top of page

1965 - 1966

1965

Januar 1965

01.januar 1965.
palestina.gif

Formirana Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) pod vođstvom lidera pokreta „Al-Fatah“ Jasera Arafata.  Izvan su ostale pojedine palestinske grupe, uključujući Narodni front za oslobođenje Palestine Žorža Habaša. PLO je u početku bio teroristička organizacija koja se smatra odgovornom za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1974. u Minhenu.

04.januar 1965.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umro engleski pisac poreklom iz SAD, Tomas Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948. (Rođen: Sent Luis/Misuri/Sjedinjene Američke Države 26.septembar 1888. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 04.januar 1965.) Bio je jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada, među njima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac 16 počasnih doktorata. Dana 29. juna 1927. godine je prešao na anglikanizam, a u novembru iste godine postao državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. Njegova poezija odiše buntom protiv industrijske, materijalističke civilizacije. Tomas Stern Eliot je pesnik snažnog senzibiliteta i visoke intelektualnosti. Neretko mu je čak prebacivano da je suviše učen pesnik, tako da je običnom čitaocu teško, a ponekad i nemoguće, prodreti u njegove aluzije. Školovao se na Harvardu, Oksfordu, Sorboni i Marburgu. Bio je asistent filozofije, nastavnik, urednik časopisa i književni kritičar. Poznavao je klasične jezike, filozofiju, psihologiju, englesku tradiciju i svoje znanje pretočio u književna dela: liriku, dramu u stihovima i književnu kritiku. Svetsku slavu su mu donele poeme:“Pusta zemlja i Četiri kvarteta“ i dramska ostvarenja “Koktel partija“ i “Ubistvo u katedrali“. U svojim dramama on je uspeo da uskladi zahteve pozorišta i zakone pesničkog izraza, oživeo je renesansnu formu drame u stihovima uz savremene sadržaje i tehničke novitete. Neka od dela: „Sabrane pesme“, „Sabrani eseji“, poetske drame „Ubistvo u katedrali“, „Porodični sastanak“, „Koktel-partija“ itd.

  

051.jpg
1888-1965
vreme.png

76

10.januar 1965.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) violinista i dirigent Vlastimir Pavlović - Carevac, rukovodilac Narodnog orkestra Radio Beograda, jedan od prvih izvođača narodne muzike na programima Radio Beograda. (Rođen: Carevac, Veliko Gradište/Kraljevina Srbija/Srbija 09.oktobar 1895. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavijao 10.januar 1965.) Komponovao je mnogobrojne poznate melodije među kojima je najpoznatija “Svilen konac“. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i bavio se advokaturom, ali je muzika bila njegova prva i prava ljubav. Bio je dirigent hora društva „Abrašević” i jedan od prvih izvođača narodne muzike na programima Radio Beograda. Na početku Prvog svetskog rata, 1914, prijavio se kao dobrovoljac u bolničku četu Braničevskog odreda srpske vojske. Bio je zarobljen i interniran u logor Hajnrihsgrin. Kao mladić postao je član KPJ, 1919. godine i bio branilac komunista na procesu 1928. Na početku Drugog svetskog rata je otišao u partizane. Bio je borac Požarevačkog partizanskog odreda. Tokom 1943. godine ga četnici prokazuju, hapse ga ljotićevci i odvode u logor na Banjici. Odatle ga Nemci sprovode u Hajligen Kros, pa u Dahau, gde je bio do kraja rata. Violinu je svirao punih pet decenija. Zahvaljujući njegovom predanom radu na očuvanju srpske muzičke baštine, sačuvane su mnoge narodne melodije, čiji je on bio najverniji tumač. Komponovao je mnoge poznate melodije, od kojih su najpoznatije „Svilen konac” i „Nizamski rastanak”. Osnovao je i vodio Narodni orkestar Radio Beograda sve do svoje smrti. Bio je pedagog, učitelj mnogih pevača i svirača. Postavio je standarde u vrednovanju narodne muzike i bio je simbol izvorne interpretacije narodnog melosa.

052.jpg
1895-1965
vreme.png

69

14.januar 1965.
irska.gif
istockphoto-641220734-612x612.jpg

Prvi put od osamostaljenja Irske sastali se premijeri Republike Irske i britanske Severne Irske.

24.januar 1965.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umro Vinston Čerčil, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. (Rođen: Vudstok/Engleska/Ujedinjueno Kraljevstvo 30.novembar 1874. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 24.januar 1965.)  Rođen je u Blenhajm palati u Oksfordširu. Po očevoj strani bio je član britanske aristokratije, kao direktan potomak Džona Čerčila, prvog vojvode od Melboroa. Njegova majka Dženi bila je kćerka američkog biznismena Leonarda Džeroma. Član parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je državni podsekretar za kolonije, ministar trgovine i unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar za municiju i ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Bio je ideolog i organizator intervencije protiv Oktobarske revolucije u Rusiji. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norveškoj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i vođa Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu sa Vrhovnim štabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Poražen je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Godine 1963, na osnovu kongresnog akta predsednik SAD Džon F. Kenedi proglasio je Čerčila za prvog počasnog građanina SAD. Čerčil je bio suviše bolestan da bi prisustvovao ceremoniji u Beloj kući zbog čega su njegov sin i unuk primili nagradu umesto njega. Dana 15. januara 1965. godine Čerčil je doživeo još jedan moždani udar koji je ostavio teške posledice. Preminuo je devet dana kasnije 24. januara 1965. godine tačno 70 godina od dana smrti njegovog oca. Njegov pogreb bio je najveće okupljanje državnih predstavnika iz preko 100 zemalja, predsednika država i članova kraljevskih porodica. Neka od dela: „Lord Rendolf Čerčil“, „Moje afričko putovanje“, „Liberalizam i socijalni problemi“, „Istorija svetskog rata“, „Korak po korak“, „Memoari iz Drugog svetskog rata“ (za  njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih on nije pisao nego tim stručnjaka) itd.   

  

053.jpg
1874-1965
vreme.png

90

26.januar 1965.
indija.gif

Hindu je postao zvanični jezik Indije.  Ova odluka indijske vlade izazvala je nemire na jugu zemlje gde se on manje koristi. Zbog toga je februara iste godine odlučeno da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski jezik.

Februar 1965

15.februar 1965.

Umro američki džez-muzičar, pevač i kompozitor filmske muzike Net King Kol (Natanijel Kols). (Rođen: Montgomeri/Alabama/Sjedinjene Američke Države 17.mart 1919. - Umro: Santa Monika/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 15.februar 1965.) Imao je tri brata i sva braća su našli karijeru u muzici. Kada je Net King Kol imao četiri godine, sa porodicom se preselio u Čikago u Ilinoisu, gde je njegov otac, Edvard Kols, postao Baptistički sveštenik. Kola je njegova majka, Perlina Kols, crkveni orguljaš, naučila da svira orgulje. Njegov prvi nastup je bio sa samo četiri godine. Počeo je sa formalnim muzičkim obrazovanjem sa 12 godina, gde je učio džez, gospel i klasičnu muziku na klaviru "od Johana Sebastijana Baha, do Sergeja Rahmanjinova. Od Novembra 1956. Kol vodi svoju televizijsku emisiju na NBC-u. To je bio prvi takve vrste koji je vodio jedan Afroamerikanac. Snimio je preko 100 pesama, koje su postale hitovi na pop listama. Kol je takođe glumio u filmovima i na televiziji, a glumio je i u Brodvejskom teatruGodine 1959. dobio je Gremi za pesmu "Ponoćni letač" (Midnight Flyer). Kao i mnogi pevači balada, poput Dina MartinaFrenka Sinatre i drugih, uvideo je da su liste najboljih pesama preuzeli izvođači za mlađu publiku, mada je i on imao jedan uspešan rok hit "Pošalji za Mene". Otprilike u vreme početka njegove pevačke karijere, Kol je postao Slobodni zidar januara 1944. u Kaliforniji. Sem toga bio je i veliki fan bejzbola. Bio je otac kantautorke Natali Kol (1950 - 2015).

