top of page

1985 - 1986

1985

Januar 1985

07.januar 1985.

Žak Delor postaje sedmi po redu predsednik Komisije Evropske zajednice nasledivši na toj funkciji Gastona Torna koji je bio predsednik od januara 1981. godine. Sa dolaskom Žaka Delora na ovu funkciju, Komisija dobija veći značaj tokom osamdesetih u odnosu na onaj što ga je imala šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, da bi njena pozicija u okviru EZ a potom i EU bila još više ojačana reformama predvidjenim ugovorima iz Mastrihta (1993), Amsterdama (1999) i Nice (2000).

13.januar 1985.

Poginulo najmanje 428 putnika prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe.

Februar 1985

20.februar 1985.

U Irskoj, uprkos žestokom protivljenju rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.

Mart 1985

01.mart 1985.

U Urugvaju okončana devetogodišnja vojna vladavina pošto je vlast preuzeo predsednik Hulio Sangineti.

10.mart 1985.

Umro sovjetski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, samo 13 meseci nakon što je postao lider Sovjetskog Saveza. (Rođen: Baljšaja Tes/Ruska Imperija/Rusija 24.septembar 1911. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 10.mart 1985.) Na najmoćniji položaj u državi - mesto generalnog sekretara sovjetske Komunističke partije, dospeo je posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. Došao je na vlast već sasvim zdravstveno onemoćao. Bio je godinama šef kabineta sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva.

00135.jpg
1911-1985
vreme.png

73

11.mart 1985.

Mihail Gorbačov dan posle smrti Konstantina Černjenka izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta vladajuće Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

21.mart 1985.

Umro engleski pozorišni i filmski glumac Majkl Redgrejv. (Rođen: Bristol/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 20.mart 1908. - Umro: Denham/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 21.mart 1985.) Posebno se isticao suptilnošću u karakterizaciji likova i izvrsno je vladao jezikom. Filmovi: "Gospođa koja nestaje", "Smrt noći", "Brauningova verzija", "Važno je zvati se Ernest", "Usamljenost trkača na duge staze", "Juriš lake konjice", "Demoni".

00136.jpg
1908-1984
vreme.png

77

28.mart 1985.
downjload.png

Umro rusko-francuski slikar jevrejskog porekla Mark Šagal, izuzetan kolorista i crtač, jedan od najoriginalnijih slikara XX veka. (Rođen: Vitebsk/Ruska Imperija/Belorusija 07.jul 1887. - Umro: Sent Pol/Francuska 28.mart 1985.) Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. U grafičkim ciklusima ilustrovao je "Mrtve duše" Nikolaja Gogolja, "Hiljadu i jednu noć" i Bibliju. Takođe je oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio je vitraže u katedrali u Mecu.

00137.jpg
1887-1985
vreme.png

97

29.mart 1985.

Potpisani ugovori o pristupanju Španije i Portugala Evropskoj zajednici. Nakon proširenja EZ na sever Evrope kada su primljene u članstvo Velika Britanija, Irska i Danska 1. januara 1973. godine, usledila je realizacija nameravanog proširenja na jug Evrope, tačnije na Sredozemlje. Grčka je primljena u članstvo 1. januara 1981. godine kao deseta članica. Osnovni uslov, između ostalih, za prijem Španije i Portugala u EZ bio je da te zemlje izvrše demokratizaciju svojih društava nakon  ukidanja  decenijskih diktatura. Pregovori su urodili plodom i potpisani su ugovori o pristupanju koji će stupiti na snagu 1. januara 1986. godine. 

April 1985

06.april 1985.

Vojnim udarom bez prolivanja krvi u Sudanu srušen predsednik Džafer Muhamed Nimeiri, koji je vladao od 1969. i takođe vojnim udarom, prigrabio vlast. U trenutku izvedenog udara bio je u poseti SAD, a šef novog režima postao je ministar odbrane i komandant armije general Abdel-Rahman Suer el Dahab.

11.april 1985.
albanija.gif

Umro albanski političar, dugogodišnji predsednik komunističke Albanije Enver Hodža, šef vladajuće “Partije rada Albanije” od 1948. do smrti 1985. (Rođen: Đirokastra/Osmansko carstvo/Albanija 16.oktobar 1908. - Umro: Tirana/Albanija 11.april 1984.) Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i Staljinov koncept vlasti, čak i posle XX kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije se oslonio na Peking. Izgradio je brutalan i represivan sistem u svojoj zemlji. Nikada nije krio teritorijalne pretenzije prema teritoriji Srbije (Kosovo i Metohija), kao i drugim teritorijama tadašnje Jugoslavije. Prvi je tvorac savremenog velikoalbanskog projekta. 

00138.webp
1908-1985
vreme.png

76

Maj 1985

09.maj 1985.

Umro američki filmski glumac Edmund O’Brajen, veoma cenjen po nizu upečatljivih epizodnih uloga. (Rođen: Bruklin/Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 10.septembar 1915. - Umro: Inglvud/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 09.maj 1985.) Filmovi u kojima je ostvario uloge: „Devojka tu ne može pomoći“, „1984“, „Bosonoga kontesa“ (Oskar), „Niz tri tamne ulice“, „Julije Cezar“, „Smrt dolazi“, „Sedam dana u maju“ itd.

00139.jpg
1915-1985
vreme.png

69

20.maj 1985.

libanski građanski rat

Trojica izraelskih vojnika razmenjena za  1.150 Libanaca i Palestinaca u izraelskim zatvorima.

22.maj 1985.

libanski građanski rat

U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo najmanje 60 ljudi.

29.maj 1985.
belgija.gif
italija.gif

Poginulo 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača na stadionu „Hejsel“ u Briselu u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka „Juventusa“ i engleskog „Liverpula“. 

Jun 1985

06.jun 1985.

libanski građanski rat

Izrael posle trogodišnje okupacije povukao glavninu snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje radi zaštite severnog Izraela od arapskih napada.

14.jun 1985.

