1999

1999 - 2000

Januar 1999

01.januar 1999.

Stupanje na snagu Ekonomske i monetarne unije - Evro postaje nova Evropska novčana jedinica koju koristi 11 država članica Evropske Unije za platni promet u elektronskim finansijskim i poslovnim transakcijama. Evro je zamenio dotadašnju evropsku obračunsku novčanu jedinicu EKI. Početkom 2002. godine Evro će postati zvanična evropska novčana jedinica koja će zameniti nacionalne valute 11 zemalja članica EU i EMU ( Evropske monetarne unije).

03.januar 1999.

Predsednik Iraka Sadam Husein odbacio zone zabranjenog leta koje su iznad severa i juga Iraka uspostavile zapadne zemlje, istakavši da će im se irački narod hrabro suprostaviti.

07.januar 1999.

U Senatu SAD otvoren postupak smenjivanja (impičment) predsednika Bila Klintona.

09.januar 1999.

Francuski vojnici iz sastava Sfora u blizini Foče (Srbinje) ubili Dragana Gagovića, osumnjičenog za ratne zločine. Na njega je otvorena vatra dok se kretao automobilom, iako su se u vozilu nalazila i deca.

16.januar 1999.

Šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker (američki diplomata i CIA špijun) optužio srpske snage da su masakrirale 45 nenaoružanih Albanaca u selu Račak - iscenirani slučaj od strane svetski poznatog majstora manipulacija ovog tipa kako bi se stvorio povod za agresiju tj. bombardovanje SRJ od strane NATO euro-atlantista. Voker je tvrdio da je srpska policija, uz podršku Vojske Jugoslavije (VJ), izvršila pokolj nad nedužnim civilima albanske nacionalnosti. Zapadni mediji su potom započeli besnu kampanju zasnovanu na unapred napisanom scenariju udaranja u ratne bubnjeve. Srpska strana je tvrdila da je to bila legitimna antiteroristička akcija policije protiv naoružanih pripadnika terorističke organizacije Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koja je politički iskorišćena kao povod da se iskonstruišu navodi o pokolju civila u cilju stvaranja legitimiteta za NATO bombardovanje Jugoslavije. O ovoj planiranoj akciji su obavešteni posmatrači Kosovske verifikacione misije koji su sa petnaestak džipova došli na brdašce kraj puta koji od magistralnog puta vodi ka Račku. Tu su bile i televizijske ekipe Asošijeted presa i Rojtersa. Ekipa Asošijeted presa je pratila i snimala akciju policije. Prema operativnim podacima srpske policije u selu Račak nalazio se štab OVK i u njemu nije bilo civila. Štab nerodimske Operativne zone nalazio se u kući Mustafe Mehtija. Policija je posedovala obaveštajne podatke o saradnji Kosovske verifikacione misije OEBS-a (Voker) i štaba OVK u Račku preko Ise Mujote, kao i to da je štab OVK bio snabdevan oružjem, podacima i da im je bila organizovana obuka.

I pored obdukcije tela ubijenih od strane mešovitog srpsko-finskog tima kojom je ustanovljeno da su svi ubijeni vatrenim oružjem u borbi bez tragova mučenja i pored toga što su parafinske rukavice jasno ukazale da su ubijeni koristili vatreno oružje, unapred napisani scenario kojim se težilo agresiji na SRJ se morao ostvariti. To potvrđuje neviđeni i sramni pritisak koji je Voker vršio na Helen Rantu, finskog stomatolog forenzičara i člana međunarodne istražne komisije, koja je bila formirana da bi utvrdila šta se dešavalo u selu Račak. Ona je bila bukvalno primorana da optuži srpsku stranu a to je i potvrdila u svojoj autobiografskoj knjizi 2008.godine. Navela je da je izveštaj o tom događaju pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa misije OEBS na Kosovu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske. U knjizi je Ranta napisala da je Voker u zimu 1999, tražio od nje da u izveštaju bude ubedljivija o navodnim srpskim zločinima u Račku i da su trojica civilnih službenika finskog ministarstva tražili „dublje zaključke“ u izveštaju. Kako piše u knjizi finske forenzičarke, Voker je prelomio drvenu olovku napola i gađao je njenim delovima, jer nije bio zadovoljan njenim navodima u kojima ona nije koristila „dovoljno ubedljiv jezik“ kada je reč o srpskim zločinima. U dokumentarnom filmu „Kraj — osuđeni na progonstvo“ ruskim autorima Jevgeniju Baranovu i Aleksandru Zamislovu ispričala je da je „Voker bio užasnut rezultatima naše istrage“. „Bila sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. To su bila tela terorista, srpskih vojnika i meštana. Ovaj izveštaj koji vam sada pokazujem nikada nije objavljen, a njegov sadržaj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o rezultatima istrage“, kazala je Ranta u tom filmu, pokazujući originalni izveštaj pred kamerom. Naravno Voker je, a kako drugačije, demantovao njene tvrdnje. Vilijam Voker je opet uspešno izvršio svoj zadatak (kao što je to činio na primer u Salvadoru gde je bio američki ambasador i svuda po svetu gde je bilo potrebno zakuvati rat), jer će slučaj Račak poslužiti euroatlantistima tj. NATO savezu da izvrši napad na državu koja nije napala ni jednu njenu članicu i tako prekrši svoj član 4 pretvorivši se iz odbrambenog saveza u agresorski i osvajački. NATO je u Evropi od svog nastanka i nakon II svetskog rata, prvi put ratovao protiv Srba u B i H. Jedini rat koji je vodio protiv naroda bele rase je rat koji je vodio protiv srpskog naroda. I dan danas NATO i euroatlantisti tvrdo zastupaju antisrpsku stranu na Balkanu. Treba dodati da je Voker i decenijama nakon bombardovanja SRJ koje je prouzrokovao i dalje čvrsto ispoljavao antisrpski stav pa su mu tako u znak zahvalnosti Šiptari sa Kosmeta podigli spomenik u nesrećnom Račku.

18.januar 1999.

Vlada SRJ proglasila šefa misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijama Vokera za „personu non grata“. Nedelju dana posle ove odluke, na zahtev Evropske unije i na intervenciju predsednika i premijera Ruske Federacije, vlada SRJ kojom je predsedavao Momir Bulatović je donela odluku o zamrzavanju ove odluke. Vilijama Vokera, američkog diplomatu i CIA špijuna je 24. novembra 2008. predsednik Albanije Bamir Topi imenovao za počasnog građanina Republike Albanije, a 15. januara 2009, na desetogodišnjicu Slučaja Račak, premijer i predsednik samoproglašene države Kosovo, Hašim Tači i Fatmir Sejdiju su ga odlikovali Zlatnom medaljom za usluge čovečanstvu. U januaru 2012. godine učestvovao je na protestu nacionalističkog pokreta kosovskih Albanaca - pokreta Samoopredeljenje kojim su blokirani administrativni prelazi ka Srbiji i koji ima za cilj blokiranje trgovine između Kosova i Metohije i Srbije.

21.januar 1999.

Raul Salinas de Gortari, brat bivšeg meksičkog predsednika Karlosa Salinasa, osuđen na 50 godina zatvora zbog organizovanja ubistva političkog protivnika.

24.januar 1999.

Jordanski kralj Husein potpisao dekret kojim je starijeg sina Abdulaha odredio za naslednika na prestolu.

25.januar 1999.

U centralnom delu Kolumbije u zemljotresu poginulo najmanje 1200 ljudi.

29.januar 1999.

Međunarodna Kontakt grupa, koju čine velike sile SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija, pozvala Srbe i Albance sa Kosova i Metohije da pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.

Februar 1999

06.februar 1999.

U zamku Rambuje kod Pariza započela Međunarodna konferencija o rešavanju kosovske krize. Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu i Metohiji u Rambujeu bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU). Delegaciju SRJ predvodio je predsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca, vođa terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

07.februar 1999.

Umro jordanski kralj Husein, koji je vladao Jordanom od 1952. (Rođen: Aman/Transjordanija/Jordan 14.novembar 1935. - Umro: Aman/Jordan 07.februar 1999.) Školovao se u Jordanu i Egiptu te Velikoj Britaniji, a 1952. nasledio je duševno obolelog oca na jordanskom tronu i vodio Jordan tokom svih izraelsko-arapskih ratova idućih decenija. Palestinsko pitanje, koje decenijama dominira jordanskom politikom, nastojao je razrešiti obimnom vojnom akcijom kojom je 1970. suzbio i proterao palestinske organizacije sa jordanske teritorije. Tokom Zalivskog rata 1991. zauzeo je neutralni stav, delimično pogoršavajući odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. U julu 1994. potpisao je mirovni sporazum sa Izraelom i time završio četrdeset i šest godina neprijateljstva između te dve zemlje. Na prestolu te bliskoistočne zemlje nasledio ga je sin Abdulah.

1935-1999

09.februar 1999.

Kina prekinula diplomatske odnose sa B J R Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose sa Tajvanom.

12.februar 1999.

Senat SAD glasao protiv smene američkog predsednika Bila Klintona povodom ljubavne afere „Levinski“. Većinom glasova Američki senat se izjasnio protiv smenjivanja predsednika Bila Klintona zbog njegovog učešća u skandaloznoj ljubavnoj aferi sa pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.

19.februar 1999.

"Nećemo dati Kosovo i Metohiju ni po cenu bombardovanja" - bile su reči tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u razgovoru sa predstavnicima skupštine Kipra, povodom pretnji bombardovanjem ukoliko ne bude dozvoljena strana okupacija tog dela Srbije.

Ubijen verski vođa iračkih šiita veliki ajatolah Mohamad Sadek el Sadr. Tom prilikom stradala su i njegova dva sina.

21.februar 1999.

Indijski predsednik vlade Atal Bihari Vadžpai posetio Pakistan. Bila je to prva poseta šefa vlade Indije susednoj zemlji posle 10 godina, okončana dogovorom dveju država da se ostvari bliža saradnja sa ciljem rešenja spora u Kašmiru, kao i smanjenja rizika izbijanja nuklearnog sukoba.

23.februar 1999.

U Rambujeu kod Pariza posle 17 dana okončani su pregovori tokom kojih se delegacije Srbije i predstavnika separatističke struje kosmetskih Albanaca ni jednom nisu sastale. Albanci su najavili da u načelu prihvataju ponuđeni sporazum, dok je srpska strana odbacila strano vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Međunarodni posrednici su ranije odredili dve sedmice kao rok za potpisivanje sporazuma.

25.februar 1999.

Kina u Savetu bezbednosti UN stavila veto na produženje mandata snagama UN u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, što je protumačeno kao odgovor Pekinga na odluku vlade u Skoplju da prizna Tajvan, zbog čega je Kina prekinula diplomatske odnose s BJRM. U BJRM su potom ostale trupe NATO, bez mandata UN, ali su one ubrzo znatno brojčano i tehnički ojačane i aktivno su učestvovale u NATO agresiji na Srbiju (SRJ) mesec dana docnije.

Mart 1999

02.mart 1999.

Hutu pobunjenici u Ruandi ubili osam od 17 stranih turista koje su oteli prethodnog dana. Otmičari su docnije likvidirani.

04.mart 1999.

Američki vojni sud oslobodio krivice vojnog pilota, iako je on, kršeći proceduru tokom leta, krilom aviona presekao sajle uspinjače u jednom italijanskom zimskom skijalištu, usmrtivši 20 ljudi u gondoli.

05.mart 1999.

Karlos Vestendorp visoki predstavnik UN u B i H, smenio izabranog predsednika Republike Srpske Nikolu Poplašena s obrazloženjem da ugrožava mirovni proces. Za predsednika Republike Srpske je izabran 12. i 13.septembra 1998, a na dužnost je stupio 4. novembra 1998. Predsednički mandat Nikole Poplašena prekinut je 5.marta 1999. samovoljnom odlukom Visokog predstavnika u BiH Karlosa Vestendorpa, uprkos volji naroda na međunarodno priznatim neposrednim izborima, odluka o smeni je sprovedena 2. septembra 1999. Prekid njegovog predsedničkog mandata bio je formalno obrazložen njegovim odbijanjem da dozvoli imenovanje i poveri mandat kandidatu za premijera sa većinom poslanika u tadašnjoj skupštini Milorada Dodika na mesto predsednika Vlade Republike Srpske. Vestendorpov pravi motiv za to drastično kršenje legaliteta i legitimiteta verovatno je, zapravo, bilo zastrašivanje prekodrinskih Srba uoči agresije NATO-a na SRJ.

Grad Brčko, do tada u sastavu Republike Srpske dobio status distrikta pod međunarodnim nadzorom. Odluku je donela arbitraža uspostavljena Dejtonskim sporazumom. Odluka počiva na samovolji jednog pojedinca, koji se zove Roberts Oven, američki advokat, jedan od arbitara i predsedavajući Arbitražnog tribunala za spor o međuentitetskoj graničnoj liniji u oblasti Brčkog, kako glasi zvaničan naziv tog tribunala. Tom odlukom on je sam, i suprotno predmetu spora određenom članom 5. Aneksa 2 Dejtonskog sporazuma, odlučio da stvori Brčko distrikt, davši mu sva državna ovlašćenja koja u istoj meri imaju i Republika Srpska, odnosno Federacija BiH, stvorivši na taj protivpravni način ne distrikt nego treći entitet u BiH. Kada jedna političko-terirorijalna celina ima pravo da donosi takve zakone, i kada ima svoju ustavotvornu, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a sve to ima Brčko distrikt, onda to nije distrikt niti bilo kakav oblik decentralizacije ili autonomije, već je to federalna jedinica - entitet, jer samo takve celine (federalne jedinice) mogu da donose i imaju kao svoje sve navedene i druge zakone. Vlasti Republike Srpske nisu nikada zvanično prihvatile odluku međunarodne arbitraže. Vlada Republike Srpske i dalje smatra da je uspostavljanjem Brčko Distrikta narušena osnovna struktura Dejtona, kojim je BiH uređena kao država sa dva entiteta u teritorijalnom razmeru 49 % - 51 %.

06.mart 1999.

Na severu Kambodže uz granicu s Tajlandom uhapšen Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta "Crvenih Kmera", koji su tokom četvorogodišnje strahovlade Kambodžom u drugoj polovini sedamdesetih godina XX veka pobili između milion i dva miliona ljudi.

07.mart 1999.

Umro američki filmski režiser i scenarista Stenli Kjubrik, jedna od najkontraverznijih ličnosti svetskog filma, osobenog stila. (Rođen: Menhetn, Njujork/Njujork/SAD 26.jul 1928. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 07.mart 1999.) Stenli Kjubrik je rođen u dobrostojećoj porodici jevrejskog porekla. Otac mu je bio lekar koji je voleo fotografiju. Tu ljubav prema fotografiji preneo je i na Stenlija. Budući da su u kući imali laboratoriju za izradu fotografija, mali Stenli je baš tu razvio svoj visoki stepen vizuelne istančanosti koji je kasnije preneo i na film. Kjubrik je otpočeo karijeru u SAD ali je većinu svojih filmova snimio u Engleskoj. U svojoj je pedesetogodišnjoj karijeri stvorio značajan opus od trinaest dugometražnih filmova od kojih se mnogi smatraju klasičnim ostvarenjima filmske umetnosti. Namera mu je bila, prema sopstvenim rečima, stvaranje samo „konačnih dela“ – savršenih proizvoda. Njegovi filmovi su većinom književne adaptacije, karakteristični po svojoj tehničkoj savršenosti, inventivnom pristupu filmskom scenariju i okrutnoj ciničnoj dosetljivosti. Njegova najpoznatija dela su hladnoratovska satira Dr Strejndžlav (1964), poznati naučno fantastični film Odiseja u svemiru 2001, poznati horor film Isijavanje (1980) i Paklena pomorandža, čiji je prikaz nasilja izazvao mnoge kontroverze kad se pojavio 1971. godine. Preminuo je 1999. godine, nakon dugog snimanja erotskog trilera Širom zatvorenih očiju.

1928-1999

08.mart 1999.

Umro američki sportista Džo Di Mađo, legendarni bejzbol igrač njujorških "Jenkija" - jedan od najvećih igrača bejzbola svih vremena. (Rođen: Martinez/Kalifornija/SAD 25.novembar 1914. - Umro: Holivud/Kalifornija/SAD 08.mart 1999.) Đuzepe Paolo Di Mađo je rođen kao osmo od devetoro dece italijanskih (sicilijanskih) imigranata Đuzepea i Rozalije Di Mađo. Bio je centar bejzbola koji je odigrao celu svoju 13-godišnju karijeru u Major ligi bejzbola za Njujork Jenkije. Smatra se jednim od najvećih igrača bejzbola svih vremena postavivši rekord za najduži niz u bejzbolu u glavnoj ligi (56 utakmica od 15. maja do 16. jula 1941). Di Mađo je bio trostruki dobitnik nagrade za najkorisnijeg igrača Američke lige (AL) i Ol-star u svakoj od svojih 13 sezona. Tokom njegove igre a u Jenkijima, klub je osvojio deset zastava američke lige i devet šampionata Svetske serije. Uvršten je u bejzbolsku kuću slavnih 1955. godine i izabran za najvećeg živog igrača ovog sporta u anketi sprovedenoj tokom stogodišnjice bejzbola 1969. godine. Osim bejzbola, Di Mađo je takođe nadaleko poznat po svom braku i doživotnoj odanosti Merilin Monro.

1914-1999

09.mart 1999.

Iranski predsednik Muhamed Hatami doputovao u Italiju, što je bila prva poseta Zapadu šefa iranske države od islamske revolucije 1979. u toj azijskoj zemlji.

12.mart 1999.

Češka Republika, Mađarska i Poljska postaju članice NATO alijanse. Ove države su predale ratifikacione dokumente SAD u kojima se čuvaju dokumenata NATO, čime su i zvanično postale članice NATO vojne alijanse. Ovaj vojni savez je nakon njihovog pristupanja imao 19 država članica.

Umro američki violinista jevrejskog porekla Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista XX veka. Počeo je da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao "čudo od deteta" - njegovu interpretaciju "Violinskog koncerta" Feliksa Mendelsona, kojom se u sedmoj godini predstavio publici na koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao senzacionalnu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za muzički nadarenu decu.

13.mart 1999.

Poginulo šestoro i ranjeno više od 50 ljudi u eksplozijama koje su albanski teroristi izazvali u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici - U napadima terorističke takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova" kod Vučitrna ubijena dva pripadnika Vojske Jugoslavije.

15.mart 1999.

Evropska komisija (EK) pod rukovodstvom Žaka Santera podnosi kolektivnu ostavku – prvi put od osnivanja tog izvršnog tela Evropske unije 1958. - 20 evropskih komesara je primorano podneti ostavku usled optužbi za niz prevara, neregularnosti i rđavo upravljanje finansijama.

18.mart 1999.