  

054.jpg
1919-1965
vreme.png

45

18.februar 1965.
komonvelt nacija.gif
gambija.gif

Proglašena nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta.

21.februar 1965.

Ubijen Malkolm Iks (Malcolm X) vođa američkih crnaca, u trenutku dok je u Njujorku govorio na skupu svoje Afro-američke organizacije jedinstva. (Rođen: Omaha/Nebraska/Sjedinjene Američke Države 19.maj 1925. - Umro: Menhetn, Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 21.februar 1965.) Bio je vatreni propovednik "rasnog ponosa",  crnačkog nacionalizma i borac za građanska prava. Malkolmova majka, nakon što joj je muž poginuo, nije mogla puno da učini za sina, o njemu su se brinuli stariji brat i sestra. Malkolm je započeo život sitnog kriminalca. Kada je imao 12 godina postao je štićenik Doma za nezbrinutu decu države Mičigen. Kada je napunio 17 godina pušten je iz doma. Potom se zaposlio u putničkom vozu kao perač posuđa. Kada je stekao dovoljno novca preselio se u Njujork kod rođaka. Uskoro je postao nasilnik, svodnik i diler drogom - a kasnije i zavisnik. Postao je jedan od najopasnijih nasilnika na ulicama harlemskog podzemlja. Godine 1946. uhapšen je i osuđen na deset godina zatvora zbog provale. Krađom se bavio kako bi mogao da nabavi novac za drogu. Godine 1952. pušten je iz zatvora i nešto kasnije pridružio se pokretu Nacija Islama. Nedugo nakon što je postao član Nacije Islama promijenio je svoje prezime u Iks. To je učinio u znak poštovanja prema svojim nepoznatim afričkim precima koji su dovedeni u Sjedinjene Američke Države kao robovska radna snaga. Posle toga je otputovao na hodočašće u muslimanski sveti grad Meku. Nakon povratka u Sjedinjene Države odbacio je ideju da su svi beli ljudi đavoli, a što je ranije tvrdio. Potom je osnovao sopstvenu organizaciju nazvanu Organizacija afroameričkog jedinstva, nakon čega je promenio svoje ime u El-Hadž Malik El-Šabaz. Malkolm je smrtno ranjen dok je držao govor u Njujorku u kojem je kritikovao Elajdžu Muhamada. Malkolma su ubila tri muškarca za koje se ispostavilo da su članovi Nacije Islama. Sva trojica su osuđena i zatvorena.

055.jpg
1925-1965
vreme.png

39

23.februar 1965.
velika britanija.gif
flag-england-silk-600w-1120079834.webp

Umro engleski filmski glumac Sten Lorel (Stanlio), mršavi iz tandema s američkim glumcem Oliverom Hardijem - "punijim". (Rođen: Ulverston/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 16.jun 1890. - Umro: Santa Monika/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 23.februar 1965.) Njegova porodica bila je posvećena svetu zabave. Otac mu je bio svestrani umetnik: glumac, autor, reditelj, voditelj nekih engleskih pozorišta a majka dramska glumica, vrlo cenjena od strane publike i kritičara. Sten Lorel, je najpoznatiji po ulozi Stanlia komičarskog dvojca Stanlio i Olio (Lorel & Hardi), osnovan zajedno s Oliverom Hardijem. Njegove dosetke bile su vrlo često jednostavne rečenice, ali su bile izražene šarenim i bizarnim kombinacijama. Lorel je svoju karijeru počeo u Engleskoj1910. godine otišao je u SAD gde je postigao velik uspeh. Svoj prvi film je snimio 1917. i zvao se Nuts in May. Ostao je u filmskoj industriji i radio mali i nevažan posao za studije Hal Roach, Anderson i Universal. Lorel je umro  od srčanog udara u  stanu u kojem je živio sa suprugom od novembra 1958. godine.

056.jpg
1890-1965
vreme.png

74

Mart 1965

04.mart 1965.
sirija.gif

Sirija nacionalizovala devet naftnih kompanija, uključujući dva američka naftna koncerna.

06.mart 1965.
images (1).png

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Ministarstvo odbrane SAD saopštilo da će u Južni Vijetnam prebaciti 3.500 marinaca, čime je počelo otvoreno američko vojno angažovanje u toj zemlji. Dva dana kasnije 8.marta marinci su stigli u Vijetnam čime je otpočelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u vijetnamsku ratnu avanturu, okončanu potpunim porazom 1975. i pogibijom više od 58.000 Amerikanaca u toj zemlji jugoistočne Azije.

13.mart 1965.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Vesna Trivalić.  (Rođena: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija) Fakultet dramskih umetnosti je upisala 1984. godine, u klasi profesora dr Vladimira Jevtovića, sa Draganom BjelogrlićemMiloradom Mandićem MandomSrđanom TodorovićemDraganom Petrovićem Peletom i Bodom Ninkovićem. Tu generaciju, u koju se ubraja još nekoliko poznatih glumaca, nazivali su dvanaest veličanstvenih, budući da su godinama svi postali ostvareni i proslavljeni glumci. Diplomirala je 2003. godine, na nagovor profesora Vladimira JevtovićaGlumačku karijeru je započela 1986. godine, da bi se pet godina kasnije proslavila ulogom Ljilje u seriji Bolji život. Ostvarila je zapažene uloge u filmovima Mi nismo anđeliRaneLajanje na zvezdeŽivot je čudo i Stado, zatim u drami Oktoberfest, za koju je nagrađena Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli, kao i u serijama Metla bez drškePolicajac sa Petlovog brda i Vratiće se rode. Njena najveća glumačka dostignuća su uloga Bisenije „Bise” Gavrilović u seriji Porodično blago i Katarine „Cakane” Anđelić u Otvorenim vratima. Kontinuirana popularnost, uprkos decenijskoj pauzi, donela joj je 2018. godine uloge u serijama Senke nad Balkanom i Žigosani u reketuVesna je 2018. godine prvi put stala na pozorišne daske posle pauze od skoro sedamnaest godina. U pitanju je bila predstava Vrat od stakla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kojoj je, čim je kročila na scenu, pozdravljena aplauzom i ovacijama. Igrala je pored Seke Sablić, uz koju se često smatra najdarovitijom srpskom komičarkom.

057.jpg
18.mart 1965.
sssr.png

Sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao iz vasionskog broda "Vashod 2" i postao prvi čovek koji je "šetao" kosmosom.

egipat.gif

Umro egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. (Rođen: Kairo/Egipatski sultanat/Egipat 11.februar 1920. - Umro: Rim/Italija 18.mart 1965.) Školovao se na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Engleskoj. Krunisan je u 16. godini života, 29. jula 1937. Tom prilikom je održao javni govor na radiju, što je bilo prvi put da se neki vladar Egipta obrati naciji direktno na takav način. Živeo je luksuzno i raskošno, imao je veliko bogatstvo. U prvim godinama vlasti, bio je omiljen, pogotovo u plemićkim krugovima. Tokom Drugog svetskog rata, Egipat je zvanično bio neutralan, iako se u njemu nalazila britanska vojska, tačnije njena severnoafrička komponenta, Osma Armija. Faruk I je lično pokazivao izvesne simpatije prema nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji i nije se odrekao svojih italijanskih savetnika, uprkos britanskim zahtevima. Faruk I trpeo je kritike naroda zbog korumpirane i neefikasne vlasti, zbog nastavka de fakto Britanske okupacije, zbog poraza egipatske vojske u ratu s Izraelom i ostalih razloga. SAD je preko CIA-e pomogao svrgavanje Faruka I. Godine 1952, svrgnula ga je grupa mladih vojnika pod nazivom Pokret slobodnih oficiria, na čelu sa Muhamadom Nagibim. Deo oficira hteo je da kralja Faruka likvidiraju, ali je pukovnik Gamal Naser uspeo da mu sačuva život. Faruk je posle toga živeo u egzilu u Maroku, a zatim u Rimu. Bio je ljubitelj hrane pa se udebljao do oko 135 kg. Umro je u restoranu u Rimu, nakon obilnog obroka. Bio je oženjen dva puta i  imao je četvoro dece.

058.jpg
1920-1965
vreme.png

45

28.mart 1965.
srbija.gif

Rođen srpski muzičar, filmski i TV glumac Srđan Todorović. (Rođen: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija) Srđan Todorović, poznat i kao Žika, je ime koje se sa poštovanjem izgovara u krugovima srpske kinematografije. Todorović je sin legendarnog glumca Bore Todorovića i nekadašnje balerine Snežane Matić. Kao bubnjar, svirao je u beogradskim grupama Eks Radnička Kontrola, Centar, Bezobrazno zelenoDisciplina kičme (19821986), Ekatarina Velika (19871990) i Kazna za uši. Kasnije se posvećuje isključivo glumi. Često se svrstava među najpoznatije srpske glumce, a njegov talenat, kako za dramu tako i za komediju, je nepobitan.  Umetnost je bila jezik njegove porodice, a talent za glumu i muziku, tečno je govorio od najranijih dana. Njegova polusestra Dana, takođe glumica, i tetka Mira Stupica, čuvena srpska glumica, samo su potvrđivali da je umetnost u njegovim venama. Kao trogodišnjak, Žika Todorović je prvi put zakoračio u svet filma, pojavivši se u jugoslovenskom filmu “Ima ljubavi, nema ljubavi” 1968. godine. Nakon skoro dve decenije, vratio se glumi u filmu “Bal na vodi”, pokazujući da je njegova sudbina neodvojivo vezana za filmsko platno. Srđan Todorović, poznat po svojim nezaboravnim ulogama, ovenčan je prestižnom nagradom Car Konstantin na 40. Filmskim susretima u Nišu 2005. godine. Ovo priznanje dobio je za maestralno tumačenje likova u filmovima “Sivi kamion crvene boje” i “Flert”. Njegova sposobnost da oživi različite karaktere na velikom platnu donela mu je ovu visoku čast i još jednom potvrdila njegov izuzetan doprinos srpskoj kinematografiji.

059.jpg

April 1965

06.aprl 1965.

Lansiran prvi svetski komercijalni komunikacioni satelit sa kosmodroma Kejp Kenedi. Lansiran je satelit Intelsat I (Early Bird) putem kojeg je počelo od 2. maja prenošenje  TV programa, telefonskih i telegrafskih veza između Severne Amerike i Evrope.

07.aprl 1965.
Naval_Ensign_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svg.png
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) arhitekta Dragiša Brašovan, jedan od pionira srpske moderne arhitekture. (Rođen: Vršac/Austro-Ugarska/Srbija 25.maj 1887. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 07.april 1965.) Osnovno i srednje obrazovanje Brašovan stiče u rodnom mestu, a zatim, 1906. godine upisuje Arhitektonski fakultet Tehničkog univerziteta u Budimpešti. Diplomski rad (koji se sastojao od diplomskog projekta i završnog ispita) položio je 30. septembra 1912. godine sa ocenom „odličan“. Po završetku studija Brašovan počinje da radi u poznatom arhitektonskom ateljeu “Teri i Poganj” u mađarskoj prestonici. Nakon rata vraća se u otadžbinu. Nekoliko godina je bio zaposlen na mestu gradskog arhitekte u Velikom Bečkereku (Zrenjanin). Otuda je Brašovanovo delo bilo poprilično zastupljeno u ovom gradu (Sokolski dom, vila na Begeju, adaptacija Pozorišta), kao i u okolini (Crkva u Orlovatu). Početkom dvadesetih godina prošlog veka, Brašovan će svoju afirmaciju potpuno vezati za Beograd. Ono po čemu je Brašovan najviše vrednovan u istoriji srpske arhitekture vezuje se za potonji period, kada svoje sjajno akademsko obrazovanje ostavlja po strani i prihvata osnovne postulate nadolazeće, moderne arhitekture. U srpskoj prestonici iza Brašovana su ostale: kuća Đorđa Genčića, danas zgrada Muzeja Nikole Tesle, zgrada Državne štamparije, današnji BIGZ, zgrada Komande Vazduhoplovstva u Zemunu, hotel „Metropol“, kafana „Ruski car“, zgrada Industrijske komore u Makedonskoj 25. Zgrada Banovine u Novom Sadu je još jedno njegovo remek delo. Pored toga projektovao je niz stambenih zgrada i porodičnih kuća. Godine 1953. radio je i na revitalizaciji Petrovaradinske tvrđave.

060.jpg
1887-1965
vreme.png

77

08.aprl 1965.

Potpisan ugovor o stvaranju Evropske zajednice  po kojem će biti izvršeno spajanje prethodno formiranih, triju zajednica, Evropske zajednice za ugalj i čelik, Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. Ugovor je potpisan od strane šest država članica zajednica: Francuske, Zapadne Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga. Stupanjem ugovora na snagu 1. januara 1967. godine integrisani su organi tri Evropske zajednice.

29.aprl 1965.
images (1).png
australia-flag-animation.gif

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Vlada Australije odlučila da pošalje trupe u Vijetnam radi pomoći snagama južnovijetnamskog režima i američkoj vojsci u borbi protiv armije Severnog Vijetnama i Vijetkonga, oslobodilačkog pokreta Južnog Vijetnama.

Maj 1965

02.maj 1965.
srbija.gif

Održani 1. Susreti profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić" u Zaječaru.

13.maj 1965.
izrael.gif
nemačka.gif

Izrael i Zapadna Nemačka odlučili da uspostave diplomatske odnose, posle čega je više arapskih država prekinulo odnose s Bonom.

17.maj 1965.
velika britanija.gif

Između SAD i Velike Britanije obavljen prvi transatlantski TV prenos programa u boji. Američki komercijalni telekomunikacioni satelit "Erli bird" prenosio je emisiju američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru Englesku".

Jun 1965

02.jun 1965.
japan.gif

U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuoke poginulo 200 rudara.

03.jun 1965.

Američki astronaut Edvard  Vajt postao prvi  Amerikanac koji je „šetao“ kosmosom pošto je izašao iz svemirskog broda „Džemini“  koji je kružio oko Zemlje. Tri i po meseca ranije isto je učinio ruski kosmonaut Aleksej Leonov.

05.jun 1965.

vijetnamski rat

Američki Stejt department prvi put javno priznao da kopnene snage SAD učestvuju u borbama u Južnom Vijetnamu. Tri dana kasnije 08.juna vojska SAD dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne akcije.

18.jun 1965.
images (1).png

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Vazduhoplovni vicemaršal Ngujen Kao Ki, američki štićenik, preuzeo vlast kao premijer Južnog Vijetnama i pozvao na odlučniji rat protiv oslobodilačkog pokreta Vijetkong.