Komisija Evropske zajednice objavljuje «Belu knjigu» o okončanju procesa stvaranja unutrašnjeg tržišta EZ. Unutrašnje tržište je planirano da bude  formirano do 1992. godine. U Beloj knjizi bile su označene sve postojeće prepreke na putu ostvarenja jednog stvarno slobodnog tržišta u okviru EZ i izložena ukupna strategija njegovog uspostavljanja.  

Potpisan Šengenski sporazum od strane pet država članica Evropske zajednice: Savezne Republike Nemačke, Francuske,Belgije, Holandije i Luksemburga. Sporazum je potpisan na brodu „Princeza Mari-Astrid“ na reci Mozel u blizini malog luksemburškog mesta Šengen na granici Nemačke i Francuske. Na osnovu ovog sporazuma, državljani države potpisnice se mogu slobodno kretati u bilo kojoj drugoj državi potpisnici sporazuma ne pokazujući bilo kakav dokument na granici poput pasoša ili lične karte na primer. Cilj sporazuma bio je da se ukinu granični prelazi između zemalja potpisnica. U početku sporazum nije imao direktnu vezu sa Evropskom zajednicom da bi danas ovaj bio neraskidivi deo zakonodavstva Evropske unije. Šengenski sporazum i Konvencija primeni Šengenskog sporazuma iz 1990. godine polazna su osnova svih donetih propisa EU kojima se reguliše pitanje viza, azila, migracija i kontrole granica. Svi ti propisi deo su pravnih tekovina EU, poznatijih kao acquis communautaire. Zaključno sa 12.decembrom 2008.godine kada je Švajcarska pristupila Šengenskom sporazumu, 25 evropskih država čine Šengenski sistem. U njemu su sve države EU osim Velike Britanije, Irske, Bugarske, Rumunije i Kipra i tri države koje nisu članice EU i to Norveška, Island i Švajcarska. 

23.jun 1985.

Poginulo svih 329 putnika i članova posade putničkog aviona tipa „Boing 747“ kompanije „Er Indija“ koji je raznet eksplozijom podmetnute bombe od strane Sika terorista. Avion koji je leteo na liniji Toronto-Bombaj je raznet eksplozijom iznad Atlantskog okeana.

30.jun 1985.

Rođen  američki plivač Majkl Felps, osmostruki olimpijski šampion.  (Rođen: Baltimor/Merilend/Sjedinjene Američke Države) 

00140.jpg

Jul 1985

13.jul 1985.
kako_drzave_i_kontinenti_zaista_izgledaju_na_mapi_11_260486960.jpeg

Na londonskom stadionu „Vembli“ i na stadionu „Džon Kenedi“ u Filadelfiji su istovremeno održani veliki koncerti pod nazivom „Live Aid“. U akciji pomoći gladnima u Africi, koju je organizovao Bob Geldof, najpoznatiji rok i pop muzičari sveta, prikupili su 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata pratilo je oko milijardu i po gledalaca širom sveta.

Sovjetski atletičar Sergej Bubka preskočio motkom u Parizu, prvi u istoriji atletike, „magičnu granicu“ od šest metara.

16.jul 1985.
nemačka.gif

Umro nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče i dočaravanja atmosfere, likova i situacija u nekoliko rečenica.(Rođen: Keln/Nemačko carstvo/Nemačka 21.decembar 1917. - Umro: Bon/Zapadna Nemačka/Nemačka 16.jul 1985.) Ogroman uspeh njegovih dela (najprevođeniji je nemački pisac posle Drugog svetskog rata) zasnovan je na kombinaciji aktuelnosti tema s tradicionalnim načinom pripovedanja i psihološki uverljivim portretima "malih ljudi", podesnim za identifikaciju. Bel je bio gorki hroničar ratnog vremena i svedok - kritičar svih ratnih previranja u Nemačkoj. Kao vojnik Vermahta od 1939. godine, bio je na mnogim frontovima, ali je istovremeno i žestoko kritikovao nacističko bezumlje. Ortodoksni katolik, Bel je 1979. godine istupio iz crkve, odbijajući svako crkveno dušebrižje iza koga se krije ili samo nazire sputavanje slobodne ljudske misli. Pored mnogih satiričnih dela napisao je još: "Voz je stigao na vreme", "Gde si bio, Adame", "Bilijar u pola deset", "Mišljenje jednog klovna", "Grupni portret s damom", "Izgubljena čast Katarine Blum"... Međunarodni renome Hajrniha Bela potvrđen je njegovim izborom za predsednika međunarodnog udruženja PEN-klubova. Bio je prvi nemački pisac posle Tomasa Mana koji je dobio Nobelovu nagradu. U saopštenju Švedske akademije kaže se da je Belu nagrada dodeljena za "stvaralaštvo u kojem daje široku perspektivu svog vremena i ujedno pokazuje majstorstvo u karakterizaciji, čime je dao doprinos preporodu nemačke književnosti". Belovo delo znači "ponovo rađanje iz ništavila jedne kulture, koja je, gotovo opustela i ugašena, doživela nov prevrat i novu zrelost". Ostala dela: romani "I ne reče ni reči", "Kuća bez čuvara", zbirke pripovedaka "Putniče, naiđeš li u Spa...", "Sabrano ćutanje doktora Murkea", pripovetke "Na kraju službenog puta"...

Hajnrih-Bel-39415.gif
1917-1985
vreme.png

67

21.jul 1985.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) glumac Zoran Radmilović, neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao pozorišnu publiku, često stvarajući utisak da je sam – čitavo pozorište. (Rođen: Zaječar/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 11.maj 1933. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 21.jul 1985.)  Glumačku karijeru započeo je kao student 1960. u Beogradskom dramskom pozorištu a 1964. je prešao u Atelje 212. Omiljen za života, upamćen je po nizu brilijantnih uloga poput Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u „Galebu“, Laze Kostića u „Santa Maria de la Salute“. Igrao je u brojnim filmovima i TV serijama. 

00141.jpg
1933-1985
vreme.png

52

srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj književnosti, pripadnik pokreta nadrealista. (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 25.septembar 1897. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 21.jul 1985.)  Dela: romani "Gluho doba" (s Dušanom Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame - kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuće - Ćirilo i Metodije", "Mastodonti", zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se još jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hoću da budem".

