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", "Roman o Londonu", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po povratku u Beograd objavio je "Embahade".

milos-crnjanski.jpg
1893-1977
vreme.png

84

Decembar 1977

03.decembar 1977.

Počela gradnja "Đerdapa 2".

04.decembar 1977.
centralno afrička republika.gif

Diktator Žan Bedel Bokasa - na ceremoniji koja je koštala četvrtinu nacionalnog proizvoda njegove zemlje - sam sebe krunisao za cara Centralnoafričkog carstva.

malezija.gif

Na jugu Malezije poginulo 100 ljudi prilikom pada aviona koji je otela japanska teroristička grupa Crvena armija.

05.decembar 1977.

Egipat prekinuo diplomatske odnose sa nizom arapskih država koje su se žestoko protivile otpočetom mirovnom procesu između Egipta i Izraela. Diplomatske odnose Egipat je prekinuo sa Sirijom, Libijom, Alžirom, Irakom i Južnim Jemenom.

25.decembar 1977.
sad.gif

Umro britansko-američki filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. (Rođen: London/Ujedinjeno Kraljevstvo 16.april 1889. - Umro: Vevej/Švajcarska 25.decembar 1977.) U SAD je otišao 1910. i počeo u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom sentimentalnog klovna-skitnice. Njegov izvorni humanizam, izgrađen u vreme teške mladosti – izražen je likom dobroćudne skitnice Čarlija. Bio je opredeljeni komunista, pa ga je godinama držao pod prismotrom šef FBI Edgar Huver, a u vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog republikanskog senatora Džozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao u Švajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. dodeljen mu je Oskar za životno delo. Neki od njegovih filmova: „Idila u polju“, „Pasji život“, „Mirna ulica“, „Potera za zlatom“, „Veliki diktator“, „Grofica iz Hongkonga“ itd.   

0000000000.jpg
1889-1977
vreme.png

88

1978

Januar 1978

01.januar 1978.

Tokom leta u blizini Mumabaja (Bombaj) eksplodirao indijski putnički avion tipa „Boing 747“ – poginulo svih 213 putnika i članova posade.

17.januar 1978.

Umrla Nadežda Stanojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu. (Rođena: Pirot/Kraljevina Srbija/Srbija 09.avgust 1887. - Umrla: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 17.januar 1978.) Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu je specijalizovala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad.

0000000.jpg
1887-1978
vreme.png

90

25.januar 1978.

Umro srpski (jugoslovenski) pisac Skender Kulenović član SANU, autor potresne pesme „Stojanka majka Knežopoljka“. (Rođen: Bosanski Petrovac/Austro-Ugarska monarhija/Federacija Bosna i Hercegovina/Bosna i Hercegovina 02.septembar 1910. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 25.januar 1978.) Bio je pripadnik Partizanskog pokreta. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće „Prosveta“. U književnosti se javio 1927. vencem od pet soneta "Ocvale primule". Neka od njegovih dela: roman “Ponornica“, poeme „Ševa“, „Zbor derviša“, drama „Svjetlo na drugom spratu“, komedije „Đelidba“, „Večera“ itd.

skender-kulenovic.jpg
1910-1978
vreme.png

67

Februar 1978

02.februar 1978.
sssr.png

Prvi put u istoriji kosmičkih letova dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda „Saljut“ obavila operaciju dopune goriva u otvorenom svemiru.

04.februar 1978.

Džunijus Džajavordene preuzeo dužnost prvog predsednika Šri Lanke.

08.februar 1978.
sad.gif

U najvećoj snežnoj mećavi od 1888.godine koja je pogodila region Nove Engleske živote izgubilo 56 ljudi. Tokom 5.februara formirana  su tri velika sistema snežnonosnih oblaka u Atlantskom okeanu u neposrednoj blizini istočne obale SAD. Masivne snežne padavine najpre su pogodile Njujork da bi se potom modri snežni oblaci pomerali ka severu sručivši tokom naredna tri dana svoj teret na područije severoistočnog regiona SAD Novu Englesku. Novu Englesku čini šest saveznih država SAD i to Mejn, Nju Hempšir, Vermont, Masačusets, Rod Ajland i Konektikat. Snežna oluja je najpre iznenadila stanovnike država Konektikat, Rod Ajlend i Masačusets. U veoma kratkom vremenskom periodu snežna mećava je zarobila oko 3 500 automobila na autoputevima i ulicama Masačusetsa. Nekoliko ljudi je tada izgubilo živote. Koliko su padavine bile intenzivne i masivne pokazuje slučaj snežne blokade gledalaca koji su pratili utakmicu koledžkog plej-ofa u hokeju u Boston Gardenu. Snežni nanosi visoki oko jednog metra su sprečili mnoge da se vrate svojim domovima. Sledećeg dana 6.februara snežna oluja brzine od oko 50 milja (80km) na sat je duplirala svoj intenzitet duvajući čak 100 milja (160km) na sat. Tom prilikom formirani morski talasi visoki oko 50 stopa ( oko 15m) su uništili mnogobrojne domove građana države Masačusets na atlantskoj obali dok su sa obale države Mejn zbrisali tri svetionika i pristanište za zabavu. Među gradove Nove Engleske koji su pretrpeli najviše žrtava i štete tokom ove snežne nepogode spada Providens glavni grad države Rod Ajlend. Putevi su bili zavejani i čitav grad je ostao odsečen od sveta. Guverner ove države je naredio da svi privredni subjekti obustave radne aktivnosti sem prodavnica hrane od kojih su neke u međuvremenu ostale prazne. Snabdevanje namernicama vršeno je vazdušnim putem. Slična situacija zahvatila je pojedine oblasti Bostona. U periodu od 5. do 8. februara tokom kojeg je besnela snežna oluja živote je izgubilo 56 ljudi dok je na hiljade stanovnika ostalo bez svojih domova.

16.februar 1978.
kina.gif

Kina i Japan potpisali u Pekingu trgovinski ugovor vredan 20 milijardi američkih dolara. Potpisivanje ovog ugovora je označilo početak velikog ekonomskog otvaranja socijalističke Kine prema svetu.

27.februar 1978.

Egipat ukinuo povlastice za Palestince u toj zemlji, izjednačivši ih sa ostalim Arapima.

Mart 1978

12.mart 1978.

Partije levice prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

16.mart 1978.
italija.gif

Teroristička organizacija "Crvene brigade" otela u Rimu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora. Teroristi su ga držali u zatočeništvu do maja 1978. kada je ubijen.

18.mart 1978.

Bivši pakistanski šef vlade Zulfikar Ali Buto proglašen krivim na montiranom suđenju i osuđen na smrt jer je navodno naredio ubistvo političkog protivnika.

19.mart 1978.

U nastojanju da spreči upade arapskih terorista, izraelska armija okupirala veći deo juga Libana.

29.mart 1978.

Rođen srpski košarkaš i reprezentativac Igor Rakočević.  (Rođen: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija)