1993

1993 - 1994

Januar 1993

01.januar 1993.

Raspad Čehoslovačke federacije - Čehoslovačka odnosno Češko-Slovačka se sporazumno raspala na sastavne delove, Češku i Slovačku. Ovaj datum se obeležava u ovim državama kao dan nezavisnosti u njihovoj novijoj istoriji. Nakon 40 godina izabran je prvi nekomunistički predsednik u Čehoslovačkoj decembra 1989. godine, Vacval Havel. Trupe SSSR-a su se povukle sa teritorije ove zemlje tokom 1991. da bi Varšavski pakt bio raspušten do kraja iste godine. Na scenu stupaju separatističke snage Češke i Slovačke, Čehoslovačka postaje Češko-Slovačka. Tokom 1992. godine se vode konstruktivni i mirni pregovori dveju strana o razdruživanju da bi krajem novembra članovi saveznog parlamenta doneli odluku da federacija prestaje da postoji. Obe države donose sopstvene ustave. Od početka nove 1993. godine Češka i Slovačka su nezavisne države.

Zaokružen proces stvaranja unutrašnjeg tržišta Evropske zajednice.

Od početka do kraja ove godine zabeležena je do tada rekordna, nezapamćena inflacija u SR Jugoslaviji veća od Nemačke(1923) pre i Mađarske(1947) posle Drugog svetskog rata od blizu dve milijarde puta. Cene su rasle i do 60 odsto dnevno. Vrednost dinara je padala u odnosu na nemačku marku 0,02 odsto u minutu. Slom dinara je doveo do menjanja cena u prodavnicama, skoro svakog minuta da bi se na kraju izražavale bodovima. Od januara 1992. štampane su čak 23 nove novčanice u proseku po jedna mesečno. Od oktobra 1993. do novembra iste godine štampano je čak 6 novih novčanica. Od stvaranja SRJ je izvršeno čak pet denominacija. Jedna od posledica hiperinflacije u SR Jugoslaviji jeste i štampanje novčanice od 500.000.000.000 (petsto milijardi) jugoslovenskih dinara. Najveći uzročnik ove nezapamćene inflacije jeste uticaj na privredu SRJ koji su izvršili sankcije i embargo uvedeni rezolucijom 757 Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija 30. maja 1992. Period sankcija trajao je od maja 1992. do novembra 1995. Sankcije su dovele do drastičnog pada životnog standarda i nestašici osnovnih životnih namirnica, lekova i energenata. One su imale razoran efekat na privredu i ekonomiju države. Sve ovo dovelo je do porasta kriminala u zemlji, naročito šverca.

03.januar 1993.

Potpisan START II ugovor koji se odnosio na redukciju arsenala nukleranih projektila dalekog dometa. Ugovor je potpisan od strane američkog predsednika Džordža Buša i ruskog Borisa Jelcina. Obe strane su se obavezale da smanje ovo naoružanje za trećinu od ukupne količine koju su posedovale 1990. godine.

06.januar 1993.

Umro američki džez muzičar, trubač, pevač, kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Briks „Dizi“ Gilespi, nesumnjivo jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza.(Rođen: Čero/Južna Karolina/SAD 21.oktobar 1917. - Umro: Inglvud/Nju Džersi/SAD 06.januar 1993.) Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike. Njegova beretka i naočari sa okvirom od roga, sket pevanje, iskrivljena truba, naduvani obrazi i vedar duh postali su najprepoznatljiviji simboli bi-bapa. Rođen u porodici muzičara, u dvanaestoj godini je počeo da svira trombon, da bi već u šesnaestoj, nastupao u malim sastavima. Sa nepunih 20 godina nasledio je svog idola među trubačima Roja Eldridža, u sastavu Tedija Hila. Smatra se da Dizi, uz Armstronga i Majlsa Dejvisa, spada u najsnažnije ličnosti celokupne istorije džeza. Snažno je uticao na muzičare i stvorio novi stil sviranja na trubi. Nastupao je punih šezdeset godina, pa je teško naći istaknutijeg muzičara koji nije svirao sa njim. Dizi je upamćen od strane kako kritičara tako i fanova kao jedan od najvećih džez trubača svih vremena." Dizi Gilespi, dugogodišnji stanovnik Inglvuda u Nju Džersiju, umro je od raka pankreasa u 75. godini. Dobio je svoju zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih na Bulevaru Holivud.

1917-1993

Umro ruski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Na Zapad je emigrirao posle gostovanja u Parizu 1961. Upamćen je po nezaboravnim glavnim ulogama u mnogim baletima, uključujući „Labudovo jezero“, „Žizelu“, „Petrušku“.

12.januar 1993.

Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio ustavne principe predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom za B i H, na mirovnim pregovorima u Ženevi.

15.januar 1993.

SAD naredile pomorsku blokadu Haitija, pravdajući to opasnošću „masovnog gubitka života u moru“ zbog talasa izbeglica iz te zemlje u Karipskom moru.

19.januar 1993.

Prve američke jedinice napustile Somaliju nakon kraha vojne intervencije SAD u toj afričkoj državi.

20.januar 1993.

Umrla britanska glumica irsko-holandskog porekla Eda Hemstra Hepbern, poznatija kao Odri Hepbern, ambasadorka dobre volje UNICEF-a. (Rođena: Brisel/Belgija 04.maj 1929. - Umrla: Tolokenaz/Švajcarska 20.januar 1993.) Rođena je kao Odri Katlin Raston u Briselu od oca Džozefa Entonija Rastona, irskog bankara i majke baronese Ele van Hemstra, pripadnice holandske aristokratije čiji su preci bili francuski i engleski kraljevi. Njen otac je tek kasnije dodao prezime Hepbern. Imala je dva polubrata iz majčinog prvog braka sa holandskim plemićem. Pohađala je privatne škole u Engleskoj i Holandiji. Roditelji su joj se razveli 1935. godine, a ona nastavlja da živi sa majkom u Arnemu (Holandija). Kada je započela Nemačka invazija na Holandiju u Drugom svetskom ratu, ona odlučuje da koristi ime Eda fan Hemstra, jer je njeno staro ime zvučalo suviše engleski. Nakon rata se seli sa majkom u London, gde je bila balerina, radila kao model i 1951. godine počinje da radi kao glumica. Glumom se počela baviti da bi majci pomogla oko troškova. Njena prva veća uloga je bila u filmu „The Secret People“, 1951. godine u kome je igrala balerinu. Kasnije igra u muzičkoj komediji na Brodveju koja se zvala „Gigi“. Za tu ulogu je nagrađena nagradom „Theatre World Award“. Posle toga 1953. godine igra sa Gregorijem Pekom u filmu Praznik u Rimu, za kog osvaja Oskara za najbolju glavnu glumicu. Postavši velika holivudska zvezda, imala je priliku da igra sa poznatim glumcima kao što su: Fred Aster (Funny Face), Hemfri Bogart i Gari Kuper (Love In The Afternoon), Džordž Pepard (Doručak kod Tifanija), Keri Grent (Šarada), Reks Harison (Moja lepa gospođice), Piter O’Tul (Kako ukrasti milion) i Šon Koneri (Robin i Marian). Bila je pedesetih godina verena za Džejmsa Hensona, da bi se kasnije udala dva puta, za glumca Mela Ferera i italijanskog doktora Andrea Dotija. Iz oba braka imala je po jednog sina. Početkom devedesetih je otkrila da ima rak na slepom crevu. Operisala se u Los Anđelesu, ali joj to nije pomoglo. Preminula je u Tolokenazu. Ostala je zapamćena kao jedna od najlepših glumica koje su se pojavile na filmu.

1929-1993

22.januar 1993.

rat u hrvatskoj

Hrvatske oružane snage napale južni deo Republike Srpske Krajine – početak Operacije Maslenica ili agresije na Ravne Kotare u kojoj je ubijeno više stotina srpskih civila dok su snage UN koje su ih štitile u skladu sa Vensovim planom, napustile položaje. Namera napadača bila je zauzimanja Masleničkog mosta, aerodroma Zemunik i brane Peruća. Prema tvrdnjama srpske strane radilo se o planiranoj i organizovanoj seriji napada na srpska sela na području Ravnih Kotara koje su sproveli pripadnici hrvatske vojske sa ciljem etničkog čišćenja ovog prostora od srpskog stanovništva. Sam naziv „Maslenica” je kodni naziv Vojske Republike Hrvatske za ovu akciju. U ovoj akciji koja je trajala do kraja 1993. godine ubijeno je i nestalo 348 civila i vojnika, a među njima 40 žena i četvoro dece. U hrvatskim logorima ali i u svojim kućama silovano je najmanje 50 žena i devojčica srpske nacionalnosti. U zbegovima je kao direktna posledica agresije umrlo još 165 civila, a ukupan broj stradalih je 513. Sa područja Ravnih kotara, koje su u ovoj akciji delimično zauzele hrvatske snage (nekoliko desetina km²), ukupno je prognano oko 10.000 stanovnika srpske nacionalnosti. Sela Smoković, Islam Grčki i Kašić su potpuno uništena i spaljena, a stradala su i nacionalno mešovita sela: Murvica, Crno, Zemunik, Poljica, Islam Latinski. Srbi iz tih sela su prognani, mučeni, poklani ili odvedeni u hrvatske logore. Za ove zločine niko nije procesuiran niti kažnjen. Hrvatska strana je tvrdila da su Srbi, koje su nazivali agresorima, iako na tim prostorima žive vekovima unazad, silovitim napadima tokom 1991.godine, presekli u tom delu Hrvatsku na dva dela prekinuvši saobraćajne komunikacije. Svi pregovori između dve strane da se ta blokada prekine nisu urodili plodom. Srpske oružane formacije su nakon Sarajevskog primirija 1992.godine nastavili sa progonom, ubijanjem i maltretiranjem preostalih Hrvata u zadarskom zaleđu i pored prisustva snaga UN-a koje ih nisu štitile. Vojna je akcija pripremana i izvedena u razdoblju od 6. do 27. januara 1993, dok su borbe na terenu otpočele 22. januara 1993. u 6 sati. Tokom akcije hrvatske oružane formacije su preotele zadarsko zaleđe, Masleničko ždrilo i aerodrom Zemunik, a potom i branu Peruću, koju su Srbi pokušali bezuspešno srušiti dizanjem u vazduh. Srpske snage su se konsolidovale uz pomoć jedinica iz Republike Srpske i paravojnih formacija iz Srbije. Uspostavljena je nova linija razgraničenja ka severu ali hrvatske vojne jedinice nisu potisnute iz zadarskog zaleđa koje su zauzele.

26.januar 1993.

rat u hrvatskoj

Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 802 kojom je osuđen napad Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu. Rezolucijom je zahtevano povlačenje hrvatskih vojnih snaga sa zauzetih delova teritorije pod zaštitom Unprofora dok je Srbima naloženo da vrate teško naoružanje pod kontrolu snaga UN. Rezolucija nije ispoštovana, obe strane su obnovile artiljerijsko granatiranje gradova, a vojne operacije velikih razmera su nastavljene do sredine proleća. Predstavnici Srpske Krajine i Hrvatske su 6. aprila zaključili primirje i potpisali sporazum o povlačenju hrvatskih jedinica sa ranije osvojenih teritorija. Na tim položajima su ih trebale zamijeniti Mirovne snage OUN. Međutim, hrvatske vlasti su kasnije odbile da ispoštuju potpisani sporazum. Na leto je nastavljeno sporadično artiljerijsko granatiranje. Savet bezbednosti OUN je produžio mandat mirovnih snaga.

Februar 1993

01.februar 1993.

Potpisan Evropski sporazum između Evropske zajednice i Rumunije.

03.februar 1993.

Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu konstituisana Savezna skupština.

05.februar 1993.

Umro američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkevic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Neki od njegovih filmova: “Sve o Evi“, “ Julije Cezar“, “Kleopatra“, “ Bosonoga kontesa“, “Bekstvo“, “Tihi Amerikanac“, “Iznenada prošlog leta“ itd.

06.februar 1993.

Umro američki teniser afričkog porekla Artur Eš, prvi crni igrač koji je uspeo da pobedi na Gren slem turniru trijumfom na Vimbldonu 1975.godine. Umro je od side pošto je zaražen virusom te bolesti transfuzijom krvi prilikom operacije srca.

08.februar 1993.

Rešenjem Ministarstva kulture Srbije obnovljen rad Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, u Topoli. Zadužbinu je kralj Petar I osnovao 1914. ali je ona posle Drugog svetskog rata ugašena oduzimanjem celokupne imovine Karađorđevića. Zadužbina obuhvata 163 hektara, sa vinskim podrumom, vinogradima i parkovima, crkvu Svetog Đorđa sa mauzolejom, hotel, bolnicu i stari Karađorđev grad. U međuratnom periodu vina iz vinograda Karađorđevića na Oplencu, imala su izuzetan ugled u svetu.

Poginula sva 132 putnika iranskog putničkog aviona“Tupoljev“ koji se srušio nakon sudara sa vojnim avionom tipa "Suhoj" blizu Teherana. Poginuli su i pilot i kopilot vojnog aviona.

11.februar 1993.

Umrla srpska književnica i profesor književnosti Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. (Rođena: Rabrovica u Divcima kod Valjeva/Kraljevina Srbija/Srbija 16.maj 1898. - Umrla: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 11.februar 1993.) Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Mihailo je bio sin Dimitrija i Nerandže Maksimović, Nerandža-Nera je bila potomak kneza Jovana Simića Bobovca. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je Desanka provela detinjstvo i učila prve razrede osnovne škole, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Gimnaziju je završila u Valjevu, a 1923. je došla na studije u Beograd. Jednu školsku godinu provela je u Parizu kao stipendista francuske vlade. Zatim je, do penzionisanja 1953. godine, bila profesor gimnazije. Prve pesme Desanke Maksimović štampane su 1920. u časopisu "Misao", a njenu prvu knjigu pesama objavio je tada poznati beogradski knjižar i izdavač Svetislav Cvijanović. U narednih pet decenija objavila je više od 30 zbirki pesama, romane, putopise, knjige za decu, kao i prepeve sa slovenačkog, ruskog i bugarskog jezika. Desankine pesme prevedene su na više svetskih jezika. Književna kritika posebno ističe, uz prvu zbirku "Pesme" i njene poetske knjige: "Vrt detinjstva", "Zeleni vitez", "Gozba na livadi", "Nove pesme", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino, tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje" i "Nemam više vremena". Celinom svog delovanja Desanka Maksimović je obeležila i obogatila noviji period naše književnosti i kulture. Njeno delo ovenčano je značajnim književnim nagradama i priznanjima. Ostala dela : priče „Ludilo srca“, romani „Otvoren prozor“, „Ne zaboraviti“, dečji roman „Pradevojčica“, zbirka bajki i proze u stihu „Oraščići palčići“, putopis „Snimci iz Švajcarske“ itd.

1898-1993

15.februar 1993.

Skupština Slovačke izabrala za prvog predsednika novoformirane države, ekonomistu Mihala Kovača.

19.februar 1993.

Pored obala Haitija u oluji potonuo feribot - od oko 1.500 putnika i članova posade spaslo se samo 285 ljudi.

25.februar 1993.

Kim Jong Sam preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

26.februar 1993.

Bomba koju su u njujorškom Svetskom trgovinskom centru podmetnuli islamski teroristi ubila šest i ranila više od 1.000 ljudi. Osam godina kasnije 11. septembra obe kule Centra srušene su, prema zvaničnim informacijama, u samoubilačkom napadu sa otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo je oko 3.000 ljudi.

27.februar 1993.

Ratni zločin Otmica železničkoj stanici Štrpci - iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar, grupa pripadnika srpske paravojne formacije pod komandom Milana Lukića, otela 19 putnika, 18 muslimana (Bošnjaka) i jednog Hrvata - kojima se potom izgubio svaki trag. Prema svedočenju prvog osuđenog za ovu otmicu, Nebojše Ranisavljevića, muslimani iz voza su izvedeni kako bi bili razmenjeni za grupu zarobljenih srpskih civila. Oteti su odvezeni u selo Prelovo kod Višegrada, gde su ih u fiskulturnoj sali osnovne škole postrojili, prilikom pretresanja oduzeli novac, nakit i druge vredne stvari. Posle toga, oteti putnici iz voza su vezani, ubačeni u kamion i odvedeni u pravcu Višegrada i najverovatnije likvidirani u jednom selu nedaleko od Drine. Većina ubijenih su bili državljani SR Jugoslavije uglavnom iz Priboja, Prijepolja, Beograda i Podgorice. Među njima je bilo i državljana Bosne i Hercegovine. Sud u Bijelom Polju je osudio Nebojšu Ranisavljevića na kaznu od 15 godina zatvora za učešće u ovom ratnom zločinu protiv civilnog stanovništva. Milan Lukić je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, za zločine u Višegradu osuđen na doživotnu robiju.

Mart 1993

01.mart 1993.

rat u b i h

Američki vojni transporteri iznad istočne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i Hercegovini započela "Operacija padobran". Usled teške oskudice životnih namirnica stanovništva pogođenog građanskim ratom američka vojska je iz baze u Nemačkoj poletela ka B i H u cilju dostavljanja, padobranom, hrane i lekova. Ova operacija je započela tako što su dva američka transportna aviona tipa "herkules", poletela iz Nemačke i u toku noći bacila milion letaka na teritoriju istočne Bosne. Stanovništvo je obavešteno da će uslediti dostava humanitarne pomoći iz vazduha. Pre poletanja, po dogovoru, avione su pregledale sve tri zaraćene bosanske strane.

03.mart 1993.

Umro američki virusolog Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza). Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

05.mart 1993.

Prilikom pada makedonskog putničkog aviona „Foker 100“, od 97 putnika i članova posade, poginulo 77. Avion se srušio samo minut nakon poletanja sa skopskog aerodroma.

10.mart 1993.

Suharto šesti put izabran za predsednika Indonezije.

12.mart 1993.

Poginulo najmanje 200 ljudi na godišnjicu masakra, pošto su islamski teroristi izazvali u Bombaju novu seriju eksplozija. Istog datuma 1992.godine u eksploziji bombe u tom gradu, poginulo je oko 300 ljudi.

Umro srpski (jugoslovenski) slikar i istoričar umetnosti Pavle Vasić, profesor Filozofskog fakulteta i Univerziteta umetnosti u Beogradu.

15.mart 1993.

Izraelski predsednik vlade Jicak Rabin izrazio spremnost na kompromis sa Sirijom, posle sastanka sa predsednikom SAD Bil Klintonom, tako što će joj, u zamenu za mirovni ugovor, predati deo Golanske visoravni.

Umro srpski (jugoslovenski) pevač narodnih i starogradskih pesama Živan Milić. Pevačku karijeru započeo je na gimnazijskoj priredbi u Kragujevcu, gde je otpevao pesmu “Ublaži nemir moj”. Kao dvadesetogodišnjak dolazi u Beograd. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti. Prvu ploču snimio je 1961. godine sa Lolom Novaković. Njegov repertoar činile su starogradske pesme, romanse i zabavne melodije. Snimio je oko 20 singlova i LP ploča. Učestvovao je na skoro svim domaćim festivalima zabavne muzike i osvajao nagrade za interpretaciju. Nezaboravno je njegovo izvođenje melodije “Mali cvet” koje zadugo niko neće nadmašiti.

16.mart 1993.

U podmetnutoj eksploziji u indijskom gradu Kalkuta poginulo 69 ljudi.

17.mart 1993.

Početak funkcionisanja Evropskog ekonomskog prostora (EEP). EEP je obuhvatio teritorije 12 zemalja članica EZ i 3 država članica Evropske zone slobodne trgovine EFTA i to Norveške, Islanda i Lihtenštajna. Švajcarci su na referendumu odbili da njihova zemlja kao članica EFTA bude sastavni deo EEP. Usvajanjem dodatnog protokola omogućeno je stupanje na snagu Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru koji je potpisan 2. maja 1992. godine. Počev od 1994. godine, na ovom prostoru je omogućeno slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i radne snage i to na način kako se to čini na unutrašnjem tržištu EZ bez državnih granica. Države EFTA su potpisivanjem EEP-ugovora preuzele, između ostalog, i okruglo 80% EZ propisa relevantnih za uređenje unutrašnjeg tržišta.

19.mart 1993.

U Narodnoj biblioteci Srbije osnovana "Zadužbina Desanke Maksimović", nekoliko sedmica posle smrti srpske književnice, s ciljem da pomaže objavljivanje i prevođenje na strane jezike njenih dela i da podstiče pesničko stvaralaštvo.

25.mart 1993.

rat u b i h

Na pregovorima u Njujorku nije usvojen plan kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji Sajrusa Vensa i lorda Dejvida Ovena za Bosnu i Hercegovinu. Plan je prihvatila Hrvatska, lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović ga je potpisao posle dugog natezanja i uz više ograda i uslova. Plan nije potpisala Republika Srpska, iako ga nije sasvim odbacila, ali se usprotivila mapama o razgraničenju.

26.mart 1993.

Neuspeo pokušaj izglasavanja nepoverenja predsedniku Rusije Borisu Jelcinu u Skupštini Narodnih Deputata. Od dolaska na vlast demokratskim izborima juna 1991. godine Jelcin se neprekidno borio za prevlast u zemlji sa Vrhovnim Sovjetom i Skupštinom Narodnih Deputata, institucijama koje su zaostale iz vremena vladavine komunizma u Rusiji. Jelcin se borio za uvođenje tržišne privrede i jačanje parlamentarne demokratije što je posebno smetalo komunistima. Međusobna borba je vođena u kontinuitetu predsedničkim dekretima i njihovim odbijanjem. U Skupštini Narodnih Deputata komunisti su imali značajnu snagu. Međutim njihov pokušaj izglasavanja nepoverenja Predsedniku Jelcinu je propao iako je protiv njega glasalo 600 deputata dok im je za opoziv bilo potrebno još 72 glasa.

Umro srpski pozorišni i filmski glumac Taško Načić, majstor komedije i groteske. (Rođen: Kruševac/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 07.april 1934. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 16.mart 1993.) Potiče iz cincarske porodice. Glumom je počeo da se bavi još kao gimnazijalac. Nakon završene Kruševačke gimnazije, 1952. godine, upisao je Akademiju za pozorišnu umetnost. Studirao je u klasi profesora Mate Miloševića, kod koga je 1956. godine i diplomirao. Debitovao je kao student druge godine Akademije na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), predstavom Romeo i Julija. Predstavama Stanoje Glavaš i Gospođa ministarka započeo je 1954. godine zvaničnu karijeru, kao glumac na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrao je i u kultnim predstavama Ateljea 212 zajedno sa Zoranom Radmilovićem: Radovan III i Kralj Ibi. Bio je stalni član ansambla ovog pozorišta od 1961. godine. Gostovao je i na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Večernje scene "Radović". Ostvario je blizu 70 pozorišnih uloga. Na filmu je debitovao 1960. godine (Bolje je umeti Vojislava Nanovića). Nastupio je u 26 dugometražnih filmova. Najzapaženiju filmsku ulogu, infantilnog prodavca karanfila Pere Mitića, ostvario je u filmu Davitelj protiv davitelja (1984), za koju je nagrađivan na više festivala. Ostvario je veliki broj uloga na TV i radiju, u brojnim TV-dramama, serijama, zabavnim programima, te u dramama Radio Beograda. Njegov komičarski talenat širem gledalištu ostaće upamćen i po ulozi komercijaliste Božidara Majkovića u TV seriji Bolji život.

1934-1993

27.mart 1993.

Predsednik Kine postao Đang Cemin, generalni sekretar vladajuće Komunističke partije i vrhovni komandant armije. Ipak stvarnu moć u zemlji i tada je zadržao Đangov pokrovitelj Deng Sjaoping.

30.mart 1993.

Vlada u Skoplju odbacila je naziv "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", koji su predložili međunarodni posrednici radi priznavanja novostvorene države i njenog prijema u UN.

31.mart 1993.

rat u b i h

Savet bezbednosti UN usvojio odluku o upotrebi vojne sile protiv prekršilaca u zoni zabranjenih letova nad Bosnom i Hercegovinom. Odlučeno je da bude oboren svaki avion koji se bez odobrenja nađe u tom prostoru, a za glavnog izvršioca odluke određen je NATO.

April 1993

08.april 1993.

Umro srpski (jugoslovenski) glumac Stojan Stole Aranđelović, zapažen u mnogim filmovima i TV serijama. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 12.jun 1930. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 08.april 1993.) Ostvario je preko sto uloga u filmovima i TV serijama. Studirao je glumu na Pozorišnoj akademiji, gde je i diplomirao 1953. godine. Još kao student, dobio je prvu filmsku ulogu — imao je samo 20 godina kada je obukao oficirsku uniformu i zaigrao u kratkom igranom filmu Crveni cvet. Nedugo zatim, dobija i stalni angažman u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP). Nije se duže zadržao u ansamblu ovog teatra i posle dve sezone napušta JDP i postaje slobodan umetnik. Godine 1954. Aranđelović je glumio u svom prvom celovečernjem filmu Devojka i hrast i od tada se usredsredio na snimanje filmova, ispred glume u pozorištu. Od filmova iz rane faze njegove karijere treba istaći Bulajićev Vlak bez voznog reda, Kotu 905 i posebno Pavlovićevu dramu Kapi, vode, ratnici, u kojoj je Aranđelović sa mnogo uspeha odigrao svoju prvu glavnu ulogu. Sredinom šezdesetih godina je dobio poziv od nemačkih filmadžija, sa kojima je radio famozne „crvene” vesterne u nekadašnjoj Jugoslaviji. Živeo je u svom stanu na Novom Beogradu. Iza sebe je ostavio još brojnih filmskih i televizijskih uloga. Igrao je u 89 igranih filmova. Ostvario je čitavu seriju fantastičnih epizoda - od dobrog zastavnika u seriji Vojnici, preko ratnih filmova i uloga partizanskog popa Vlade Zečevića u Sutjesci. U avgustu 1984. godine dobio je nagradu „Slavica“ za doprinos jugoslovenskoj kinematografiji. Poslednji put Aranđelović je stao ispred kamere kako bi odigrao minijaturu, još jednu u ogromnom nizu, u komediji Tri karte za Holivud (1993).

1930-1993

09.april 1993.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila u članstvo svetske organizacije Bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju.

10.april 1993.

U Južnoj Africi ubijen jedan od crnačkih vođa Kris Hani, lider južnoafričke Komunističke partije, a sutradan su crnci iz osvete spalili dvojicu belaca.

12.april 1993.

rat u b i h

U Jadran se srušio francuski avion tipa "miraž", neslavno obeleživši početak kontrole "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine, koju su UN poverile NATO.

13.april 1993.

Počelo suđenje dvanaestorici bivših sovjetskih funkcionera i oficira, optuženih za zaveru 1991. zbog obaranja Gorbačova.

16.april 1993.

rat u b i h

Hrvatske paravojne formacije likvidirale u selu Ahmići, nedaleko od Viteza u centralnoj Bosni 116 muslimana (Bošnjaka). Bio je to najveći pojedinačni pokolj tokom sukoba između bosanskohercegovačkih Hrvata i Bošnjaka. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju presudio je da su ubistva u Ahmićima bila zločin protiv čovečnosti, a jedan od zapovednika ove akcije, Dario Kordić, osuđen je na 25 godina zatvora. Napad na Ahmiće započeo je sa tri strane kako bi se stanovnici u begu uputili prema jugu, gde su vojnici čekali da ih upucaju. Male grupe od pet do deset vojnika išle su od kuće do kuće paleći ih i ubijajući meštane. Napad je doveo do razaranja sela i masakra bošnjačkih civila. Ubijeno je 116 osoba, od čega su 32 bile žene, a 11 deca. Dve džamije uništene su eksplozivima. Prema Centru za ljudska prava u Zenici, od 200 bošnjačkih kuća spaljeno je 180.

17.april 1993.

Umro turski državnik Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989. godine.

18.april 1993.

Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 820 o hermetičkom stezanju obruča ekonomskih sankcija oko SRJ, ukoliko Srbi u Bosni do 26.aprila ne potpišu Vens-Ovenov mirovni plan. Rezolucija je izglasana na inicijativu Francuske, Velike Britanije i nesvrstanih zemalja. U njoj nije bilo novih kaznenih mera, ali je do krajnosti pooštrena primena svih do tada usvojenih sankcija, najtežih u istoriji Ujedinjenih nacija: zabrana svake trgovine i tranzita robe, zamrzavanje svih finansijskih fondova, presecanje rečnih i morskih puteva. Iz mera blokade izuzete su telekomunikacije, pošta i pravne transakcije.

19.april 1993.

Više od 80 pripadnika jedne američke verske sekte, uključujući njihovog vođu Dejvida Koreša, ubili federalni agenti nakon što su - posle 51 dana opsade - upali u središte sekte u teksaškom gradu Vako.

21.april 1993.

Vrhovni sud Bolivije na 30 godina robije osudio bivšeg diktatora Luisa Garsiju Mesu, pod optužbom za ubistva, pljačku, prevare i kršenje ustava.

23.april 1993.

rat u b i h

Skupština Republike Srpske oštro osudila Rezoluciju 820 Saveta bezbednosti UN, zaključila da potpisano primirje treba očuvati i početi direktne pregovore zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini i podržala naredbu Glavnog štaba Vojske RS da se srpske snage ne mešaju u sukob Hrvata i muslimana (Bošnjaka).

U atentatu ubijen glavni opozicioni lider Šri Lanke Lalit Atulatmudali.

25.april 1993.

Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača podržalo reforme predsednika Borisa Jeljcina.

26.april 1993.

U skladu sa rezolucijom 820 Saveta bezbednosti UN-a pooštrene su sankcije uvedene SR Jugoslaviji rezolucijom 725 od 31. maja 1992. godine. Ovom rezolucijom usvojenom 18.aprila, uvedena je potpuna blokada i nametnut zatvoren tip privrede. Stupila je na snagu pošto Srbi u Bosni nisu poptisali Vens-Ovenov mirovni plan. SR Jugoslavija je odsečena od svih međunarodnih komunikacija i saradnje. Potpuno je zabranjen transport svih vrsta roba preko granice SRJ sem uvoza prehrambene robe, medicinskog materijala i humanitarne pomoći. Strogo se kontroliše tranzit kroz SRJ i zabranjuje se pružanje svih vrsta usluga sem telekomunikacionih, poštanskih i pravnih.

27.april 1993.

Poluzvanični predstavnici Kine i Tajvana, prvi put od 1949. sastali se u Singapuru.

30.april 1993.

Jugoslovensku (kasnije američku) teniserku Moniku Seleš na teniskom terenu u Hamburgu ranio nožem navodno umno poremećeni navijač nemačke teniserke Štefi Graf. Prvu zvezdu svetskog tenisa Moniku Seleš, tada jugoslovensku državljanku, nožem je ranio navodno umno poremećeni navijač nemačke teniserke Štefi Graf. Napadač je ostao nekažnjen, zahvaljujući skandaloznim presudama nemačkog suda.

Maj 1993

01.maj 1993.

Predsednika Šri Lanke Ranasingea Premadasu u Kolombu tokom prvomajske proslave bombom ubio atentator-samoubica.

02.maj 1993.

rat u b i h

U Atini predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić potpisao Vens-Ovenov plan za Bosnu i Hercegovinu, pod uslovom da ga prihvati Skupština RS. Skupština je kasnije odbacila plan, ocenivši da su mape razgraničenja s bosanskim muslimanima i Hrvatima nepovoljne za Srbe u BiH.

Bivši šef norveške diplomatije i ambasador u Beogradu Torvald Stoltenberg postavljen za kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, zamenivši američkog diplomatu Sajrusa Vensa koji je podneo ostavku.

06.maj 1993.

rat u b i h

Skupština Republike Srpske odlučila da se o Vens-Ovenovom planu za Bosnu i Hercegovinu raspiše referendum. Na izjašnjavanju građana 15. i 16. maja protiv plana je glasalo 96 odsto upisanih birača.

09.maj 1993.

rat u b i h

Posle sukoba u centralnoj i jugozapadnoj Bosni, žestoke borbe između Hrvata i muslimana izbili i u Mostaru.

10.maj 1993.

Više od 200 radnika, mahom žena, izgubilo živote u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u tajlandskoj provinciji Nakon Patom.

18.maj 1993.

Građani Danske na drugom referendumu prihvataju ugovor o EU iz Mastrihta. Većinom od 56,8% glasova od ukupnog broja biračkog tela, građani Danske su se na drugom referendumu ovoga puta izjasnili da prihvataju ugovor o EU iz Mastrihta. Ovakav preokret je usledio nakon što je Danskoj Evropski savet izašao u susret na zasedanju u Edinburgu 11-12. decembra 1992. godine, tako što ova zemlja po njenoj želji nije uključena u jedinstveni monetarni sistem i u odbrambeno-političke koncepcije EU.

21.maj 1993.

Senat suspendovao predsednika Venecuele Karlosa Andresa Peresa pod optužbom za proneveru.

22.maj 1993.

U Kambodži održani prvi višepartijski izbori posle više od dve decenije.

24.maj 1993.

Eritreja stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije rata za nezavisnost i referenduma na kojem su Eritrejci glasali za nezavisnost.

25.maj 1993.

Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti OUN osnovan Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu

27.maj 1993.

U eksploziji automobila - bombe, koju je ispred firentinske palate Ufici iz XVI veka podmetnula italijanska mafija, poginulo je pet ljudi i ozbiljno je oštećena jedna od najbogatijih zbirki italijanskog slikarstva, antičkih skulptura i tapiserija.

Jun 1993

02.jun 1993.

Na prvim slobodnim izborima u Burundiju prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu. Izazivač Melhior Ndadaje pobedio vojnog predsednika Pjera Bujoju.

04.jun 1993.

rat u b i h

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio rezolucijom za zaštićene zone Sarajevo, Goražde, Tuzlu, Bihać, Srebrenicu i Žepu u B i H. Snage UN su dobile ovlašćenje da upotrebe silu radi njihove odbrane. Kasnije će se pokazati da su ove zaštićene zone neretko služile muslimanskim snagama kao baze za napad na Srbe.

05.jun 1993.

U Liberiji masakrirano 600 izbeglica, za šta su optužene vladine snage.

