VREMEPLOV
1961 - 1962
1961
Januar 1961
01.januar 1961.
Prvo delimično usklađivanje carinskih stopa država članica EEZ. Na putu ka stvaranju jedinstvenog tržišta, carinske unije i zajedničke spoljne carine, delimično usklađivanje carinskih stopa šest država članica Evropske ekonomske zajednice bio je prvi potez. Carinska unija i i zajednička spoljna carina stupiće na snagu tačno sedam godina kasnije 1. januara 1968. godine.
03.januar 1961.
Sjedinjene Američke Države prekidaju diplomatske odnose sa Kubom. Poslednjih nedelja svog drugog mandata, predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je odlučio da prekine diplomatske odnose sa Kubom koja je već dve godine bila pod kontrolom Fidela Kastra.
05.januar 1961.
Vojna vlada Perua uhapsila na stotine ljudi pod optužbom da su komunisti.
17.januar 1961.
Ubijen kongoanski državnik, pesnik, Patris Lumumba, predsednik vlade Konga, tvorac nezavisnosti zemlje i heroj „crne Afrike“. (Rođen: Katakokombe/Belgijski Kongo/DR Kongo 02.jul 1925. - Umro: Lubumbaši/DR Kongo 17.januar 1961.) Bio je prvi premijer nezavisnog DR Konga 1960. godine i osnivač Kongoanskog nacionalnog pokreta. Posle vojnog udara 1960. godine Lumumba je protivustavno smenjen i 1. decembra stavljen u kućni pritvor u Leopodvilu. Streljan je 17. januara 1961. godine uz prećutnu podršku bivše belgijske kolonijalne sile, prema nalogu samoproglašenog predsednika Katange Moiza Čombea – koji je pokušao da tu rudama bogatu provinciju odvoji od Konga, u dosluhu sa vlasnicima velikih zapadnih kompanija. Njegovo telo spaljeno je u plitkom grobu, iskopano, prebačeno 200 kilometara dalje, ponovo zakopano, ekshumirano, potom isečeno na komade i konačno rastvoreno u kiselini. Belgijski policijski komesar Žerar Sote, koji je nadgledao i učestvovao u uništenju njegovih posmrtnih ostataka, uzeo je njegov zub, priznao je kasnije. Govorio je i o drugom zubu i dva prsta odstranjena sa leša, ali oni nikad nisu pronađeni. Posle ubistva Patrisa Lumumbe u Beogradu su u znak protesta održane velike demonstracije koje su se pretvorile u nerede. Zauzeta je i opljačkana Belgijska ambasada (jer se smatralo da su Belgijanci, kao bivši kolonisti, umešani u ubistvo Lumumbe). Posle više od 60 godina zlatni zub Patrisa Lumumbe vraćen je porodici u Kongo gde je pohranjen 30. juna 2022. godine. Jedan od studentskih domova i jedna ulica u Beogradu, Nišu, Subotici, Vranju, Smederevu i Zaječaru po njemu nosi ime. Patris Lumumba je bio oženjen i imao je petoro dece. Ostao je simbol borbe afričkih naroda protiv kolonijalizma, veoma slično Če Gevari.
1925-1961
35
20.januar 1961.
Demokrata Džon Kenedi inaugurisan u 43. godini za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.
25.januar 1961.
Predsednik SAD Džon Kenedi održao prvu konferenciju za štampu koju je televizija prenosila uživo. Konferencija je održana u Stejt departmentu u Vašingtonu. Kenedi je odgovorio na 31 novinarsko pitanje.
Februar 1961
04.februar 1961.
U Angoli oslobodilački pokret počeo borbu protiv portugalskih kolonijalnih vlasti. Režim u Lisabonu odgovorio je oštrom represijom. Angola je bila portugalski posed od 1483. a stekla je nezavisnost 1975.
12.februar 1961.
Umro srpski (jugoslovenski) pisac Branko Miljković, liričar snažnog intelektualizma. (Rođen: Niš/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 29.januar 1934. - Umro: Zagreb/FNR Jugoslavija/Hrvatska 12.januar 1961.) Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka. Počeo je da piše kao srednjoškolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“. Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Brankov otac Gligorije poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš. Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo iako postoje indicije da je možda nasilno obešen od strane komunističkih vlasti nakon što je u pripitom stanju u zagrebačkoj pozorišnoj kafani rekao: Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu"?
1934-1961
27
13.februar 1961.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučio da u Kongo uputi mirovne snage svetske organizacije kako bi sprečio građanski rat u toj afričkoj zemlji.
Mart 1961
13.mart 1961.
Klizište "Kurenjika" koje je proradilo u Kijevu, u Ukrajinskoj SSR, u blizini istorijske jaruge Babi Jar, odnelo, prema zvaničnim podacima tadašnjih komunističkih vlasti 145 života - studijom iz 2012. procenjeno je da je broj žrtava bio bliži brojci od 1500 stradalih. Klizište je proradilo u blizini istorijske jaruge Babi Jar, koja je bila mesto masovnog ubistva više od 100.000 Jevreja i drugih civila tokom Drugog svetskog rata. Klizište se pokrenulo ivicom jaruge i izbacilo blato, vodu i ljudske ostatke na ulice Kijeva. Sovjetske vlasti su potisnule informacije o katastrofi i tvrdile da je poginulo 145 ljudi. Zabranile su bilo kakve memorijalne događaje za žrtve. Studija iz 2012. u Ukrajini procenjuje da je broj žrtava bliži 1.500.
