VREMEPLOV
1891 - 1892
1891
Januar 1891
01.januar 1891.
_svg.png){kind=small}
U Nemačkom carstvu stupio na snagu zakon o starosnim penzijama i invalidnini iz 1889 - takođe, početkom godine Nemačka Istočna Afrika zvanično postaje kolonija Rajha.
04.januar 1891.
Grof od Zetlanda izdaje deklaraciju koja se odnosila na glad koja je zahvatila zapadne okruge Irske.
10.januar 1891.
Umro srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. (Rođen: Šabac/Kneževina Srbija/Srbija 13.maj 1851. - Umro: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 10.januar 1891.) Njegov otac Kuzman, poreklom iz Hercegovine, držao je sa bratom Mihailom trgovačku radnju. Majka Jelka, kći šabačkog kujundžije, ostavši siroče udaje se za petnaest godina starijeg Kuzmana u svojoj petnaestoj godini. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je "Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter". Početkom 1888. izabran je za člana Srpske akademije nauka za zasluge na književnom polju. Februara 1889. postaje lični lekar kralja Milana i biva unapređen u čin sanitetskog potpukovnika. Srpska akademija nauka je 8. jula 1890. nagradila Lazarevićevu poslednju pripovetku „On zna sve“. Od 1884. godine bolovao je od tuberkuloze od koje je i umro. Po njemu naziv je dobila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević u Beogradu i u Padinskoj Skeli.
1851-1891
39
15.januar 1891.
Rođena Diana Budisavljević, humanitarka austrijskog porekla, spasilac preko 15.000 dece, pretežno srpske nacionalnosti sa Korduna i Kozare, iz ustaških logora smrti u fašističkoj tvorevini NDH. (Rođena: Inzbruk/Austro-Ugarska monarhija/Austrija 15.januar 1891. - Umrla: Inzbruk/Austrija 20.avgust 1978.) Deca koju je pokušavala da spasi su bila uglavnom srpske nacionalnosti sa Korduna, Kozare, iz srpskih sela sa teritorije NDH. Ova akcija je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, tokom spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je 12.082 izbavljene dece preživelo rat. Bila je udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. On je bio jedan od malobrojnih zagrebačkih Srba pošteđenih ubijanja, proterivanja ili pljačke imovine za vreme NDH. Da bi sačuvala podatke o deci koju je zbrinjavala tokom rata, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana deca mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama. Imala je podršku uskog kruga ljudi, svi koji su se bavili spašavanjem dece iz logora rizikovali su sopstvene živote. Krajem maja 1945. dva agenta OZNE odnose albume sa fotografijama dece. Po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. od Diane Budisavljević je uzeta i celokupna kartoteka dece, iako nije bila završena identifikacija i repatrijacija. Oduzimanjem dokumentacije Diani Budisavljević i njenoj saradnici Ivanki Džakuli, onemogućeno je da dalje rade na identifikaciji velikog broja dece. „Znali smo da će sada mnoge majke uzalud tražiti svoju decu.
1891-1978
87
Strašno rastajanje u logorima, dugogodišnja čežnja za njima na radu u Nemačkoj, a sada neće naći svoje najdraže”. Njena ponuda da svojim radom pomogne na identifikaciji dece, u Ministarstvu nije prihvaćena. Kartoteka sa 5631 imenom pronađena je 2023. godine i neki sa spiska su uspeli na osnovu toga da otkriju svoje poreklo. Posle Drugog svetskog rata vratila se da živi povučena i zaboravljena u Inzbruk. Više nije govorila o svom radu za vreme rata i do smrti se nije oporavila od posledica obilaska logora. „Dnevnik Diane Budisavljević”, originalno napisan na nemačkom, izdat je u samo 700 primeraka. Pokriva period od 23. oktobra 1941. do 13. avgusta 1945. Snimljen je film „Dnevnik Diane Budisavljević”. Film je bio apsolutni pobednik 66. Pulskog filmskog festivala 2019. godine.
16.januar - 18.septembar 1891.
Čileanski građanski rat (takođe poznat kao Revolucija 1891. godine) - građanski rat vođen između snaga koje su podržavale Kongres i snaga koje su podržavale predsednika Hosea Manuela Balmasedu. Rat je doveo do sukoba između čileanske vojske koja je stajala na strani predsednika i čileanske mornarice na strani Kongresa. Ovaj sukob je završen porazom čileanske vojske i predsedničkih snaga. Pedsednik Balmaseda je izvršio samoubistvo nakon poraza. U čileanskoj istoriografiji rat označava kraj Liberalne republike i početak parlamentarne ere.