19.jun 1965.
alžir.gif

Vojnim udarom bez prolivanja krvi, alžirskog predsednika Ahmeda Ben Belu zbacio ministar odbrane general Hauri Bumedijen, koji se sledećeg meseca proglasio predsednikom Alžira.

22.jun 1965.
japan.gif
južna koreja.gif

Japan i Južna Koreja potpisali u Tokiju sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa.

Jul 1965

14.jul 1965.

Američki satelit "Mariner 4", lansiran 1964, napravio prve fotografije Marsa.

Naval_Ensign_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svg.png
srbija.gif

Umro srpski pravnik i diplomata Pavle Beljanski, kolekcionar koji je sakupio najcelovitiju zbirku umetničkih dela srpskog i jugoslovenskog slikarstva prve polovine XX veka. (Rođen: Veliko Gradište/Kraljevina Srbija/Srbija 19.jun 1892. - Umro: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 14.jul 1965.). Posle završene Prve beogradske gimnazije 1910. godine upisao je Pravni fakultet u Beogradu. Apsolvirao je prava 1914. i po objavljivanju rata stupa u Đački bataljon. Tokom 1915. sa vojskom odstupa preko Albanije. Posle oslobađanja od vojne obaveze 1916. godine nastavlja studije prava na Sorboni u Parizu gde je 1917. diplomirao kao pravnik diplomatsko-konzularne struke. Kao diplomata Kraljevine Jugoslavije boravio je u Stokholmu, Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu i Rimu. Isprva zainteresovan za evropsku, najviše renesansnu umetnost, uviđa da su mu vrhunska dela nedostupna, pa je sakupljačku strast usmerio ka savremenoj umetnosti. Postupno, njegova zbirka slika, skulptura, tapiserija i crteža prerasta u jedninstvenu kolekciju vrhunskih umetničkih dela. Tragična pogibija sedmoro članova njegove porodice prilikom bombardovanja 1944. dovela je Beljanskog do odluke da dragocenu kolekciju zavešta srpskom narodu, time je postao jedan od njegovih najvećih darodavaca. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog nalazi se u Novom sadu i otvorena je za javnost od oktobra 1961. Nosilac je velikog broja domaćih i stranih odlikovanja od kojih su najznačajnija Orden Legije časti (1927), Orden Belog orla (1928), Orden Svetog Save (1939), Orden Jugoslovenske zastave (1954), belgijski Orden Leopolda IV stepena i Orden Italijanske krune II stepena.

061.jpg
1892-1965
vreme.png

73

17.jul 1965.

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Američki bombarderi „B 52“, poznati kao „leteće tvrđave“, prvi put bombardovali ciljeve u Vijetnamu, poletevši iz američke pacifičke baze na ostrvu Guam.

19.jul 1965.
južna koreja.gif

Umro korejski državnik Singman Ri, prvi predsednik Južne Koreje, koji je posle podele korejskog poluostrva, kao vođa Liberalne partije 1949. postao šef države. (Rođen: Hanghvaj/Čoson/Sevrna Koreja 26.mart 1875. - Umro: Honolulu/Havaji/Sjedinjene Američke Države 19.jul 1965.) Rođen je provinciji Hvanghaj, u aristokratskoj porodici. U mladosti je bio zatvaran radi otpora japanskoj hegemoniji, prvi put u 22. godini. Proveo je sedam godina u zatvoru. Kad se 1910. godine vratio kući u Koreju, Japan ju je već bio anektirao. Bunio se protiv japanske monarhije. Morao je da pobegne u Kinu, gde su on i ostali borci za nezavisnu Koreju osnovali Prelaznu vladu, a Singman je imenovan za predsednika, no kasnije je bio smenjen zbog zloupotrebe vlasti koja mu je bila poverena. Nakon smrti poslednjeg cara Koreje, Singman se vratio kući, pre ostalih boraca za nezavisnost, jer su ga Saveznici najbolje poznavali. Kada je 1945. godine završio Drugi svetski rat, Japanu je oduzeta vlast na Korejom. Koreja je podeljena na dva dela, Severnu, u kojoj su vladali komunisti i bila je ustrojena po sovjetskom modelu, dok je Južna Koreja bila kapitalistička zemlja. Singman je stupio na položaj predsednika 1948. godine. Pre nego je 1950. izbio Korejski rat, preuzeo je diktatorske ovlasti. Mučio je i zatvarao komuniste i ostale levičare. Postao je veoma nepopularan u očima međunarodne zajednice. Tokom njegovih 12 godina vladavine (1948 – 1960) počinjeni su mnogi zločini, a naročito je zverski bio masakr na ostrvu Jeju, gde je vojska pobila preko 60 000 pobunjenika i civila. Iako su se masakri događali i u režimima posle njega, nisu bili toliko okrutni i rašireni. Pred istek drugog predsedničkog mandata, izmenio je ustav tako da se na njega ne odnosi ograničenje od osam godina na vlasti. Pobedio je u nameštenim izborima 1952. godine i osvojio treći mandat. Protivnici su mu ubijani i mučeni. Nakon što je osvojio i četvrti mandat, nezadovoljstvo opozicije i studentski protesti prerasli su u opštu pobunu protiv omrznutog Rija, 26. aprila 1960. godine. Takođe je bio prozvan da je proneverio (ukrao) 20 miliona Vladinih dolara. Dva dana nakon početka demonstracija, pobegao je sa ženom i sinom na Havaje, gde je i umro u 90. godini od moždanog udara. Nedelju dana posle smrti, telo mu je transportovano u Južnu Koreju i sahranjeno na Nacionalnom groblju u Seulu.

062.jpg
1875-1965
vreme.png

90

26.jul 1965.
maldivi.gif
velika britanija.gif

Maldivska ostrva u Indijskom okeanu stekla nezavisnost od Velike Britanije čiji su protektorat bila od 1887.

Avgust 1965

09.avgust 1965.
singapur.gif
malezija.gif
velika britanija.gif

Singapur, ranije britanska kolonija postao nezavisna država posle otcepljenja od Malezije, čija je federalna jedinica postao posle sticanja nezavisnosti od Britanije.

25.avgust 1965.
švajcarska.gif

Snežna lavina koja se sručila sa glečera u švajcarskim Alpima zatrpala 108 ljudi.

27.avgust 1965.
francuska.gif
švajcarska.gif

Umro francuski arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre, poznat kao Le Korbizje, jedan od najvećih arhitekata XX veka. (Rođen: Šo de Fon/Švajcarska 06.oktobar 1887. - Umro: Rokbrun Kep Marten/Francuska 27.avgust 1965.) Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima, a mati muzičarka. Njegov stariji brat Albert je bio amaterski violinista. Počeo je rano da slika i uči graverski zanat. Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu, ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Postao je francuski državljanin 1930. godine. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikarvajar i pisac a poznat je i kao saosnivač purizma. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere dizajnirao je zgrade u Evropi, Japanu, Indiji, i Severnoj i Južnoj Americi. Novim materijalima (armirani beton, staklo, gvožđe) i građevinskim metodama radikalno je prekinuo tradicionalni način gradnje, a njegova teorija funkcionalizma, oživotvorena je nizom objekata poput stambenih blokova u Marselju i Nantu, zgrade skupštine u Čandigaru, švajcarskog paviljona u Parizu, ministarstva prosvete u Rio de Žaneiru. Dela: "Ka jednoj arhitekturi", "Preciziranja". Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja je upisano u Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu. "Modulor". Portret Le Korbizjea nalazi se na novčanici od 10 švajcarskih franaka iz 1996.