07.jun 1993.

U saobraćajnoj nesreći poginuo hrvatski (jugoslovenski) košarkaš Dražen Petrović. (Rođen: Šibenik/SFR Jugoslavija/Hrvatska 22.oktobar 1964. - Umro: Denkendorf/Nemačka 07.jun 1993.) Dražen Petrović je rođen u Šibeniku u porodici Jovana i Biserke Petrović. Njegov otac Jovan, inače policijski službenik bio je Srbin iz hercegovačkog mesta Zagora kod Trebinja, dok je majka Biserka, po zanimanju bibliotekarka, rođena u tradicionalnoj hrvatskoj katoličkoj porodici iz Bilica kraj Šibenika. Njegov stariji brat je bivši jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener Aleksandar Petrović. Petrović je karijeru započeo u Šibenci, nastavio u Ciboni i Real Madridu, sa kojima je imao najviše uspeha. Karijeru ja kasnije nastavio u NBA klubovima Portland Trejlblejzersi i Nju Džerzi Netsi. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je bronzanu i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1984. i 1988, a sa Hrvatskom srebrnu medalju 1992. 1985. godine godine primio je zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj 7. juna 1993. Smatra se važnim delom prethodnice koja je dovela do velikog uticaja evropskih košarkaša u NBA. Godine 2008. ULEB ga je izabrao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi. Ciboninoj dvorani je promenjeno ime u Košarkaški centar Dražen Petrović 4. oktobra 1993, a grad Zagreb ima trg koji nosi njegovo ime. Od 1994. najkorisniji igrači Mekdonaldsovog prvenstva dobijaju Trofej Dražena Petrovića. 29. aprila 1995. je podignuta statua ispred Olimpijskog muzeja u Lozani koja slavi Petrovićev značaj svetu sporta, što ga je učinilo drugim sportistom koji je primio ovu počast. Petrović je 2002. uveden u Košarkašku kuću slavnih.

1964-1993

08.jun 1993.

rat u b i h

Bežeći pred velikom muslimanskom ofanzivom na području Travnika, oko 8.000 Hrvata, ogromnom većinom civila, našlo utočište na planini Vlašić, koja se nalazila pod kontrolom Srba.

U svom stanu u Parizu ubijen Rene Buske šef francuske policije u vreme nacističke okupacije. Bio je visoki službenik kolaboracionističke Višijeve vlade koja je sarađivala sa nacističkim okupatorima, generalni sekretar policije u periodu od maja 1942. do kraja 1943.godine. Lično je dozvolio deportaciju jevrejske dece u nemačke logore. Godine 1943. njegove policijske jedinice su asistirale Nemcima u čišćenju Marseja od 30.000 „sumnjivih“ građana, od kojih je 2.000 otpremljeno u logore smrti. Te godine se sastao sa Hajnrihom Himlerom koji ga je pohvalio zbog kolaboracije. Za dela počinjena u toku rata suđeno mu je 1949. kada je dobio minimalnu kaznu. Tokom 1957. i 1958, preko političkih veza, povratio je odlikovanja i ugled u društvu i reaktivirao se u politici. Od sredine 1960-ih davao je podršku i imao bliske veze sa Fransoa Miteranom i drugim visokim francuskim političarima. Godine 1986. izbio je skandal vezan za Buskeovu prošlost i tvrdnje da su političari umešani u skrivanje ovih detalja. „Organizacija kćerki i sinova deportovanih jevreja“ ga je 1989. optužila za deportaciju 194 jevrejska deteta tokom rata, a ovaj slučaj je dospeo na sud 1991. Dana 8.juna 1993.godine nekoliko nedelja pre početka suđenja, Buskea je u njegovom stanu upucao izvesni, kako se navodi umno poremećeni, Kristijan Didijer, tako da nije formalno osuđen za pomenuti zločin protiv humanosti.

12.jun 1993.

Američki avioni bombardovali glavni grad Somalije Mogadiš u pokušaju da unište otpor lidera somalske gerile generala Mohameda Faraha Aidida. Posle bombardovanja nastavljenog i sledećih dana, tokom kojih je bilo i mnoštvo civilnih žrtava, američki komandosi nisu uspeli da uhvate Aidida i na kraju su napustili teritoriju te zemlje.

13.jun 1993.

Kim Kembel postala prva žena premijer u istoriji Kanade.

14.jun 1993.

Đani de Mikelis izjavio da je bila greška rano priznavanje Slovenije, Hrvatske i B i H. Nešto više od godinu dana od početka rata u Bosni italijanski ministar inostranih poslova je u svom intervjuu datom italijanskoj televiziji RAI istakao da je bilo pogrešno što su ove tri bivše jugoslovenske republike prerano dobile priznanje, tvrdeći da je njihovo priznavanje proizvod pritiska Nemačke zarad očuvanja jedinstva Evropske Zajednice.

Kambodžanski princ Norodom Sihanuk, na osnovu dogovora rivalskih frakcija i mirovnog sporazuma o Kambodži, ponovo postao šef države.

Tansu Čiler postala prva žena šef vlade u istoriji Turske.

17.jun 1993.

Poginulo šest i ranjeno 43 pripadnika mirovnih snaga UN u sukobu sa gerilcima u glavnom gradu Somalije Mogadišu, koji su, pokušavajući da ispune želju vlasti SAD, bezuspešno lovili vođu najjače frakcije somalskih gerilaca Muhameda Faraha Aidida.

18.jun 1993.

rat u b i h

Savet bezbednosti UN odobrio slanje 7 600 „plavih šlemova“ u šest gradova u Bosni i Hercegovini.

19.jun 1993.

Umro engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Bio je preokupiran temom zla i iskonskog greha, tako da su njegova dela prožeta takvom atmosferom, sa brojnim alegorijama, često nerazumljivim. Bio je veoma popularan. Neka od njegovih dela: romani „Gospodar muva“, “Naslednici“, „Beg škorpija“ eseji „Vrele kapije“, „Pokretni cilj“ itd.

23.jun 1993.

Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida onemogućio povratak demokratije u zemlju poništivši predsedničke izbore održane 12.juna.

24.jun 1993.

U SAD uhapšeno osam islamskih terorista pod sumnjom da su pripremali podmetanje bombi u zgradu Ujedinjenih nacija i na druga mesta u Njujorku.

27.jun 1993.

Amerikanci bombardovali iračku prestonicu Bagdad sa 23 krstareće rakete, što je Vašington objasnio kao uzvratnu meru zbog atentata koji su Iračani navodno pripremali na bivšeg predsednika SAD Džordža Buša tokom njegove posete Kuvajtu. Cilj bombardovanja bilo je središte iračke obaveštajne službe, ali je ubijeno i ranjeno više desetina civila.

28.jun 1993.

Grčka proterala u Albaniju hiljade ilegalnih imigranata, posle odluke Tirane da protera jednog grčkog pravoslavnog sveštenika.

Jul 1993

02.jul 1993.

Turski islamisti zapalili hotel u Sivasu usmrtivši 37 ljudi, većinom intelektualaca, učesnika kulturnog festivala.

09.jul 1993.

Britanski naučnici identifikovali posmrtne ostatke ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, koristeći genetičku metodu DNK fingerprintinga. Rusku carsku porodicu su na osnovu Lenjinove naredbe ubili a potom iskasapili boljševici leta 1918. u Jekaterinburgu (Sverdlovsk u SSSR-u).

12.jul 1993.

Zemljotres na severu Japana aktivirao klizišta i pokrenuo džinovske morske talase (Cunami), usmrtivši oko 200 ljudi.

13.jul 1993.

rat u b i h

Hapšenjem stotina muslimanskih civila, hrvatske oružane formacije u Mostaru otpočele novi talas etničkih čišćenja.

26.jul 1993.

Poginulo 66 ljudi prilikom pada južnokorejskog putničkog aviona u blizini Seula.

27.jul 1993.

rat u b i h

U Ženevi počela desetodnevna konferencija na kojoj su, prvi put posle tri meseca, direktno pregovarali predstavnici triju zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini. Pored međunarodnih predstavnika, na skupu su učestvovali lideri SR Jugoslavije i Hrvatske, ali konferencija nije uspela da zaustavi građanski rat u BiH.

30.jul 1993.

rat u b i h

Lideri bosanskih muslimana (Bošnjaka) Srba i Hrvata iz Bosne i Hercegovine, postigli su na mirovnim pregovorima u Ženevi dogovor o "uniji", prema kojem bi BiH činile tri etničke republike. Ni ovaj sporazum nije zaustavio građanski rat, najviše zbog uplitanja inostranih interesa.

Avgust 1993

04.avgust 1993.

Japanski zvaničnici uputili izvinjenje ženama koje su tokom Drugog svetskog rata primoravane da služe kao seksualno roblje japanskim vojnicima, na okupiranim teritorijama.

13.avgust 1993.

U šestospratnom hotelu u Tajlandu, koji se iznenada srušio, poginulo više od 120 ljudi.

18.avgust 1993.

SAD saopštile Sudanu da je stavljen na listu zemalja koje podržavaju međunarodni terorizam.

26.avgust 1993.

Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao sporazum o prijateljstvu s Češkom, nakon što je osudio invaziju armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.

30.avgust 1993.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Miloš Žutić. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 16.novembar 1939. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 30.avgust 1993.) Njegovi roditelji su bili defektolozi i radili su u Domu slepih u Zemunu, gde je Miloš počeo da pohađa osnovnu školu. Glumom je počeo da se amaterski bavi u DADOV-u još u gimnazijskim danima za vreme pohađanja XIV gimnazije. Završio je Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu. U periodu od 1960. godine do 1992. godine ostvario je 85 uloga u brojnim pozorištima širom zemlje. Sa svojim ulogama je učestvovao u mnogim pozorišnim smotrama. Nastupao je na filmu, radiju, televiziji i u pozorištu. Pored zapaženih uloga, ostao je upamćen kao „narator“ u mnogim filmovima i serijama. Našao se u glavnim ili epizodnim ulogama u ostvarenjima kao što su "Kamiondžije", "Grlom u jagode", Pozorište u kući" itd. Bio je muž Svetlane Bojković i Ognjanke Ognjanović Žutić, obe glumice, i otac Katarine Žutić glumice, i sina Đorđa. Preminuo je posle duge i teške bolesti u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Od 1994. godine dodeljuje se "Nagrada Miloš Žutić" za najbolje glumačko ostvarenje u protekloj pozorišnoj sezoni. Kroz ovu nagradu ime i delo Miloša Žutića živeće još mnogo godina, a sve na ponos naslednika vrsnog glumca.

1939-1993

Septembar 1993

01.septembar 1993.

rat u b i h

U Ženevi su propali pregovori o okončanju građanskog rata u BiH, jer je sarajevska vlada, uz blagoslov SAD i drugih zemalja, odbacila mirovni plan međunarodnih posrednika.

07.septembar 1993.

Rusija, Belorusija, Kazahstan, Uzbekistan, Jermenija i Tadžikistan – potpisale sporazum o zadržavanju rublje kao zajedničke valute.

09.septembar 1993.

Izrael i PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija) se sporazumeli o međusobnom priznanju.

13.septembar 1993.

Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) potpisali u Vašingtonu mirovni sporazum.

18.septembar 1993.

Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.

21.septembar 1993.

Predsednik Rusije Boris Jelcin raspušta dekretom Vrhovni Sovjet i Skupštinu Narodnih Deputata – Ustavna kriza. Ovakvu protivustavnu odluku Jelcin je saopštio javnosti putem televizijskog prenosa. U objavi je stajalo i to da će Boris Jelcin samostalno držati vlast u zemlji do izbora novog parlamenta i potvrđivanja novog ustava na referendumu. Uslediće odgovor pomenutih institucija vlasti kojim se Jelcinu oduzima predsedničko mesto kroz impičment. Ovaj spor će prouzrokovati veliku ustavnu krizu u Oktobru u kojoj će Jelcin uz pomoć vojske koja je stala na njegovu stranu izaći kao pobednik.

24.septembar 1993.

Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto, sa kojeg je sišao 1955. istog dana on je potpisao ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna monarhija.

28.septembar 1993.

Na ulicama Moskve pale prve žrtve ustavne krize. Nakon objavljivanja Jelcinovog dekreta kojim on raspušta Vrhovni Sovjet i Skupštinu Narodnih Deputata na ulice prestonice su se slile reke demonstranata okrenute protiv dotadašnje Jelcinove politike. Jelcin je započeo ekonomske reforme počekom 1992. godine. Glavno obeležije tih reformi je bila takozvana « šok terapija » , ekonosmki program koji je doneo niz problema građanima Rusije. Životni standard je drastično pao, kriminal je bio u usponu, korupcija široko rasprostranjena itd. Za sve je bio okrivljen aktuelni predsednik koji se od dolaska na predsedničku poziciju juna 1991. godine neprekidno borio sa legislativom za prevlast u zemlji. Ta borba je na kraju i dovela do ustavne krize. U sukobima sa organima reda pale su i prve žrtve među demonstrantima.

30.septembar 1993.

U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji poginulo najmanje 22.000 ljudi.

Oktobar 1993

04.oktobar 1993.

Okončana ustavna kriza u Rusiji prolivanjem krvi. Zamenik predsednika Rusije Aleksandr Ruckoj i predsednik Ruskog Vrhovnog Sovjeta Ruslan Hazbulatov su predvodili opoziciju Borisu Jelcinu. Oni su se sa svojim pristalicama zabarakadirali u zgradu ruskog parlamenta Rusku Belu Kuću. Oko parlamenta su bile postavljene barikade i bodljikava žica. Njima se po rečima ministra unutrašnjih poslova, 1. oktobra pridružilo oko 600 dobro naoružanih pristalica. Sve je mirisalo na početak građanskog rata. Ruski patrijarh je pokušao vršiti ulogu medijatora ali bezuspešno. Oružani sukob dveju strana se odvijao 3. i 4. oktobra. Policija nije uspela da spreči pohod demonstranata ka Beloj Kući 3. oktobra. Dotadašni politički sukob dveju strana je prerastao u oružani. Demonstranti su po nagovoru Ruckoja i Hazbulatova 3. oktobra krenuli da zauzmu nacionalnu televiziju Ostankino. Ispred televizije je došlo do sukoba demonstranata i policije u kojima je poginulo 62 ljudi. Televizija je prestala da emituje program. Narednog dana 4. oktobra kada je ponovo počeo da se emituje TV program Jegor Gajder je pozvao pristalice predsednika Jelcina da izađu na ulice kako bi mu pružile podršku. Presudnu ulogu u okončanju sukoba preuzela je ruska armija koja je sve vreme bila uzdržana. Napokon izjutra 4. oktobra, ona se stavila na stranu predsednika Jelcina. Tenkovi su granatama zasipali zgradu parlamenta čiji su gornji spratovi bili u plamenu. Do podneva vojska je uspela oružanom akcijom osvajajući sprat po sprat parlamenta da okonča sukob i ustavnu krizu. Ruckoj i Hazbulatov su uhapšeni. Boris Jelcin je izašao kao pobednik, sprečivši da uspe, kako su tada pričali druga Oktobarska Revolucija. Bio je to konačan kraj vladavine Sovjeta u Rusiji. Prema zvaničnim podacima ruske policije u sukobima tokom ustavne krize je poginulo 187 ljudi dok je ranjenih bilo 437. Međutim nezvanično se pominje cifra od 1 500 poginulih ljudi od kojih je većina stradala u borbama u zgradi parlamenta. Poginulo je 12 pripadnika vojske i policije od kojih je najmanje njih devet stradalo greškom, vatrom svojih kolega.

Češka Republika i Slovačka potpisuju Evropski sporazum sa Evropskom unijom. Federacija Čehoslovačka, odnosno Češkoslovačka je nakon pada komunističkog režima potpisala Evropski sporazum sa EU 16. decembra 1991. godine. Pošto su se dve federalne jedinice sporazumno razdružile i postale nezavisne republike od 1. januara 1993. godine usledili su posebni pregovori između EU i dveju republika. Nakon uspešnih pregovora potpisan je novi Evropski sporazum.

08-09.oktobar 1993.

U Beču je održan Prvi samit šefova država i vlada pod okriljem Saveta Evrope.

11.oktobar 1993.

Na norveškog izdavača Vilijama Nigarda, koji je štampao "Satanske stihove" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, u Oslu pucao i teško ga ranio jedan islamski terorista.

13.oktobar 1993.

Sud u Hamburgu proglasio Nemca Gintera Parhea krivim zbog ranjavanja nožem srpske teniserke Monike Seleš, ali je na osnovu toga doneo presudu koja je širom sveta ocenjena kao skandalozna. Parhe je kažnjen uslovno na dve godine zatvora.

15.oktobar 1993.

Nobelovu nagradu za mir dobili su predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela za doprinos okončanju režima aparthejda i stvaranja osnova za razvoj demokratije u Južnoj Africi.

20.oktobar 1993.