Predstavnici kosovskih Albanaca posle fingiranih pregovora potpisali u Parizu papir koji su SAD i njeni NATO saveznici nazvali "međunarodnim mirovnim sporazumom". "Sporazum" je nesumnjivo bio uperen protiv suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i SRJ. Delegacija Srbije odbila je da se potpiše, što je učinio i predstavnik Rusije u svojstvu svedoka. Šest dana potom otpočela je agresija NATO na Srbiju (SRJ). Okidač za bombardovanje Jugoslavije bio je – prema NATO paktu – odbijanje srpske delegacije da potpiše sporazum na mirovnoj konferenciji u Rambujeu. Ono što je uglavnom ostalo neprijavljeno jeste da je sporazum iz Rambujea imao tajni Aneks B, koji je delegacija Medlin Olbrajt unela poslednjeg dana. On je podrazumevao vojnu okupaciju cele Jugoslavije – zemlje sa gorkim sećanjima na nacističku okupaciju. Kako je ministar spoljnih poslova lord Gilbert kasnije priznao, Aneks B je namerno podmetnut da izazove odbijanje. Jednako otkrivajuće je bilo i poglavlje sporazuma koje se isključivo bavilo privredom Kosova. Ono je zahtevalo „ekonomiju slobodnog tržišta” i privatizaciju celokupne državne imovine. Kao što je dopisnik sa Balkana Nil Klark istakao: „Krnja Jugoslavija… bila je poslednja ekonomija u centralnoj i južnoj Evropi koja nije bila kolonizovana zapadnim kapitalom. Jugoslavija je imala javnu naftnu, rudarsku, automobilsku i duvansku industriju, ‘preduzeća u društvenom vlasništvu’, kao ostatak pionirskog radničkog samoupravljanja za vreme Tita…” Na samitu neoliberalnih vođa u Davosu 1999. Bler je kritikovao Beograd, ne zbog njegovog postupanja sa Kosovom, već zbog neuspeha da u potpunosti prihvati „ekonomske reforme”. U kampanji bombardovanja koja je usledila – mete su bile državne kompanije – a ne vojni objekti. Uništeno je samo 14 tenkova jugoslovenske vojske od strane NATO pakta, u poređenju sa bombardovanjem 372 industrijska centra, uključujući i fabriku automobila „Zastava”. „Nijedna strana ili privatna fabrika nije bombardovana”, napisao je Klark.

19.mart 1999.

Poginulo više od 50 ljudi u eksploziji bombe koju su islamski čečenski teroristi aktivirali na pijaci u južnom ruskom gradu Vladikavkaz.

Libija se saglasila da škotskom pravosuđu do 6. aprila 1999. preda dvojicu Libijaca osumnjičenih da su u decembru 1988. izazvali eksploziju američkog putničkog aviona "Boing 747" iznad Lokerbija, u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi, posle garancija saudijskog kralja Fahda i južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele o poštenom suđenju.

20.mart 1999.

Četiri dana pre početka agresije NATO na Srbiju (SRJ) sa Kosova i Metohije povuklo se svih 1.380 verifikatora Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

U sukobima kod Srbice i Podujeva poginuo jedan policajac i sedam terorista takozvane OVK.

21.mart 1999.

Teroristi takozvane OVK u napadu na policijsku patrolu u centru Prištine ubili četvoricu policajaca.

Švajcarski balonista Bertran Pikar i Britanac Brajan Džons balonom "Brajtling orbiter 3" obleteli zemljinu kuglu bez sletanja i posle 19 dana leta spustili se u egipatsku pustinju.

23.mart 1999.

Predsednik SRJ Slobodan Milošević odbio zahtev da prihvati strane trupe pod vođstvom NATO na Kosovu i Metohiji, posle čega je specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk odmah otputovao u sedište NATO u Briselu. Generalni sekretar NATO Havijer Solana potom je aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara, a vlada SRJ je zbog pretnji vojnom agresijom proglasila stanje neposredne ratne opasnosti.

Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao posetu SAD zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši iznad Atlantskog okeana posadi aviona kojim je leteo ka Vašingtonu da letilicu vrati u Moskvu.

U glavnom gradu Paragvaja Asunsionu atentator ubio potpredsednika te južnoameričke zemlje Luisa Mariju Arganu.

24.mart 1999.

nato bombardovanje srj

NATO otpočeo agresiju na SR Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru) pod izgovorom "sprečavanja humanitarne katastrofe" Albanaca na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. Do napada je došlo mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija, pa i nasuprot ustavima pojedinih država članica NATO. Tokom 79 dana agresije 19 zemalja pod vođstvom SAD korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Prilikom agresije počinjeno je mnoštvo ratnih zločina nad civilima, građanima Srbije (SRJ) i izazvavana je humanitarna katastrofa ogromnih razmera. Prema procenama poginulo je između 2.500 i 3.000 građana, ogromnom većinom civila.

NATO bombardovanje SRJ zvanično je počelo 24. marta 1999. godine u 19 časova i 55 minuta. Bombardovano je područje Kosova i Metohije. Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 kada je stradao prvi vojnik VJ Boban Nedeljković. U 19.55 pogođeni su vojni ciljevi u Prištini. Zatim su u 20.05 tri krstareće rakete pogodile podzemni bunker u Kuršumliji kada je poginulo 11 vojnika VJ. Bombe su oko 20.10 pale na kasarnu u Vrbici. Vojni ciljevi u Batajnici pogođeni su u 20.38. Bombardovan je i predajnik za emitovanje prvog, drugog, trećeg kanala radio-televizije Srbije, zatim prvog, drugog, 101, 202 kanala radio Beograda na Velikom Jastrepcu. Tu su pale dve bombe: jedna je pogodila zgradu u kojoj se nalaze razni uređaji i osoblje za održavanje veza prema Jastrepcu, dok je druga pogodila predajnik, visok 128 metara, koji se prelomio na nekoliko delova i pao preko zgrade. Zapaljen je i mali deo antene koja je prenosila signal za Mobtel mrežu. Gađana je kasarna u Danilovgradu kada je poginuo vojnik Saša Stojić iz Beograda, a teže su povređena dva vojnika, od kojih jedan na aerodromu Golubovci, Podgorica.

nato bombardovanje srj

Madlen Olbrajt i njena “ekspertska” procena. Državni sekretar SAD, prvog dana agresije NATO na Srbiju (SRJ) naglasila je: "Smatram da ovo neće biti dugotrajna operacija", da bi 11 dana docnije njen komentar bio: "Nikada nismo ni očekivali da će se ovo brzo završiti".

Evropski savet (ES) EU usvaja «Agendu 2000» na samitu održanom u Berlinu. «Agenda 2000» je reformski paket koji je predstavio predsednik Evropske komisije Žak Santer jula 1997. godine i kojem je cilj restruktuiranje poljoprivredne i strukturne politike, kao i utvrđivanje finansijskih sredstava EU za period 2000–2006. godine, da bi se na taj način otklonili postojeći deficiti i omogućilo proširenje EU na Istok.

Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni glumac Ljubiša Bačić. Prve glumačke korake Bačić je načinio na sceni Narodnog pozorišta u Nišu. Od 1955. godine, glumio je u Beogradskoj komediji, zatim u Humorističkom pozorištu, da bi od 1958. do 1971. godine nastupao u ansamblu Savremenog pozorišta. U Atelje 212 dolazi 1974. godine i tu ostaje do kraja svoje karijere. Uz Zorana Radmilovića, Slobodana Aligrudića, Taška Načića i druge, Ljubiša Bačić je bio tvorac specifičnog duha ovog pozorišta, kao i njegovog čuvenog bifea. Radio je takođe i kao novinar Dečije redakcije Radio Beograda, a u svojoj 63. godini objavio je prvu knjigu poezije i odmah za nju dobio nagradu "Miloš Crnjanski".

25.mart 1999.

nato bombardovanje srj

Od podneva pa do večernjih sati preko 20 puta je bombardovana kasarna u Peći, koja će, do kraja agresije, biti glavna meta NATO avijacije u ovom gradu. Bombardovana je okolina Leskovca, prilikom kojeg je stradalo oko 500 objekata. Pogođena je i kuća Radoslava Arnautovića iz Katrge, na sreću bez žrtava a jedan neeksplodirani projektil pao je u rejon sela Otroci. U noći između četvrtka 25. i petka 26. marta na rejon aerodroma Lađevci ispaljeno je 20 projektila, deset projektila pogodilo je rejon aerodroma a dva su pala u atar sela Cvetke. Na udaru su bila i kulturno-istorijska zdanja na području Cetinja i jedan od najznačajnijih spomenika Gračanica. Napad na taj manastir će ponoviti 31. marta, koristeći po međunarodnom pravu zabranjene kasetne bombe.

U požaru koji je zahvatio tridesetak vozila u tunelu ispod Mon Blana poginulo najmanje 40 ljudi.

26.mart 1999.

nato bombardovanje srj

U vazdušnom duelu dva "MiG-a 29" Vojske Jugoslavije protiv 24 NATO aviona, poginuo pilot major Zoran Radosavljević, prva žrtva među jugoslovenskim pilotima od početka agresije NATO na SR Jugoslaviju. Njegov kolega major Nebojša Nikolić, pošto je kao i Radosavljević prethodno lansirao projektile na neprijateljske aparate, izbegavši pritom tri rakete, morao iskočiti iz kabine jer ie i njegov avion pogođen.

NATO avijacija je ciljala oko 40 ustanova i naselja. Vojni garnizoni su bili glavna meta, posebno vojne ustanove gde su vojnici bili smešteni. Ni ostale vojne jedinice nisu pošteđene, ciljani su aerodromi, PVO i ostali odbrambeni sistemi, telekomunikacije i komandni centri. Pored batajničkog aerodroma, bombardovani Jajinci i Žarkovo.

27.mart 1999.

nato bombardovanje srj

PVO VJ oborila američki lovac bombarder "F - 117 A", tzv. „nevidljivi“ , u ataru sremskog sela Buđanovci kod Rume. Bilo je to najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD, i izazvalo je nevericu i šok u NATO a posebno u Vašingtonu. Do tada se smatralo da avion "stelt" tehnologije, simbol moći i neuništivosti, koji se smatrao nevidljivim za radare, nije moguće oboriti. NATO je takođe koristio zabranjene kasetne bombe.

Na meti NATO bile su stambene kuće i obdaništa posebno u Rakovici. Smrtonosni projektili padali su te paklene noći u Batajnici, Lipovačkoj šumi, Sremčici, Jakovu, Lešću, Rušnju, Bubanj Potoku, Zucama, Belom Potoku, Majdanu, Žarkovu i Železniku.

28.mart 1999.

nato bombardovanje srj

Oko 00:20 u tri navrata bombardovana naselja Meljak i Stepojevac - na meti su uglavnom bile privatne kuće - 28 osoba je poginulo, a 40 ranjeno. NATO je navodno greškom, pri proceni sa velike visine zbog guste magle, bombardovao magistralni put za Obrenovac, Umku i Sremčicu. Stradalo je 9 a povređeno 4 čoveka. Prilikom vazdušnih napada na Rakovicu 28. marta oštećen je istoimeni manastir. Kasetne bombe padale su u Crnoj Gori na vojni aerodrom u Golubovcima i poligon Radoviće, ali i na Glavu Zete, gde nema vojnih objekata. Ponovo gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.

29.mart 1999.

nato bombardovanje srj

RV i PVO SRJ saopštilo da je oborilo sedam neprijateljskih NATO aviona, tri helikoptera, tri bespilotne letelice i 30 krstarećih raketa. Komandant Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije general-potpukovnik Spasoje Smiljanić saopštio je da su u prvoj sedmici agresije NATO na Srbiju (SRJ) jedinice pod njegovom komandom oborile sedam neprijateljskih aviona, uključujući američki "F-117 A", tri helikoptera, tri bespilotne letilice i 30 krstarećih raketa.

Gađan pogon fabrike lekova "Zdravlje" u Leskovcu. U 02.10 u Prištini bombardovana zgrada S UP-a, pri čemu je nastradao major policije, Radojica Kovač. NATO je bombardovao centar Prištine, kao i mnoge civilne objekte u Peći, Gnjilanama, Kosovskoj Mitrovici, Đakovici, Leskovcu, Kraljevu i Somboru. Na meti je bilo i vodovodno postrojenje Brezna kod Gornjeg Milanovca koje taj deo republike snabdeva vodom.

30.mart 1999.

nato bombardovanje srj

Trećim napadom NATO avijacije gotovo potpuno uništena čačanska fabrika „Sloboda“. U trećem napadu na čačansku fabriku "Sloboda" od početka NATO agresije na Srbiju (SRJ) gotovo sasvim su uništeni pogoni za proizvodnju usisivača, električnih šporeta i ostale bele tehnike, a šteta posle vazdušnih udara procenjena je na najmanje 300 miliona dolara. Bombardovani su izbeglički kampovi kod Niša i u Prištini. Ubijeno je 15 izbeglica, a na meti zločinaca našao se čak i spomen park "Šumarice" kod Kragujevca. Ponovo bombardovan batajnički aerodrom, Avala, Jakovo i Zuce.

nato bombardovanje srj

Francuski list "Parizijen" objavio fotografiju olupine američkog aviona "F-117A" u blizini Teočaka u severoistočnoj Bosni, pored koje su stražarili američki vojnici.

nato bombardovanje srj

Francuska novinska agencija AFP demantovala tvrdnje NATO da je stadion u Prištini pretvoren u koncentracioni logor na kojem je zatočeno 100.000 Albanaca. Izveštač ove agencije je prethodno obišao gradski fudbalski stadion u Prištini, uverivši se da je objekat prazan a trava na terenu netaknuta.

31.mart 1999.

nato bombardovanje srj

Vojnici Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije zarobili dvojicu američkih narednika i jednog vojnika na teritoriji Srbije, u blizini granice sa Makedonijom.

Priština je zasuta kasetnim bombama, a sa dva projektila gađana je opet i Gračanica. Bombardovan Jastrebac kada je pogođen desetokilovoltni dalekovod blizu predajnika. Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.

April 1999

01.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avioni su devetog dana agresije na Srbiju (SRJ) srušili prvi most - Varadinski most preko Dunava u Novom Sadu. Prvi put varadinski most srušen je tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Oko 5 sati ujutro u Novom Sadu bombardovan je Petrovaradinski most koji povezuje Novi Sad i Petrovaradin. Most je totalno srušen, i samo njegov vrh je ostao da viri iz Dunava. Znatna oštećenja pretrpeo je i Univerzitet u Novom Sadu. Oko 9 sati izjutra bombardovan je grad Peć na Kosovu i Metohiji.

Unutar Kanade formirana provincija Nunavut kao autonomna teritorija Eskima. U prvoj izmeni unutrašnjih granica u Kanadi za 50 godina, na severu te zemlje stvorena je nova prostrana provincija nazvana Nunavut, kao autonomna teritorija Eskima.

02.april 1999.

nato bombardovanje srj

Prilikom dva napada na Kuršumliju, NATO avijacija usmrtila 13 civila, oštetivši oko 500 zgrada, uključujući manastire Svete Bogorodice i Svetog Nikole iz XII veka, a u napadu kasetnim bombama na albansko selo Nogavac kod Orahovca poginulo je 11 lica a 5 je zadobilo teške telesne povrede.

03.april 1999.

nato bombardovanje srj

Prvi put od početka agresije NATO bombardovao centar Beograda - u prvom vazdušnom napadu na prestonicu Srbije od Drugog svetskog rata - ispalivši u jedan sat izjutra krstareće rakete na ispražnjene zgrade ministarstava unutrašnjih poslova SRJ i Srbije, od kojih je jedna pala samo tridesetak metara od Instituta za ginekologiju i akušerstvo, u kojem je u tom trenutku bilo oko 70 novorođenčadi s majkama. Vazdušni udar izazvan eksplozijama oštetio je zgradu Instituta, obližnju Neuropsihijatrijsku kliniku "Laza Lazarević", druga bolnička zdanja i više stambenih zgrada. Na meti su bili i Komeserijat za izbeglice i Arhiv Jugoslavije.

U Novom Sadu je oko 19:55 bombardovan most Slobode koji povezuje Novi Sad i Sremsku Kamenicu. Stradalo je više lica koja su se u momentu raketiranja našla na mostu, a veći broj civilnih objekata je oštećeno. Oko 20:00 pala je raketa na most u Bačkoj Palanci. Most nije porušen, ali je njegova desna strana oštećena.

04.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija razornim projektilima uništila rezervoare za gorivo centralne beogradske toplane i gađala Policijsku akademiju na Banjici, pri čemu je oštećena zgrada obližnje Vojno-medicinske akademije, prepuna bolesnika, uključujući 22 ranjenika od napada NATO. Prilikom bombardovanja beogradske toplane, poginuo je čuvar Slobodan Trišović. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo je od eksplozije gorela Lipovačka šuma.

U Čačku je po treći put bombardovana zgrada „Slobode“. Raketirano i više privrednih i civilnih objekata u široj okolini. U Novom Sadu je bombardovana zgrada televizije Novi Sad. U Gnjilanu je bombardovan vozni park sa 30 autobusa. Takođe je uništena i jedna benzinska pumpa. U Kuršumliji je sa dve rakete bombardovan drvni kombinat. U Bogutovcu kod Kraljeva je u 2:10 bombardovano skladište goriva „Beopetrola“. Ranjena tri radnika. U Smederevu je oko 4:25 bombardovana benzinska pumpa. Pogođene instalacije „Jugopetrola“. U Pančevu je oko 4:30 sa dve rakete bombardovana rafinerija nafte, pogođena RJ Energana. Poginula 2 radnika a 4 zadobilo teške telesne povrede.

05.april 1999.

nato bombardovanje srj

U Aleksincu oko 20:22 gađani isključivo civilni ciljevi - poginulo 12 lica, a povređeno oko 50 osoba. Do temelja je uništeno 16 kuća, više od 400 je onesposobljeno za stanovanje, oštećeno je desetak industrijskih objekata. U selu Gračanica bombardovane kuće. Po četvrti put bombardovan je manastir Gračanica. Bomba je pala blizu groblja, ali spomenici nisu porušeni. Uništena je jedino kapela u crkvi. U Prištini je bombardovan aerodrom. Uništena je trafo-stanica u blizini, zatim pista i zgrada gde se nalazi čekaonica i šalteri za kupovinu karata. U Vranju bombardovane kuće u neposrednoj blizini autobuske stanice. Poginulo 2 a teško ranjeno 15 lica. Po drugi put bombardovan je Leposavić. Ovaj put pogođen je tunel Šarpelj kod sela Jerina.

U Nišu je bombardovana kasarna Stevan Sinđelić, zatim magacin Duvanske industrije, ambulanta fabrike i obdanište. Ovaj put pogođena je i vojna komanda i dečja klinika za rehabilitaciju. Oko 5:20 Niš je ponovo bombardovan. Pogođena je zgrada u širem delu centra. Oko 21:30 bombardovan je severozapadni deo grada. U 2:35 bombardovani su Lučani, a pogođena je hemijska industrija „Milan Blagojević“. U Beogradu je oko 4:15 jedna bomba pala blizu gradske bolnice na Zvezdari. Druga bomba pala je blizu škole koju su ljudi iz okolnih kuća koristili kao sklonište. Za vreme bombardovanja u školi je bilo 30 ljudi. U centru Zemuna, u Glavnoj ulici je oko 4:15 bombardovana glavna ulica u kojoj se nalazi sportski centar „Pinki“, Robna kuća itd. Veća oštećenja zadobio je Poljoprivredni fakultet, a pogođena je zgrada komande RV i PVO. Oštećena vodovodna mreža i više stambenih zgrada u Glavnoj ulici. Pogođena kasarna u Cara Dušana (Konjička škola). U napadu na šire područje Surčina, oštećena aerodromska zgrada civilnog aerodroma. U Somboru je oko 3:00 sa 3 projektila bombardovana Naftna Industrija Srbije. U Bogojevu je oko 22:00 bombardovan most. Samo je delom porušen. Sombor je oko 22:20 ponovo bombardovan. Ovaj put na meti su bili skladište goriva i železnički i drumski most. U Novom Sadu je oko 22:15 sa dva projektila bombardovana rafinerija (komandna sala).

Zvanični Tripoli predao dvojicu Libijica osumnjičenih da su u decembru 1988. izazvali eksploziju američkog putničkog aviona tipa "boing 747" iznad Lokerbija, u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi. Odluci Libije prethodile su garancije saudijskog kralja Fahda i južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele o poštenom suđenju i osumnjičeni su odvedeni u Holandiju radi suđenja.

06.april 1999.

nato bombardovanje srj

Izgovarajući se „tehničkom greškom“, zvaničnici NATO priznali bombardovanje Aleksinca prilikom kojeg je prethodnog dana ubijeno 12 civila. Kanadski general Luis Mekenzi je, po obilasku ruševina, izjavio: „Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta“.

Poslednji preostali most u Novom Sadu, Žeželjev most, teško je oštećen u granatiranju 6. aprila oko 3 sata izjutra, da bi 23. aprila u novom napadu bio potpuno razoren. Oko 11:00 sa 5 projektila bombardovano je Vranje. Oštećena je pekara i gradska bolnica, a jedan projektil pao je južno od grada. Oko 12:30 ponovo je bombardovan prištinski aerodrom Slatina. Bombardovano je i selo Vitanovac. U Jahliji je pogođena pruga Kragujevac-Kraljevo, a oštećena je električna instalacija. Bombardovan je most na reci Toplici koji povezuje Niš i Prištinu. U Lozni bombardovane kuće, zatim železnički most i motel. Nema ljudskih žrtava. U Pančevu bomba pala u njivu. U Prizrenu bombardovano stambeno naselje tako da je većina kuća porušeno. Bombardovan je i deo vodova koji snabdeva grad pijaćom vodom. U Surdulici je projektilima pogođena osnovna škola. U Čačku su bombardovane kuće i dečji vrtić. U Lučanima je oko 20:35 opet bombardovana hemijska industrija „Milan Blagojević“. U Crnoj Gori je oko 23:15 bombardovan aerodrom Golubovci.

07.april 1999.

nato bombardovanje srj

Prilikom bombardovanja centra Prištine stradalo najmanje 10 civila dok je 12 dobilo telesne povrede - sa zemljom sravnjeno straro jezgro grada. U Prištini je oko 00:40 bombardovan centar. Sa tri projektila gađana je zgrada Glavne pošte i okolni objekti. NATO avijacija je prilikom ovog bombardovanja koristila zabranjene kasetne bombe. Na pravoslavnom groblju je uništeno najmanje 50 grobnica.

U Čačku je ponovo bombardovan industrijski objekat „Sloboda“. Bombardovano je i selo Devet Jugovića, a oko 3:15 sa 10 projektila bombardovano je selo Gračanica. U Novom Sadu je oko 2:45 bombardovan „Naftagas“, a skladište rafinerije nafte je uništeno. U Somboru je oko 3:00 bombardovan „Naftagas“, i sela Čonoplja i Kljajićevo u okolini. U Nišu je oko 4:45 bombardovana fabrika „Jastrebac“. Raketa koja je pogodila fabriku pala je prvo na njen krov, zatim je probila dve betonske ploče i zaustavila se u dvorištu kuće udaljene 500 metara od fabrike. U dvorištu je napravila krater dubine 5 metara i prečnika 10 metara. U napadu na Niš pogođena je i fabrika „Fidelinka“ i glavna autobuska stanica u blizini niške tvrđave.

nato bombardovanje srj

Atinski list "Atinaiki" objavio da je NATO tokom prve dve sedmice agresije na Srbiju (SRJ) izgubio 32 borbena aviona i da se 88 vojnika vode kao nestali - 44 Amerikanca, 11 Nemaca, osam Francuza, sedam Britanaca i 18 vojnika ostalih NATO zemalja.

Oko 300 navijača grčkog fudbalskog kluba AEK donelo humanitarnu pomoć u vrednosti od milion maraka. U prvoj međunarodnoj utakmici od početka agresije NATO na Srbiju (SRJ) na stadionu "Partizana" pred 15.000 gledalaca fudbaleri atinskog AEK i beogradskog "Partizana" igrali su 1:1. Navijači iz prijateljske Grčke su tom prilikom doneli humanitarnu pomoć.

08.april 1999.

nato bombardovanje srj

Pogođen zavod „Crvena zastava“ u Kragujevcu, povređena su 124 zaposlena, a na hiljade radnika ostalo je bez posla. Od 00:42 do 00:50 bombardovana je Ćuprija pri čemu je jedna osoba preminula a 3 lica je zadobilo teške telesne povrede. U 04:10 prilikom raketiranja vrha Tornik na Zlatiboru pogođen sportsko-rekreativni centar. Poginula 3 lica. Bombardovana Ibarska magistrala u mestu Štavica. Na udaru je bila magistrala i tunel Štavica. Od detonacije, deo tunela se obrušio, zatrpavši autobus koji se kretao ka Beogradu. Nije bilo mrtvih. U Beogradu pogođena zgrada republičkog Ministarstva pravde (bivša Komanda grada) u Nemanjinoj 9. Na okolnim stambenim zgradama i hotelu Beograd popucala stakla od siline detonacije.

nato bombardovanje srj

Ruski književnik i nobelovac Aleksandar Solženjicin izjavio da je NATO agresijom na Srbiju (SRJ) zgazio povelju UN i "čitavom svetu i sledećem veku nametnuo drevni zakon - zakon džungle: onaj ko je silan, u svemu je u pravu", upozorivši: "Pred očima čovečanstva uništava se prekrasna zemlja i civilizovane vlade tome aplaudiraju".

nato bombardovanje srj

Albanci počeli da beže sa K i M tek s prvim bombardovanjem NATO-a - NATO dakle ne sprečava masovni izbeglički egzodus - izjavio predsednik Poslaničkog doma češke skupštine Vaclav Klaus, ranije predsednik vlade Češke. On je okrivio NATO za egzodus Albanaca, rekavši da su oni sa Kosova i Metohije počeli da beže tek s prvim NATO bombama i da ta "ključna činjenica" pokazuje da nema govora o navodnom primarnom cilju NATO da spreči masovni izbeglički talas.

09.april 1999.

nato bombardovanje srj

Počela Bitka na Košarama (Pakao Košara) koja je trajala do 10.juna 1999.godine, tokom (do kraja) NATO bombardovanja, između pripadnika vojske SR Jugoslavije s jedne strane i pripadnika terorističke organizacije OVK, regularne vojske Albanije, manjeg broja vojnika NATO uz podršku NATO avijacije i koordinaciju albanske artiljerijske vatre od strane iskusnih pripadnika francuske Legije stranaca sa druge strane. Posle teških borbi VJ uspela je da porazi napadača i spreči njegov prodor na Kosovo i Metohiju. Pripadnici OVK uspeli su da zauzmu karaulu Košare zbog artiljerijske podrške Vojske Albanije, podrške NATO avijacije i malog broja vojnika VJ na tom području koji su se morali povući, ali su poraženi u njihovom planu kopnene invazije na tom pravcu uprkos ogromnoj podršci koju su imali. Bitka se vodila oko graničnog prelaza Rasa Košares na granici SR Jugoslavije i Republike Albanije. Cilj napada sa albanske strane (operacija Strela) bila je ostvarivanje kopnene invazije na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i Prizrenu. Takođe, još jedan cilj je bio i zauzimanje šireg područja Metohije. U tome nisu uspeli.

Bitka na Košarama je uzela mnoge živote na obe strane. Po izjavi generala Živanovića, ratnog komandanta 125. mtbr, u rejonu Košara poginulo je 108 pripadnika VJ (18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista, 24 dobrovoljca). Među poginulima je bio i jedan ruski dobrovoljac. Zvanični gubici OVK su oko 200 mrtvih, ali smatra se da ih je bilo mnogo više. Osamdeset odsto mrtvih boraca OVK potiču sa Kosova i Metohije, mada se ne zna tačno koliko ih je bilo iz Albanije i Makedonije. Zvanične informacije govore o tri strana državljanina poginula na Košarama. Dva NATO vojnika (Francuz i Italijan) i jedan Alžirac. Tokom bitke je uništeno 5 albanskih tenkova a tenkovska ofanziva je slomljena.

Rat na Kosovu i Metohiji je trajao do 10. juna 1999. godine kada je potpisan Kumanovski sporazum i Vojska Jugoslavije i srpska policija se povukla zajedno sa vojnicima koji su učestvovali u bici na Košarama. NATO je ušao na Kosovo pod imenom KFOR kao mirovna snaga, dok je OVK (bar zvanično) razoružana.

nato bombardovanje srj

Sa osam bombi razoren je centar Ćuprije - srušeno je mnogo stambenih zgrada i privatnih kuća. Rano ujutru, oko 2:00, pogođeno je skladište nafte u Smederevu.

Pobunjeni vojnici na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru.

10.april 1999.

nato bombardovanje srj

U napadu aviona NATO kasetnim bombama na selo Mirovac između Podujeva i Kuršumlije ubijeno najmanje troje civila, uključujući jednogodišnju Bojanu Tošović.

U Teheranu saopšteno da su "teroristički elementi" ubili zamenika generalštaba iranske armije generala Alija Sajeda Širazija.

11.april 1999.

nato bombardovanje srj

Agresor nije poštedeo SR Jugoslaviju ni na Uskrs - U ranim jutarnjim časovima bombardovano selo Merdare kod Podujeva sa 20 projektila i većim brojem kasetnih bombi - poginulo 5 lica, a teže telesne povrede zadobila trudnica u šestom mesecu trudnoće. NATO avijacija je nanela ogromnu štetu Prištini i Đakovici u jednom od najvećih vazdušnih napada na te gradove. Ponovo bombardovani prištinski aerodrom Slatina i okolina manastira Gračanica. Takođe, ponovo na meti su bili kragujevačka "Zastava" i rafinerija u Pančevu, šire područje Beograda, novosadsko naselje Detelinara i "14. oktobar" iz Kruševca.

U Beogradu ubijen srpski novinar Slavko Ćuruvija, glavni i odgovorni urednik i vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin. Ćuruvija je rođen u Zagrebu 9. avgusta 1949. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 1986. godine radio je u listu Borba. Počeo je kao komentator, a zatim je napredovao preko urednika unutrašnje političke rubrike, do pozicije glavnog i odgovornog urednika. Pisao je komentare i reportaže sa Kosova i Metohije u periodu od 1986. do 1988. Bio je jedan od retkih novinara kome je omogućeno da bude neposredno uz Slobodana Miloševića, tokom njegove posete Kosovu Polju, 24. aprila 1987. U Borbi je ostao do 1994. godine, kada je država preuzela kontrolu nad listom, posle čega je napustio novine. Sve vreme je bio aktivni dopisnik ili saradnik više medija: Komunist, NIN, Vjesnik, Večernji list, Nedelja, Pobjeda, TV Beograd, TV Politika i TV Sarajevo. Godine 1994. sa Momčilom Đorgovićem osnovao je list Nedeljni telegraf, a dve godine nakon toga njih dvojica su osnovali Dnevni telegraf. Slavko Ćuruvija je ubijen dok je bio urednik i vlasnik magazina Evropljanin, koji je osnovao 1998. godine. Ćuruviju je neposredno pre ubistva neprestano pratilo 27 pripadnika Službe državne bezbednosti (SDB). Decembra 2021. godine, 22 godine posle ubistva, tadašnji načelnik Službe Rade Marković i trojica bivših pripadnika SDB-a prvostepeno su osuđeni na ukupno sto godina zbog umešanosti u ubistvo Ćuruvije ali ih je 2. februara 2024 Apelacioni sud u Beogradu oslobodio krivice.