063.jpg
1887-1965
vreme.png

77

Septembar 1965

04.septembar 1965.
nemačka.gif
francuska.gif

Umro nemačko-francuski lekar, muzičar, književnik, teolog i hrišćanski misionar Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. (Rođen: Kajzersberg/Nemačko carstvo/Francuska 14.januar 1875. - Umro: Lambarene/Gabon 04.septembar 1965.) Studirao je teologijufilozofiju u StrazburuParizu i Berlinu. Bio je protestantski vikar i docent na protestantskom teološkom fakultetu u Strazburu. Istovremeno je započeo koncertnu i muzikološku delatnost revolucionarnom monografijom o Johanu Sebastianu Bahu i raspravom o gradnji orgulja. Studirao je i medicinu, a kao lekar misionar posvetio se humanitarnom radu u Francuskoj Ekvatorijalnoj Africi. Od 1913. do 1917. godine izradio je u Lambareneu tropsku bolnicu sa stacionarom za leprozne bolesnike. U prisnoj saradnji s lokalnim stanovništvom lečio je i suzbijao tropske bolesti, prosvećivao, pomagao, pobijao rasne predrasude i kolonijalizam. Upozorio je na etičku vrednost lekarskog rada i dao uzoran primer. Kao muzički pisac doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike i inicirao, u gradnji orgulja, tzv. Alzašku reformu — pokret za obnovom tradicionalnih tipova orgulja.  Neka od dela: „Kultura i etika“, „Između vode i prašume“, „Autobiografija“, „Afričke priče“ itd.

064.jpg
1875-1965
vreme.png

90

30.septembar 1965.
monako.gif

Otmicom i ubistvom šest generala u Indoneziji otpočeo neuspešni državni udar, okončan masakrom članova i pristalica Komunističke partije Indonezije, koji su počinile snage predvođene štićenikom SAD generalom Suhartom.

Oktobar 1965

01.oktobar 1965.
monako.gif

Indonežanska armija pod vođstvom generala Suharta, štićenika SAD, koji je ubrzo prigrabio svu vlast, skršila pokušaj državnog udara, posle čega je usledio nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom za pokušaj udara.

04.oktobar 1965.
srbija.gif

Rođen  srpski pozorišni, filmski i TV glumac Dragan Jovanović. (Rođen: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija) U Beogradu je završio osnovnu i srednju školu. Iz prvog pokušaja je upisao Fakultet dramskih umetnosti, a diplomirao je 1990. godine u klasi profesora Milenka Maričića. Njegova diplomska predstava je bila „Hajde da se igramo“. Jovanović je 1990. godine postao stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Važi za jednog od najboljih srpskih komičara. U braku je sa glumicom Brankom Puljić, sa kojom ima ćerku, takođe glumicu Anđelu Jovanović. Sa nekolicinom svojih kolega osniva pozorišnu grupu “The Kuguars”, i pod tim nazivom kao kolektivnu režiju potpisuju predstave “Hajde da se igramo”, “Smešna strana istorije”, “Smešna strana muzike”. Godine 2008. napravio je numeru „Ružo rumena“ koju je izveo u seriji „Moj rođak sa sela“. Ceo život se bavi sportom. Kao dečak trenirao je fudbal, a poslednjih godina igra tenis. Dobitnik je nagrade “Zlatno zvono” koju dodeljuju deca Novog Sada, i nagrade “Zlatna povelja” za ulogu Barnia u predstavi “Čikaške perverzije”. Neke od uloga u filmovima: „Početni udarac”, „Lajanje na zvezde”, „Dva sata kvalitetnog TV programa”, „Bure baruta”, „Kaži zašto me ostavi”, „Stršljen”, „Bumerang”, „Profesionalac”, "Šešir profesora Koste Vujića" i serijama: „Zaboravljeni”, „Srećni ljudi”, „Korak do sna”, „Lisice”, „Otkrivalica”, „Laku noć deco”, „Metla bez drške”, „Stižu dolari“ i „Moj rođak sa sela”, „ Bela Lađa ".

065.jpg
20.oktobar 1965.
srbija.gif

Postavljen kamen-temeljac za izgradnju Narodne biblioteke Srbije, po projektu arhitekte Ive Kurtovića.

srbija.gif

Osnovan Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Novembar 1965

10.novembar 1965.
srbija.gif

Počeo sa radom Treći program Radio Beograda. Treći program Radio Beograda nastao je po ugledu na slične programe koji su osnovani u evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata. Njegov utemeljivač i prvi glavni i odgovorni urednik bio je Aleksandar Acković. Osnivanjem ovog specifičnog programa izašlo se u susret rastućoj potrebi za kulturom, umetnošću i teorijom, koje se posredstvom radio talasa ne popularišu, već se predstavljaju u svom izvornom obliku. Program je u početku emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. godine svake večeri. Za još jedan sat emitovanje programa produženo je 10. novembra 1969, a od 1. aprila 2002. to iznosi punih devet sati neprekidnog programa, od 20 do 5 sati. Treći program se sastoji iz dve celine: muzičkog i govornog dela. U prvom se emituje isključivo umetnička muzika svih perioda i stilova, sa posebnim akcentom na srpsku muzičku baštinu. U govornom delu velika pažnja se poklanja dijaloškim formama: tribinama, konfrotacijama i sučeljavanjima vezanim za aktuelane društvene probleme. Treći program se od drugih radio programa razlikuje i po tome što je to jedini radio koji se čita. Počev od jula 1969. redakcija izdaje tromesečni časopis "Treći program", u kome se objavljuje izbor emitovanih tekstova.

11.novembar 1965.
velika britanija.gif
zimbabve.gif
Flag_of_Rhodesia_(1968–1979).svg.png

Vođa rasističkog režima Rodezije Jan Smit jednostrano  proglasio nezavisnost te britanske kolonije - Velika Britanija je režim bele manjine proglasila ilegalnim.

16.novembar 1965.
sssr.png

Sovjetski Savez lansirao "Veneru III", prvi svemirski brod koji je, stigavši na Veneru u martu 1966. dospeo na drugu planetu.

irska.gif

Umro irski državnik Vilijam Tomas Kosgrejv, prvi predsednik Irske od 1922. do 1932. (Rođen: Dablin/Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske/Irska 05.jun 1880. - Umro: Dablin/Irska 16.novembar 1965.) U ranoj mladosti, Kosgrejva je privukla irska nacionalistička partija Šin Fejn. Postao je član Dablinske korporacije 1909. i kasnije je ponovo izabran da zastupa interese Šin Fejna. Pridružio se Irskim dobrovoljcima 1913. godine, a kada se grupa podelila 1914. po izbijanju Prvog svetskog rata, Kosgrejv je stao na stranu radikalne manjine Šin Fejn protiv ustavnih nacionalista predvođenih Džonom Redmondom, koji su podržavali britanske ratne napore. Učestvovao u Uskršnjem ustanku (1916) i potom su ga Britanci internirali na kratko vreme. Godine 1917. izabran je u parlament grada Kilkenija. U velikoj izbornoj pobedi Šin Fejna 1918. postao je član prve Dail Eireann (Irske skupštine). Postavljen je za ministra za lokalnu upravu u prvom republičkom ministarstvu, a tokom Anglo-irskog rata (1919–21) njegov zadatak je bio da organizuje odbijanje lokalnih organa da sarađuju sa Britancima u Dablinu. Kosgrejv je bio pristalica sporazuma iz 1921. sa Velikom Britanijom, a postao je ministar lokalne uprave u privremenoj vladi Irske 1922. Kosgrejvovo najveće dostignuće bilo je uspostavljanje stabilne demokratske vlade u Irskoj posle građanskog rata 1922-23.