April 1961
03.april 1961.
Rođen američki filmski glumac, komičar Edvard „Edi“ Regan Marfi. (Rođen: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države) Dobitnik je Zlatnog Globusa (Golden Globe), Gremi nagrade (Grammy Award), nagrade Skrin Aktors Gild (Screen Actors Guild) (na srpskom, Nagrada esnafa filmskih glumaca), a bio je nominovan i za nagradu Oskar, Američke filmske akademije. Okušao se takođe i kao pevač, ali bez nekog većeg uspeha. Edi Marfi je rođen u Bruklinu, Njujork. Njegov otac, Čarls Marfi (Charles Q. Murphy), po zanimanju policajac i uz to još i komičar amater, napustio je porodicu kada je Edi imao tri godine, da bi kasnije bio izboden do smrti, u vreme kada je Ediju bilo osam godina. Edi i njegov brat Čarli i polubrat Vernon Linč, junior, (Vernon Lynch, Jr.) odrastali su uz njihovu majku Lilijen Marfi (Lillian Murphy), službenicu telefonske kompanije, i njihovog poočima Vernona Linča (Vernon Lynch), koji je bio poslovođa u Brejersovoj (Breyers) fabrici sladoleda. U nekim od svojih filmova on je igrao višestruke uloge kao dodatak njegovom glavnom liku, kao u filmovima, “Dolazak u Ameriku” ("Coming to America"), gde igra četiri radikalno različita karaktera, zatim “Otkačeni profesor”, gde je odglumio većinu članova Klamps klana. Još jedan zaštitni znak Edija Marfija je njegov duboki, zarazni i u značajnoj meri šašavi smeh (“eHeHeH” - smejanje u „rikverc"). U anketi iz 2005. godine vezanoj za izbor “Komedijskog Komičara” (“The Comedian's Comedian”) on je izabran u vrh top-liste među 50 najboljih uloga u komedijama ikada odigranih, i to od strane svojih kolega komičara i drugih učesnika komedija.
11.april 1961.
_svg.png){kind=small}
Pred izraelskim sudom u Jerusalimu počelo suđenje austrijskom nacisti Adolfu Ajhmanu, šefu odeljenja u Gestapou za uništenje Jevreja i za nemačke logore u Drugom svetskom ratu.
12.april 1961.
Sovjetski kosmonaut, pilot Jurij Aleksejevič Gagrin postao prvi čovek u istoriji koji je putovao u svemir. Gagarinov svemirski brod Vostok 1 težine 4 750 kg je lansiran u 9:07 izjutra po moskovskom vremenu. Obleteo je zemljinu orbitu za 1 sat i 29 minuta da bi se spustio na zemlju u 10:55. Ovaj istorijski let je Gagarinu doneo svetsku slavu dok je u SSSR-u zadobio posebno poštovanje. Podignuti su mnogi spomenici u njegovu čast, mnoge ulice su dobile nazive po njegovom imenu dok je nakon njegove pogibije 1968. godine, ruski grad Gatsk u čijoj okolini je Gagrin rodjen dobio novi naziv Gagarin. Gagrin je u doba hladnog rata i trke u naoružavanju zbog svog podviga postao heroj SSSR-a, odlikovan Lenjinovim ordenom i dobio čin pilota kosmonauta SSSR-a.
13.april 1961.
Generalna skupština UN osudila politiku aparthejda u Južnoj Africi.
17.april 1961.
Neuspešna invazija u Zalivu Svinja na jugozapadnoj obali Kube. Kastro je zaveo komunističku diktaturu na ostrvu, nacionalizovao privredu i konfiskovao privatnu svojinu ugrozivši pri tome i interese SAD. SAD, tačnije CIA ( Centralana Obaveštajna Agencija ) je organizovala, opremila potrebnom vojnom opremom i obučila oko 1 500 kubanskih prognanika, izbeglih u SAD, protivnika Kastrove revolucije i njegovog režima. Dva dana pre iskrcavanja, tri aviona SAD sa kubanskom posadom su bombardovala vazduhoplovne baze kubanske vojske. Takođe, samo dva dana od početka invazije, bilo je potrebno vojnicima Kastrove Kube da slome i poslednje uporište napadača. Njih 1 100 je zarobljeno. Propao pokušaj SAD da obori komunističi režim na Kubi.
27.april 1961.
Proglašena nezavisnost Sijera Leonea, bivše britanske kolonije u zapadnoj Africi.
Maj 1961
03.maj 1961.