12.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija granatirala međunarodni putnički voz 393 na liniji Beograd - Solun u Grdeličkoj klisuri nedaleko od Leskovca usmrtivši najmanje 15 putnika. Piloti NATO su - usred dana, pri vedrom vremenu oko 11 časova - projektilima pogodili međunarodni putnički voz dok je prelazio most preko Južne Morave kod Grdelice, usmrtivši najmanje 15 ljudi. Prva raketa pogodila je drugi od četiri vagona i lokomotivu, i prva kola gurnula napred nekih stotinak metara. Deset sekundi kasnije, drugi projektil srušio je drumski most. Treća je pala na treći vagon, a četvrta je još jednom pogodila drumski most. Pronađeno je devet leševa i delovi tela četvoro ljudi dok se i dalje mnogi vode kao nestali. Potom je komandant NATO u Evropi general Vesli Klark prikazao video-snimak, tvrdeći da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se "iznenada pojavio". Nemački list "Frankfurter rundšau" je januara 2000. na osnovu stručne ekspertize, dokazao da je "Klarkov snimak" ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi vremena da obavesti pilota druge letilice da je na mostu voz. Prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

NATO avioni na fabriku automobila "Zastava" u Kragujevcu sručili 15 projektila, što je izazvalo ranjavanje najmanje 36 radnika. - tri dana posle napada u kojem je u toj fabrici ranjeno 126 ljudi. Više radnika je ranjeno i u napadu na kruševačku toplanu i fabriku "14. oktobar". Istog dana NATO avijacija je usmrtila tri civila u automobilu na putu Priština - Kosovo Polje. Bombardovane su i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, a u Pančevu je oštećen i manastir Vojlovica posvećen Svetom arhangelu Gavrilu, utemeljen u XIV veku kao zadužbina Stefana Lazarevića, čime je NATO još jednom prekršio Hašku konvenciju iz 1955. o zaštiti sakralnih objekata od ratnih razaranja.

Skupština SRJ donela odluku o pristupanju SRJ Savezu Rusije i Belorusije. U odluci se se navodi da Savezna Republika Jugoslavija pristupa Rusije i Belarusije, kao i da prihvata ciljeve i principe Saveza Rusije i Belorusije i da preuzima na sebe, u punom obimu, obaveze koje proističu iz Sporazuma i Statuta Saveza Rusije i Belorusije.

13.april 1999.

nato bombardovanje srj

U napadu avijacije NATO teško oštećena zemaljska satelitska stanica "Jugoslavija" u selu Prilike kod Ivanjice, na Kopaoniku sa 11 projektila do temelja srušen hotel "Bačište" i uništeno je više mostova, uključujući most u Biljanovcu kod Kraljeva, most u Dedini kod Kruševca i most na reci Kosanici na putu Niš-Priština. Projektili NATO eksplodirali su na samo 30 metara od VMA u Beogradu, a oko 20 bolesnika je povređeno. U Prištini je oko 1:45 sa 6 projektila bombardovano skladište „Jugopetrola“. Bombardovan je i gusto naseljeni deo grada. Od 00:00 do 2:00 sa 15 projektila bombardovana je autobuska stanica i fabrika plastičnih masa. U noćašnjem napadu bilo je i pravoslavno groblje gde je polomljeno oko 50 spomenika kao i spomenik kosovskim junacima. Pogođen je i TV repetitor kod Prištine. Na Prištinu je bačeno 10 raketnih i projektila i 30 bombi.

14.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avioni na putu Đakovica-Prizren usmrtili najmanje 75 albanskih izbeglica. Usred dana, pri potpuno vedrom vremenu NATO avioni bombardovali dve kolone albanskih izbeglica koje su se vraćale kućama, usmrtivši najmanje 75 i ranivši 36 ljudi, što je opisano kao "greška". Među nastradalima je bilo mnogo žena i dece. Licemerna i žalosna pravdanja zvaničnika NATO u vezi bombardovanja konvoja albanskih izbeglica na Kosmetu. Predsednik SAD Bil Klinton je, dan pošto su avioni NATO na putu Đakovica-Prizren bombama usmrtili najmanje 75 albanskih izbeglica koji su se vraćali kućama, rekao da je pilot "mislio da pogađa vojni konvoj" i da je to "za žaljenje, ali je neizbežno". Činjenicu da se ratni zločin dogodio usred dana i pri izuzetno vedrom vremenu nije mogao da objasni ni portparol NATO Džejms Šej, ali je rekao da je pilot "bacio bombu u dobroj nameri, kao što se očekuje od obučenog pilota iz demokratske zemlje NATO".

NATO avioni su bombama teško oštetili most preko Lima u Donjoj Bistrici između Priboja i Prijepolja, a u ponovljenom napadu sutradan most je srušen, čime je prekinut saobraćaj na pruzi Beograd-Bar. U Valjevu je oko 5:30 bombardovana fabrika „Krušik“ i najveće gradsko naselje. Od siline detonacije oštećena je bolnica i poljoprivredna škola. Projektili su pali na Rakovicu, gde su oštećene mnoge fabrike i stambene zgrade, kao i na Prištinu, Kuršumliju, centar Kragujevca, predajnik RTS na Ovčaru i "Krušik" u Valjevu. Srušen je most preko Zapadne Morave u selu Jasika, kod Kruševca.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko boravio u poseti Jugoslaviji, koja se nalazila pod neprekidnim bombardovanjem snaga NATO. Alijansa nije dala garancije bezbednosti leta predsednika Lukašenka u Jugoslaviju. Štaviše, potpuno je ignorisala činjenicu da se šef druge države nalazi u Beogradu i nastavila je vazdušne napade. Sirene su se dva puta oglasile tokom razgovora Lukašenka sa predsednikom Slobodanom Miloševićem, upozoravajući stanovnike grada da su vazduhoplovne snage Alijanse prešle državnu granicu.

Pakistan je - tri dana posle sličnog eksperimenta Indije - uspešno isprobao balističku raketu dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.

15.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija bombardovala u Pančevu "Azotaru" i pogon izrazito kancerogenog vinilhlorid monomera u "Petrohemiji", pa su zbog rizika ekološke katastrofe evakuisani žitelji obližnjeg naselja. Pet sati kasnije, kilometar i po od pogođenog rezervoara s preostalih stotinak tona opasne supstance u vazduhu je izmerena koncentracija vinilhlorid monomera 7.200 puta veća od dozvoljene. Pogođeno skladište amonijaka u "Azotari" ispražnjeno je nekoliko dana pre napada, a da to nije urađeno hiljadama Pančevaca i Beograđana ne bi bilo spasa. Bombardovane su i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, kao i most na Dunavu između Kovina i Smedereva. Na udaru su bili i Valjevo, Rudnik, Aranđelovac, Gučevo i Subotica.

16.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija srušila most na Dunavu, između Smedereva i Kovina. Pored ciljeva širom Srbije, projektili su padali i na mete po Crnoj Gori u Podgorici, Danilovgradu i Tuzima. Drugi put za dva dana bombardovan kamenolom u Rakovici.

Monstruozna poruka pilota ubice NATO avijacije Erika na bombi koja je usmrtila 16-godišnju devojku Irenu iz Ribnice kod Vranja. Pilot ubica se potpisao na bombi koju je bacio, kao "Erik. N", uz poruku: "Loša vremena. Zar to nije divno". NATO bomba teško je ranila Irenu Mitić (16) iz Ribnice kod Vranja u trenutku dok je radila u polju nedaleko od sela. Devojka je umrla dva dana potom na Neurohirurškoj klinici u Nišu, ne budeći se iz kome. Na ostatku projektila kojim je ona usmrćena pronađena je i pomenuta poruka.

17.april 1999.

nato bombardovanje srj

Trogodišnja devojčica Milica Rakić poginula u NATO napadu na prigradsko naselje Batajnica. U 21:30, u naselju Batajnica, za vreme dejstva avijacije NATO, od šrapnela eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić (1996) sedeći u kupatilu na noši. Njena smrt je postala simbol stradanja i patnji dece Jugoslavije. Prilikom istog dejstva lakše je povređen i dečak Dražen Janković (1997). Na meti su bili vojno-civilni aerodrom Ponikve kod Užica, Fruška Gora, valjevski "Krušik", Sremska Mitrovica i Beograd.

Održana tradicionalna međunarodna maratonska trka u Beogradu uprkos bombardovanju Srbije (SRJ) od strane NATO. U glavnoj trci su uz domaće takmičare trčali i maratonci iz Rusije, Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Republike Srpske, Nemačke i SAD. U trci rekreativaca pod sloganom "Trči iz zadovoljstva, ne od bombi" učestvovalo je oko 15.000 ljudi.

18.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija je drugi put u periodu od tri dana bombardovala hemijsku industriju „Prva iskra“ u Bariču kod Beograda ignorišući opasnost izazivanja ekološke katastrofe velikih razmera. Iz fabrike je već bio uklonjen deo opasnih hemikalija, ali je ostalo mnogo fluorovodonične kiseline, koju je inače veoma teško transportovati. U Novom Sadu bombardovana rafinerija nafte.