Umro srpski (jugoslovenski) slikar i akademik Milan Konjović. (Rođen: Sombor/Austro-Ugarska/Srbija 28.januar 1898. - Umro: Sombor/SR Jugoslavija/Srbija 20.oktobar 1993.) Milan Konjović je rođen kao drugo dete u znamenitoj porodici advokata i poslanika u ugarskom saboru Davida Konjovića. Po majci je potomak uglednog srpskog pedagoga, publiciste i upravnika Srpske učiteljske škole Nikole Vukićevića. U Somboru je, tokom pohađanja gimnazije, 1914. godine prvi put izlagao pedesetak radova slikanih u prirodi. Posle Prvog svetskog rata studirao je slikarstvo na Akademiji u Pragu, u klasi Vlaha Bukovca, a potom u privatnoj školi u Beču. U Pariz je došao 1924. Neko vreme proveo je u ateljeu Andrea Lota. Izlagao je dela iz svoje "plave faze" u pariskim galerijama, a učestvovao je i na izložbama pariskog Salona. U Sombor se vratio 1932. i posvetio slikanju rodnog kraja. Bio je slikar snažnog temperamenta, čiste boje i ekspresivnog crteža. Prebogat opus Milana Konjovića sačinjava oko 6 hiljada ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, vitraža, mozaika, grafika i pozorišnih scenografija. Pripadao je grupama "Oblik" i "Dvanaestorica". U Somboru je 1966. godine otvorena „Galerija Milan Konjović” u kojoj se trenutno nalazi više od 1060 umetnikovih dela.

1898-1993

23.oktobar 1993.

U eksploziji koju su podmetnuli teroristi Irske republikanske armije, u Belfastu poginulo 10 ljudi.

29.oktobar 1993.

Evropski savet EU odredio sedišta novoformiranih institucija Evropske unije. Na posebno sazvanom Samitu u Briselu predsednici država i vlada 12 država članica EU su odredili sedišta novoformiranih institucija EU. Nemački Frankfurt postaje sedište Evropskog monetarnog instituta (EMI), Holandija je postala sedište Europola a Danska Evropske agencije za zaštitu životne sredine.

31.oktobar 1993.

Umro italijanski filmski režiser Federiko Felini, jedan od najvećih sineasta XX veka. (Rođen: Rimini/Italija 20.januar 1920. - Umro: Rim/Italija 31.oktobar 1993.) Felini je rođen u Riminiju, na obali Jadranskog mora, u porodici iz srednje klase s troje dece. Njegov otac, Urbano, bio je trgovački putnik i trgovac, a majka Ida rođ. Barbiani, domaćica poreklom iz Rima. Deo detinjstva proveo je kod bake na selu Đambetoli često lutajući s raspuštenijom seoskom decom, njegova dečačka iskustva oslikana su delimično u filmovima Dangube (I Vitelloni; 1953), 8½ (1963) i Amarcord (1973). Školovao se u katoličkom internatu. Tokom Musolinijevog fašističkog režima, Federiko i njegov brat Rikardo su bili pripadnici Avanguardiste, fašističke omladinske organizacije u koju se svaki adolescent tada morao učlaniti. Međutim, Felini i njegova porodica nisu bili fašisti i nisu bili simpatizeri Musolinija. Posle Drugog svetskog rata na početku karijere bio je jedan od najistaknutijih predstavnika nadrealističkog pokreta, ali je ubrzo razvio sopstveni stil, stvarajući filmove neponovljivog šarma u kojma su ljudi često prikazani u najbizarnijim situacijama, pa je izraz „felinijevski“ skovan da opiše njegov manir stvaranja. Pored Mikelanđela Antonionija smatra se za glavnog pokretača druge italijanske filmske renesanse. Za života je smatran kritičarem društvenih pojava u italijanskom građanskom društvu u posleratnom razdoblju, oslikavao je ekonomski prosperitet i njegove deformacije. U Sjedinjenim Državama smatran je najrespektabilnijim evropskim rediteljem, i osobom čija je popularnost bila uporediva s najistaknutijim filmskim zvezdama njegovog doba. Značajniji savremeni reditelji kao što su Dejvid Linč, Tim Barton, Pedro Almodovar Teri Giliam i Emir Kusturica su svi isticali da je Felini imao uticaj na njihov rad. Neki od filmova: „Dangube“, „Ulica“(Oskar), „Probisvet“, „Kabirijine noći“(Oskar), „Sladak život“ (prva nagrada u Kanu), „Osam i po“ (Oskar), „Đulijeta i duhovi“(Zlatni globus), „Klovnovi“, „Satirikon“, „Kazanova“ itd.

1920-1993

Novembar 1993

01.novembar 1993.

Ugovor o EU iz Mastrihta stupa na snagu – uspostavljena Evropska unija. Ugovor o Evropskoj uniji je potpisan 7. februara 1992. godine, ratifikovan je od strane 12 država članica tokom 1992. i 1993. da bi stupio na snagu prvog dana novembra 1993. godine. Uspostavljena je Evropska unija koju čine tri stuba: Evropska zajednica, Zajednička spoljna i bezbednosna politika i saradnja pravosudnih i organa unutrašnjih poslova.

05.novembar 1993.

Nakon mastrihtskog ujedinjenja EU stvara svoju Armiju sastavljenu od francusko-nemačko-belgijskih jedinica u broju od 40.000 vojnika na čijem čelu je bio prvi general, Nemac Helmut Vilman.

06.novembar 1993.

Gruzijske trupe zauzele u Zugdidi poslednje uporište pobunjenika lojalnih svrgnutom predsedniku Gruzije Zvijadu Gamsahurdiji.

09.novembar 1993.

rat u b i h

Hrvatske jedinice salvama topovskih granata oborile u Neretvu Stari most u Mostaru, sagrađen 1566.

11.novembar 1993.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Dragomir Bojanić - Gidra. (Rođen: Kragujevac/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 13.jun 1933. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 11.novembar 1993.) U ranoj mladosti život ga je postavio pred najveće izazove, pošto je nakon Drugog svetskog rata izgubio oba roditelja i ostao siroče. Gidrina majka Novka umrla je od tuberkuloze, a kada je glumac imao devet godina, streljali su njegovog oca Jocu, koji je bio oficir Jugoslovenske vojske i pripadnik Garde. Glumačku karijeru Gidra je počeo u Narodnom pozorištu u Beogradu u koje ga je uveo Raša Plaović zapazivši mladog studenta prve godine Pozorišne akademije. Na sceni nacionalnog teatra, a zatim i Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrao je Šekspira, Nušića, Gogolja, Dikensa, Brehta... Bio je najmlađi Mitke u istoriji jugoslovenskog pozorišta, ali svog Hamleta, što mu je bila najveća želja, nije dočekao. Ostvario je preko sto uloga u filmovima i TV serijama, a filmski serijal Lude godine je obeležio njegovu karijeru, a uloga Žike Pavlovića u tom serijalu smatra se remek delom srpskog glumišta: "Kroz granje nebo", "Marš na Drinu", "Valter brani Sarajevo", "Biće skoro propast sveta", "Lude godine", "Žikina dinastija", "Majstori"... Dobitnik je niza glumačkih nagrada, među kojima se izdvajaju "Velika povelja" na festivalu u Nišu, 1968. za glavnu ulogu u filmu "U raskoraku" i "Zlatna arena" u Puli, 1974. godine za film "Svadba". Filmsku karijeru započeo je 1955. godine epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića Ešalon doktora M., nakon koje je usledio bogati kinematografski opus. Pod pseudonimom „Entoni Gidra“ (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić je šezdesetih godina u Italiji snimio desetak vesterna i akcionih filmova. Nadimak Gidra (Qhidra) u prevodu znači „zmija”. Bio je oženjen glumicom Ljiljanom Kontić sa kojom je imao ćerku. Preminuo je od raka jetre. Tokom lečenja bio je na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

1933-1993

16.novembar 1993.

UN su, posle velike blamaže američkih trupa, zvanično odustale od potrage za liderom najmoćnije frakcije u Somaliji Mohamedom Farahom Aididom.

17.novembar 1993.

Nigerijski general Sani Abača zbacio civilnu vladu Ernesta Šonekana i narednog dana raspustio sve demokratske institucije.

18.novembar 1993.

Lideri Južne Afrike odobrili ustav kojim je označen kraj politike aparthejda (specifičan sistem rasne segregacije) u toj zemlji.

22.novembar 1993.

Emitovana prva "Muzička slagalica" na TV Beograd, preteča "TV slagalice", autor Nikola Nešković, prvi voditelj Ivan Bauer.

26.novembar 1993.

Prvi generalni štrajk u Belgiji posle pola veka paralizovao privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.

29.novembar 1993.

Na inicijativu Evropske unije, u Ženevi ponovo otpočeli mirovni pregovori. Četvorodnevnoj konferenciji su, uz 12 šefova diplomatije zemalja EU, prisustvovali predsednici Srbije, Crne Gore i Hrvatske i predstavnici zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini.

Decembar 1993

02.decembar 1993.

Šefa medeljinskog kartela droge Pabla Eskobara ubile kolumbijske snage bezbednosti, 16 meseci pošto je pobegao iz zatvora.

04.decembar 1993.

Vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA postigli saglasnost o uslovima primirja radi okončanja 18-ogodišnjeg građanskog rata u toj afričkoj zemlji.

Umro američki kompozitor, gitarista i satiričar Frenk Zapa (Frensis Vinsent Zapa). (Rođen: Baltimo/Merilend/SAD 21.decembar 1940. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 04.decembar 1993.) Njegovi roditelji su bili iz Sicilije. Zapina muzička karijera trajala je 30 godina, a započeo ju je 1956. godine u tinejdžerskom sastavu The Blackouts. Tokom tog razdoblja Zapa se pokazao kao vrstan kompozitor, gitarista i vođa sastava. S njim su uvek nastupali veliki muzičari, a u pratećem sastavu obično je imao oko devet svirača. Početkom 1960-ih osnovao je rok sastav The Mothers of Invention s kojim je ostvario brojnu diskografiju. Zapa je takođe režirao dugometražne filmove i muzičke spotove i dizajnirao naslovne strane albuma. Smatra se jednim od najinovativnijih i stilski najraznovrsnijih rok muzičara svoje ere. Klasičnu muziku počeo je da piše u srednjoj školi, dok je istovremeno svirao bubnjeve u ritam i bluz bendovima, kasnije prelazeći na električnu gitaru. Nastavio je ovaj eklektični i eksperimentalni pristup nezavisno od toga da li je osnovni format bio rok, džez ili klasika. Bio je oštar kritičar redovnog obrazovanja i organizovane religije, i iskreni i strastveni zagovornik slobode govora, samoobrazovanja, političkog učešća i ukidanja cenzure. Za razliku od mnogih drugih rok muzičara njegove generacije, nije odobravao droge, ali je podržavao njihovu dekriminalizaciju i regulativu. Zapa i dalje ima veliki uticaj na muzičare i kompozitore. Njegove počasti uključuju uvođenje u Dvoranu slavnih rokenrola 1995. godine i nagradu Gremi za životno delo 1997. godine. Godine 2000, on je rangiran na 36. mestu VH1 spiska 100 najvećih izvođača hard roka. Časopis Roling stoun ga je 2004. rangirao na 71. mesto na listi „100 najvećih umetnika svih vremen a 2011. na 22. mesto na listi „100 najvećih gitarista svih vremena“. Preminuo je od posledica kancera prostate.

1940-1993

07.decembar 1993.

Umro predsednik Obale Slonovače Feliks Ufue Boanji, afrički državnik koji je duže vladao od ijednog svog kolege na crnom kontinentu. (Rođen: Jamusukro/Francuska zapadna Afrika/Obala Slonovače 18.oktobar 1905. - Umro: Jamusukro/Obala Slonovače 04.decembar 1993.) Bio je prvi predsednik Obale Slonovače i jedan od pionira i predvodnika dekolonizacije Afrike. Prvobitno je radio kao seoski upravitelj, lekar, upravitelj imanja, sindikalist, da bi ubrzo postao član Parlamenta Republike Francuske, a kasnije je vršio i ministarske funkcije u Vladi Francuske. Ufue-Boanji je već od 1940-ih bio jedna od ključnih ličnosti u procesu dekolonizacije i razvoja Obale Slonovače, a tu je ulogu zadržao do svoje smrti 1993. godine. Za vreme njegovog politički umerenog mandata, Obala Slonovače doživela je ekonomski prosperitet. Ovaj uspeh, inače retkost u osiromašenoj Zapadnoj Africi, bio je poznat kao Čudo iz Obale Slonovače, a rezultat je pažljivog planiranja, održavanja privrednih veza sa Zapadom (posebno s Francuskom) i iskorištavanja bogatih resursa kafe i kakaovca. Ufue-Boanji je kasnije učestvovao u svrgavanju svojih kolega u susednim zemljama. Tako je bio upleten u rušenju Kvamea Nkrume u Gani 1966. i Matjea Kerekua u Beninu 1977. Održavao je čvrstu antikomunističku politiku. Na polju unutrašnje politike zaslužan je za premeštanje statusa glavnog grada iz Abidžana u rodni Jamusu u kojem je, za cenu od 300.000.000 dolara, dao izgraditi najveću crkvu na svetu, baziliku Majke Božije Kraljice mira. U vreme smrti, bio je afrički funkcioner s najdužim mandatom u istoriji, te treći u svetu, iza Fidela Kastra na Kubi i Kim Il Sunga u Severnoj Koreji. Nakon njegove smrti Obale Slonovače je postala nestabilnija. U periodu od 1994. do 2002. došlo je do nekoliko državnih udara, devalvacije i recesije, a 2002. i do građanskog rata.

1905-1993

12.decembar 1993.

Na referendumu u Rusiji usvojen novi ustav. Nakon oktobarske ustavne krize iz koje je izašao kao pobednik, predsednik Rusije Boris Jelcin u cilju konsolidacije stanja u zemlji i učvršćivanja svoje vlasti je pred javnost izneo predlog novog ustava. Novim ustavom je predvidjeno utemeljenje predsedničko-parlamentarnog sistema u Rusiji. Međutim iz odredbi ustava se jasno vidi da je vlast praktično najvećim delom koncentrisana u rukama predsednika države. Utemeljen je ustvari veoma rigidan predsednički sistem. Ipak su građani na referendumu pozitivno ocenili predlog novog ustava koji je potom stupio na snagu.

21.decembar 1993.

Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Ministarstvo bezbednosti, naslednika moćne tajne policije KGB, rekavši da je to učinio jer je ono propustilo da ga blagovremeno upozori na opasan razvoj događaja i zato što te snage, koje su decenijama zastrašivale ruske građane, nije moguće reformisati.

22.decembar 1993.

Južnoafrički belački parlament okončao eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u istoriji Južne Afrike.

Alina Fernandes Revuelta, kćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra, napustila Kubu i dobila politički azil u SAD.

Umro srpski (jugoslovenski) pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin, osnivač sa bratom Pavlom izdavačke kuće „Nolit“ (Nova literatura) 1928. godine. (Rođen: Zemun/Austro-Ugarska/Srbija 03.januar 1904. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 22.decembar 1993.) Oton Bihali rođen je kao treće dete, od oca Davida Bihalija i majke Klare Šenman. Imao je sestru Leonu i brata Pavla. Tokom Prvog svetskog rata se celokupna porodica preselila u Budimpeštu. Od 1928. godine se vraća u Beograd, gde je postao pilot ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Tada zajedno sa bratom Pavlom osniva izdavački kuću „Nolit”. Uređivao je i književno-politički časopis „Nova literatura“. Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj uređivao komunistički književni časopis „Linkskurve“. U Parizu je 1933. osnovao „Institut za borbu protiv fašizma“. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Neka od dela: roman „Doviđenja u oktobru“, eseji i umetnička kritika „Osvajanje neba“, „Misli i boje“, „Susreti s mojim vremenom“, „Graditelji moderne misli“ , monografije „Gabrijel Stupica“, „Vangel Naumovski“, delo o Španskom građanskom ratu „Španija između smrti i rađanja“ itd. Pred početak Drugog svetskog rata, uz pomoć Tomasa Mana, dobio je dozvolu za iseljenje u Ameriku. Ipak, vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju gde je ubrzo bio zarobljen kao oficir. Rat je preživeo zahvaljujući tome što je bio u zarobljeničkom vojnom logoru posle kapitulacije kraljevske jugoslovenske vojske. U zarobljeništvu je uradio čitav niz portreta zarobljenih oficira. Pred kraj života Oto je počeo da piše svoju autobiografiju pod naslovom „Moj lepi život u paklu“.

1904-1993

30.decembar 1993.

Izrael i Vatikan potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa. Tim sporazumom su formalno okončali dva milenijuma „bolnih odnosa između dve velike religije“ judaizma i rimokatoličanstva.

1994

Januar 1994

01.januar 1994.

Počeo sa radom Evropski monetarni institut (EMI) koji je počeo sa pripremama za uvođenje jedinstvene valute «eki». Za prvog predsednika EMI postavljen je Aleksander Lamfaluši. Tog dana na snagu je stupila druga faza na putu stvaranja Ekonomske i monetarne unije. Najvažniji korak ove faze bio je osnivanje Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB) sa , u prvo vreme , još ograničenim ovlašćenjima. Države članice EU morale su da omoguće nazavisnost svojim emisionim bankama. Prva faza je počela 1. jula 1990. godine a treća završna 1. januara 1999. godine kada je i formirana Evropska monetarna unija (EMU).

02.januar 1994.

Više od 70 ljudi poginulo a najmanje 670 je ranjeno u glavnom gradu Avganistana Kabulu tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija.

03.januar 1994.

Poginulo svih 124 putnika i članova posade prilikom pada ruskog putničkog avion „Tupoljev 154“ u Sibiru.

04.januar 1994.

rat u b i h

Promenjen naziv grada Foče u Srbinje. Po odluci Skupštine Republike Srpske nakon 500 godina grad Foča dobija novi naziv Srbinje.

10.januar 1994.

Na samitu NATO pakta izložena ideja o pokretanju programa «Partnerstvo za mir» od strane američkog predsednika Bila Klintona. Program je ponuđen kao kompromisno rešenje u daljoj strategiji razvoja i širenja ove alijanse u odnosu na Rusiju. «Partnerstvo za mir» bi trebao da bude neka vrsta čekaonice za one zemlje koje teže da se priključe ovom savezu. Na ovom samitu razmotrena je i solucija da NATO proširi granice svog delovanja i da od defanzivne organizacije preraste u vojni servis UN-a i deluje van teritorija svojih članica. Iskazana je odlučnost da u pitanju krize u B i H, NATO nikako ne sme doživeti sudbinu KEBS, Zapadnoevropske unije i EZ koje nisu uspele uspostaviti mir.

16.januar 1994.

Radikalni crnački Panafrički Kongres odustao od oružane borbe tri meseca uoči prvih svestranih izbora u Južnoj Africi.

17.januar 1994.

Komitet ministara Saveta Evrope osnovao je Kongres opština i regiona Evrope.

Poginula 61 osoba u zemljotresu koji je pogodio Los Anđeles u američkoj državi Kalifornija.

24.januar 1994.

Izvršena denominacija SRJ dinara, 13.000.000 dinara za jedan novi dinar koji je vredeo u startu jednu nemačku marku. Između 14 i 24-og januara je započelo sprovođenje paketa mera ekonomske politike, pod nazivom «Program rekonstrukcije monetarnog sistema i strategija ekonomskog oporavka Jugoslavije» čiji je strateg Dragoslav Avramović. Cilj programa je pre svega bio slamanje najveće inflacije u istoriji.

26.januar 1994.

Rumunija je prva od bivših članica Varšavskog pakta pristupila programu NATO-a Partnerstvo za mir.

28.januar 1994.

rat u b i h

Tri italijanska novinara ubijena u Mostaru – odgovornost nije nikom jasno pripisana.

29.januar 1994.

Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla u 27-oj godini od povreda zadobijenih prilikom pada na takmičenju u spustu za Svetski kup.

31.januar 1994.

U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci otvorili vatru na ljude okupljene pored centra za raspodelu hrane i ubili najamnje pet civila, a brojne ranili. Marinci su se nalazili u pratnji konvoja u kojem su bile diplomate SAD.

Alžirski ministar odbrane Liamin Zerual preuzeo dužnost šefa države.

Februar 1994

01.februar 1994.

Umro srpski (jugoslovenski) istoričar, akademik i univerzitetski profesor Radovan Samardžić. (Rođen: Sarajevo/Kraljevina SHS/Bosna i Hercegovina 22.oktobar 1922. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 01.februar 1994.) Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom Sarajevu. Diplomirao je na grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1949. gde je potom prošao sva univerzitetska zvanja na katedri za Opštu istoriju novog veka. Usavršavao se i u Parizu (1957-58) kod čuvenog Fernana Brodela proučavajući prošlost Sredozemlja, a potom u Institutu za evropsku istoriju u Majncu (1967-68). Bio je dekan Filozofskog fakulteta, član SANU, direktor Balkanološkog instituta, predsednik Srpske književne zadruge, glavni urednik Jugoslovenskog istorijskog časopisa. Najviše se bavio prošlošću srpskih zemalja od XVI do XX veka a posebno kulturnom istorijom Dubrovnika i istorijom Turske. Učestvovao je u izradi niza sintetičkih dela iz prošlosti Srba i srpskih zemalja. Bavio se i nekom vrstom filozofije istorije. Posedovao je redak literarni dar uočljiv i u njegovim naučnim radovima. Neka od dela: „Veliki vek Dubrovnika“, „Sulejman i Rokselana“, „Mehmed paša Sokolović“, „Osman“, „Ideje za srpsku istoriju“, „Pisci srpske istorije“ itd.

1922-1994

03.februar 1994.

Predsednik SAD Bil Klinton ukinuo trgovinski embargo zaveden protiv Vijetnama 1975. posle američkog vojnog poraza u toj zemlji.

05.februar 1994.

rat u b i h

Na sarajevskoj pijaci Markale poginulo 68 a ranjeno 144 ljudi u eksploziji navodno samo jedne minobacačke granate. Glavni štab Vojske Republike Srpske, koju su sarajevski mediji odmah optužili, odbacio je odgovornost. Kao posledica ove eksplozije izdejstvovano je povlačenje teškog naoružanja oko Sarajeva. Izveštaj koji je bio prosleđen u središte UN nagoveštavao je mogućnost da je tragedija bila inscenirana. Da je ova podla akcija muslimana uz podršku i znanje pre svega SAD i te kako mogla biti nameštena, govori činjenica da je ista poslužila da NATO po prvi put u svojoj istoriji vojno dejstvuje van teritorija svojih članica i to po srpskim položajima. Postoji velika mogućnost da je u pitanju tzv "flag false" terorizam tj. terorizam pod lažnom zastavom. U pitanju je pseudooperacija ili tajna operacija koju preduzima jedna strana, bilo država ili organizacija kako bi potom optužila drugu stranu za taj teroristički akt, pridobila međunarodna javnost i pokrenula eventualnu vojnu akciju protiv iste. Jedna od najvećih false flag operacija je rušenje kula bliznakinja 11.septembra 2001.godine. Ovakve operacije nisu novijeg datuma ali su se najviše preduzimale tokom XX veka. U ovom slučaju srpska strana nije imala nikakve koristi od granatiranja muslimanskih civila ali muslimansko rukovodstvo jeste. Sproveden je zločin protiv nevinih ljudi, muslimasnki mediji su po naredbi automatski optužili srpsku stranu a potom su sve to spinovali zapadnjački a posebno američki masmediji. Srpska strana je morala povući teško naoružanje oko Sarajeva a usledila je i vojna intervencija NATO pakta protiv Srba i to prva u istoriji ove alijanse izvedena van teritorija država članica. Toliko očigledno i jasno. Ipak istina je strana kategorija u globalnom sistemu zasnovanom na pokvarenosti, lažima i prevarama. Takvih operacija je bilo još tokom ratova na tlu bivše SFRJ a jedna od njih je ona u Račku na Kosovu i Metohiji kojom je izazvana NATO agresija, tj. bombardovanje SRJ. Američka administracija i njene tajne službe su postale šampioni u realizaciji false flag operacija širom sveta baš kao što im je svojevremeno rado pribegavao i Adolf Hitler. Jedna od takvih njegovih operacija je i izazivanje rata protiv Poljske.

06.februar 1994.

rat u b i h

NATO je izveo prva dejstva van teritorija svojih članica u svojoj istoriji od osnivanja 1949. godine i to po položajima bosanskih Srba. Iste je ponovio i tokom aprila 1994. a još žešće tokom 1995. Ova akcija je trebala da označi novu ulogu ove vojne alijanse u svetu. Do tog trenutka praktično je NATO po članu 5 Vašingtonskog ugovora o osnivanju iz 1949. godine bio isključivo odbrambena vojna organizacija koja je predviđena da dejstvuje na teritorijama svojih članica.

Marti Ahtisari postao predsednik Finske pobedivši na prvim direktnim predsedničkim izborima u toj zemlji ministarku odbrane Elizabet Ren. Ahtisari je bio šef opozicionih socijaldemokrata.

09.februar 1994.

Lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat i šef izraelske diplomatije Šimon Peres postigli sporazum o bezbednosnim pitanjima koja su kočila mirovni sporazum PLO i Izraela.

11.februar 1994.

Sletanjem na Zemlju šatla "Diskaveri", sa pet američkih astronauta i jednim ruskim kosmonautom, okončana prva američko-ruska spejs šatl misija.

15.februar 1994.

Severna Koreja pristala da otvori deo svog nuklearnog programa za međunarodnu inspekciju.

Izvršena smrtna kazna nad ruskim serijskim ubicom Andrejem Čikatilom, „Rostovskim trbosekom“, koji je silovao i iskasapio više od 50 osoba.

16.februar 1994.

Grčka zavela potpuni privredni embargo prema BJR Makedoniji, zbog namere zvaničnog Skoplja da bude priznato kao Republika Makedonija. Zvanična Atina je podsetila da je severna grčka provincija Makedonija postojala znatno pre dolaska Slovena na Balkan i upozorila da je neprihvatljivo da novostvorena država stavi na zastavu helenski antički simbol – Sunce stilizovano na poseban način.

U zemljotresu poginulo najmanje 200 ljudi u planinskom područiju indonežanskog ostrva Sumatra.

17.februar 1994.

Potvrđena smrt prvog izabranog predsednika Gruzije Zvijada Gamsahurdije, čije je već raspadnuto telo pronađeno i identifikovano. Gamsahurdija je pod nerazjašnjenim okolnostima umro 31.decembra 1993. tokom građanskog rata u Gruziji. Pronađen je sa ranama od metka na glavi. Pretpostavlja se da je ubijen od strane političkih suparnika dok je njegova udovica tvrdila da je izvršio samoubistvo.

21.februar 1994.

Pakistanski komandosi upali u ambasadu Avganistana u Islamabadu, oslobodili petoricu učenika i ubili trojicu avganistanskih terorista koji su za taoce tražili novčani otkup.

22.februar 1994.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo da je bivši visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun SSSR-a a potom Rusije.

23.februar 1994.

rat u b i h

Bosanski Muslimani i Hrvati pod pritiskom SAD potpisali primirje i okončali višemesečne krvave sukobe, što je bio uvod u stvaranje muslimansko - hrvatske federacije, stvorene pod pritiskom iz Vašingtona.

25.februar 1994.

SAD proterale ruskog diplomatu Aleksandra Lisenka, tvrdeći da je reč o šefu ruskih obaveštajaca u Vašingtonu.

Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn usmrtio 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu. Ubrzo zatim, od strane prisutnih, pretučen je do smrti.

27.februar 1994.

U eksploziji bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u jednu maronitsku crkvu u Libanu poginulo 10 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.

Mart 1994

02.mart 1994.

rat u b i h

Potpisan okvirni preliminarni sporazum o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u BiH, posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD. Ugovor su potpisali predstavnici Hrvatske i bosanskih Muslimana i Hrvata u Vašingtonu. U konačnom obliku Sporazum je potpisan u Vašingtonu 18. marta, u prisustvu predsednika SAD Bila Klintona.

06.mart 1994.

Umrla grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana šezdesetih godina XX veka u borbi protiv vojne hunte, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista. (Rođena: Atina/Kraljevina Grčka/Grčka 18.oktobar 1920. - Umrla: Njujork/Njujork/SAD 06.mart 1994. -73-) Bila je član Helenskog parlamenta, a 1981. godine postala je prva žena ministar za kulturu u Grčkoj. Kao glumica najzapaženiju ulogu ostvarila je u filmu Nikad nedeljom, za koju je bila nominovana za američku filmsku nagradu Oskar 1960. godine. Neki od filmova: "Stela", "Onaj koji mora da umre", "Ciganin i džentlmen", "Fedra", "Pobednici", "Jednom nije dovoljno", "Maja i Brenda", "Lizistrata", "Slatka ptica mladosti", autobiografija "Ja sam rođena Grkinja" itd.

08.mart 1994.

Poginula 64 putnika prilikom iskliznuća prigradskog voza iz šina kod Durbana u Južnoj Africi.

09.mart 1994.

Teroristi Irske republikanske armije izveli prvi u seriji minobacačkih napada na londonski aerodrom "Hitrou".

12.mart 1994.

Engleska anglikanska crkva rukopoložila 32 žene za sveštenike, prekinuvši tako 460 godina dugu tradiciju.

18.mart 1994.

rat u b i h

Vašingtonskim sporazumom formirana Muslimansko-Hrvatska Federacija. Kao zaštitnik Muslimana u građanskom ratu u Bosni, SAD su izvršile politički pritisak na sukobljene Muslimane i Hrvate i izdejstvovale potpisivanje Vašingtonskog sporazuma kojim se stvara Bošnjačko-Hrvatska federacija, Muslimansko-Hrvatska MHF, nasuprot već formiranoj Republici Srpskoj. Raniji pokušaj krajem 1993. godine nije uspeo Nemačkoj. Dejtonskim sporazumom ova federacija će dobiti zvanični naziv Federacija Bosne i Hercegovine, postaće pored Republike Srpske jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

19.mart 1994.

Trupe vlade u Pnom Penu zauzele grad Pailin na istoku Kambodže, glavno uporište maoističkog gerilskog pokreta "Crveni Kmeri".

U eksploziji bombe podmetnute u podzemnu železnicu u glavnom gradu Azerbejždana Bakuu poginulo 12 ljudi.

20.mart 1994.

Tunis dobio prvu višepartijsku skupštinu.

22.mart 1994.

Umro Volter Lanc, pionir animiranog filma, kreator crtanog junaka Pere Detlića (Woody Woodpecker), dobitnik Oskara. (Rođen: Nju Rošel/Njujork/SAD 27.april 1899. - Umro: Berbank/Kalifornija/SAD 22.mart 1994. -94-)

23.mart 1994.

Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio, ubijen na predizbornom mitingu u Tihuani. Godinu dana potom, pod optužbom da je umešan u atentat, uhapšen je Raul Salinas, brat meksičkog predsednika Karlosa Salinasa.

U Sibiru se srušio ruski putnički avion tipa "Erbas A-310", koji je leteo u Hongkong, a udes nije preživeo niko od 75 putnika i članova posade.

26.mart 1994.

Osnovano Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

28.mart 1994.

Rusija potpisala ugovor sa Kazahstanom o korišćenju kosmodroma u Bajkonuru.

Umro francuski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko, član Francuske akademije, čije su tzv. antidrame preobrazile teatar XX veka. (Rođen: Slatina/Rumunija 26.novembar 1909. - Umro: Pariz/Francuska 28.mart 1994. -84-) Njegova dela - svojevrsna antidramaturgija prožeta satiričnim duhom, bave se apsurdnošću mnogih "vrednosti" savremenog sveta. Najviše izvođeni dramski pisac francuskog jezičkog područja, Jonesko je, sa Semjuelom Beketom, najistaknutiji predstavnik i utemeljivač "Teatra apsurda". Svojim prvim dramskim komadom "Ćelava pevačica" pojavio se 1950. godine u jednom malom pozorištu u Latinskom kvartu Pariza. Na klasično shvatanje pozorišta odgovorio je svojim "antiteatrom", bez tradicionalnih šema, zapleta, bez granica između realnog i fantastičnog, komičnog, tragičnog i grotesknog. Zapaženi dramski pisac postao je 1952. godine, kada je objavljena njegova tragična farsa "Stolice". Sledili su komadi "Rinocerosi", "Žak ili pokornost", "Nosorog", "Kralj umire", kratke priče, članci i eseji, koji su učvrstili njegov ugled i uticaj na kulturne tokove modernog doba. Joneskovi komadi igrani su sa uspehom i na našim pozorišnim scenama.

29.mart 1994.

rat u hrvatskoj

Hrvatska i Republika Srpska Krajina potpisale prekid vatre kojim je trebalo da bude okončan građanski rat, ali je režim u Zagrebu na kraju pribegao oružanoj sili, okupiravši Zapadnu Slavoniju početkom maja 1995, a ostale delove RSK, izuzev Sremsko-baranjske oblasti, početkom avgusta 1995.

31.mart 1994.

Izrael prvi put pristao na međunarodno prisustvo na okupiranim teritorijama otkad ih je zauzeo u ratu 1967. nakon potpisivanja sporazuma sa PLO o međunarodnim posmatračima u gradu Hebronu na Zapadnoj obali.

April 1994

01.april 1994.

Mađarska podnosi zahtev za pristupanje Evropskoj uniji. Nakon sloma komunističkog režima, Madjarska je potpisala Evropski sporazum sa Evropskom zajednicom 16. decembra 1991. godine. Evropski sporazum kao ugovor o pridruživanju sadrži i opciju pristupanja EU. Evropski sporazum je imao za cilj da obezbedi zemljama u tranziciji Istočne i Srednje Evrope potpuno učešće u evropskom integracionom procesu u oblastima politike, ekonomije i trgovine. Mađarska je bila na sigurnom putu ka prijemu u EU čija će članica postati deset godina kasnije ,1. maja 2004.

04.april 1994.

rat u b i h

Vojska Republike Srpske uzvratila kontraofanzivom na dvonedeljnu ofanzivu muslimanskih snaga iz Goražda, koje nikada nije demilitarizovano, kao ni ostalih pet tzv. „zaštićenih zona“ u B i H uspostavljenih odlukom Saveta bezbednosti UN. Srpska kontraofanziva je zaustavljena tek polovinom aprila vazdušnim napadima NATO na srpske položaje.