066.jpg
1880-1965
vreme.png

85

25.novembar 1965.
demokratska republika kongo.gif

U današnjoj Demokratskoj Republici Kongo (bivši Belgijski Kongo) vojnim udarom general Žozef Mobutu svrgao predsednika Žozefa Kasavubua, da bi trećom po veličini zemljom u Africi vladao naredne tri decenije kao jedan od najozloglašenijih diktatora i kleptokrata.

26.novembar 1965.
francuska.gif

Francuska lansirala svoj prvi veštački satelit.

30.novembar 1965.

Rođen američki filmski glumac komičar i reditelj Bendžamin Ben Stiler. (Rođen: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države) Sin je komičara i glumaca Džerija Stilera i En Mir. Stiler je bio član grupe komičnih glumaca kolokvijalno poznatih kao Frat Pack. Njegovi filmovi su zaradili više od 2,6 milijardi dolara u Kanadi i Sjedinjenim Državama, sa prosekom od 79 miliona dolara po filmu. Tokom svoje karijere, dobio je razne nagrade i priznanja, uključujući nagradu Emi, nagradu Udruženja američkih režisera, nagradu Britannia i nagradu Teen Choice Avard. Pre početka glumačke karijere, Stiler je napisao nekoliko pseudokumentarnih filmova i ponuđena mu je serija varijantnih skečeva pod nazivom The Ben Stiller Shov, koju je producirao i vodio 13 epizoda. Serija se prikazivala na MTV-u od 1990. do 1992. godine, što mu je donelo Primetime Emi nagradu za izvanredan tekst i raznovrsni program. Pošto je ranije glumio na televiziji, počeo je glumiti u filmovima od 1996. godine. Od sredine 2010-ih, Stiller je prvenstveno radio kao televizijski voditelj. Godine 2022. radio je kao reditelj i izvršni producent u Apple TV+ seriji Severance i zaradio je dve nominacije za Primetime Emi nagradu za najbolju dramsku seriju i najbolju režiju u dramskoj seriji. U maju 2000. Stiler se oženio glumicom Kristin Tejlor. Posle 17 godina braka, Tejlor i Stiler su se razdvojili 2017. godine a potom se pomirili nakon što su živeli zajedno tokom pandemije COVID-19. Par živi u okrugu Vestčester, Njujork i Menhetn i ima dvoje dece.

067.jpg

Decembar 1965

22.decembar 1965.
srbija.gif

U Beogradu počeo da radi sistem daljinskog centralnog grejanja. Grad Beograd je novembra 1959. definisao osnivanje preduzeća za proizvodnju toplotne i električne energije - "Toplana". Izgradnja objekta na Novom Beogradu počela je u decembru 1961. a termoelektrana "Novi Beograd", puštena je u rad 1965. i iz nje je deo Beograda, pored toplotne, snabdevan i električnom energijom.

1966

Januar 1966

01.januar 1966.
centralno afrička republika.gif

U Centralnoafričkoj Republici izvršen vojni udar kojim je predsednika Davida Daku oborio njegov blizak rođak, pukovnik Žan Bedel Bokasa. Bokasa je 1976. proglasio svoju zemlju monarhijom i uzeo titulu cara Centralnoafričkog carstva. Sa vlasti je svrgnut 1979.Upamćen je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipnom ponašanju i navodnom kanibalizmu.

17.januar 1966.
španija.gif

Iznad Španije su se sudarili američki bombarder tipa „B-52“ i teretni avion za snabdevanje gorivom, pri čemu je poginulo osam ljudi. Bombarder je bio prinuđen da u Atlantski okean baci hidrogensku bombu, koja nije eksplodirala.

19.januar 1966.
indija.gif

Indira Gandi izabrana prvi put za šefa vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahudara Šastrija.

29-29.januar 1966.

Potpisan «Luksemburški kompromis» kojim je rešena kriza EEZ. Ovim Sporazumom praktično je ukinut prelazak na odlučivanje većinom glasova u Ministarskom savetu Evropske ekonomske zajednice koje je bilo predvidjeno prethodno potpisanim ugovorom.

Februar 1966

01.februar 1966.

Umro američki filmski glumac i reditelj Džozef Frensis poznatiji kao Baster Kiton. (Rođen: Pikvej/Kanzas/Sjedinjene Američke Države 04.oktobar 1895. - Umro: Vudland Hils/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 01.februar 1966.) Bio je jedan od najznačajnijih komičara u istoriji filma a čovek koji se nikada ne smeje. Gegove je gradio na prividnoj ravnodušnosti. Najčešće je glumio usamljenike, predodređene sudbinom da su u sukobu sa svima. Činio je to virtuozno, kamenog lica, dovodeći do savršenstva jedinstvo gesta, mimike i situacije. Pojavom zvučnog filma publika mu je okrenula leđa, ali je ponovo postao popularan kada su njegovi nemi filmovi ozvučeni. Prvi film Mesarski šegrt snimio je 1917. godine sa Fetijem Arbaklom. Osnovao je sopstvenu producentsku kompaniju za koju je od 1920. do 1923. godine snimio devetnaest kratkometražnih filmova vrhunskog vizuelnog kvaliteta. Ovi filmovi zbog svoje složene strukture i glatke montaže spadaju među najbolje filmove tog perioda. Od svih komičara nemog filma, samo su Lorel i Hardi uspešno prešli na snimanje zvučnih filmova. Kitonovi filmovi su bili omiljeni među evropskim avangardnim umetnicima kao što su Jonesko, Lorka, Bunjuel, Dali i Beket. Tvrdi se da je Beket napisao Čekajući Godoa imajući Kitona u vidu. Kitonovi filmovi nisu postigli veliki uspeh kod američkih kritičara i publike. Kiton se i danas smatra jednom od najvećih zvezda nemih komedija. Njegove komedije se gledaju zbog prefinjenog nemog lakrdijaštva. Neki od filmova u kojima je ostvario uloge: „General“, „Naše gostoprimstvo“, „Navigator“, „Šerlok mlađi“, „Svetla pozornice“ itd. Kiton je velike količine novca davao na terapije odvikavanje od alkohola. Baster Kiton je preminuo od raka pluća u 70-oj godini života.

  

068.jpg
1895-1966
vreme.png

70

03.februar 1966.
sssr.png

Na Mesec se spustila prva letelica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade “Luna IX“.

04.februar 1966.
japan.gif

Poginula 133 putnika i člana posade prilikom pada japanskog putničkog aviona tipa “Boing 727“ u Tokijski zaliv.

20.februar 1966.

Umro američki admiral Čester Vilijam Nimic, istaknuti komandant Pacifičke flote SAD u Drugom svetskom ratu. (Rođen: Frederiksburg/Teksas/Sjedinjene Američke Države 24.februar 1885. - Umro: San Francisko/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 20.februar 1966.) Nimic, nemački Teksašanin, rođen je kao sin Ane Džozefin (Henke) i Čestera Bernharda Nimica u Frederiksburgu gde se nalazio hotel njegovog dede i u kojem je danas Nacionalni muzej Pacifičkog rata. Njegov slabašni, reumatični otac umro je šest meseci nakon njegovog rođenja. Godine 1890. Ana se udala za Vilijama Nimica (1864–1943), brata Čestera B. Nimica. Na njega je značajno uticao njegov deda po ocu, rođen u Nemačkoj, Čarls Henri Nimic, bivši pomorac u nemačkoj trgovačkoj marini. Njegov deda je postao teksaški rendžer u Teksaškim konjičkim dobrovoljcima 1851. i kasnije služio kao kapetan kompanije Gillespie Rifles u vojsci Konfederacije tokom građanskog rata. Čester je od 1910. komandovao na nekoliko podmornica, a 1913. postao je komandant Atlantske podmorničke flote SAD. Krajem Prvog svetskog rata bio je načelnik štaba Atlantske flote. Između dva rata vršio je razne dužnosti kao komandant divizije krstarica i komandant divizije bojnih brodova. Posle katastrofe u Perl Harboru, decembra 1941, došao je na čelo Pacifičke flote SAD. Za komandanta Pacifičkog operativnog područja postavljen je aprila 1942. Iako brojno slabiji, naročito u nosačima aviona, uspeo je da izvojuje pobedu u bici kod Midveja i da preotme od Japanaca SolomonovaGilbertovaMaršalovaMarijanskaPalau i filipinska ostrvaIvo Džimu i Okinavu. Novembra 1945. nasledio je admirala Kinga na dužnosti komandanta ratne mornarice SAD. Iz aktivne službe povukao se 1947. u činu admirala flote. Krajem 1965. Nimic je doživeo moždani udar sa komplikovanom upalom pluća. Umro je četiri dana pre svog 81. rođendana.