00143.jpg
1897-1985
vreme.png

87

27.jul 1985.

U državnom udaru u Ugandi svrgnut predsednik Milton Obote, koji je bio šef države od 1966. do 1971, kad ga je oborio Idi Amin, i ponovo od 1979. do 1985. Novim šefom države proglasio se general Tito Okelo.

Avgust 1985

02.avgust 1985.

Prilikom pada aviona američke kompanije "Delta erlajnz", u Dalasu, poginule 133 osobe, uključujući i sve članove posade.

12.avgust 1985.

Pad aviona tipa "Boing 747" japanske kompanije "Jal"  na planinu Osutaka u blizini Tokija, preživelo samo četvoro od  524 ljudi u letilici.

17.avgust 1985.

libanski građanski rat

U eksploziji automobila bombe u hrišćanskom delu Bejruta poginulo 60 i povredjeno 100 ljudi.

22.avgust 1985.

Na aerodromu u Mančesteru poginulo 55 ljudi u britanskom putničkom avionu tipa "Boing 737", koji se zapalio pošto je pilot morao da obustavi poletanje.

Septembar 1985

19.septembar 1985.

U zemljotresu koji je  pogodio prestonicu Meksika Siudad Meksiko poginulo oko 12 000 ljudi dok je povređenih bilo oko 40 000.

22.septembar 1985.

Francuski predsednik vlade Loran Fabijis priznao da su francuski tajni agenti potopili brod „Dugin ratnik“ organizacije “Grinpis“ u Novom Zelandu.  Francuski tajni agenti su na osnovu naređenja vlade, u Novom Zelandu potopili brod "Dugin ratnik" organizacije "Grinpis", koja se ogorčeno protivila francuskim nuklearnim eksperimentima u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji na atolu Mururoa.

30.septembar 1985.

Umro američki seizmolog Čarls Rihter, čijim je prezimenom nazvana skala za merenje jačine zemljotresa. (Rođen: Hamilton/Ohajo/Sjedinjene Američke Države 26.april 1900. - Umro: Pasadena/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 30.septembar 1985.) 

1900-1985
vreme.png

85

Oktobar 1985

02.oktobar 1985.

Umro američki filmski glumac Rok Hadson (Roj Harold Šerer). (Rođen: Vinetka/Ilinois/Sjedinjene Američke Države 17.novembar 1925. - Umro: Beverli Hils/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 02.oktobar 1985.) 

00145.jpg
1925-1985
vreme.png

59

07.oktobar 1985.
italija.gif

Palestinski teroristi oteli u Mediteranu italijanski putnički brod "Akile Lauro" sa oko 440 ljudi uz pretnju da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz zatvora 50 Palestinaca.

10.oktobar 1985.

Umro američki filmski glumac i režiser Orson Vels čiji je prvi film „Građanin Kejn“ jedan od najboljih u istoriji kinematografije. (Rođen: Kenoša/Viskonsin/Sjedinjene Američke Države 06.maj 1915. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 10.oktobar 1985.) Ovaj film je ostao upamćen zbog svoje originalnosti, tehničkih novina i novih načina montaže. Orson je izgradio svoj osoben stil i svako njegovo delo je nosilo pečat snažne i originalne ličnosti. Vels je veoma mlad zakoračio u svet dramske umetnosti. U Čikagu je, 1931. godine, dobio svoju prvu nagradu za režiju Šekspirovog Julija Cezara. Pažnju milionskog auditorijuma skrenuo je 1938. godine radio-dramom Rat svetova, koja je realizovana tako upečatljivo da su slušaoci poverovali kako su se Marsovci stvarno iskrcali na zemlju i da je reč o reportaži sa mesta događaja. Posle toga, Vels je pozvan u Holivud. Godine 1941. snimio je film Građanin Kejn, u kome je maestralno izneo glavnu ulogu. Velsova režija ovog filma dala je antologijski doprinos filmskoj estetici, a film je proglašen najboljim ikad snimljenim ostvarenjem, koje je promenilo tokove svetske kinematografije. Sledili su filmovi: Veličanstveni Ambersonovi, Dama iz Šangaja, Tajni dosije, Dodir zla, Proces, Tajne i laži, Magbet, Otelo, Falstaf, Treći čovek, Mobi Dik, Napoleon... U mnogima od njih, tumačio je glavne uloge. U više navrata posećivao je našu zemlju. U Zagrebu je snimio Kafkin Proces, a igrao je u filmovima Bitka na Neretvi i Tajna Nikole Tesle. Za celokupni filmski opus nagrađen je 1975. godine nagradom Američkog instituta za film. 

1915-1985
vreme.png

70

00146.jpg

Umro američki filmski i pozorišni glumac ruskog porekla Jul Briner, upamćen po podjednako dobarim karakternim, avanturističkim i diskretnim komičnim ulogama. (Rođen: Vladivostok/Sovjetski Savez/Rusija 11.jul 1920. - Umro: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 10.oktobar 1985.) Igrao je u mnogim filmovima ali je posebno ostao upamćen po ulozi u muzičkom filmu „Kralj i ja“, za koji je nagrađen Oskarom. U pozorištu je godinama igrao u istoimenoj predstavi. Ostali filmovi u kojima je ostavio neizbrisiv trag: „Deset božjih zapovesti“, „Anastasija“, „Braća Karamazovi“, „Solomon i Saba“, „Sedmorica veličanstvenih“, „Taras Buljba“, „Zapadni svet“.

00147.jpg
1920-1985
vreme.png

65

Novembar 1985

01.novembar 1985.

Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji postao šef države, zamenivši posle 24 godine na toj funkciji Džulijusa Kambaraga Njererea, koji ga je i predložio za naslednika.

09.novembar 1985.

Sovjetski velemajstor Gari Kasparov postao s 23 godine najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je takođe sovjetskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

13.novembar 1985.

U erupciji vulkana Nevado del Ruis u centralnoj Kolumbiji razoren grad Armero -  poginulo oko 25.000 ljudi.

18.novembar 1985.
srbija.gif

Prestala proizvodnja automobila "fića" u kragujevačkoj "Zastavi".