SRJ i formalno prekinula diplomatske odnose sa Albanijom zbog ubacivanja terorističkih grupa sa njene teritorije u Srbiju. Ministar inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije Živadin Jovanović je potvrdio da je SRJ prekinula diplomatske odnose sa Albanijom, objasnivši da je ta odluka „formalna“ budući da dve zemlje već duže i nemaju nikakve odnose. On je optužio Albaniju da se sa njene teritorije ubacuju terorističke grupe koje izvode napade na SRJ odnosno Srbiju.

19.april 1999.

nato bombardovanje srj

Prilikom NATO bombardovanja Novog Sada pogođena arhitektonski izuzetno vredna zgrada Izvršnog veća Vojvodine u najužem gradskom jezgru - popularna "Banovina". Reč je o zgradi negdašnje banske uprave Dunavske banovine Kraljevine Jugoslavije. Zgrada je građena veoma raskošno i posebno je reprezentativna njena unutrašnjost. Civilni ciljevi bili su na meti i u Nišu gde je poginuo dispečer "Elektroindustrije" Milen Milojković, a u naselju "Šljaka" uništeno je 10 porodičnih kuća i oštećena su postrojenja Duvanske industrije i još neki privredni objekti kao i železnička stanica "Crveni krst". Oko 1:30 u Bačkoj Palanci bombardovan most „25. maj“. Oštećena je leva strana mosta. Bombardovana je i šira okolina Srema. Oko 1:30 sa 11 projektila bombardovan severozapadni deo Paraćina.

20.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO drugi dan uzastopno bombardovao Duvansku industriju Niš, onemogućivši proizvodnju u najvećoj fabrici cigareta tadašnje SRJ. U bombardovanju Pančeva do temelja je uništena su mnoga preduzeća i postrojenja. Niš je pretprpeo velika razaranja u kojima je jedno lice poginulo. Razorena su stambena naselja, Duvanska industrija, fabrike i železničke stanice.Oštećen je drumski most u Donjoj Bistrici kod Nove Varoši, a pet radnika je povređeno.

U prepunom Hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su služili ruski i srpski patrijarh Aleksej II i Pavle, posle koje su se "Molitvom za mir" obratili desetinama hiljada okupljenih na platou ispred najvećeg beogradskog hrama.

Ministar pravde u vladi Grčke Evangelos Janopulos izjavio da je NATO bombardovanje Srbije (SRJ) "ratni zločin, zločin protiv čovečnosti" kao i "zločin protiv mira".

21.april 1999.

nato bombardovanje srj

U napadu avijacije NATO sa osam projektila razoreno "Majino naselje" kod Đakovice i ubijeno najmanje 10 izbeglica, uključujući trogodišnjeg Marka Ivanovića i sedmogodišnjeg Ivana Ivančića. U naselju smeštenom u zgradama bivše poljoprivredne zadruge živelo je 98 srpskih civila izbeglih iz Hrvatske i 22 iz Bosne i Hercegovine.

NATO avijacija bombardovala zgradu negdašnjeg Centralnog komiteta SKJ (Poslovni centar "Ušće") u Novom Beogradu u kojoj je bilo sedište SPS-a i odakle su emitovale program radio i televizijske stanice i Žeželjev most na Dunavu u Novom Sadu. NATO je po drugi put napao most na Dunavu kod Beške i onesposobio ga - prekinut saobraćaj na autoputu E-75 između Beograda i srpsko-mađarske granice. Oko 2:40 bombardovan je Novi Sad, a pogođen je naftni kompleks, rafinerija nafte i drumsko-železnički most između Novog Sada i Petrovaradina. Nekoliko detonacija čulo se i iz pravca Fruške gore, a pogođen je i predajnik radio-televizije Srbije na Iriškom vencu. Oko 00:20 po četvrti put bombardovana je fabrika „Krušik“ u Valjevu, a pogođen je u deo zasađen šumom tako da je izbio veliki požar. Oko 00:40 bombardovana je okolina Čačka.

Vojni sud u Pireju osudio na dve i po godine zatvora, uslovno na tri godine, potporučnika Ratne mornarice Grčke Marinosa Ricudisa zbog odbijanja da učestvuje u napadu na SRJ. On je odbio da isplovi u Jadran na razaraču "Temistokle", koji je kao deo snaga NATO učestvovao u agresiji na Srbiju (SRJ). Optuženi se pravdao da kao pravoslavni hrišćanin ne može da učestvuje u napadu na jedan pravoslavni narod.

22.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avioni su sa tri projektila razorili ispražnjenu rezidenciju predsednika SRJ Miloševića. NATO je pokušao da bombardovanjem zvanične rezidencije izvrši atentat na predsednika SRJ, što je teroristički čin bez presedana u civilizovanom svetu. Vilu u Rumunskoj 15 (posle Drugog svetskog rata ulica je preimenovana u Užičku) izgradio je 1933. vlasnik nekoliko rudnika, inženjer Acović. Od Drugog svetskog rata koristio ju je kao omiljenu rezidenciju Josip Broz Tito. Oko dvadeset projektila pogodilo područje aerodroma u Batajnici. Oko 15:00 sa četiri projektila bombardovan Žeželjev most u Novom Sadu. Most nije srušen. Napad NATO avijacije na glavnu poštu u Užicu i civilne ciljeve u Vranju. U napadu avijacije NATO teško je oštećena zgrada glavne pošte u centru Užica, što je izazvalo prekid telefonskih veza. Zgrada je u ponovljenom napadu 16 dana kasnije srušena do temelja. Prilikom napada na civilne ciljeve na području Vranja, avijacija NATO je usmrtila Dalibora Tasića (17) iz Soderca, sela u blizini tog grada na jugu centralne Srbije.

23.april 1999.

nato bombardovanje srj

Avijacija NATO sa dva razorna projektila pogodila zgradu Televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u centru Beograda, usmrtivši 16 radnika na njihovim radnim mestima. Za taj ratni zločin do sada je jedino odgovarao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu zatvora od 10 godina, jer nije preduzeo mere da se zaposleni RTS-a zaštite i evakuišu posle pretnji da će zgrada biti bombardovana. Raketirano područje Novog Sada i Iriga. U Novom Sadu raketa je pala na autobusku stanicu u glavnoj ulici u pravcu prema Beogradu. Druga je pogodila skladište nafte, treća je, greškom Avaksove procene, pala u Dunav. Četvrta je pala na Irig i najviše su kuće stradale. 11 ljudi je poginulo, a 37 ranjeno. Opet je bombardovana je fabrika „Krušik“ u Valjevu. NATO avijacija u selu Doganović, 15 kilometara južno od Uroševca, kasetnom bombom ubila petoricu dečaka iz albanske porodice Kodža, koji su čuvali stoku na livadi pokraj sela.

24.april 1999.

nato bombardovanje srj

Niš je ponovo na meti kada je centar grada pogođen sa 16 projektila, dok je bombardovanjem na području Leskovca oštećeno oko 500 kuća. U Jadru su ispaljena 24 projektila na planinu Gučevo i oštećen planinarski dom, gde su bile smeštene mnogobrojne izbeglice, a uništeni i televizijski releji i veliki antenski stub. U bombardovanju romskog naselja Barderana u blizini prizrenske kasarne poginula 4 a ranjeno 20 osoba, uglavnom romske nacionalnosti. Pogođena trafo-stanica na Avali u blizini predajnika RTS-a koji je ostao bez struje.

25.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija petim vazdušnim napadom uništila poslednje pogone hemijske industrije "Milan Blagojević" u Lučanima. NATO avioni su sa 12 projektila uništili i poslednje preostale pogone proizvodnog kompleksa koji je zapošljavao 4.000 ljudi. Rafinerija nafte u Novom Sadu je opet bombardovana. Bombardovana fabrika šećera, poznatija kao "šećerana" na Čukaričkoj Padini u Beogradu.

26.april 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijuacija srušila drumsko-železnički "Žeželjev most" u Novom Sadu, već oštećen tokom tri napada prethodnih dana. Time je ovaj grad ostao i bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu. Monumentalni most, životno delo arhitekte Branka Žeželja, pušten je u saobraćaj oktobra 1961. Kuršumlija je opet gađana, pa se broj poginulih civila popeo na 17, stradala je metalna industrija „Metalac“ i drugi pogoni, a oko 2.000 radnika ostalo je bez posla. Ponovo bombardovan poslovni centar "Ušće" na Novom Beogradu. Srušena radio i TV antena na vrhu zgrade.

U Albaniji se srušio američki helikopter AH-64 "apač", što je NATO opisao kao nesrećan slučaj tokom "rutinske vojne vežbe" - odbijajući mogućnost da je letilica pogođena tokom bombardovanja Srbije (odnosno SRJ).

27.april 1999.

nato bombardovanje srj

Masakr u režiji NATO dogodio se kada je u bombardovanju Surdulice poginulo više od 20 civila, od kojih 12 dece, dok je više od 150 meštana povređeno pri čemu je srušeno ili oštećeno više od 500 kuća. Portparol NATO Džejms Šej pokušao je da obmane javnost pričom o "jednoj bombi koja je promašila cilj", ali ga je demantovao izveštač američke TV mreže CNN koji je, na osnovu onog što je video na licu mesta, izjavio: "Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren, na osnovu onoga što vidim, da je ovde palo više od jedne bombe". Gađani su mostovi na Labu kod Mileševa, na Ibarskoj magistrali, na Kosanici kod Kuršumlije i most "25. maj" koji povezuje Bačku Palanku i Ilok. Put i pruga u Ibarskoj klisuri u delu od Kraljeva do Raške oštećena je na više mesta, do temelja je porušeno 50 kuća, razoreno je oko 500 domova u Ćupriji, hala sportova, zgrada „Elektrodistribucije“, robne kuće, dve srednje i jedna osnovna škola, vrtići i lokali. Sedam raketa ispaljeno je na kasarnu Vojske Jugoslavije u Topčideru.