27.januar 1891.
U Nemačkom carstvu u kompaniji Agfa patentiran Rodinal, tečnost za razvijanje crno-belog filma. Rodinal je izumeo zaposleni u Agfi, dr Mome Andresen. Ono što je bilo novo kod ovog negativ razvijača jeste da se više nije isporučivao kao prah, već kao tečni koncentrat koji je samo trebalo razblažiti u ispravnom odnosu. Ovaj izum je proslavio fotografsku diviziju kompanije Agfa i najdugovečniji je fotografski proizvod na tržištu. Rodinal je čak uvršten u Ginisovu knjigu rekorda.
Februar 1891
09.februar 1891.
Rođen italijanski političar Pjetro Sandro Neni, vođa italijanskih socijalista. (1891-1980 -88-) Centralna figura italijanske levice od dvadesetih do šezdesetih godina XX veka, rođen je u gradu Faenza u pokrajini Emilia-Romanja. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i bio član Komiteta za odbranu Madrida, kao i politički komesar divizije ovog grada. Tokom II svetskog rata, Gestapo ga je uhapsio u Francuskoj. Neposredno po oslobođenju svoje zemlje, postao je generalni sekretar Komunističke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi Italije, nekoliko meseci i šef diplomatije, takođe i potpredsednik u vladi levog centra 1963. Neka od njegovih pisanih dela: „Istorija četiri godine 1919-1922“, „Šest godina građanskog rata u Italiji“, „Istorija klasne borbe u Italiji“, „Zločin fašizma u Africi 1936“ itd.
10.februar 1891.
_svg.png){kind=small}
Na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo. U Kapetan Mišinom zdanju u kom je bila smeštena Velika škola (danas rektorat Univerziteta) u Beogradu, održana prva, osnivačka sednica Srpskog geološkog društva. Duhovni tvorac Društva je Jovan Žujović, osnivač srpske geologije. Srpsko geološko društvo jedno je od najstarijih naučnih društava u Srbiji.
23.februar 1891.
Nikola Pašić po prvi put postaje predsednik srpske vlade. Dva puta je bio gradonačelnik Beograda: 30.12. 1889 - 14.1. 1891. i 10.1. 1897 - 13.11. 1897. Raspisao je veliki zajam i kaldrmisao glavne ulice. Predsednik srpske vlade postao je prvi put 23.02.1891.godine (11. 2. 1891. po julijanskom kalendaru) Predsednik vlade je bio 1891-1892. i ministar inostranih poslova Srbije od 21. 3. 1892. do 9. 8. 1892. godine. U periodu 1893–1894. bio je diplomata, predstavnik srpske vlade u Petrogradu.
Mart 1891
01.mart 1891.
09-12.mart 1891.
Rođen srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. (Rođen: Šabac/Kraljevina Srbija/Srbija 01.mart 1891. - Umro: Niška Banja/SFR Jugoslavija/Srbija 01.avgust 1955.) Vinaver je rođen u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu. Gimnazijsko obrazovanje ja započeo u Šabačkoj gimnaziji iz koje je izbačen jer nije želeo da se učlani u Vidovdansko kolo. Zbog toga je školovanje nastavio u Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu 1930. godine. Već tada postao je sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika.
1891-1955
64
Velika mećava na jugu i zapadu Engleske dovela do velikih snežnih nanosa i snažnih oluja kod južne obale, sa 14 potopljenih brodova i približno 220 smrtnih slučajeva pripisanih vremenskim uslovima
14.mart 1891.
17.mart 1891.
24.mart 1891.
_crowned_svg.png){kind=small}
Velika Britanija i Italija sporazumele su se o granicama kolonija u području Crvenog mora - tajni anglo-italijanski protokoli. Etiopsko Carstvo prepušteno italijanskoj sferi uticaja. Istog dana sa lokalnim poglavicama sklopljen italijanski protektorat nad Mogadišom u Somaliji.
28.mart 1891.