Decembar 1985

02-03.decembar 1985.

Evropski savet EZ usvaja Jedinstveni evropski akt (JEA) na samitu u Luksemburgu. Ovaj akt je bio od izuzetne važnosti za dalji razvoj Evropske zajednice. Njime je izvršena izmena Rimskih ugovora koji su stupili na snagu 1. januara 1958. godine i kojima su udareni temelji Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. JEA izvršena je reforma institucionalnog sistema, proširene su zajedničke nadležnosti i stvoren je pravni okvir za saradnju u oblasti spoljne politike. Dugoročno i strukturalno značenje dobili su sledeći elementi JEA: unutrašnje tržište treba da bude formirano do 1992. godine, kako je navedeno u Beloj knjizi komisije EZ, preciziran je jedan novi postupak odlučivanja u vezi sa oblastima unutrašnjeg tržišta koji je predvidjao da odluke donosi Ministarski savet kvalifikovanom većinom glasova, ojačana je pozicija Parlamenta ali je formulisan čitav niz izuzetaka za koje ostaje da važi princip jednoglasnosti, JEA je spojio Evropsku političku saradnju (EPS) sa Evropskom zajednicom dajući pravni oblik postupku EPS-a, JEA je utvrdio nadležnosti EZ u oblastima koje nisu ili su samo ovlaš pominjani u Rimskim ugovorima kao što su oblasti socijalne politike i politike u koja se odnosi na životnu sredinu, istraživanje i tehnologiju. JEA je potpisan od strane dvanaest država članica EZ 17. i 28. februara 1986. godine.

07.decembar 1985.

Umro engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije. (Rođen: Vimbldon/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 24.jul 1895. - Umro: Deia/Majorka/Španija 07.decembar 1985.) Svetski ugled stekao je istorijskim romanom „Ja, Klaudije“ i delom  „Grčki mitovi“. U poeziji je odbacio viktorijansku tradiciju. Neka od ostalih dela: „Hebrejski mitovi“, autobiografski opis života u rovovima Prvog svetskog rata „Zbogom svemu tome“, istorijski roman “Klaudije Bog“, mitološki romani „Homerova kći“, „Zlatno runo“, eseji „O engleskoj poeziji“, „Ovenčavajuća privilegija“ itd.

00148.jpg
1895-1985
vreme.png

90

09.decembar 1985.

Bivši predsednik Argentine general Horhe Videla osuđen je na doživotnu robiju zbog otmica, mučenja i ubistva oko 9.000 ljudi tokom "prljavog rata" koji su protiv gradske gerile i političkih protivnika od 1976. do 1982. vodile tri vojne hunte. Na istu kaznu osuđen je član vojne hunte admiral Emilio Masera, a Videlin naslednik general Roberto Viola na 17 godina zatvora.

un.gif

Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno prihvatila rezoluciju kojom su svi akti terorizma osuđeni kao kriminal.

17.decembar 1985.

Okončan petogodišnji građanski rat u Ugandi pošto su vojna vlada Ugande i njeni gerilski rivali ugovorom podelili vlast.

24.decembar 1985.

Boris Nikolajevič Jelcin postaje gradonačelnik Moskve odnosno prvi čovek moskovskih komunista. Boris je imao u tom trenutku veliku podršku moćnih ljudi, komunista Sovjetskog Saveza među kojima i podršku predsednika Mihaila Gorbačova. Komunistička vrhuška je Jelcina označila kao svog čoveka pa su ga primili i u sam vrh Komunističke partije, Politbiro. Sa vrhuškom se razilazi  samo dve godine kasnije kada je primoran da napusti mesto gradonačelnika Moskve a 1988. godine i Politbiro naredne godine. Razlog je bio taj što je kritikovao sporost reformi, konzervativne komunističke elemente i Gorbačova lično.

27.decembar 1985.
italija.gif
libija.gif

Ubijeno 16 ljudi u dva istovremena napada palestinskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije „El Al“ na aerodromima u Rimu i Beču. Među poginulima najviše je bilo državljana SAD što je bio povod za kasnije američko bombardovanje Tripolija, pošto je Libija tada bila osumnjičena da pruža utočište teroristima.

1986

Januar 1986

01.januar 1986.

Španija i Portugal postaju punopravne članice Evropske zajednice. Ugovori o pristupanju dveju zemalja u EZ potpisani su 29. marta 1985. godine. Ulaskom ovih zemalja u EZ realizovan je plan širenja ove organizacije na jug Evrope odnosno Sredozemlje. Jedan od najvećih preduslova za pristupanje EZ bio je zahtev za demokratizacijom Španije i Portugala nakon višedecenijskih diktatura koje su bile na snazi u ovim zemljama. Od početka 1986. godine EZ ima dvanaest članica, evropska dvanaestorica.  

14.januar 1986.

Vinisio Sereso preuzeo dužnost predsednika Gvatemale kao prvi civilni šef te centralnoameričke države posle 16 godina.

15.januar 1986.

Sovjetski lider Mihail Gorbačov saopštio plan za „oslobađanje Zemlje od nuklearnog oružja za 15 godina“.

21.januar 1986.

libanski građanski rat

U istočnom Bejrutu islamski teroristi eksplozijom automobila-bombe ubili 22 ljudi. Eksplozija se dogodila u blizini centrale hrišćanske „Falange“, partije predsednika Libana Amina Džemaila.

22.januar 1986.

Trojica Sika, optužena da su 1984. ubila premijera Indije Indiru Gandi, osuđena na smrt.

24.januar 1986.

Gerilci Armije nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Joverija Musevenija ušli u glavni grad Kampalu da bi dva dana potom potpuno ovladali njime. Njegove snage su skršile otpor vladinih trupa i zbacile vladu generala Tita Okela, koji je na vlast došao posle vojnog puča jula 1985. kada je oborena vlada Miltona Obotea. Okelo je pobegao u Sudan a Musevini je 29.januara proglašen novim šefom države.

28.januar 1986.

Poginulo svih sedam astronauta u eksploziji američkog vasionskog šatla „Čelendžer“, 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala.

Februar 1986

02.februar 1986.