Rođen srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac i TV voditelj Milorad Mandić Manda. (Rođen: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 03.maj 1961. - Umro: Beograd/Srbija 15.jun 2016.) U svojoj 21. godini je postao član beogradskog amaterskog Eksperimentalnog dramskog studija. Šest godina kasnije je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Nakon diplomiranja postao je član beogradskog dečjeg pozorišta „Boško Buha“. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije „Bajka za laku noć“, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji. Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za decu „S one strane duge“, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dečjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na TV Pink. Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“. Od televizijskih uloga, ističe se uloga Milašina u seriji „Selo gori, a baba se češlja” Radoša Bajića. Preminuo je na sceni tokom pretpremijere predstave „Petar Pan“ u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić”, od posledica srčanog udara. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu uz tonove svoje omiljene pesme „Nesanica” i prisustvo velikog broja kolega. Sahranjen je pored svojih glumačkih kolega Velimira Bate Živojinovića i Dragana Nikolića.
1961-2016
55
05.maj 1961.
Iz Kejp Kanaverala poleteo kosmički brod "Merkjuri", prva kosmička letelica SAD s ljudskom posadom, kojim je upravljao Alen Bartlet Šepard. Brod nije obleteo planetu već je dostigao visinu od 185 kilometara i posle 15 minuta se vratio na Zemlju.
06.maj 1961.
Rođen američki filmski glumac, režiser, producent i scenarista Džordž Timoti Kluni, dobitnik Oskara. (Rođen: Leksington/Kentaki/Sjedinjene Američke Države) Dobitnik je Zlatnog globusa za najboljeg glumca u sporednoj ulozi i Oskara za najboljeg sporednog glumca za ulogu u filmu Sirijana. Njegov otac je bio voditelj, a majka Mis Amerike. Sa očeve strane ima irsko poreklo Njegovi roditelji su bili veoma posvećeni katolici. Kluni je glumačku karijeru počeo 1978, ali je široj javnosti postao poznat tek 1994, zahvaljujući ulozi doktora Daglasa Rosa u seriji Urgentni centar. Ta uloga mu je kasnije obezbedila mesto u mnogim visokobudžetnim i komercijalno uspešnim filmovima. Neki od njih su bili Betmen i Robin, Igraj svoju igru, Igraj svoju igru 2, Igraj svoju igru 3, Majkl Klejton i U vazduhu. Kritičari su pohvalili i filmove koje je režirao. Tako je film Ispovest opasnog uma bio u konkurenciji za Zlatnog medveda, dok je drama Laku noć i srećno bila nominovana za Oskar za najbolji film. Džordž Kluni je poznat kao aktivista i borac za ljudska prava. Protivio se Ratu u Iraku i zalagao da se rešenje za Darfurski konflikt nađe mirnim putem. Bio je organizator i voditelj teletona Nada za Haiti, koji je obezbedio znatnu finansijsku pomoć postradalima u zemljotresu 2010. godine. Godine 2012. dobio je Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca u drami, za ulogu u filmu Potomci.
13.maj 1961.
Umro američki filmski glumac Frenk Džejms Kuper, poznatiji kao Gari Kuper, jedan od najomiljenijih glumaca u istoriji Holivuda, prepoznatljiv po naglašenoj individualnosti.(Rođen: Helena/Montana/Sjedinjene Američke Države 07.maj 1901. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 13.maj 1961.) Kuper je rođen kao Frenk Džejms Kuper kao sin bivšeg engleskog farmera i kasnijeg advokata i sudije, Čarlsa Henrija Kupera i Alis Kuper, rođene u Kentu, u Engleskoj. Karijera mu je trajala od 1924. do 1961. godine. U tom je razdoblju snimio sto filmova. Bio je poznat po svom tihom, nenametljivom glumačkom stilu koji je posebno odgovarao vesternima u kojima je nastupao. Kuper je pet puta bio nominovan za Oskara za najboljeg glumca, a osvojio je dva (1941, 1952). Godine 1961. godine mu je dodeljena počasna nagrada. Godine 1999, našao se na 11. mestu spiska 25 najvećih muških filmskih zvezda Američkog filmskog instituta. Godine 1942, osvojio je svog prvog Oskara za najboljeg glumca, za portret naslovnog junaka u Naredniku Jorku. Alvin Jork je odbio da autorizuje film ako ga ne utelotvori Kuper. Godine 1953, osvojio je drugog Oskara, ovaj put za ulogu šerifa Vila Kejna u vesternu Tačno u podne. Bolovao je od čira pa se nije pojavio na dodeli u februaru 1953. godine. Zamolio je Džona Vejna da primi nagradu u njegovo ime, što je pomalo ironično, jer je Vejn izjavio da mu se ne sviđa film. Kuper je nastavio da se pojavljuje u filmovima gotovo do kraja karijere. Jedna od najuspešnijih uloga bila je ona farmera kvekera tokom Građanskog rata u filmu Vilijama Vajlera, Prijateljsko uveravanje iz 1956. godine. Njegov poslednji film bio je britanski film, Gola ivica (1961), režisera Majkla Andersona. Kuper je umro 1961. godine od raka prostate, šest dana posle 60. rođendana. Podvrgnuo se operaciji raka prostate koji se proširio na debelo crevo, ali tada nije bilo uređaja za praćenje napretka raka koji se proširio na pluća, a na kraju i na kosti. Kuper je bio previše bolestan da bi se pojavio na dodeli Oskara u aprilu 1961. godine, pa je počasnog Oskara u njegovo ime preuzeo prijatelj Džejms Stjuart.
1901-1961
60
16.maj 1961.