Umro američki muzičar Kurt Kobejn, frontmen, tekstopisac i gitarista rok grupe Nirvana iz Sijetla. (Rođen: Aberdin/Vašington/Sjedinjene Američke Države 20.februar 1967. - Umro: Sijetl/Vašington/Sjedinjene Američke Države 05.april 1994.) Bio je osnivač, vodeći vokal, gitarista i primarni tekstopisac rok grupe Nirvana. Pisao je pesme podstaknut besom i nezadovoljstvom sistemom, time šireći tematske konvencije mejnstrim roka. Najavljivan je kao portparol generacije Iks i priznat je kao jedan od najuticajnijih alternativnih rok muzičara, kao i jedan od najpopularnijih rok muzičara. Nirvana je postigla komercijalni uspeh sa singlom "Smells Like Teen Spirit" sa njihovog drugog albuma Nevermind (1991) koji je hvaljen od strane kritike. Iako je Kobejn hvaljen kao glas svoje generacije nakon iznenadnog uspeha Nirvane, on je to zamerio, verujući da je njegovu poruku i umetničku viziju javnost pogrešno protumačila. Tokom poslednjih godina svog života, Kobejn se borio sa zavisnošću od heroina i hroničnim zdravstvenim problemima kao što je depresija. Takođe se borio sa ličnim i profesionalnim pritiscima slave, a imao je buran odnos sa svojom suprugom, muzičarkom Kortni Lav. Kada mu je bilo sedam godina, Kobejn je dijagnoziran ADHD-om, smetnja koja uključuje između ostalog hiperaktivnost i promene u raspoloženju. Protiv ADHD-a je koristio Ritalin. Udovica Kobejna, Kortni Lav, je kasnije krivila Ritalin za njegovu zavisnost heroina. U martu 1994. Kobejn se predozirao kombinacijom šampanjca i flunitrazepama, a potom je ušao i prošao program detoksikacije i rehabilitacije. Kobejn je 8. aprila 1994. pronađen mrtav u svojoj kući u Sijetlu u dobi od 27 godina. Policija je zaključila da je preminuo 5. aprila usled samoubistva. Kobejn je posthumno uvršten u Rokenrol kuću slavnih, zajedno sa basistom Nirvane Kristom Novoselićem i bubnjarom Dejvom Grolom, u njihovoj prvoj godini kvalifikacija 2014. Rolling Stone je uvrstio Kobejna na svoje liste 100 najvećih tekstopisaca svih vremena, 100 najvećih gitarista i 100 najvećih pevača svih vremena. MTV ga je rangirao na 7. mesto u „22 najbolja glasa u muzici“. Godine 2006. Hit Parader ga je postavio na 20. mesto na njihovoj listi „100 najvećih metal pevača svih vremena“.

1967-1994

06.april 1994.

U Ruandi raketom oboren avion u kojem su bili predsednici Ruande i susednog Burundija – rasplamsan građanski rat u Ruandi. Avion je oboren od strane ekstremista iz plemena Hutu iz Ruande koji se nisu mirili sa planom koji bi omogućio političkim predstavnicima plemena Tutsi ili Tuci učešće u vladi Ruande. Incident se dogodio usred građanskog rata u Ruandi između pripadnika ova dva plamena. Poginuli su predsednik Ruande Žuvenal Habjarimana i Burundija Siprijen Ntarjamira. Obaranje aviona je smatrano signalom za dalje nemilosrdno međusobno istrebljivanje Hutua i Tutsija. Posle ovog atentata tokom narednih meseci je usledio stravični masakar u kojem su naoružani pripadnici plemena Hutu na stravične načine ubili po nekim procenama čak oko 800 000 pripadnika plemena Tuci. Veliku većinu u Ruandi i Burundiju čine pripadnici plemena Hutu koji su do dolaska evropskih kolonizatora živeli u miru. Manjinski Tuci su praktično bili u sizerenskom odnosu prema većinskom plemenu Hutu u nekoj vrsti feudalnog odnosa. Nakon kolonizacije antagonizmi između dva plemena su bivali sve oštriji. Procenjuje se da je u ovom međuplemenskom ratu ubijeno oko milion ljudi. Narednog dana 07.aprila u glavnom gradu Ruande Kigaliju ubijen premijer te države Agate Uvilingijimana.

08.april 1994.

Poljska podnosi zahtev za prijem u Evropsku uniju. Poljska je zajedno sa Mađarskom i Čehoslovačkom potpisala Evropski sporazum sa Evropskom zajednicom 16. decembra 1991. godine.

10.april 1994.

rat u b i h

Avioni NATO su prvi put bombardovali položaje Vojske Republike Srpske oko Goražda, što je obrazloženo zaštitom snaga Ujedinjenih nacija.

13.april 1994.

Islamski terorista-samoubica ubio u autobusu u izraelskom gradu Hadera - šest ljudi.

14.april 1994.

Dva američka vojna aviona tipa "F-15" greškom iznad severnog Iraka oborila dva američka vojna helikoptera, pri čemu je poginulo 26 osoba.

15.april 1994.

rat u b i h

Protivavionska odbrana Vojske Republike Srpske pogodila kod Goražda francuski avion tipa "Etander" koji je teško oštećen uspeo da se vrati na nosač aviona "Klemanso" u Jadranu. Avioni NATO su 10. aprila 1994. počeli bombardovanje vojnih i civilnih srpskih ciljeva kod Goražda, priskočivši u pomoć muslimanskim jedinicama koje su se našle u škripcu posle kraha ofanzive pokrenute iz "zaštićene zone".

16.april 1994.

rat u b i h

Protivavionska odbrana Vojske Republike Srpske oborila kod Goražda britanski avion tipa "Si harijer". Tvrdeći da štite snage UN, avioni NATO su 10. aprila 1994. započeli bombardovanje Srba, vojnih i civilnih ciljeva, u okolini Goražda, priskočivši u pomoć muslimanima koji su zapali u opasnost posle neuspele ofanzive koju su pokrenuli iz "zaštićene zone".

Umro američki pisac afroameričkog porekla Ralf Valdo Elison, čiji je roman "Nevidljivi čovek" jedan od najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog rata. (Rođen: Oklahoma Siti/Oklahoma/SAD 01.mart 1913. - Umro: Njujork/Njujork/SAD 16.april 1994.) Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo uskraćuje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno sugestivno, s mnoštvom naturalističkih detalja. Takođe je napisao knjigu eseja "Senka i čin". Dobio je ime po američkom esejisti, predavaču, filozofu i pesniku Ralfu Emersonu. Njegov otac, Luis Alfred Elison, bio je vlasnik malog preduzeća i građevinski nadzornik. Umro je 1916. godine usled povreda zadobijenih na radu. Stariji Elison je voleo književnost i to je preneo na svoju decu, pa je Ralf kao odrastao otkrio da se njegov otac nadao da će mu sin postati pesnik. Elison je 1975. godine izabran u Američku akademiju umetnosti i književnosti i njegov rodni grad Oklahoma odaje mu počast dajući njegovo ime biblioteci. Elisonova umetnička dostignuća su obuhvatala i njegov rad kao skulptora, muzičara, fotografa i univerzitetskog profesora, pored njegovog pisanja. Takođe bio je i član Udruženja južnjačkih pisaca. Elison je umro od raka pankreasa.

1913-1994

18.april 1994.

Etnički masakri pripadnika većinskog plemena Hutu i manjinskih Tutsija, zahvatili celu teritoriju Ruande, saopštile inostrane humanitarne organizacije.

19.april 1994.

U Francuskoj na doživotnu robiju osuđen nacistički ratni zločinac u Drugom svetskom ratu Pol Tuvije.

20.april 1994.

Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli sporazum o prenosu vlasti na Palestince u oblasti Gaze i u gradu Jerihon na Zapadnoj obali.

22.april 1994.

Umro američki državnik Ričard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjivanja. (Rođen: Jorba Linda/Kalifornija/SAD 09.januar 1913. - Umro: Njujork/Njujork/SAD 22.april 1994.) Bio je kandidat za potpredsednika Dvajtu Ajzenhaueru, republikanskom predsedničkom kandidatu na izborima 1952. Osam godina bio je na funkciji potpredsednika SAD od 1953. do 1960.godine. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo izabran 1972. ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere „Votergejt“. Primoran je da odstupi sa funkcije kad je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparničke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun oproštaj. Normalizovao je 1972. odnose sa Kinom za šta je posebno zaslužna tajna diplomatija specijalnog savetnika Henrija Kisindžera. Bio je prvi predsednik SAD koji je posetio SFR Jugoslaviju. Okončao je američko uplitanje u Vijetnamski rat 1973. godine, i vratio američke ratne zarobljenike. Istovremeno je okončao i regrutaciju. U penziji Nikson je napisao nekoliko knjiga i preduzeo je nekoliko putovanja izvan SAD što mu je omogućilo rehabilitaciju imidža. Doživeo je moždani udar 18. aprila 1994. godine, umro četiri dana kasnije.

1913-1994

25.april 1994.

rat u b i h

Na sastanku u Londonu doneta odluka o formiranju Kontakt grupe radi usklađivanja akcija SAD, Rusije, Ujedinjenih nacija i Evropske unije u Bosni i Hercegovini i pripreme celovitog mirovnog plana. Dogovoreno je da Kontakt grupu čini pet zemalja - SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

26.april 1994.

U Južnoj Africi počeli prvi izbori na kojima su učestvovali svi građani, bez obzira na poreklo i rasnu pripadnost.

Prilikom pada tajvanskog putničkog aviona tipa "Erbas A300-600" blizu aerodroma kod japanskog grada Nagoje, poginulo svih 264 putnika i članova posade.

Maj 1994

01.maj 1994.

Poginuo brazilski automobilski as Ajrton Sena, trostruki prvak sveta u "Formuli 1" - 1988, 1990. i 1991. (Rođen: Sao Paulo/Brazil 21.mart 1960. - Umro: Imola/Italija 01.maj 1994.) Kao mlad takmičio se u kartingu a 1981. godine odlazi u Evropu da se takmiči u britanskoj Formuli Ford 1600 gde je postao šampion u svojoj debitantskoj sezoni. Sledeće godine se takmičio i u britanskoj i u evropskoj Formuli Ford 2000 i pobedio je u obe serije. Takođe je pobedio na prestižnoj trci u Makau. Posle još jedne osvojene titule u Formuli 3, 1983. godine osigurao je svoje mesto u Formuli 1. Pobedio je u 41 trci i osvojio 65 pol pozicija i 19 najboljih krugova. Posebno je bio poznat po dobrim vožnjama po kiši zbog čega je dobio nadimak Kišni čovek. Na trećoj trci za Veliku nagradu San Marina u Imoli 1. maja 1994. godine, inženjeri su za njega spremili modifikovanu letvu volana, koja je navodno trebalo da reši problem. Sena i na ovoj trci osvaja pol poziciju. Zbog pogibije Rolanda Racenbergera dan ranije osećao je veliki pritisak. Svojoj verenici Adrijani Galisteu se žalio da ne želi da učestvuje na ovoj trci, ali naravno, on je bio profesionalac i tako nešto nije mogao da izbegne. Trku je vodio od starta, snažni bolid Beneton Šumahera nije uspevao da mu se približi. Međutim, u sedmom krugu Sena je izleteo sa staze u krivini Tamburelo udarivši u zid brzinom većom od 200 km/h. Iako su ekipe hitne pomoći brzo reagovale i helikopterom je prebačen u Bolonju, Seni nije bilo spasa. Godine 2009. je izabran kao najbolji vozač svih vremena, na izborima u organizaciji čuvenog britanskog lista Autosport. Izbor je tim veći zato što je u njemu učestvovalo 217 nekadašnjih i sadašnjih vozača Formule 1. Sena se našao isped Šumahera i Fanđa, dok su na četvrtom i petom mestu bili Alan Prost i Džim Klark.

1960-1994

02.maj 1994.

Nelson Mandela i njegov Afrički nacionalni kongres dobili su prve opšte izbore u Južnoj Africi, na kojima su prvi put i istoriji te zemlje pravo glasa imali svi građani nezavisno od rasnog porekla. Nelson Mandela je kao prvi crnac inaugurisan za predsednika Južne Afrike 10.maja.

06.maj 1994.

Francuski predsednik Fransoa Miteran i engleska kraljica Elizabeta II otvorili tunel ispod Lamanša.

10.maj 1994.

Italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni preuzeo dužnost premijera Italije na čelu koalicione vlade u kojoj su se po prvi put posle Drugog svetskog rata našli i neofašisti.

12.maj 1994.

Palestinska policija prispela na Zapadnu obalu u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, sedište palestinske autonomije u toj oblasti. Sledećeg dana policija je preuzela, na osnovu sporazuma Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije, u Jerihonu kontrolu od izraelske vojske.

13.maj 1994.

rat u b i h

Doneta odluka da se B i H podeli odnosom 51% :49%. Ministri inostranih poslova SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Belgije i Grčke odlučili su na sastanku u Ženevi - na osnovu mirovnog koncepta Evropske unije - da 51 odsto teritorije BiH pripadne bosanskim muslimanima i Hrvatima, a 49 odsto Srbima.

14.maj 1994.

U Beogradu otkriven spomenik grčkom revolucionaru i pesniku Rigi od Fere.

15.maj 1994.

Umrla srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Olga Spiridonović. (Rođena: Split/Kraljevina SHS/Hrvatska 11.jun 1923. - Umrla: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 15.05.1994. -70-) Olga je prvu ulogu dobila još kao beba od tri meseca glumeći bebu u kolicima i Ibzenovoj „Nori“. Roditelji, putujući glumci, su posle Splita putovali preko Skoplja, Cetinja, Kragujevca do Beograda. Imala je samo pet godina kada su je u stanu Žanke Stokić stavili na sto da recituje. Učestvovala je u radio dramama kao član Umetničkog pozorišta. Bila je članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1951. do penzije. Dobila je Zlatnu arenu 1959. godine za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu „Mis Ston“.

17.maj 1994.

U Malaviju održani prvi višepartijski izbori, na kojima je vlast izgubio predsednik Kamuzu Banda koji je tri decenije diktatorski upravljao tom afričkom državom. Četiri dana kasnije 21.maja, Bakili Muluzi preuzeo dužnost predsednika Malavija, kao prvi šef te afričke države izabran na demokratskim izborima.

19.maj 1994.

Umrla Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija, ubijenog 1963. u atentatu, i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa. (Rođena: Njujork/Njujork/SAD 28.jul 1929. - Umrla: Njujork/Njujork/SAD 19.maj 1994.) Rođena je u bogatoj aristokratskoj porodici francuskog porekla. Otac joj je bio trgovac na Vol Stritu, Džon Vernou, a majka socijalistkinja Dženet Li Buvije. Žaklinina majka bila je irskog porekla, a otac je imao francusko, škotsko i englesko poreklo. Odgajana je u rimokatoličkoj veri. Od malih nogu bila je strasni ljubitelj konja. Uspešno se takmičila u jahanju, a ljubav prema ovom sportu trajaće do kraja njenog života. Pohađala je balet, a volela je i književnost. Bila je dobra u učenju stranih jezika. Govorila je engleski, španski, italijanski i francuski jezik. U mladosti je bila novinarka lista Washington Times Heralda. Za Džona Kenedija se udala 12. septembra 1953. godine i sve do atentata u Dalasu 1963 je bila prva dama SAD. Godine 1968. se udaje za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa sa kojim ostaje u braku do njegove smrti 1975. godine. Iste godine pornografski časopis Hasler objavljuje paparaco slike nage Džeki Onazis, što izaziva negodovanje javnosti širom SAD. Bila je smatrana ikonom modnog stila šezdesetih godina dvadesetog veka i na nju su se kasnije mnoge žene ugledale.

1929-1994

22.maj 1994.

Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u nastojanju da zauzmu glavni grad te afričke zemlje.

24.maj 1994.

Poginulo 270 ljudi u stampedu muslimanskih hodočasnika u Meki, u Saudijskoj Arabiji.

27.maj 1994.

Ruski pisac Aleksandar Solženjicin vratio se u otadžbinu posle dve decenije u izbeglištvu.

29.maj 1994.

U izbeglištu u Čileu umro bivši istočnonemački lider Erih Honeker, predsednik Demokratske Republike Nemačke (DDR), od 1976. do 1989. kada je oboren sa vlasti na talasu masovnih antirežimskih protesta. (Rođen: Nojnkirhen/Nemačko carstvo/Nemačka 25.avgust 1912. - Umro: Santijago de Čile/Čile 29.maj 1994.) Rođen je u Nojnkirhenu u Sarlandu, kao sin politički militantnog rudara. Sa četrnaest godina stupio je u Komunistički savez omladine Nemačke i sindikat — Savez drvarskih radnika. Tri godine kasnije primljen je u članstvo Komunističke partije Nemačke. Centralni komitet Komunističkog saveza omladine Nemačke delegirao ga je 1930. godine u školu Komunističke omladinske internacionale u Moskvi. Kao član Komunističke partije Nemačke, uhapšen je od strane nacističkih vlasti 1935. i bio je u koncentracionim logorima do 1945. U Politbiro vladajuće Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (komunista) izabran je 1958, prvi sekretar postao je 1971. a generalni sekretar 1976. Izgradio je Berlinski zid 1961. simbol „hladnog rata“. Kao sekretar Jedinstvene socijalističke partije bio je na vlasti od 1971. do 1989. U januaru 1989. rekao je da će Zid stajati tu još 50, a možda i 100 godina, no te iste godine zid je srušen. Dolaskom devedesetih, podneo je ostavku na sve funkcije u partiji i DDR-u. Nakon ujedinjenja Nemačke odlazi u Sovjetski Savez odakle je izručen. Suđeno mu je za razne zločine, posebno za ubistva 125 ljudi koji su hteli pobeći na Zapad. Budući da je umirao od raka pušten je na slobodu, a umro je godinu dana kasnije. Kremiran je, a pepeo mu navodno poseduje udovica Margot.