U lneževini Lihtenštajn žene prvi put glasale na parlamentarnim izborima

04.februar 1986.
srbija.gif

Umro Branko Pešić, verovatno najpopularniji gradonačelnik Beograda. (Rođen: Zemun/Kraljevina SHS/Srbija 01.oktobar 1922. - Umro: Zemun/SFR Jugoslavija/Srbija 04.februar 1986.)  Bio je pripadnik Partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata, od 1941. – najpre u rodnom Zemunu, a kasnije je sa vojvođanskim partizanima prešao u Bosnu. Gradonačelnik Beograda bio je od 1964. do 1974. Zapamćen je kao retko dobronameran. Tokom njegovog mandata izgrađena su mnoga važna zdanja u gradu, poput Mostarske petlje, mosta „Gazela“, Terazijskog tunela.

00149.jpg
1922-1986
vreme.png

63

07.februar 1986.
haiti.gif

Doživotni predsednik Haitija Žan Klod Divalije pobegao iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

12.februar 1986.
188px-Flag_of_Croatia_(1941–1945).svg.png

SAD izručile Jugoslaviji ustaškog ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova fašističke ustaške tvorevine „Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Suđenje koje je održavano u Zagrebu je pretvoreno u običnu farsu pošto ovom zločincu nije suđeno za zločin genocida i ubistvo više od 700 000 Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu, već samo za pojedinačne zločine.

17&23.februar 1986.

Dvanaest država članica EZ potpisuju Jedinstveni evropski akt (JEA) koji je usvojio Evropski savet na samitu u Luksemburgu 2. i 3.decembra 1985. godine. Njime je izvršena izmena Rimskih ugovora koji su stupili na snagu 1. januara 1958. godine i kojima su udareni temelji Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. JEA izvršena je reforma institucionalnog sistema, proširene su zajedničke nadležnosti i stvoren je pravni okvir za saradnju u oblasti spoljne politike. Ovaj dokument je omogućio dalji nesmetani razvoj Evropske zajednice.

20.februar 1986.

Sovjetski Savez lansirao u zemljinu orbitu prvi blok svemirske stanice "Mir", koja je nakon 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali su u Tihi okean (23. marta 2001).

25.februar 1986.

Filipinski diktator Ferdinand Markos, koji je Filipinima vladao od 1965. kao predsednik, a od 1972. kao diktator, uz podršku SAD, podneo ostavku i pobegao iz zemlje. Zbog krađe glasova i objavljivanja "pobede" na predsedničkim izborima nad Korason Akino - udovice opozicionara Benjina Akina, čije je ubistvo 1983. organizovao Markos, izbila je pobuna nazvana "vlast naroda" pod vođstvom šefa armije generala Fidela Ramosa i ministra odbrane Huana Enrilea. SAD su nakon pobune odustale od daljnje podrške Markosu.

26.februar 1986.
srbija.gif

Održan prvi protestni miting kosovskih Srba u Beogradu. Okupilo se stotinak nezadovoljnih Srba, građana Kosmeta sa zahtevom da se započne sa sređivanjem situacije u toj pokrajini. Vlast u pokrajini je držalo komunističko pokrajinsko rukovodstvo pod dominacijom Albanaca. Srbi u toj pokrajini su bili godinama unazad izloženi svakojakim pritiscima, nasiljima i nepravdama u svim sferama društvenog života od strane ekstremnih Albanaca, šovinista i separatista. Glavni cilj separatista  je bio izazivanje što intenzivnijeg iseljavanja Srba sa Kosmeta što im je i polazilo za rukom s obzirom da su se tamošnje pokrajinske albanske vlasti blagonaklono odnosile prema nasilnim sunarodnicima. Cilj stvaranja etnički čistog albanskog Kosova, Albancima je praktično olakšan novim ustavom SFRJ iz 1974. godine koji je pokrajinama omogućio da praktično imaju položaj i ovlašćenja  u federaciji koja su imale republike. Na ovaj način obe pokrajine su samo formalno bile u sastavu SR Srbije a faktički imale skoro potpunu kontrolu na svojoj teritoriji bez mogućnosti većeg uticaja od strane krnje, tada nazvane uže Srbije. Suočeni sa svakodnevnim nepravdama Srbi su tražili rešavanje problema upravo u Beogradu započevši sa protestnim okupljanjem u ovom gradu,  zaobilazeći pokrajinske vlasti koje su i kumovale ovakvom njihovom položaju. Biće to prvi u nizu mitinga koji su započeli sa iskrenim željama za rešavanje gorućih pitanja opstanka srpskog naroda na Kosmetu i koji će u narednim godinama biti instrumentalizovani i korišćeni kao orudje protiv političkih protivnika u takozvanoj «antibirokratskoj revoluciji» kako bi se sva vlast našla u rukama jednog čoveka i njegovih ljudi od poverenja.

27.februar 1986.

Posle obaranja sa vlasti, filipinski diktator Ferdinand Markos, dugogodišnji štićenik SAD, doputovao na Havaje.

28.februar 1986.

Švedski premijer Ulof Palme ubijen u Stokholmu prilikom povratka iz pozorišta. Ubica, uprkos obimne policijske istrage, nije otkriven.

U atentatu ubijen švedski državnik Ulof Palme, šef vlade i Socijaldemokratske radničke partije Švedske od 1969. do 1976. i od 1982. do februara 1986. (Rođen: Stokholm/Švedska 30.januar 1927. - Umro: Stokholm/Švedska 28.januar 1986.) U politiku je ušao kao studentski vođa, a u 42. godini postao je šef stranke i predsednik vlade (od 1969. do 1976. i od 1982. do februara 1986, kada je ubijen). Odlučno se protivio vojnoj intervenciji SAD u Vijetnamu. Od 1980. vodio je nezavisnu međunarodnu komisiju za unapređenje procesa razoružanja. Kao lider Socijalističke internacionale više puta je rukovodio mirovnim misijama UN, poput rešenja sukoba Irana i Iraka, ili Radne grupe o Južnoj Africi.

00150.jpg
1927-1986
vreme.png

59

Mart 1986

13.mart 1986.