Rođen mađarski pisac Lajoš Zilahi, veoma plodan i popularan, jedan od vodećih, najčitanijih proznih mađarskih autora dvadesetog veka. (Rođen: Nađsalonta/Austro-Ugarska monarhija/Rumunija 27.mart 1891. - Umro: Novi Sad/SFR Jugoslavija/Srbija 01.decembar 1974.) Živeo je u emigraciji posle 1948, najviše u SAD, a umro je 1974. u Sremskoj Kamenici kod Novog Sada. Dela: romani i pozorišni komadi "Samrtno proleće", "Ararat", "Kad duša zamre", "Voda nešto nosi", "Duša povratnica", "Sunce sija", "Drveni tornjevi", "Sibir", "General", "Razbesneli anđeli", "Purpurni vek", "Zarobljenici". Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata, gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar. O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“. Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila.
1891-1974
83
29.mart 1891.
April 1891
01.april 1891.
Telefonska veza između Pariza i Londona otvorena za javnost, nakon što je prethodnog meseca postavljen prvi telefonski kabl ispod La Manša.
U Čikagu snovana kompanija Wrigley, najveća kompanija za proizvodnju žvaka na svetu. Kompaniju je osnovao Vilijam Rigli mlađi. Riglijeva žvakaća guma se tradicionalno pravila od čikla, koji se uglavnom nabavljao iz Centralne Amerike. Čikl je prirodna guma koja potiče od lateksa nekoliko vrsta drveća roda Manilkara, prvenstveno iz Srednje Amerike i Meksika, koju su drevne civilizacije koristile za pravljenje žvakaće gume. Dobija se zarezivanjem kore drveta i sabiranjem mlečnog soka, koji se zatim prokuvava da bi se postigla željena gustina. Zbog ekonomske isplativosti, čikl je u 20. veku zamenjena sintetičkim proizvodima, ali se i dalje koristi u nekim specijalnim i organskim brendovima žvakaćih guma.
05.april 1891.
Održan popis stanovništva u Ujedinjenom Kraljevstvu: 15,6 miliona ljudi živi u gradovima sa 20.000 ili više stanovnika u Engleskoj i Velsu - ovi gradovi čine 54% ukupnog engleskog stanovništva.
07.april 1891.
Prvo "Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje" preraslo u "Beogradsko gimnastičko društvo Soko".
12.april 1891.
Održana prva zvanična utakmica u Fudbalskoj ligi Argentine (1891. Argentinska Primera Diviziona) u Kabaljitu u Buenos Ajresu.
23.april 1891.
Čileanski građanski rat: Čileanski oklopni brod Blanko Enkalada potopljen torpednim čamcima u bici kod zaliva Kaldera, poginulo preko 180 mornara. Bio je to prvi oklopni ratni brod uništen samohodnim torpedom.
Rođen ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka. (Rođen: Sontsovka/Ruska Imperija/Ukrajina 23.april 1891. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 05.mart 1953.) Kao tvorac priznatih remek-dela u mnogobrojnim muzičkim žanrovima, smatra se jednim od vodećih kompozitora 20. veka. Počeo je da komponuje sa deset godina. Muzici se učio od svoje majke. Godine 1904 počeo je studije na Sankt Petersburškom konzervatorijumu. Studirao je klavir, kompoziciju i instrumentaciju. Profesor mu je bio Nikolaj Rimski-Korsakov. Tokom studija komponuje dela koja mu donose pozitivne kritike usled inovativnog pristupa. Od 1913 - 1915, Prokofjev putuje po Francuskoj, Engleskoj, Rimu i Švajcarskoj, a onda kroz Sibir do Japana i SAD. Posle izbijanja Oktobarske revolucije živeo je u emigraciji u zapadnoj Evropi i SAD da bi se vratio u domovinu 1932. Posle Drugog svetskog rata, vlasti su bile sumnjičave i kritički raspoložene prema Prokofjevu, tako da se on uglavnom povukao iz javnog života. Neka od njegovih dela: opere „Zaljubljen u tri narandže“, „Rat i Mir“, „Plameni anđeo“ simfonijska bajka „Peća i vuk“, baleti „Romeo i Julija“, „Pepeljuga“, „Priča o kamenom cvetu“, kantata „Aleksandar Nevski“, simfonije „Klasična simfonija“, muzika za filmove „ Aleksandar Nevski“ i „Ivan Grozni“, itd.
1891-1953
61