1912-1994

30.maj 1994.

Izrael oslobodio stotine palestinskih zatvorenika, što je bio deo sporazuma sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO) o palestinskoj autonomiji.

Umro srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. (Rođen: Solun/Osmansko carstvo/Grčka 10.januar 1909. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 30.maj 1994.) Svetski poznat naučnik postao je kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata, bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan – otkriveni su elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu bio je od početka aktivni pristalica Partizanskog pokreta i 1942. je izabran za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Ostavku na mesto direktora instituta daje 1960. godine. Prema pisanju Vladimira Dedijera, Savić se nije slagao sa načinom rada instituta, i smatrao je da treba izbegavati kupovinu licenci, kao i da nuklearnu tehnologiju Jugoslavija treba da razvija sopstvenim naporima, uz akcenat na fundamentalna istraživanja.

1909-1994

31.maj 1994.

rat u b i h

U Bosni i Hercegovini za prvog predsednika muslimansko-hrvatske federalne jedinice izabran Krešimir Zubak.

Jun 1994

01.jun 1994.

Armando Kalderon Sol postao prvi predsednik Salvadora posle okončanja građanskog rata koji je više od decenije potresao tu centralnoameričku zemlju.

02.jun 1994.

U Škotskoj se srušio britanski vojni helikopter, što nije preživeo niko od 29 ljudi u njemu.

06.jun 1994.

Prilikom pada kineskog aviona koji je leteo na unutrašnjoj liniji iz turističkog centra Sijan, poginulo svih 160 putnika i članova posade, u najtežoj nesreći u vazdušnom saobraćaju u Kini.

U Kolumbiji snežna lavina aktivirana zemljotresom zatrpala najmanje 100 ljudi.

12.jun 1994.

Građani Austrije se izjasnili na referendumu za ulazak Austrije u Evropsku uniju. Austrija je podnela zahtev za prijem u članstvo EU 17. jula 1989. godine. Na održanom referendumu Austrijanci su se sa 66,4% glasova od ukupnog izašlog biračkog tela izjasnili da njihova zemlja pristupi EU.

15.jun 1994.

Izrael i Vatikan uspostavili pune diplomatske odnose, posle istorijskog dogovora o međusobnom priznanju.

16.jun 1994.

Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku SR Jugoslavije Zoranu Liliću iako je dobio zvanični poziv za učešće na medjunarodnom skupu u Kran Montani. Odluka je doneta na osnovu preporike Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u okviru mera o ekonomskoj blokadi SRJ.

21.jun 1994.

SAD ponudile Severnoj Koreji razgovore na visokom nivou, pod uslovom da Pjongjang potvrdi odustajanje od razvoja nuklearnog programa.

22.jun 1994.

Rusija pristupila programu NATO „Partnerstvo za mir“ u Briselu.

23.jun 1994.

Južna Afrika (Južnoafrička republika) se vratila u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, posle decenija međunarodne izolacije zbog politike aparthejda.

24-25.jun 1994.

Evropska unija i Rusija potpisuju sporazum o partnerstvu na sednici Evropskog saveta održanoj na Krfu u Grčkoj.

29.jun 1994.

U Sofiji doneta Konvencija o zaštiti Dunava, ovaj datum obeležava se kao Dan Dunava.

Jul 1994

01.jul 1994.

Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat se vratio u Palestinu, okončavši 27.godišnje izbeglištvo. Najavio je preobražaj teritorija pod palestinskom samoupravom u državu Palestina, s prestonicom u istočnom Jerusalimu.

02.jul 1994.

Albanski sud osudio na devet godina zatvora bivšeg komunističkog lidera Albanije Ramiza Aljiju, pod optužbom da je zloupotrebljavao vlast i kršio ljudska prava.

Ubijen kolumbijski fudbaler Andres Eskobar, zato što je dao autogol na utakmici Kolumbija-SAD. Eskobar je ubijen u kolumbijskom gradu Medeljinu posle povratka sa svetskog fudbalskog prvenstva održanom u SAD.

04.jul 1994.

Predsednik Francuske Fransoa Miteran kao prvi strani državnik govorio u skupštini Južne Afrike oformljenoj posle ukidanja režima aparthejda.

07.jul 1994.

U Jemenu okončan dvomesečni građanski rat ulaskom severnojemenskih trupa u glavni grad Južnog Jemena Aden.

08.jul 1994.

Umro severnokorejski diktator Kim Sung Ju, poznat kao Kim Il Sung, koji je neograničenom ličnom vlašću upravljao Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti. (Rođen: Pjongjang/Japanska Koreja/Severna Koreja 15.april 1912. - Umro: Pjongjang/Severna Koreja 08.jul 1994.) Još u mladosti pokazivao je izuzetne sposobnosti u organizovanju pre svega militantnih grupa, kao i naklonost komunizmu kao ideologiji. Dana 17. oktobra 1926. godine osnovao je Savez za uništenje imperijalizma, 28. avgusta naredne godine formirao je Savez komunističke omladine Koreje. U jula 1930. formirao je Korejsku revolucionarnu armiju - prvu oružanu organizaciju korejskih komunista. Kim je bio vrlo aktivan u organizaciji borbe protiv Japanskih okupatora i najviše je delovao u gerilskom jedinicama na području severne Kine. Dana 25. aprila 1932. godine organizovao je Korejsku narodno-revolucionarnu armiju i postao njen komandant. Oko 1935. godine Kim je promenio ime u Kim Il Sung, što bi u slobodnom prevodu značilo „postati sunce“. Odmah nakon formiranja Demokratske Narodne Republike Koreje, 9. septembra 1948. godine, postao je prvi predsednik vlade DNR Koreje. U Korejskom ratu uz pomoć SSSR-a i Kine Severna Koreja se vratila na 38 paralelu gde je uspostavljena današnja granica sa Južnom Korejom. U Korejskom ratu je poginulo 1,2 miliona ljudi. U februaru 1953. godine Kimu je dodeljeno zvanje maršala. Tokom svoje vladavine oslanjao se na komunističke države. Nakon raspada Varšavskog pakta Severna Koreja je dobijala sve manje pomoći pa je tako početkom 90-ih ušla u veliki problem i nestašicu osnovnih životnih namirnica. Pretpostavlja se da je početkom devedesetih u Severnoj Koreji od gladi umrlo nekoliko stotina hiljada ljudi. 8.jula 1994. godine Kim Il Sung je iznenada umro od srčanog udara. Jedan od najvećih bronzanih spomenika ne samo u Koreji nego i čitavom svetu posvećen je njemu i nalazi se u Pjongjangu. Kasnije je pored njegove dodata i bista njegovog sina. Veruje se da je preko milion ljudi ubijeno tokom njegove vladavine u koncentracionim logorima.

1912-1994

13.jul 1994.

Firme iz SR Jugoslavije i Danske povukle svoje osoblje iz Alžira, ugroženo napadima islamskih terorista.

17.jul 1994.

Na XV svetskom fudbalskom prvenstvu održanom u SAD, reprezentacija Brazila osvojila četvrtu šampionsku titulu što do tada ni jednoj reprezentaciji nije uspelo, pobedivši u finalnoj utakmici reprezentaciju Italije rezultatom 3:2 nakon izvođenja penala. Regularan rezultat bio je 0:0. Na petnaestom Svetskom prvenstvu u fudbalu ili popularnom Mondijalu koji je po prvi put održan u SAD-u gde je fudbal postao popularan ali ne više od njihovog, američkog, u finalu su se sastali dosadašnji osvajači titule šampiona sveta Brazil i Italija. Ovoga puta je Brazil slavio po četvrti put pobedivši tek posle izvođenja penala sa 3:2 dok je u regularnom toku bilo 0:0. Tragičar sa italijanske strane je bio Di Bađo koji je promašio penal i o tome se godinama kasnije uveliko pričalo. U svakom slučaju je Brazil izbio na prvo mesto sa četiri svetske titule. Reprezentacija tada već nove države SR Jugoslavije nije učestvovala ni na kvalifikacijama zbog uvedenih sankcija još 1992. godine.

18.jul 1994.

Poginulo 96 ljudi u eksploziji u centru jevrejske zajednice u Buenos Airesu, koju su podmetnuli islamski teroristi.

20.jul 1994.

Šef izraelske diplomatije Šimon Peres doputovao u posetu Jordanu kao najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio tu susednu arapsku zemlju. U Vašingtonu 25.jula 1994.godine predstavnici dve države potpisali deklaraciju kojom je i formalno okončano ratno stanje dveju susednih država.

29.jul 1994.

Bivši italijanski predsednik vlade Betino Kraksi osuđen na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru.

31.jul 1994.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio upotrebu vojne sile u Haitiju, omogućivši tako intervenciju protiv tamošnjeg vojnog režima od strane SAD, kao i povratak na vlast izbeglog predsednika Žana Bertrana Aristida.

Avgust 1994

01.avgust 1994.

Predsednik Nemačke Roman Hercog izrazio žaljenje zbog svega što je Nemačka učinila Poljskoj tokom Drugog svetskog rata.

03.avgust 1994.

rat u b i h

Skupština Republike Srpske odlučila da narod na referendumu donese odluku o prihvatanju mirovnog plana Kontakt grupe za B i H. Dan posle zahteva vlade Srbije rukovodstvu Republike Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu, Skupština Republike Srpske je odlučila da konačnu odluku o tome donese narod na referendumu 27. i 28. avgusta. Pošto je više od 90 odsto građana odbacilo mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu, sutradan 29.avgusta, SRJ je zavela sankcije Srbima u BiH i blokadu na Drini.

06.avgust 1994.

Umro italijanski pevač, tekstopisac, glumac, gitarista, a kasnije i član italijanskog parlamenta Domeniko Modunjo. (Rođen: Polignano a Mare/Italija 09.januar 1928. - Umro: Lampedusa/Italija 06.avgust 1994.) Poznat je po svojoj hit pesmi iz 1958. godine „Nel blu dipinto di blu” („Volare”). Smatra se prvim italijanskim kantautorom. Njegov otac, Vito Kosimo Modugno, bio je komandir opštinske policije, dok je njegova majka, Paskuja Loruso, bila domaćica. Prekretnica u njegovoj karijeri došla je 1958.godine, kada je učestvovao na Sanremo Festivalu pobedivši sa pesmom „Nel blu dipinto di blu”. Sa tom pesmom poznatoj kao „Volare” je predstavljao Italiju na Pesmi Evrovizije 1958. godine. Iako je bio treći pesma je postala svetski popularna. Godine 1959. ponovo predstavlja Italiju na Pesmi Evrovizije sa pesmom „Piove” poznatoj kao „Ciao, ciao bambina”. Tada je imao malo lošiji rezultat, bio je šesti sa 9 osvojenih bodova. Kasnije je njegov hit „Io” otpevao Elvis Prisli na engleskom jeziku pod naslovom „Ask Me”. Godine 1984. pretrpeo je teški moždani udar i ostao delomično paralizovan. Morao je da napusti svoju umetničku karijeru i da se posveti se rehabilitaciji. Modugno se konačno vratio na muzičku scenu 1992-1993. Njegova poslednja pesma bila je Delfini, 1993. koju je izvodio sa sinom Masimom. Dana 6. avgusta 1994. Modugno je umro u 66. godini od srčanog udara, na ostrvu Lampedusa, južno od Sicilije, dok je bio u svom domu.

1928-1994

15.avgust 1994.

U Sudanu je uhapšen i odmah izručen Francuskoj Iljič Ramires Sančez, poznatiji kao „Karlos Šakal“, jedan od vodećih svetskih terorista.

16.avgust 1994.

Hoakin Balager stupio sedmi put na dužnost predsednika Dominikanske Republike, uprkos optužbama za izborne manipulacije.

18.avgust 1994.

Najmanje 150 ljudi poginulo u zemljotresu u oblasti Maskara na severozapadu Alžira.

19.avgust 1994.

Umro američki hemičar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962. (Rođen: Portland/Oregon/SAD 28.februar 1901. - Umro: Big Sur/Kalifornija/SAD 19.avgust 1994. -93-) Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da se uspostavi međunarodna kontrola nuklearnog oružja kao i zabrana proba.

20.avgust 1994.

Umro srpski (jugoslovenski) filmski režiser i pisac Aleksandar Petrović koji se smatra jednim od začetnika Jugoslovenskog crnog talasa. (Rođen: Pariz/Francuska 14.januar 1929. - Umro: Pariz/Francuska 20.avgust 1994.) Filmski stvaralac koji je smelošću tretiranja osetljivih tema i originalnim ostvarenjima proslavio srpski film u svetu. Pripadao je takozvanom „crnom talasu“ srpskog (jugoslovenskog) filma sedamdesetih godina XX veka, zbog čega je bio meta ideoloških napada tadašnjeg režima. Neka od njegovih dela: kratkometražni filmovi „Let nad močvarom“, „Petar Dobrović“, „Putevi“, igrani filmovi „Dani“, „Dvoje“, „Tri“, „Skupljači perja“, „Biće skoro propast sveta“, „Maestro i Margarita“, „Grupni portret s damom“, „Seobe“, esej „Novi film“ itd. Napisao je i nekoliko knjiga o filmu. Njegov film „Tri” nominovan je za Oskara 1966. godine, a sledeće godine i čuveno ostvarenje „Skupljači perja”, koje osvaja i nagradu na Kanskom festivalu. Jedan od njegovih najpoznatijih filmova je remek-delo „Biće skoro propast sveta”, koji se smatra jednim od vrhunskih dometa jugoslovenske kinematografije. Petrović je inspiraciju za taj film pronašao u romanu Fjodora Dostojevskog „Zli dusi”. Predavao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Čak sedam njegovih filmova — „Dvoje”, „Dani”, „Tri”, „Skupljači perja”, „Biće skoro propast sveta”, „Majstor i Margarita” i „Seobe” uvršteni su među 100 srpskih igranih filmova proglašenih 2016. godine za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja.

1929-1994

21.avgust 1994.

rat u b i h

Desetine hiljada muslimanskih civila sa područija Velike Kladuše lojalnih Fikretu Abdiću, u panici napustilo domove pred naletom snaga muslimanske vlade u Sarajevu.

24.avgust 1994.

Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli sporazum da Palestinci na Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.

28.avgust 1994.

rat u b i h

Okončan dvodnevni referendum u Republici Srpskoj, na kojem je više od 90 odsto građana odbacilo mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu. Sledećeg dana 29.avgusta, SRJ je zavela sankcije Srbima u BiH i blokadu na Drini usled ovakvog ishoda referenduma.

31.avgust 1994.

Trupe bivšeg SSSR-a i formalno okončale svoje poluvekovno prisustvo u bivšoj istočnoj Nemačkoj i na Baltiku. Ceremoniji koja je tom prilikom priređena prisustvovali su predsednik Rusije Boris Jelcin i nemački kancelar Helmut Kol.

Septembar 1994

01.septembar 1994.

Umro srpski (jugoslovenski) književnik Vladimir Bulatović Vib, satiričar, dramski pisac, novinar. (Rođen: Sopotsko/Kraljevina Jugoslavija/Severna Makedonija 08.mart 1931. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 01.septembar 1994.) Bio je dugogodišnji urednik u kući "Politika" i urednik "Politikinog Zabavnika" u njegovim najslavnijim danima. Rođen je u Sopotskom u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, pošto je njegova majka tamo bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu - Vibova nagrada. Prema anketi časopisa Nosorog Vib je proglašen za najboljeg satiričara svih vremena. Deveti međunarodni Satira fest 2011. posvećen je osamdesetoj godišnjici rođenja Vlade Bulatovića Viba i odvijao se pod sloganom: Vi(b) i Mi. Neka od dela: "Budilnik", " Menjačnica ideala", Veliko spremanje", "Korak nazad", "Šta je pisac hteo da kaže", "Dežurno uvo vremena" itd.

1931-1994

06.septembar 1994.

Premijer Irske Albert Rejnolds prvi put se u ime irske vlade sastao sa vođom severnoirske partije Šin Fejn Džerijem Adamsom. Šin Fejn je političko krilo terorističke Irske republikanske armije –IRA. Razgovori su se vodili o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba rimokatolika i protestanata u Severnoj Irskoj.

08.septembar 1994.

Svih 132 putnika i člana posade američkog aviona „Boing 737“ , koji je leteo iz Čikaga, poginulo prilikom pada letelice blizu aerodroma u Pitsburgu.

12.septembar 1994.

Snage NATO i njihovi bivši rivali iz Varšavskog pakta održali u Poljskoj prve zajedničke vojne vežbe.

16.septembar 1994.

Počela sa radom RTV Pink.

17.septembar 1994.