Kosmonauti Vladimir Solovjov i Leonid Kizim postali prvi članovi posade sovjetske kosmičke stanice "Mir".

14.mart 1986.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu. (Rođen: Okučani/Austro-Ugarska monarhija/Hrvatska 08.septembar 1900. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 14.mart 1986.)  Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Neka od dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudački kvarteti, solo pesme itd.

00151.jpg
1900-1986
vreme.png

85

30.mart 1986.

Umro američki filmski glumac Džejms Kegni, umetnik nesvakidašnje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru kriminalističkog filma bio personifikacija "anđela garava lica", folklornog heroja epohe prohibicije i velike ekonomske krize. (Rođen: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 17.jul 1899. - Umro: Stanford/Njujork/Sjedinjene Američke Države 30.mart 1986.) Filmovi: "Državni neprijatelj", "Grešnikov odmor", "Prolaz za pakao", "Huk gomile", "Pobednik uzima sve", "Anđeli garava lica", "San letnje noći", "Oklahoma Kid", "Jenki Dudl Dandi" (Oskar), "Krv na suncu", "Belo usijanje", "Cena slave", "Čovek sa hiljadu lica", "Jedan, dva, tri", "Regtajm".

00152.jpg
1925-1985
vreme.png

59

31.mart 1986.

Meksički avion tipa "boing 727", na liniji Siudad Meksiko-Los Anđeles, srušio se u planinama centralnog Meksika , nesreću nije preživeo niko od 166 ljudi u letilici.

April 1986

03.april 1986.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) kompozitor i dirigent Đorđe Karaklajić, muzički urednik Radio Beograda. (Rođen: Užice/Kraljevina Srbija/Srbija 24.mart 1912. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 03.april 1986.)  Prvo muzičko obrazovanje Karaklajić je stekao u rodnom Užicu. Pevanju ga je podučavao čuveni Andra Lojanica, urednik satiričnog lista "Era". Violinu je učio kod gimnazijskog profesora muzike Čeha Šimeka. Godine 1931. upisao je Pravni fakultet u Beogradu izdržavajući se od davanja časova i sviranja u orkestrima JASTRA, Džoli Bojs i Melodi Bojs. Sa Radio Beogradom je počeo da sarađuje 1933. godine, a 3 godine kasnije upoznaje Vlastimira Pavlovića Carevca. Bio je to početak jedne plodne i za našu kulturu značajne muzičke saradnje. Za vreme Drugog svetskog rata, Karaklajić je bio u zarobljeništvu u Nirnbergu, gde mu je muzički učitelj bio kompozitor i dirigent Predrag Milošević. Po povratku iz zarobljeništva dolazi u Radio Beograd i ubrzo postaje urednik narodne muzike. Vodio je Mali radio orkestar i bio jedan od osnivača Velikog narodnog orkestra Radio Beograda i ženskog vokalnog ansambla"Šumadija". Kao kompozitor Karaklajić se ogledao u raznim muzičkim oblicima. Pisao je muziku za filmove Puriše Đorđevića, scensku muziku za pozorišne komade "Đido", "Protekcija" i "Podvala", za TV dramu "Šešir profesora Vujića" i radio dramu "Vukadin". Napisao je, takođe, "Tri narodne igre za orkestar", "Igru za gudački kvartet", i "Basso gicoso" za kontrabas i gudački orkestar. Kao muzikolog posvetio se proučavanju i beleženju izvornog melosa tragajući za lepotom narodne pesme i nastojeći da sačuva od zaborava dragoceno bogatstvo narodnog stvaralaštva. Đorđe Karaklajić je dobitnik Vukove nagrade za životno delo, dve plakete grada Beograda i niza drugih priznanja za plodan umetnički rad.

00153.jpg
1912-1986
vreme.png

74

04.april 1986.
un.gif

Izrael zatražio uvid u dokumentaciju komisije UN za ratne zločine o bivšem generalnom sekretaru UN Kurtu Valdhajmu.

08.april 1986.

libanski građanski rat

Islamski teroristi automobilom-bombom u većinski hrišćanskoj luci Žunije ubili 10 civila, u blizini središta Partije falange predsednika Libana Amina Džemajela.

10.april 1986.

SAD izvele nuklearnu probu u Nevadi, uprkos protestima mirovnih grupa i sovjetske kampanje za zabranu proba

14.april 1986.

Umrla francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. (Rođena: Pariz/Francuska 09.januar 1908. - Umrla: Pariz/Francuska 14.april 1986.) Neka od dela: romani “Mandarini”,”Lepe slike”, “Drugi pol”, memoari “Uspomene dobro vaspitane devojke” itd.

00154.jpg
1908-1986
vreme.png

78

15.april 1986.
rat.png
libya-flag.jpg

Ratno vazduhoplovstvo SAD bombardovalo Tripoli i Bengazi, 10 dana posle eksplozije u diskoteci u Berlinu u kojoj su poginula dva američka vojnika, za šta je Vašington okrivio Libiju. U bombardovanju je poginuo 41 Libijac, uključujući devojčicu koju je usvojio predsednik Libije Moamer el Gadafi.

20.april 1986.

Pijanista Vladimir Horovic priredio prvi koncert u Sovjetskom Savezu od 1925. kad je emigrirao iz te zemlje.

23.april 1986.

Umro Oto Premindžer austrijsko-američki pozorišni i filmski režiser pionir u primeni „širokog platna“ koji je iskazao dubok smisao za analizu ljudskih karaktera. (Rođen: Vižnica/Austro-Ugarska monarhija/Ukrajina 05.decembar 1905. - Umro: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 23.april 1986.) Neki od njegovih filmova:“Laura“, „Anđeosko lice“, „Karmen Džons“, „Reka bez povratka“, „Čovek sa zlatnom rukom“, „Dobar dan tugo“, „Egzodus“, „Kardinal“ itd.

1905-1986
vreme.png

80

00155.jpg
26.april 1986.

U sovjetskoj atomskoj elektrani u Černobilju eksplodirao četvrti reaktor, izazvavši najtežu mirnodopsku nuklearnu katastrofu, posle koje je hiljade ljudi umrlo od posledica zračenja, a radioaktivni oblak je prekrio znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

28.april 1986.