General Park Čung Hi izvršio vojni udar u Južnoj Koreji, preuzevši vladavinu nad tom azijskom zemljom koja je trajala do 1979. kada ga je ubio šef njegove bezbednosti. Po preuzimanju vlasti vojna hunta je zabranila rad sindikata i političkih partija.
28.maj 1961.
Prestao da saobraća voz „Orijent-ekspres“ posle 78 godina na liniji Pariz-Istanbul.
30.maj 1961.
Ubijen dominikanski diktator generalisimus Rafael Leonidas Truhiljo Molina u zasedi blizu Siudad Truhilja. Vladao je Dominikanskom republikom od 1930. kao američki štićenik, oštro gušeći opoziciju.
31.maj 1961.
Južna Afrika proglašena republikom s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom i napustila Britanski komonvelt.
Jun 1961
06.jun 1961.
Umro švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, osnivač analitičke ili kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju lično i kolektivno nesvesno. (Rođen: Kesvil/Švajcarska 26.jul 1875. - Umro: Kiznaht/Švajcarska 06.jun 1961.) Karl Gustav Jung je rođen kao sin protestantskog sveštenika. U toku gimnazijskog školovanja prvo je želeo da studira arheologiju, a zatim filologiju, da bi se na kraju opredelio za medicinu. Nakon završenih studija medicine u Bazelu, opredelio se za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini je postao asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine 1903. oženio se Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života. Godina 1906. predstavlja prekretnicu u Jungovom životu. Te godine je upoznao Sigmunda Frojda u Beču. Tom prilikom su razgovarali punih 13 sati. Divljenje je bilo obostrano. Jung je govorio da je Frojd prvi značajan čovek kojeg je sreo. Međutim, 1913. dolazi do razilaženja usled sukoba na teorijskom i ličnom planu. Nakon toga Jung osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu. Na teorijskom planu, Jung je kritikovao Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima (introvertan i ekstrovertan), teoriju o arhetipovima, o kolektivno-nesvesnom. Bio je neobično plodan i svestran autor, po nekim jedan od najbitnijih umova XX veka, unekoliko mistik. Neka od dela: „Psihološki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbolika duha“, „Studija o arhetipovima“, „Alhemijske studije“, „Simboli preobražaja“ itd.
1875-1961
85
16.jun 1961.
Sovjetski (ruski) baletski igrač Rudolf Nurejev zatražio azil u Francuskoj dok je u Parizu gostovao sa ansamblom baleta "Kirov".
19.jun 1961.
Velika Britanija dala nezavisnost šeikatu Kuvajt u Persijkom zalivu, koji je bio pod njenim protektoratom od 1899.
22.jun 1961.
Umrla Marija Karađorđević, jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II, nosilac Ordena Legije časti. (Rođena: Gota/Nemačko carstvo/Nemačka 09.januar 1900. - Umrla: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 22.jun 1961.) Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije. Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije. Iako rođena u Nemačkoj osnovno obrzovanje je stekla na rumunskom dvoru, a posle završetka Prvog svetskog rata nastavlja školovanje u Engleskoj, u Hilfild školi, gde su se školovala deca engleske kraljevske porodice. Sem maternjeg dobro je govorila i engleski, nemački i francuski jezik, a kasnije i srpski. Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon. Veridba sa jugoslovenskim kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem je objavljena na njen rođendan, 9. januara 1922. u Sinaji. Venčanje je održano 8. juna 1922. godine u Beogradu, u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila. Sa njim je rodila tri sina: Petra, Tomislava i Andreja. Srpski narod ju je veoma voleo. Bila je uzor predane i brižne supruge i majke. Bila je veoma angažovana u humanitarnom radu i učestvovala je u radu organizacija kao što su Komitet Jugoslovenskog crvenog krsta i Društvu „Sveti Jovan”. Osnovala je i fond koji je pomagao siromašnu i bolesnu decu i stare i nemoćne.
1900-1961
61
Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Jugoslovenska kraljica se nikada nije bavila politikom, posvetila se svom domu i porodici i učila je srpske narodne običaje. Do kraja života je slavila porodičnu krsnu slavu, Svetog Andreja Prvozvanog. Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti. Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.
25.jun 1961.
Počeo sa radom otvoreni bazen na Tašmajdanu u Beogradu.
Jul 1961
01.jul 1961.