069.jpg
1885-1966
vreme.png

80

24.februar 1966.
gana.gif

U Gani izvršen državni udar kojim je sa vlasti svrgnut autokratski predsednik Gvame Nkrumah. Gana je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta 6.marta 1957.godine. Nezavisnost ujedinjene teritorije britanske kolonije Zlatne Obale i Britanskog Togolenda koji je bio pod administrativnom upravom Londona proglasio je premijer Gvame Nkrumah. Političar sklon socijalizmu i borac za dekolonizaciju afričkog kontinenta je uspešno isposlovao održavanje plebiscita o budućem državnom uređenju Gane. Aprila 1960. građani Gane su odlučili da njihova država dobije republikansko državno uređenje. Istovremeno su održani i predsednički izbori na kojima je Nkrumah izabran za prvog predsednika Gane zahvaljujući 89% glasova izašlih birača. Nkrumah je svečano inaguarisan za predsednika 1.jula 1960.godine. Posebnu pažnju je posvetio borbi za dekolonizaciju afričkog kontinenta te je u skladu sa tim ciljem radio na širenju sloge i jedinstva afričkih naroda i država. Bio je jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih. Boreći se za prava naroda Afrike van svoje države, Nkrumah je zapostavio prava sopstvenih građana. Državno vođstvo na čelu sa njim je sprovodilo ekonomske programe u skladu sa takozvanim afričkim socijalizmom, koji su završavali potpunim kolapsom, opštim  osiromašenjem društva i na kraju  doveli do hroničnog nedostatka hrane. Zemljom su zavladali nemiri i štrajkovi nezadovoljnih radnika. Na Nkrumaha je izvršen jedan neuspeo atentat u nizu avgusta 1962.godine. Sebi je zbog toga dao za pravo da pojača pritisak na oponente i brojnost unutrašnjih snaga reda što je na kraju dovelo do zavođenja jednopartijskog političkog sistema 1964.godine, kada je sebe proglasio i doživotnim predsednikom države. Nekada veoma popularan i uvažen političar i državnik u zemlji i van nje, pogotovo u Africi, zbog svog autoritarizma je gubio podršku i poverenje građana Gane. Prilikom njegove posete Kini 24.februara 1966.godine, vlast u zemlji je preuzeta od strane vojske i policije. Izvršen je državni udar kojim je Nkrumah svrgnut sa vlasti.

Mart 1966

01.mart 1966.
sssr.png

Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

05.mart 1966.
velika britanija.gif
japan.gif

Poginulo svih 124 putnika i članova posade kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fudži.

rusija.gif

Umrla  ruska književnica i pesnikinja Ana Ahmatova koja se smatra jednom od najvećih pesnikinja XX veka. (Rođena: Odesa/Ruska Imperija/Ukrajina 23.jun 1889. - Umrla: Domodedovo/Sovjetski Savez/Rusija 05.mart 1966.) Počela je da piše pesme sa 11 godina. Prva zbirka joj je izašla 1912. Pesme je objavljivala pod pseudonimom Ahmatova (tatarsko prezime njene bake), jer se ocu nije dopadala ideja da ih objavljuje pod pravim prezimenom. Detinjstvo je provela u Carskom selu, a gimnaziju završila u Kijevu. Bila je prijateljica Osipa Mandeljštama, Borisa Pasternaka, posvetila je pesmu Majakovskom, pisala o Ljermontovu, drugovala sa Modiljanijem, koji je slikao njene portrete. Prva knjiga Veče, izašla je 1912, Brojanice 1914, a Belo jato 1917. Njena lirika odiše erotikom i mistikom. U svojim stihovima negovala je i tradiciju narodne poezije. Posle revolucije objavila je knjige Anno Domini i Bokvica. U nemilosti totalitarnog režima, sledeće tri decenije nije objavljivala. Iz Saveza sovjetskih književnika isključena je 1946. U Petrogradu je živela izolovano. Njen kasniji život obeležila je epoha staljinizma, kada joj je bilo zabranjeno da piše, a njen sin Lav je poslat na robiju. Posle Staljinove smrti, režim je dopustio objavljivanje cenzurisanih izdanja Anine poezije. Rehabilitovana je posle 20. kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Godine 1962, objavila je Poemu bez heroja, koju je pisala 22 godine, a potom Rekvijem, posvećen teškim vremenima stradanja i progona, čija je žrtva bio i njen sin.

070.jpg
1889-1966
vreme.png

76

12.mart 1966.
monako.gif

Skupština lišila Ahmeda Sukarna svih zvanja, uključujući titulu predsednika Indonezije - general Suharto postao je vršilac dužnosti šefa države.

23.mart 1966.
преузимање.png
преузимањaе.png

Nakon četiri veka potpune distance Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom, što je nakon toliko dugog perioda bio prvi susret poglavara Anglikanske i Rimokatoličke crkve.

April 1966

07.april 1966.
španija.gif

Iz Sredozemnog mora kod španske obale izvađena američka hidrogenska bomba, ispala iz aviona zbog tehničke greške.

12.april 1966.

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Američki avioni su u Vijetnamskom ratu prvi put bombardovali Severni Vijetnam.

13.april 1966.
irak.gif

Predsednik Iraka Abdul Salam Arif poginuo prilikom pada helikoptera.

26.april 1966.
monako.gif

U erupciji vulkana Kelud na indonežanskom ostrvu Java poginulo  najmanje 1.000 ljudi.

Maj 1966

26.maj 1966.
komonvelt nacija.gif
gvajana.gif

Britanska Gvajana postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Gvajana.

29.maj 1966.
images (1).png

vijetnamski rat

Budistička kaluđerica se spalila u znak protesta protiv proameričke marionetske vojne vlade Južnog Vijetnama u gradu Hue.

Jun 1966

14.jun 1966.
преузимањaе.png

Vatikan objavio aboliciju na index zabranjenih knjiga ( index librorum prohibitorum ). U pitanju je popis dela koja katolički vernici po crkvenoj zabrani nisu smeli čitati. Popis je objavio 1559.godine papa Pavle IV.

25.jun 1966.
преузимањaе.png

SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili diplomatske odnose.

29.jun 1966.

vijetnamski rat

vijetnam.gif

Amerikanci prvi put istovremeno bombardovali prestonicu Severnog Vijetnama Hanoj i glavnu luku Hajfong.

Jul 1966

01.jul 1966.