Sovjetska vlada objavila  da se dva dana ranije  dogodila velika nuklearna nesreća u elektrani u Černobilju.

Maj 1986

09.maj 1986.

Umro nepalski planinar Tenzing Norgaj, koji je prvi maja 1953. osvojio „krov sveta“ Mont Everest, zajedno sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem. (Rođen: Kumbu/Nepal 29.maj 1914. - Umro: Dardžiling/Indija 09.maj 1986.) Osvojili su  8 848 metara visok vrh planinskog masiva Himalaji. Časopis Tajm je proglasio Norgaja jednim od 100 najuticajnijih ljudi 20. veka. Godine 2003, Nacionalna avanturistička nagrada Tenzing Norgaj, najveće indijsko avanturističko-sportsko priznanje, preimenovana je u njegovu čast.

00156.jpg
1914-1986
vreme.png

71

28.maj 1986.

Dvojica sovjetskih kosmonauta provela nepuna četiri sata u „kosmičkoj šetnji“, posle izlaska iz orbitalne stanice „Saljut 7.

31.maj 1986.

Počelo trinaesto Svetsko prvenstvo u fudbalu, Mondijal u Meksiku. Prvenstvo je trajalo do 29. juna. Titulu svetskog fudbalskog šampiona je osvojila reprezentacija Argentine koja je pobedila u finalu reprezentaciju  SR Nemačke rezultatom 3:2.  

Jun 1986

03.jun 1986.

Rođen  španski teniser Rafael Nadal. (Rođen: Manakor/Majorka/Španija) Osvojio je 22 titule u pojedinačnoj konkurenciji na grend slem turnirima, među kojima je i rekordnih četrnaest na Otvorenom prvenstvu Francuske. Na olimpijskim igrama osvojio je zlatne medalje i u pojedinačnoj i u igri parova. Na prvom mestu ATP liste proveo je ukupno 209 nedelja. Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Nadala jednim od najboljih tenisera u istoriji. Osvojio je 36 titula na turnirima ATP masters 1000 serije.

00157.jpg
08.jun 1986.

Kurt Valdhajm izabran za predsednika Austrije uprkos optužbama vezanim za njegovu  nacističku prošlost. Beogradski dnevni list Večernje Novosti su prve u svetu otkrile dosije jugoslovenske Državne komisije koja je Kurta Valdhajma, čoveka koji je punu deceniju proveo na čelu UN, proglasila za ratnog zločinca. Na osnovu jugoslovenskog dosijea F-25572 od 17. novembra 1947. godine Valdhajm je uvršćen na listu ratnih zločianca UN. Njegov izbor za predsednika Austrije 1986.godine bio je u senci otkrića da je pripadao jedinici Hitlerovog Vermahta koja je počinila zločine na Balkanu tokom II svetskog rata. Naime tokom leta 1942.godine Valdhajm je učestvovao u borbama na Kozari kada je oko 68 000 srpkih civila, muškaraca, žena i dece odvedeno u zloglasni ustaški logor smrti Jasenovac. Valdhajma je zbog zasluga u pomenutoj bitci odlikovao lično ustaški poglavnik, zločinac Ante Pavelić. Uprkos saznanjima tajnih službi SAD, Britanije, Francuske i Jugoslavije kao osnivača UN o Valdhajmovoj nacističkoj prošlosti, isti je dva puta biran za „cenjenog“ generalnog sekretara UN-a u periodu od 1972. do 1982.godine. Građani Austrije su ga izabrali za predsednika 8.juna 1986.godine uprkos vestima o njegovoj nacističkoj prošlosti  koje su odjeknule poput bombe širom sveta. Pokušavao je na sve načine da dokaže svetu da je bio običan vojnik Vermahta i da nije odgovoran za ratne zločine nad Srbima ali uzaludno. Vašington i London su ga stavile na listu osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD odnosno Veliku Britaniju. Ta zabrana nikada nije ukinuta. Predsedničku funkciju obavljao je tokom jednog šestogodišnjeg mandata do 1992.godine. Umro je 14.juna 2007.godine u Beču u 88 godini života. "Afera Valdhajm" ponovo je uzburkala javnost 2002.godine kada je njujorški list "Dejli mejl" objavio da je Valdhajm do tada primio više od 2,3 miliona dolara "specijalne penzije" od UN. List je postavio pitanje zašto poreski obveznici plaćaju apanažu "starom nacisti", ilustrujući tekst Valdhajmovom fotografijom u SS uniformi, snimljenoj tokom Drugog svetskog rata u Bosni. 

преузимање.jpg
13.jun 1986.

Umro američki klarinetista i kompozitor Bendžamin Dejvid Gudmen, poznatiji kao Beni Gudmen, jedan od prvih belih muzičara koji se usprotivio rasnoj segregaciji. (Rođen: Čikago/Ilinois/Sjedinjene Američke Države 30.maj 1909. - Umro: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 13.jun 1986.) Osnovao je 1934. džez orkestar u koji je pozvao i crne muzičare. Snimio je desetak filmova, a bavio se i klasičnom muzikom – snimio je koncert za klarinet Vofganga Amadeusa Mocarta i svirao sa simfonijskim orkestrima.

00158.jpg
1909-1986
vreme.png

77

14.jun 1986.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) istoričar, istoričar književnosti i akademik Dimitrije Bogdanović. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 11.oktobar 1930. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 14.jun 1986.)  Po obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan autor. Dela: "Istorija stare srpske književnosti", "Knjiga o Kosovu", koautor monografije "Hilandar", koautor "Istorija srpskog naroda 1-10" SKZ, priređivać i koautor kolekcije "Srbljak" (zbornik stare srpske duhovne muzike - službe Srbima svetiteljima).

00159.jpg
1930-1986
vreme.png

55

Umro argentinski pisac Horhe Luis Borhes jedan od najvećih i najuticajnijih književnika XX veka, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar, direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. (Rođen: Buenos Ajres/Argentina 24.avgust 1899. - Umro: Ženeva/Švajcarska 14.jun 1986.) Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa "Proa", "Prisma" i "Martin Fierro". Dela: zbirke pripovedaka "Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga", zbirka pesama, kratkih parabola i priča "Stvaralac", eseji "Devet eseja o Danteu".