Rođen američki atletičar afričkog porekla Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista XX veka. (Rođen: Bermingham/Alabama/Sjedinjene Američke Države) U izboru MOK proglašen najboljim atletičarem XX veka, a po mišljenju mnogih je i najbolji sportista svih vremena. Frederik Karlton Luis je rođen kao sin Vilijama Luisa (1927–1987) i Evelin Luis rođene Loler. Njegova majka je bila preponaša u Pan-Am timu 1951. godine. Njegov stariji brat Klivlend Luis je igrao profesionalni fudbal za Memfis Rougs. Roditelji su vodili lokalni atletski klub koji je imao presudan uticaj na njega i na njegovu sestru Karol. Iako je njegov fokus bio na skoku u dalj, počeo je da se pojavljuje i kao talenat u sprintovima. Počela su da se prave poređenja sa Džesijem Ovensom, koji je dominirao u sprintu i skokovima u dalj 1930-ih. Karl Luis je osvojio devet zlatnih i jednu srebrnu olimpijsku medalju na olimpijskim igrama (OI) 1984, 1988, 1992 i 1996. (Los Anđeles, Seul, Barselona i Atlanta); Osmostruki je svetski prvak u atletici na svetskom prvenstvu (SP) od 1983. do 1993, i to kad su se svetska atletska prvenstva održavala svake četiri godine, a ne svake dve, kao danas. Karl Luis, sportski fenomen, koji će se teško ponoviti, ujedinio je u svojim uspesima podvige više vrhunskih atletičara. Ponovio je podvig koji je pre njega ostvario Džesi Ovens u Berlinu, 1936, pobedivši na 100 m, 200 m, u skoku alj i u štafeti 4 puta 100 m. Ponovio je podvig svog sunarodnika Al Ertera, koji je četiri puta pobedio na olimpijskim igrama (od 1956—1968, u bacanju diska), pobedivši takođe četiri puta, u skoku u dalj. Pritom treba napomenuti da niko, pre ni posle, nije u skoku u dalj pobedio čak ni dva puta.
Rođena princeza od Velsa Dajana Spenser, prva supruga princa od Velsa Čarlsa, prestolonaslednika britanske kraljice Elizabete II. (Rođena: Sandringam/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 01.jul 1961. - Umrla: Pariz/Francuska 31.avgust 1997.) Dajana je rođena u porodici britanskog plemstva sa kraljevskim poreklom kao Poštovana Dajana Spenser. Bila je treće dete i treća kćerka Džona Spensera, osmog grofa Spensera od Altorpa i Plemenite Fransis Rut Burk-Roš, ćerke lorda Fermoja. Odrasla je u Park Hausu, koji se nalazi na Sandringamskom posedu, a obrazovala se u Engleskoj i Švajcarskoj. Kada je njen otac nasledio titulu grofa Spensera 1975. godine, ona je postala dama Dajana Spenser. Bila je prva supruga Čarlsa, princa od Velsa, najstarijeg sina kraljice Elizabete II i kralja Ujedinjenog Kraljevstva. Dajana je jedna od najistaknutijih ličnosti popularne kulture dvadesetog veka, i jedna od najpopularnijih i najfotografisanijih modnih ikona. Plenila je svojom harizmom, britkim umom i čovekoljubljem. Venčanje sa princom od Velsa održano je 29. jula 1981. godine, u katedrali Svetog Pavla, imalo je ogromnu svetsku gledanost od preko 750 miliona ljudi. Dajana je rodila prvog sina 21. juna 1982. godine, a drugog po redu naslednika krune, princa Vilijama Artura Filipa Luisa. Po njenoj želji porodila se u bolnici Svete Meri (engl. St. Mary´s), a ne shodno tradiciji u Bakingemskoj palati. Drugog sina Henrija koga zovu Hari rodila je 15. septembra 1984. godine. Tokom braka Dajana se borila sa bulimijom, depresijom, a čak je u par navrata pokušala sebi da oduzme život. Čarls i Dajana su se razveli 2. novembra 1996. godine. Dajana i njen novi verenik Dodi Al Fajed su 31. avgusta 1997. godine nakon večere u hotelu Ric u Parizu Dajaninim mercedesom krenuli u večernji izlazak.
1961-1997
36
Automobil velikom brzinom uleće u tunel Alma i udara u zid i na mestu su poginuli vozač Henri Pol i Dodi, a Dajana je preminula 4 sata kasnije u bolnici. Smrt Dajane i Dodija ostaje obavijena velom tajne i nakon više od 20 godina. Prvi optuženi bili su paparaci koji su ih u stopu pratili i nisu im pomogli nakon nesreće već su nastavili da fotografišu. Nakon toga sumnja je pala na vozača koji je navodno bio pijan. Sumnja se i na britansku obaveštajnu službu kojoj nije odgovarala veza princeze sa muslimanom.
02.jul 1961.
Samoubistvom okončao život američki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. (Rođen: Ouk Park/Ilinois/Sjedinjene Američke Države 21.jul 1899. - Umro: Kečum/Ajdaho/Sjedinjene Američke Države 02.jul 1961.) Ernest Miler Hemingvej rođen je u Oak Parku, predgrađu Čikaga, od Klarensa Hemingveja, lekara, i Grejs Hemingvej, muzičarke. Hemingvej je od oca nasledio avanturistički duh i nemiran temperament što je vrlo rano odredilo njegov životni put. Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje mu je postalo životni poziv. Iako ga novinarstvo nije dugo zadržalo, oslanjao se na novinarski stil pisanja; "Koristite kratke rečenice. Koristite kratke prve pasuse. Koristite energičan engleski jezik. Budite pozitivni, a ne negativni." Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu i sećanja na taj period opisao je u romanu „Zbogom oružje“, iskustva iz Španskog građanskog rata u romanu „Za kim zvona zvone“, a na putu po Africi nastali su „Snegovi Kilimandžara“ i „Zeleni bregovi Afrike“. Nastojao je da reporterski beleži činjenice, što je karakteristika „škole“ pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Isticao je snagu osnovnih ljudskih nagona i duboku žudnju za intenzivnim životom. Neka od ostalih dela: romani “Starac i more“, „Pokretni praznik“, „Prolećne bujice“, „Imati i nemati“, drama „Peta kolona“itd.