Brionski plenum - Održana sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije – obračun sa Aleksandrom Rankovićem i Službom državne bezbednosti. Na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba državne bezbednosti zbog navodnog štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna Aleksandar Ranković, blizak saradnik Josipa Broza, prinuđen je da podnese ostavku na sve funkcije. Posledica je bila postupna potpuna destrukcija prvo službe bezbednosti, a potom i Jugoslavije. Pored Aleksandra Rankovića potpredsednika SFR Jugoslavije iz rukovodstva partije a samim tim i sa državnih funkcija  uklonjen je i savezni sekretar za unutrašnje poslove Svetislav Stefanović Ćeća. Kao ličnosti odgovorne za rad Službe državne  bezbednosti oni su optuženi za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.    

02.jul 1966.
francuska.gif

Francuska izvršila prvu od šest proba atomske bombe na pacifičkom atolu.

30.jul 1966.
WorldCup1966logo.jpg
flag-england-silk-600w-1120079834.webp
nemačka.gif

Engleska pobedom nad Nemačkom rezultatom 4:2 u finalu svetskog fudbalskog prvenstva odigranom na londonskom stadionu "Vembli" prvi put postala prvak sveta. Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966. bilo je osmo svetsko prvenstvo u fudbalu po redu, održano u Engleskoj od 11. do 30. jula 1966. godine. Prvi put je prvenstvo održano u zemlji engleskog govornog područja. Domaćin Engleska je ujedno i pobednik, a u finalu je pobedila Zapadnu Nemačku rezultatom 4:2 posle produžetaka. Bilo je to poslednje finale Svetskog prvenstva koje je prikazivano televizijskim prenosima u crno beloj boji. Na prvenstvu je učestvovalo 16 zemalja.

Avgust 1966

01.avgust 1966.
nigerija.gif

Posle vojnog udara u Nigeriji vlast preuzeo general Jakubu Govon.

08.avgust 1966.
kina.gif

Počela "Kulturna revolucija" u Kini.

11.avgust 1966.
noun-pigeon-1431044.png
monako.gif
malezija.gif

Okončana trogodišnja neprijateljstva Indonezije i Malezije sporazumom potpisanim u Džakarti.

14.avgust 1966.

Rođena američka filmska glumica Hale Marija Beri, dobitnica "Oskar"-a.  (Rođena: Klivlend/Ohajo/Sjedinjene Američke Države) Najpoznatija je po ulogama Ororo Manro/ Storm, u trilogiji Iks-ljudi i Bondove devojke u filmu Umri drugi dan. Rođena je u braku Engleskinje i afroamerikanca. Roditelji su joj se razveli kada je imala četiri godine, a ona je nastavila da živi sa majkom. Beri je bila veoma popularna u Bedford High School, jer je bila čirlidersica, počasni školski član, urednik školskih novina, predsednik razreda i kraljica na maturi. Pre nego se počela baviti glumom bila je na raznim takmičenjima za lepotu. Kasnih osamdesetih odlazi u Čikago, da se bavi glumom i modom. Jedna od njenih prvih uloga je bila u TV seriji Chicago Force. Kasnije igra u još nekoliko tv serija, a posle dobija uloge i za filmove. Dobitnica je Oskara kao najbolja glavna glumica u filmu Bal monstruma, 2002. godine i  je jedina Afroamerikanka koja dobila ovu nagradu. Igrala je u filmovima kao što su: Executive Decision, u tri serijala Iks ljudi (X-Men, X2: X-Men United, X-Men: The Last Stand), Umri drugi danGotikaŽena-mačka.

071.jpg
19.avgust 1966.
turska.gif

U istočnoj Turskoj u zemljotresu poginulo više od 2.000 ljudi.

23.avgust 1966.
Naval_Ensign_of_the_Kingdom_of_Yugoslavia.svg.png
srbija.gif

Umro bunjevački svestrani sportista Ivan Sarić, prvi čovek iz Srbije koji je poleteo avionom koji je sam konstruisao i izradio - pionir jugoslovenskog vazduhoplovstva. (Rođen: Subotica/Austro-Ugarska/Srbija 27.jun 1876. - Umro: Subotica/SFR Jugoslavija/Srbija  23.avgust 1966.)  Bio je svestrani sportista; atletičar, rvač i jedan od osnivača fudbalskog kluba u Subotici, a isto tako i jedan od najznačajnijih pionira jugoslovenskog vazduhoplovstva. Kao poznati biciklista i motobiciklista takmičio se i pobeđivao na mnogim trkama širom Evrope. Završio je trgovačku akademiju, živeo i radio kao knjigovođa u svom rodnom gradu. Biciklizmom se počeo baviti 1891. i to vožnjom na biciklu sa velikim točkom. Na prvoj međunarodnoj trci u Pečuju 1896. osvojio je drugo mesto. Prva mesta na 10 kilometara osvojao je na prvenstvu Ugarske 1897. i 1898. i prvenstvu Austrije 1899. u Beču, gde je bio i prvak na 25 kilometara. Na prvenstvu Srbije u Beogradu osvaja prvo mesto na 1 km i 25 km. Tom prilikom su subotički fudbaleri, pod vođstvom Sarića demonstrirali u Topčideru igru loptom - fudbal. Uspešno je završio još 50 drugih takmičenja. Iz Kraljevine Srbije prvi je avionom leteo prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević, 1909. godine u poseti Francuskoj. Nepunih sedam godina posle letova braće Rajt i pola godine pre leta prvog Jugoslovena Edvarda Rusijana, Sarić je kao prvi čovek sa ovih prostora uspešno leteo na avionu sopstvene konstrukcije i izrade, Sarić br. 1. Na subotičkom Gradskom trkalištu, u leto 1910. godine, vršio je prve probne letove istovremeno uvežbavajući se da i sam pilotira. Prvi javni let je izveden 16. oktobra 1910. s hipodroma u Subotici, kome je prisustvovalo oko sedam hiljada građana Subotice. Leteći na visini od 30 metara obišao je čitavo konjičko trkalište. Svojim delom Ivan Sarić se svrstava među najznačajnije pionire jugoslovenskog vazduhoplovstva. Kada je 1919. godine kralj Aleksandar Karađorđević na severu Bačke kupovao zemlju od Dunđerskog, posetio je Suboticu gde se u Gradskoj kući sreo sa Ivanom Sarićem. Na kraljevo pitanje kojoj naciji pripada, Sarić je odsečno odgovorio: - Ja sam Bunjevac "srpske vere"!

072.jpg
1876-1966
vreme.png

90

Septembar 1966

06.septembar 1966.
South-African-Flag.webp
južna afrika.gif

Južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda ubio u toku parlamentarne debate u Kejptaunu skupštinski kurir Dimitrik Cafondas. Tokom Fervudovog premijerskog mandata od 1958. donesen je najveći deo zakona kojima je regulisan sistem aparthejda – specifičan sistem rasne segregacije u Južnoj Africi.

16.septembar 1966.

Otvorena nova zgrada Metropoliten opere u Linkolnovom centru u Njujorku izvođenjem opere Samjuela Barbera „Antonije i Kleopatra“.

19.septembar 1966.
srbija.gif

Osnovana Matematička gimnazija u Beogradu.

30.septembar 1966.
bocvana.gif
velika britanija.gif

Bivši britanski protektorat u Africi Bečuanalend stekao nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik nove države postao je Serece Kama.

nemačka.gif
Flag_of_the_NSDAP_(1920–1945).svg.png

Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli iz zatvora Špandau nakon što su izdržali kazne od 20 godina robije.

Oktobar 1966

04.oktobar 1966.
lesoto.gif
velika britanija.gif

Britanska afrička kolonija Basutolend stekla nezavisnost pod nazivom Kraljevina Lesoto.

21.oktobar 1966.
velika britanija.gif