Umro britanski filozof austrijsko-jevrejskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca XX veka. (Rođen: Beč/Austro-Ugarska/Austrija 28.jul 1902. - Umro: London/Velika Britanija/Engleska 17.septembar 1994.) U filozofiju je uveo "princip opovrgljivosti", prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dao je velike doprinose filozofiji nauke (kritika induktivizma, opservacionizma i pozitivizma; hipotetičko-deduktivni metod; falsifikacionizam; evoluciona epistemologija; Poperov eksperiment) i filozofiji politike (koncept i kritika istoricizma; otvoreno društvo; društveni inženjering), a bavio se i filozofijom duha i socijalnom filozofijom. Smatra se osnivačem savremene filozofije nauke i savremene liberalne demokratije.

1902-1994

19.septembar 1994.

Hiljade vojnika SAD se iskrcalo na Haiti u operaciji koju je zvanični Vašington označio kao “ponovno uspostavljanje demokratije“ u toj karipskoj ostrvskoj državi.

25.septembar 1994.

Švajcarci na referendumu odobrili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

26.septembar 1994.

Alžirske snage bezbednosti ubile šefa islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatijeg kao Abu Abdala.

28.septembar 1994.

U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, više od 900 ljudi poginulo kad je u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale potonuo feribot "Estonija".

Oktobar 1994

05.oktobar 1994.

Pronađeno 48 tela pripadnika sekte „Hram Sunca“ na dva zgarišta u Švajcarskoj, koji su najverovatnije umrli u obredima masovnog samoubistva.

06.oktobar 1994.

rat u b i h

Prošavši kroz demilitarizovanu zonu pod kontrolom mirovnih snaga UN u blizini Sarajeva, snage sarajevske muslimanske vlade ubile četiri medicinske sestre i 16 srpskih vojnika.

14.oktobar 1994.

Nobelovu nagradu za mir podelili Jicak Rabin, Šimon Peres i Jaser Arafat. Zbog napora koji su uložili u cilju ublažavanja sukoba i uspostavljanja mira između decenijama zaraćenih Palestinaca i Izraelaca, Nobelovu nagradu za mir podelili su sa izraelske strane Jicak Rabin predsednik vlade i Šimon Peres šef diplomatije a sa palestinske Jaser Arafat vođa Palestinske oslobodilačke organizacije.

16.oktobar 1994.

Građani Finske na referendumu odlučili da Finska prihvati članstvo u EU. Nakon Austrijanaca i Finci su odlučili većinom od 57% glasova od ukupnog izašlog biračkog tela na referendum da i njihova zemlja postane članica Evropske unije. Finska je podnela zahtev za prijem u članstvo EU 18. marta 1992. godine.

17.oktobar 1994.

Mirovni posrednici UN saopštili da su se vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili da okončaju građanski rat u toj afričkoj zemlji.

19.oktobar 1994.

Od eksploziji bombe, koju je u gradskom autobusu u Tel Avivu aktivirao islamski terorista-samoubica, poginulo 22 ljudi.

20.oktobar 1994.

Umro američki filmski glumac i producent Bert Lankaster (Barton Stiven Lankaster). (Rođen: Njujork/Njujork/SAD 02.novembar 1913. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/SAD 20.oktobar 1994.) Rođen je u protestantskoj porodici. Bio je jedan od petoro dece. Njegove dede i bake bili su emigranti iz Irske u Sjedinjene Države, iz provincije Alster. Njegovi baka i deda po majci bili su iz Belfasta i bili su potomci engleskih disidenta koji su kolonizovali Irsku kao deo Plantaže u Alsteru. Lankaster je odrastao u Istočnom Harlemu, Njujork. Razvio je veliko interesovanje i veštinu za gimnastiku dok je pohađao srednju školu DeVitt Clinton, gde je bio košarkaška zvezda. Nastupao je kao cirkuski akrobat 1930-ih. Za vreme Drugog svetskog rata pridružio se američkoj armiji. Ženio se tri puta i imao petoro dece. Dobitnik je Oskara za 1960. godinu za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu Elmer Gantri. Njegov sin Bil Lankaster bio je glumac i scenarista poznat po filmu Stvor u režiji Džon Karpentera. U početku poznat po tome što je igrao čvrste momke nežnog srca, nastavio je da postiže uspeh sa složenijim i izazovnijim ulogama tokom 45-godišnje karijere u filmovima i televizijskim serijama. Bio je četiri puta nominovan za Oskara nastupao kao cirkuski akrobat 1930-ih.za najboljeg glumca (jednom ga je osvojio), a takođe je osvojio dve nagrade BAFTA i jednu nagradu Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca. Američki filmski institut rangira Lankastera kao #19 najveću mušku zvezdu klasičnog holivudskog filma. Nastavio je da glumi u kasnim 70-im, sve dok ga moždani udar 1990. nije primorao da se povuče; četiri godine kasnije preminuo je od srčanog udara. Njegova poslednja filmska uloga bila je u Polju snova nominovanom za Oskara.

1913-1994

21.oktobar 1994.

SAD i Severna Koreja potpisale sporazum prema kojem će zvanični Pjongjang zamrznuti a potom i napustiti svoj nuklearni program.

23.oktobar 1994.

U eksploziji bombe na jednom predizbornom mitingu u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu poginulo najmanje 50 ljudi, uključujući opozicionog kandidata za predsednika Gaminija Disanajakea.

26.oktobar 1994.

Okončano 46-godišnje neprijateljstvo Jordana i Izraela otvaranjem prvog drumskog graničnog prelaza između tih dveju bliskoistočnih zemalja.

27.oktobar 1994.

Zvanično objavljeno da u zatvorima SAD kaznu izdržava preko milion zatvorenika. Ministarstvo pravde SAD je izvestilo javnost da u federalnim i državnim zatvorima kaznu izdržava 1 .012 851 zatvorenik što je najviše u istoriji SAD. U ovaj broj nisu uračunati prestupnici koji svoje vremenski kraće kazne izdržavaju u lokalnim zatvorima a ima ih oko pola miliona. Najveći broj zatvorenika u tom trenutku je izdržavalo kazne proistekle iz nedozvoljenih radnji sa narkoticima. Među osuđenicima je bilo više muškaraca od žena. Što se tiče rasne strukture iza rešetaka se nalazilo više od polovine Afro-Amerikanaca što je veliki broj u odnosu na 13% ove populacije u ukupnom broju stanovnika SAD. Među 2 890 osuđenika na smrt 42% su činili crnci.

Novembar 1994

02.novembar 1994.

Više od 430 ljudi poginulo na jugu Egipta u požaru posle eksplozije velikog skladišta nafte.

05.novembar 1994.

Umro srpski (jugoslovenski) muzičar, kompozitor i pesnik Milan Mladenović, najpoznatiji kao pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekatarina Velika, ali i kao autor zapaženih tekstova. (Rođen: Zagreb/FNR Jugoslavija/Hrvatska 21.septembar 1958. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 05.novembar 1994.) Milan je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih rok izvođača sa prostora bivše Jugoslavije, ističući se svojim talentom u sviranju, komponovanju i pisanju, harizmom, britkim umom, avangardom i poetskom zanesenošću, uvrstio je se u simbole jugoslovenske muzike, kao i u urbanu legendu Beograda. Jedan je od nosilaca beogradskog „Novog talasa“ 80-tih godina XX veka. Bio je osnivač i član kultnih rok sastava „Šarlo akrobata“ i kasnije „Katarina II“ (Ekatarina Velika). Rođen je u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca, Srbija), koji je bio vojno lice, i majke Danice Puharić (iz Makarske, Hrvatska). U šestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, gde je živeo narednih nekoliko godina. Godine 1970, porodica Mladenović preselila se u Beograd. Milan je pohađao Jedanaestu beogradsku gimnaziju u kojoj je krajem sedamdesetih godina, zajedno sa drugovima, osnovao svoj prvi bend — Limunovo drvo. Godine 1980, zajedno sa Mihajlovićem, Dušanom Kojićem - Kojom i Ivanom Vdovićem — Vdom, Mladenović je osnovao svoj prvi značajniji sastav — Šarlo Akrobata. Krajem 1981. godine sa Dragomirom Mihajlovićem, drugarom iz bivšeg benda Limunovo drvo, formira novi bend Katarina II koja 1985. konačno dobija naziv Ekatarina Velika. U avgustu 1994. godine, nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, Mladenović biva prebačen u bolnicu. Pre nego što se ploča Angel’s Breath pojavila, Milan Mladenović je umro od raka pankreasa 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

1958-1994

10.novembar 1994.

Irak formalno priznao Kuvajt kao suverenu državu.

13.novembar 1994.

Građani Švedske se na referendumu izjasnili za ulazak Švedske u EU. Švedska je podnela zahtev za prijem u članstvo EU 1. jula 1991. godine. Posle odluke Austrijanaca i Finaca da njihove zemlje postanu članice Evropske unije i Šveđani većinom od 52,2% glasova od ukupnog izašlog biračkog tela na referendumu donose istovetnu odluku za Švedsku.

14.novembar 1994.

Uspostavljen kopneni saobraćaj ispod kanala Lamanš.

Tropska oluja "Gordon" usmrtila najmanje 829 ljudi na Haitiju.

23.novembar 1994.

Velika količina uranijuma pogodnog za izradu atomskog oružja, prebačena iz Kazahstana u SAD.

28.novembar 1994.

Građani Norveške se na referendumu izjasnili protiv ulaska Norveške u EU. Norveška je po treći put podnela zahtev za prijem u članstvo EU 25. novembra 1992. godine. Na referendumu su Norvežani većinom od 52,2% glasova od ukupnog izašlog biračkog tela glasali protiv ulaska njihove zemlje u Evropsku uniju za razliku od Austrijanaca, Finaca i Šveđana koji su se izjasnili da postanu građani EU. Norvežani su glasali i ranije protiv ulaska Norveške u Evropsku zajednicu na referendumu održanom 25. septembra 1972. godine kada su se građani Danske i Irske i Donji dom britanskog parlamenta izjasnili za ulazak njihovih zemalja u EZ.

29.novembar 1994.

prvi čečenski rat

Predsednik Rusije Boris Jelcin postavlja ultimatum zaraćenim stranama u Čečeniji kojim se traži da polože oružje i predaju se - ultimatum odbijen, počeo Prvi čečenski rat. Od jednostranog proglašenja nezavisnosti Čečenije od Rusije novembra 1991. godine, tu republiku su potresali česti sukobi. Jednu stranu je predvodio Džohar Dudajev izabrani predsednik dok su drugu činile opozicione grupe čije su aktivnosti bile usmerene protiv njegovog režima i koje je finansijski, opremom i oružijem snabdevala Moskva. U više navrata opozicija je pokušala da sruši sa vlasti Džohara Dudajeva ali bezuspešno. Poslednji napad na Dudajeva je izvršen samo dva dana pre postavljanja ultimatuma. U tom napadu sa pripadnicima opozicije su učestvovale i regularne trupe ruske vojske. Međutim Nacionalna garda pod komandom Dudajeva je uspešno odbila napad zarobivši 20 ruskih vojnika i 50 pripadnika opozicije. Jelcin potom postavlja ultimatum pred obe strane. Ultimatum nije bio prihvaćen. Odbijanje ultimatuma je označio početak Prvog čečenskog rata.

Decembar 1994

01.decembar 1994.

prvi čečenski rat

Rusko ratno vazduhoplovstvo otpočinje sa razornim bombardovanjem Čečenije. Pošto su vlasti Čečenije pod vođstvom Džohara Dudajeva odbile da prihvate ultimatum predsednika Rusije Borisa Jelcina da njihove oružane formacije polože oružije i predaju se, započeli su vazdušni napadi ruskog ratnog vazduhoplovstva na Čečeniju posebno na glavni grad Grozni u cilju uspostavljana ustavnog poretka, kako je isticala zvanična Moskva.

02.decembar 1994.

Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo u zalivu Manile posle sudara sa teretnim brodom, pri čemu se udavilo više od 140 ljudi.

09.decembar 1994.

Partija "Šin fejn", političko krilo terorističke Irske republikanske armije, prvi put posle više od 70 godina otpočela mirovne razgovore s britanskom vladom.

11.decembar 1994.

prvi čečenski rat

Ruske kopnene vojne jedinice stupaju na teritoriju Čečenije krećući se ka prestonici te republike, Groznom. Ruski vojnici su bili demoralisani prilikom preduzimanja vojne akcije na Čečeniju s obzirom na to da bi ratujući protiv čečenskih separatista njihovi sunarodnici bili najviše ugroženi. Više od 800 profesionalnih vojnika i oficira je odbilo da učestvuje u akciji. Zamenik komandanta kopnenih snaga ruske armije Eduard Vorobjov je u znak protesta podneo ostavku. To su učinili i drugi visoki oficiri. Jelcin je zbog toga jedinice popunio nedovoljno obučenim regrutima zbog čega je u bitkama bilo mnogo gubitaka na ruskoj strani. Na početku rata zbog neuspelih vojnih akcija u bliskoj borbi gde su čečenski separatisti bili uspešniji odlučeno je da se Grozni bombarduje tepih bombama i raketnom baražnom paljbom što je prouzrokovalo velike civilne žrtve kako medju Čečenima tako i Rusima, žiteljima grada.

13.decembar 1994.

Predsednik Namibije Sam Nujoma i njegova vladajuća partija proglašeni pobednicima prvih izbora posle sticanja nezavisnosti te afričke države.

17.decembar 1994.

Prilikom obaranja jednog američkog vojnog helikoptera iznad Severne Koreje jedan pilot poginuo, a drugi se spasao katapultiranjem.

22.decembar 1994.

Italijanski predsednik vlade Silvio Berluskoni zbog optužbi za korupciju podneo ostavku, sedam meseci pošto je kao 53. posleratni šef vlade preuzeo kormilo koalicione vlade konzervativnih partija.

23.decembar 1994.

rat u b i h

U Sarajevu predstavnici zaraćenih strana, posle mirovne misije bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, potpisali četvoromesečno primirje počev od 1. januara 1995. Nakon svega 40 dana primirje je prekršeno ofanzivom snaga vlade u Sarajevu na Vlašić i Majevicu.

24.decembar 1994.

Islamski teroristi prilikom otmice u Alžiru francuskog putničkog aviona ubili dvoje ljudi, uzevši za taoce 239 ljudi.

Umro engleski pisac dramaturg i filmski producent, dobitnik Oskara Džon Ozborn, u čijim dramama dominira kritika društvenih prilika u Engleskoj. (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 12.decembar 1929. - Umro: Klun/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 24.decembar 1994. -65-) Karijeru započeo kao glumac, a svoju prvu dramu "Đavo u njemu" napisao je u saradnji sa Stelom Linden. Proslavio se dramom „Osvrni se u gnevu“, u kojoj je opisao revolt „mladih gnevnih ljudi“ zbog razorne mladosti i haotične budućnosti sveta. Neka od ostalih dela: „Zabavljač“, „Svet Pola Slikija“, „Luter“, „Hotel Amsterdam“, „Dar prijateljstva“ itd. Sledeća Ozbornova drama "Zabavljač" bavila se pričom o neuspešnom komičaru. Glavna uloga u drami bila je poverena glumcu Lorensu Olivijeu, koji je glumio i u filmskoj i u pozorišnoj verziji "Zabavljača". Ozborn je napisao scenario za film "Tom Džons" i za drame "Nedopustiv dokaz" i "Luter".

26.decembar 1994.

Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno 239 ljudi, sva četvorica terorista su tom prilikom likvidirana. Alžirski islamski teroristi su 239 putnika i članova posade držali kao taoce od 24.decembra kada su oteli avion u Alžiru.

Umrla italijanska glumica grčko-poljskog porekla Silva Košćina. (Rođena: Zagreb/Kraljevina Jugoslavija/Hrvatska 22.avgust 1933. - Umrla: Rim/Italija 26.decembar 1994. -61-) Rođena u Zagrebu u tadašnjoj Jugoslaviji, Košćina se kao devojčica sa porodicom preselila u Napulj. Studirala je matematiku. Izbor za najlepšu devojku univerziteta odvodi je u Rim i otvara joj vrata filmskog sveta. Debitovala je u filmu Pjetra Đermija "Železničar". Snimila je preko 100 filmova. Najbolje uloge ostvarila je u filmovima "Đulijeta i duhovi", 1965. i "Divan način da se umre", 1968. godine. Sarađivala je sa najboljim i najpoznatijim rediteljima kakvi su Felini, Latuada, Viskonti, De Sika i glumcima poput Gasmana, Mastrojanija i Tonjacija. U svojoj karijeri i životu Košćina nije zaboravila rodnu zemlju. Igrala je u našim filmovima "Mihajlo Strogov" i "Bitka na Neretvi". Godinama je popularisala jugoslovensku kuhinju i izdala je knjigu "Jugoslovenska kuvarica". Umrla je od kancera.

27.decembar 1994.

Islamski ekstremisti ubili četiri rimokatolička sveštenika u Alžiru.

28.decembar 1994.

Direktor američke obaveštajne agencije CIA Džejms Vulzi podneo ostavku posle hapšenja visokog službenika CIA Oldriča Ejmsa koji je godinama radio za Moskvu.

29.decembar 1994.

U udesu turskog putničkog aviona, koji se srušio na istoku Turske, poginulo 53 od 76 putnika i članova posade.