1899-1961
61
Česte nesreće i fizičke povrede koje je doživljavao tokom života su dovele do pogoršanja fizičkog i psihičkog zdravlja. Hemingvejovo ponašanje tokom poslednjih godina bilo je slično ponašanju njegovog oca pre nego što se i on sam ubio. Njegov otac je možda imao naslednu hemohromatozu, pri čemu prekomerno nagomilavanje gvožđa u tkivima kulminira mentalnim i fizičkim pogoršanjem. Njegova sestra Ursula i brat Lester su takođe počinili samoubistvo.
03.jul 1961.
Poleteo prvi mlazni avion "Galeb 1".
31.jul 1961.
Irska podnosi zahtev za pristupanje Evropskoj ekonomskoj zajednici.
Avgust 1961
04.avgust 1961.
Rođen Barak Obama, američki političar, prvi Afroamerikanac koji je postao predsednik SAD. (Rođen: Honolulu/Havaji/Sjedinjene Američke Države) Godine 2009, samo nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost predsednika, dobio je Nobelovu nagradu za mir. Barak Obama se rodio na Havajima, od majke Amerikanke i oca Kenijca koji su se venčali na studijama na Havajskom univerzitetu. Kada je Barak navršio dve godine, roditelji su mu se razveli, a njegov otac se vratio u Keniju. Deo svog detinjstva Barak je proveo sa svojom majkom i očuhom u Indoneziji, ali se vratio na Havaje da završi srednju školu, posle čega je upisao politikologiju na Univerzitetu Kolumbija. Posle diplomiranja na Kolumbiji, upisuje pravo na Harvardu. Nakon studija zapošljava se kao advokat u Čikagu. Oženjen je suprugom Mišel, sa kojom ima dve kćeri: Maliu An i Sašu.
09.avgust 1961.
Velika Britanija podnosi zahtev za prijem u Evropsku ekonomsku zajednicu
10.avgust 1961.
Danska podnosi zahtev za prijem Evropsku ekonomsku zajednicu.
13.avgust 1961.
Granica između istočnog i zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije zatvorena, što je bila najava podizanja Berlinskog zida.
20.avgust 1961.
Na granici između Istočnog i Zapadnog Berlina, istočnonemačke vlasti počele da podižu zid dužine 40 kilometara – Berlinski zid.
25.avgust 1961.
Predsednik Brazila Žanio Kvardos neočekivano, posle samo sedam meseci provedenih na tom položaju, podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane „okultne snage“.
Septembar 1961
01.septembar 1961.
U Beogradu počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja.
15.septembar 1961.
Rođena Sonja Savić, srpska (jugoslovenska) glumica koja je obeležila srpsku i kinematografiju bivše Jugoslavije izuzetnom i beskompromisnim pojavom i životnim stilom. (Rođena: Čačak/FNR Jugoslavija/Srbija 15.septembar 1961. - Umrla: Beograd/Srbija 23.septembar 2008.) Bila je poznata po svom promuklom glasu i svojim ulogama u uspešnim jugoslovenskim filmovima 1980-ih godina. Lična harizma, kao i privlačan fizički izgled su je učinili jednom od najpopularnijih glumica Jugoslavije osamdesetih. Debitovala je u "Leptirovom oblaku" 1977, igrala je u nizu filmova i televizijskih serija, a širu popularnost stekla je 1983. ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića. Za glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“ dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, 1984. godine. Za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagrađena je na festivalu u Veneciji. Život je, kako je govorila, podredila glumi, ali neosporan talenat pratile su priče o korišćenju zabranjenih supstanci još osamdesetih. Te priče prodgrejalo je i njeno druženje sa članovima grupe EKV od kojih su mnogi ugasili mlade živote usled konzumiranja opijata. „Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja“, izjavila je jednom prilikom Sonja Savić. 23. septembra 2008. godine pronađena je mrtva u stanu u Kursulinoj ulici. Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci. Najstrašnija informacija koja je došla do medija bila je ta da je Sonja pronađena mrtva u stanu koji, osim prljavog dušeka, nije imao nikakav drugi nameštaj. Komšije, nekada jedne od najtalentovanijih srpskih glumica, tvrdili su da u njenom stanu nije bilo nameštaja, spavala je na dušeku na podu, a svuda okolo bili su razbacani upotrebljeni špricevi.
1961-2008
47
Uloge u filmovima "Davitelj protiv davitelja" (Šijan), "Una" (Miša Radivojević), "Život je lep" (Bora Drašković) učinile su je popularnom širom negdašnje Jugoslavije. Druge uloge: "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše","Hleb i mleko" ("Zlatni lav" u Veneciji 2001.), "Od groba do groba", "Jug jugoistok", "Vratiće se rode".
17.septembar 1961.
Obešen bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela. Vojna hunta je tvrdila da je Menderesova Demokratska partija, na vlasti od prvih slobodnih izbora u Turskoj 1950, "izdala principe" prvog turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka.
18.septembar 1961.