00160.jpg
1899-1986
vreme.png

86

24.jun 1986.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika njegovih banaćana. (Rođen: Mokrin/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 14.mart 1932. - Umro: Novi Sad/SFR Jugoslavija/Srbija 24.jun 1986.) Rano zapažen kao liričar eruptivne snage, ali i mekog štimunga, Antić je razvijao svoj dar u pravcu negovanog estradnog kazivanja. Njegove pesme za decu predstavljaju osobenu deonicu savremenog srpskog stvaralaštva za decu, a knjiga "Plavi čuperak" jedinstven je primer ljubavne dečije poezije. Za 35 godina bogatog i raznovrsnog stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga. Najpoznatije su: "Garavi sokak", "Olovka ne piše srcem", "Krov sveta", "Plavo nebo"... Osim pera drugovao je i sa slikarskom paletom. Snimio je i 14 kratkometražnih i dva celovečernja filma. Dobitnik je "Zlatne arene" na Pulskom festivalu za filmski scenario. Tri decenije proveo je u novosadskom "Dnevniku" kao novinar i urednik. Neka od ostalih dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".

00161.jpg
1932-1986
vreme.png

54

27.jun 1986.
images (2).png
nikaragva.gif

Međunarodni sud u Hagu presudio da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike protiv levičarske vlade u Nikaragvi, ali Vašington zbog presude nije pretrpeo nikakve praktične posledice.

29.jun 1986.
nemačka.gif

Fudbalska reprezentacija Argentine osvaja drugu titulu svetskog šampiona. Na trinaestom Svetskom prvenstvu u fudbalu ili popularno nazvanom Mondijal, koji je  održan u Meksiku od 31.05. do 29.06. kada po običaju ceo svet hvata prava fudbalska groznica, u finalu su igrali Argentina i tadašnja Savezna Republika Nemačka. Šampionsku krunu je po drugi put osvojila Argentina pobedivši rezultatom 3:2. Reprezentacija tadašnje  SFRJ se nija kvalifikovala za ovaj Mondijal. 

Jul 1986

06.jul 1986.

Dvojica Australijanca su kao prvi zapadnjaci obešeni u Maleziji, na osnovu drakonskog zakona te zemlje o trgovini drogom, pod optužbom da su švercovali drogu.

23.jul 1986.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) slikar Marko Čelebonović, učesnik Pokreta otpora u Francuskoj u Drugom svetskom ratu, potom profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. (Rođen: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 21.novembar 1902. - Umro: San Trope/Francuska 23.jul 1986.) Bio je i diplomata, generalni sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije i doživotni predsednik Međunarodnog udruženja likovnih umetnika i član likovnih grupa "Oblik" i "Dvanaestorica". Snažno je uticao na generacije mlađih slikara. Marko Čelebonović je studirao ekonomiju u Oksfordu, a pravo u Parizu. Vajarstvo je učio u Burdeleovom ateljeu, ali se kasnije opredelio isključivo za slikarstvo. Bio je član francuskog Pokreta otpora, a posle rata vratio se u Beograd, gde je kao slikar i javni radnik razvio impozantnu aktivnost. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti i sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a zatim poslat na ambasadorsko mesto u Parizu. Čelebonović je izlagao samostalno u Beogradu (1938, 1952, 1953) i desetak puta u Parizu. Pojavljivao se često na revijalnim izložbama ULUS-a i sa grupom "Samostalnih", čiji je bio osnivač i član. Najčešće je slikao mrtvu prirodu, enterijere sa figurom i figuru, portrete žena u narodnoj nošnji, ali i predele naše zemlje i Francuske.

00162.jpg
1902-1986
vreme.png

83

25.jul 1986.

Umro američki filmski i pozorišni režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film „Žiži“ i koga kritičari često nazivaju ocem modernog mjuzikla. (Rođen: Čikago/Ilinois/Sjedinjene Američke Države 28.februar 1903. - Umro: Beverli Hils/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 25.jul 1986.) Neki od ostalih filmova: „Madam Bovari“, „Amerikanac u Parizu“, „Žeđ za životom“, „Grad iluzija“, „Diži zavesu“ itd.

1903-1986
vreme.png

83

28.jul 1986.

libanski građanski rat

U eksploziji automobila-bombe, koju su u hrišćanski deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginula najmanje 32 civila.

Avgust 1986

08.avgust 1986.
srbija.gif

Umrla srpska (jugoslovenska) filmska i TV glumica Gordana Kosanović. (Rođena: Valjevo/SFR Jugoslavija/Srbija 08.avgust 1953. - Umrla: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 08.avgust 1986.) Glumica je rođena u Valjevu, a rano detinjstvo je provela u selu Dić kod Ljiga, odakle su roditelji njene majke. Živela je u Petrinji od šeste do devetnaeste godine, rodnom mestu svog oca, a gimnaziju je završila kao đak generacije. Gordana Kosanović se prvi put pojavila na filmu još davne 1976. godine u "Vrhovima Zelengore", a iste godine je dobila i ulogu u filmu Gorana Paskaljevića "Čuvar plaže u zimskom periodu", koja ju je na neki način i obeležila. Svoju internacionalnu karijeru je započela 1981. odlaskom u Milhajm u Teatar na Ruru, gde je sarađivala sa rediteljem Robertom Čulijem, Italijanom, kom je bila vodeća glumica. Igrala je čak i teško bolesna, tri meseca pred smrt, a njene predstave su emitovane na nemačkoj televiziji dok u Srbiji za nju više niko i nije znao. Gordana Kosanović je preminula sa samo 33 godine, a po sopstvenoj želji sahranjena je u Dićima, pored svoje bake, u mestu gde je provela najranije i najlepše godine. Pozorište u Milhajmu je nakon njene smrti ustanovilo nagradu Gordana Kosanović, koja se dodeljuje svake druge godine.

00164.jpg
1953-1986