U avionskoj nesreći poginuo švedski diplomata Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, dobitnik Nobelove nagrade za mir, doktor filozofije i akademik, drugi po redu generalni sekretar UN od 1953. do 1961. (Rođen: Jenčeping/Švedska 29.jul 1905. - Umro: Ndola/Federacija Rodezije i Njasalenda/Zambija 18.septembar 1961.) Zauzimao je visoke funkcije u više švedskih ministarstava od 1936. do 1953. i bio ministar bez portfelja. Pri pokušaju da doprinese rešenju krize u negdašnjem Belgijskom Kongu poginuo je u avionskoj nesreći u okolnostima koje nikad nisu razjašnjene. Nobelova nagrada dodeljena mu je posthumno. Smatra se jednim od dva najbolja generalna sekretara UN, zajedno sa njegovim naslednikom U Tantom, i njegovo imenovanje je pozdravljeno kao jedan od najzapaženijih uspeha organizacije. Predsednik SAD Džon F. Kenedi nazvao je Hamaršelda „najvećim državnikom našeg veka.
1905-1961
56
19.septembar 1961.
_svg.png){kind=small}
Građani Jamajke se na referendumu izjasnili za izdvajanje svoje zemlje iz Zapadnoindijske federacije. Zapadnoindijska federacija koja je trajala svega četiri godine, od 1958. do 1962.godine, stvorena je kao pokušaj da se britanski posedi u Karibima okupe u federalnu zajednicu. Ona se ipak raspala pre dobijanja pune nezavisnosti tih teritorija.
Oktobar 1961
14.oktobar 1961.
Održan prvi Sabor trubača u Guči. Sabor trubača je osmislio dugogodišnji novinar nedeljnika „Duga“ Blagoje Blaža Radivojević. Prvi sabor je održan u skromnim uslovima u porti lokalne crkve kada je učestvovalo svega četiri trubačka orkestra. Veliki doprinos osmišljavanju ove priredbe dao je i pesnik Branko V. Radičević koji je festivalu dao naziv „Veliki narodni sabor sa Ovčara i Kablara“. Na njegovu inicijativu, zadatak popularisanja srpske trube preuzeo je dnevni list „Večernje novosti“, koji je godinama kasnije nastavio da dodeljuje „Zlatnu trubu“ najpopularnijem trubaču na Saboru. Specifična smotra duvačkih orkestara je postepeno postajala sve poznatija da bi vremenom dosegla globalnu popularnost.
17.oktobar 1961.
U Parizu u sukobima francuskih snaga bezbednosti sa alžirskim demonstrantima, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi - grupe za ljudska prava tvrdile da je broj žrtava veći od 240. Demonstranti su protestovali protiv kolonijalne uprave Francuske nad njihovom zemljom.
18.oktobar 1961.
Potpisana Evropska socijalna povelja u Torinu pod okriljem Saveta Evrope. Revidirana je 3. maja 1996. u Strazburu. Povelja utvrđuje prava i slobode i uspostavlja sistem kontrole koji garantuje njihovo poštovanje od strane država potpisnica. Revidirana povelja stupila je na snagu 1999. godine i postepeno zamenjuje prvobitni ugovor iz 1961. godine. Protokol iz 1995. godine koji predviđa sistem kolektivnih žalbi omogućava Evropskom odboru za socijalna prava da podnese žalbe zbog kršenja ove Povelje.
22.oktobar 1961.
U Novom Sadu za javnost otvorena Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Srpski pravnik i diplomata Beljanski je bio kolekcionar koji je sakupio najcelovitiju zbirku umetničkih dela srpskog (i jugoslovenskog) slikarstva prve polovine XX veka. Školovao se u Beogradu i Parizu. Kao diplomata Kraljevine Jugoslavije boravio je u Stokholmu, Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu, Rimu. Isprva zainteresovan za evropsku, najviše renesansnu umetnost, uviđa da su mu vrhunska dela nedostupna, pa je sakupljačku strast usmerio ka savremenoj umetnosti. Postupno njegova zbirka slika, skulptura, tapiserija i crteža prerasta u jedinstvenu kolekciju vrhunskih umetničkih dela. Tragična pogibija sedmoro članova njegove porodice prilikom bombardovanja 1944. dovela je Beljanskog do odluke da dragocenu kolekciju zavešta srpskom narodu, time je on postao jedan od njegovih najvećih darodavaca.
23.oktobar 1961.
Bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Šveđaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu, posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir. Hamaršeld je pod sumnjivim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize.
26.oktobar 1961.
Švedska kraljevska akademija donela odluku da srpskom (jugoslovenskom) piscu Ivi Andriću dodeli Nobelovu nagradu za književnost, za delo "Na Drini ćuprija", kao i za sveukupan njegov književni rad. Andrić je time postao jedini Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade za književno stvaralaštvo. Bilo je to veliko priznanje piscu, koji je romanima "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Prokleta avlija" i nizom drugih dela prikazao svetu dotad manje poznate ljude i sudbine s nemirnog balkanskog područja. Na vest o dodeli nagrade Ivo Andrić je izjavio: "Nobelovu nagradu" smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje". U najužem izboru, pored Andrića, bili su i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija. Nagrada je Andriću dodeljena u Stokholmu 10. decembra 1961, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije..
Umro srpski (jugoslovenski) političar, ekonomski stručnjak, univerzitetski profesor Milan Stojadinović, ministar finansija u tri navrata, ministar spoljnih poslova i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije kao i predsednik Jugoslovenske radikalne zajednice. (Rođen: Čačak/Kraljevina Srbija/Srbija 04.avgust 1888. - Umro: Buenos Ajres/Argentina 26.oktobar 1961.) Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Nakon specijalizacija u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postaje 1914. a načelnik Glavnog državnog računovodstva 1918. Privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu je od 1918. Ministar finansija bio je od 1922. do 1926, s prekidom, i 1934. i 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije je od juna 1935. do februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivač je Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Biran je za poslanika 1923, 1925, 1927, 1935. Bio je član Senata. Na insistiranje Britanije smenjen s mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju u varošici Rudnik, ubrzo je prognan iz Jugoslavije. Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik, i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Elektrika, Izdavačkog koncerna "Vreme", predsednik "Rotari" kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo od Drugog svetskog rata do smrti 1961. izdavao je ugledni list za finansijska pitanja "El Ekonomist" i bio finansijski savetnik. Aktivno se bavio publicistikom, autor je autobiografske knjige: "Ni rat, ni pakt".
1888-1961
73
1954. godine uspostavio je socijalne kontakte sa bivšim poglavnikom NDH dr Antom Pavelićem, da bi krajem te godine potpisao sa njim sporazum o razbijanju i podeli Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) na tri nezavisne države: Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju. Ovaj novi srpsko-hrvatski sporazum trebalo je da zameni zastareli Sporazum Cvetković-Maček iz 1939. godine, kojim je uspostavljena Banovina Hrvatska. „Eventualni sporazum je jedini način da se konačno stane na kraj međusobnom uništavanju ... Jer Srbi i Hrvati su stotinama godina živeli u posebnim državama i uvek u najboljem prijateljstvu, te sam siguran da ćemo opet biti upućeni jedni na druge i pomagati se u odbrani zajedničkih interesa.” - Milan Stojadinović. Sporazum Pavelić-Stojadinović je proizveo žestoke negativne reakcije od strane hrvatske emigracije, srpske emigracije i komunističkog režima u Jugoslaviji.
31.oktobar 1961.
Telo sovjetskog lidera Staljina sklonjeno iz mauzoleja na Crvenom trgu i sahranjeno uz zidine Kremlja.
Novembar 1961
03.novembar 1961.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno za generalnog sekretara ove svetske organizacije izabrala burmanskog diplomatu U Tanta, posle smrti u avionskoj nesreći njegovog prethodnika Šveđanina Daga Hamaršelda.
11.novembar 1961.
Staljingrad preimenovan u Volgograd. U carsko vreme taj grad se zvao Caricin.
12.novembar 1961.
Rođena rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, koja je za izvođenje jedne vežbe na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. prva u istoriji gimnastike, dobila najvišu moguću ocenu 10. (Rođena: Onešti/NR Rumunija/Rumunija) Komaneči je jedna od najpoznatijih gimnastičarki na svetu i zaslužna je za popularizaciju sporta širom sveta. Godine 2000, Laureusova svetska sportska akademija proglasila ju je jednim od atleta 20. veka. Ona živi u Sjedinjenim Državama od 1989. godine, gde je prebegla pre revolucije u Rumuniji. Kasnije je sarađivala i udala se za američkog gimnastičara Barta Konera koji je isto tako osvajač zlatnih olimpijskih medalja, i koji je osnovao privatnu gimnastičku školu. Godine 2012, ona je postala naturalizovani državljanin Sjedinjenih Država i ima dvojno državljanstvo.
19.novembar 1961.
Rođena američka filmska glumica Meg Rajan (Margaret Meri Emili En Hajra). (Rođena: Ferfild/Konektikat/Sjedinjene Američke Države) Roditelji su joj se razveli kada je imala 14 godina. Diplomirala je žurnalistiku na Njujorškom univerzitetu. Baš u to vreme počela je da se bavi glumom. Sama sebi je nadenula umetničko ime Meg Rajan. Glumačku karijeru započela je u televizijskim serijama, a prvu filmsku ulogu ostvarila je u holivudskom blokbasteru „Top gan“, zaigravši rame uz rame sa Tomom Kruzom. Godine 1987, na snimanju filma Stivena Spilberga „Unutrašnji svemir“, upoznala je Denisa Kvejda, svog budućeg supruga. Venčali su se 14. februara 1991. godine. Godinu dana posle venčanja rodila je sina Džeka Henrija Kvejda. Veliki proboj na filmskom platnu napravila je glumeći orgazam za vreme jela u restoranu kao Seli u filmu „Kad je Hari sreo Sali“.
23.novembar 1961.
Pušten u saobraćaj Žeželjev most preko Dunava kod Novog Sada, srušen 26. aprila 1999. godine tokom NATO napada na SR Jugoslaviju.
Dominikanska Republika promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.
24.novembar 1961.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao zemlje članice da Afriku pretvore u bezatomsku zonu.
27.novembar 1961.
Sovjetski Savez predložio neodložnu zabranu nuklearnih proba bez međunarodne kontrole.
Decembar 1961
09.decembar 1961.