28.april 1999.

nato bombardovanje srj

"Tomahavk demokratija" nastavljena je bombardovanjem romskog naselja u Prizrenu kada su poginula četiri lica, od kojih su tri žrtve bila deca. Oštećena je dečija bolnica i porodilište Kliničko bolničkog centra (KBC) "Dragiša Mišović. Uništen je novi most na Savi kod Ostružnice i repetitor u Krnjači, rezervoari "Jugopetrola" u Požegi. Na udaru su bili novosadska rafinerija i Novi Pazar, Smederevo, Požarevac, Podgorica, Ruma i Bar. Greškom NATO trudbenika raketa pala u predgrađe Sofije.

Vlada Savezne Republike Jugoslavije podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv zemalja NATO zbog neovlašćene upotrebe sile započete agresijom 24. marta 1999.

Jugoslovensko ministarstvo za informacije saopštilo da je potpredsednik Savezne vlade Vuk Drašković smenjen zbog istupanja u javnosti suprotnog stavovima te vlade i narušavanja njenog ugleda, posle čega su ostavke podnela sva trojica ministara iz Srpskog pokreta obnove - Milan Komnenić, Milan Božić i Slobodan Nenadović.

29.april 1999.

nato bombardovanje srj

S nekoliko projektila ispaljenih iz aviona NATO srušen telekomunikacioni toranj na Avali. Taj objekat, viši od 200 metara, izgrađen 1965. bio je jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. NATO je uništio Sarajevski most u Grdeličkoj klisuri. Saobraćaj je onesposobljen na Ibru i na Dunavu kod Beške. Gađani su i antenski stub u Borči i releji širom Srbije - toranj na Iriškom Vencu, Ovčar Gobelji i Crnom Vrhu.

30.april 1999.

nato bombardovanje srj

Napad NATO avijacije na civilne ciljeve u centru Beograda u kojima je poginulo najmanje 4 civila a ranjeno preko 50. Teško je ranjena Sofija Jovanović (23), koja je umrla šest dana kasnije, a u bombardovanju zgrada Ministarstva odbrane, Generalštaba Vojske Jugoslavije i zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u najužem centru grada poginulo je najmanje troje ljudi, uključujući dvojicu mladića koji su zastali automobilom ispred semafora. Tom prilikom ranjeno je oko 40 civila, među njima i gradski sekretari za privredu i za inspekcijske poslove Nebojša Starčević i Ratko Bulatović. U vazdušnom napadu ranjeno je i više od 10 vatrogasaca i članova spasilačkih ekipa, pošto je desetak minuta posle prvog napada bombardovanje ponovljeno. Gađana je varoš Murino, most na reci Lim u opštini Plav u Crnoj Gori - šestoro poginulih civila od čega dve devojčice i jedan dečak, a četiri lica teško povređeno. U ovom napadu je bilo najviše stradalih civila od bombardovanja na teritoriji Crne Gore. NATO avijacija srušila most na Zapadnoj Moravi u Trsteniku, usmrtivši dvoje civila na njemu.

Maj 1999

01.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Napadom NATO avijacije na putnički autobus "Niš ekspresa" u selu Lužane kod Podujeva ubijeno 60 i povređeno 13 civila. U putničkom autobusu "Niš-ekspresa" prepolovljenom projektilom iz NATO aviona dok je prelazio most u Lužanima, 18 kilometara severno od Prištine, ubijeno je najmanje 60 ljudi, uključujući 15 dece. Most nije uništen, a napad je izveden oko podneva, pri potpuno vedrom vremenu, što znači da su piloti jasno videli šta gađaju. Vozila hitne pomoći gađana su oko 50 minuta potom i pri tom je teško ranjen jedan lekar. Srušen je trstenički most na Zapadnoj Moravi, poginulo jedno lice. Gađani su Trstenik i tehničko remontni zavod u Čačku. Bombardovano selo Jablanica, opština Prizren. Poginula 2 lica a teške telesne povrede zadobilo 16 lica. Bombardovano naselje Kula u Prizrenu gde je poginulo 7 lica a 15 zadobilo teške telesne povrede.

02.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Vojska Jugoslavije objavila da je kod sela Nakučani nedaleko od Šapca pao američki lovac "F-16" pogođen vatrom protivvazdušne odbrane VJ. Pilot Dejvid Goldfejn spašen od strane spasilačkih ekipa američke vojske. NATO je istog dana priznao i gubitak aviona "Harijer", koji se dan ranije srušio u Jadran, četrdesetak kilometara od italijanskog grada Brindizi, a zvanično je objašnjeno da je ta letilica, iz sastava američkih snaga stacioniranih u Makedoniji, pala tokom "vežbe", dok je prinudno sletanje pogođenog aviona "A-10" na njivu pored piste skopskog aerodroma pripisano "tehničkim problemima".

Zbog delovanja specijalnih materija koje izazivaju kratke spojeve na meži visokog napona (grafitne bombe) na termoelektranama "Nikola Tesla" u Obrenovcu i "Kostolac" u Kostolcu, došlo je do raspada elektroenergetskog sistema Srbije. Bez struje su ostali Beograd, cela Vojvodina, svi gradovi Pomoravskog okruga, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo i drugi gradovi, kao i delovi Republike Srpske koji se napajaju iz navedenih termoelektrana. Zbog havarije mnogi gradovi su ostali i bez vode. Brzom intervencijom stručnih ekipa elektrodistribucije Srbije obnovljen je rad celog sistema. Porušeni su mostovi na Rasini i Južnoj Moravi, izazvan požar u rafineriji nafte u Novom Sadu. Napadnut je autobus kraljevačkog "Autotransporta", a dvoje dece ostalo je bez noge. U napadu NATO aviona na Kosovsku Mitrovicu poginulo najmanje dvoje i ranjeno 35 civila, a u Sremskoj Mitrovici je u dvorištu svoje kuće gelerom od avionske bombe ubijena jedna žena.

Na osnovu naredbe predsednika SRJ Miloševića, oslobođena su trojica američkih vojnika zarobljena 33 dana ranije unutar teritorije Srbije (SRJ) uz granicu sa Makedonijom.

Umro britanski pozorišni i filmski glumac Oliver Rid, poznat po mačo imidžu i poročnom načinu života. (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 13.februar 1938. - Umro: Valeta/Malta 02.maj 1999.) Zapažene uloge ostvario je u filmovima The Trap (1966), u Oskarom nagrađenom mjuziklu Oliver! (1968) gdje je tumačio ulogu Bilija Sajksa, Zaljubljene žene (1969), Hanibal Bruks (1969), Đavoli (1971), kao Atos u filmu Tri musketara (1973), Tomi (1975), Lav iz pustinje (1981), Castaway (1986), Avanture Barona Mihauzena (1988), Smešne kosti (1995) i Gladijatora (2000). Za ulogu Antonija Proksima, starog, grubog trenera gladijatora u filmu Ridlija Skota Gladijator (2000) posthumno je nominovan za nagradu BAFTA za najboljeg glumca u sporednoj ulozi. Na vrhuncu karijere, 1971. Britanci su ga izabrali za petu najpopularniju zvijezdu na bioskopskim blagajnama. Ridov problem sa alkoholom je bio poznat i široj javnosti. Poznato je njegovo prijateljstvo s Kitom Munom iz grupe Hu, s kojim je imao "alkoholne maratone" zbog kojih su ih producenti mjuzikla "Tomi" morali držati u različitim hotelima kako se ne bi opijali i upropastili snimanje. Oliver Rid preminuo je u popodnevnim časovima 2. maja 1999. od posljedica srčanog udara tokom pauze od snimanja filma "Gladijator" u Valeti na Malti. Prema svedocima, on je popio osam pinti nemačkog lager piva, desetak čašica ruma, pola boce viskija i nekoliko čašica Henesi konjaka, u takmičenju ko može više popiti sa grupom mornara sa broda HMS Cumberland koji su došli u lokalni pab.

1938-1999

03.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Kasetne bombe izbačene iz aviona NATO usmrtile najmanje 20 i ranile 43 osobe u autobusu kod Savinih Voda u blizini Peći. To područje je više od dva sata zasipano kasetnim bombama, pa su ranjeni i pripadnici spasilačkih ekipa. Portparol NATO Džejms Šej izjavio je da NATO nema ništa s napadom na autobus, što su porekli očevici, a nemačka televizija ARD je nepobitno dokazala da su na autobus bačene kasetne bombe CBU-87/B, prikazavši i upaljač FZU-39/B nađen kod pogođenog autobusa, koji se koristi samo uz navedeni tip kasetne bombe. Bombardovani brdo Straževica u naselju Rakovica i područje oko Batajnice. Od posledica napada na dalekovode grafitnim bombama ponovo došlo do delimičnog raspada elektroenergetskog sistema, zbog čega mnogi gradovi ili delovi gradova nemaju struju i vodu.

NATO avioni razorili zgradu novosadske Radio-televizije.

04.maj 1999.

nato bombardovanje srj

U vazdušnoj bici protiv četiri NATO aviona na nebu iznad Valjeva u avionu „Mig-29“ poginuo pilot potpukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog avijacijskog puka u Batajnici. Na radio vezi zabeležene su njegove poslednje reči u neravnopravnoj borbi: „Imam ih, imaju i oni mene“... Posmrtno je unapređen u čin pukovnika.

Skupština Bugarske odobrila avionima NATO korišćenje bugarskog vazdušnog prostora u agresiji na Srbiju (SRJ), isto postupila i Rumunija, ali su rumunski aerodromi, zbog tehničke neopremljenosti, bili neupotrebljivi.

05.maj 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija između Kačanika i Uroševca usred dana gađala konvoj "Lekara sveta" - vidno obeležen znacima Crvenog krsta i grčkim zastavama - koji je prevozio pomoć prištinskom Kliničko-bolničkom centru prikupljenu u Grčkoj, a samo pukim slučajem nije nastradao niko od trojice lekara i trojice vozača kamiona.

nato bombardovanje srj

Na severu Albanije srušio se američki helikopter AH-64 "Apač" i oba pilota su poginula, a NATO je saopštio da se nesreća dogodila zbog kvara motora tokom "rutinske vežbe". "Kvar" je najverovatnije bio posledica dejstva protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije. "Apači", bučno najavljeni kao "ubice tenkova", na kraju nisu ni upotrebljeni u NATO agresiji na Srbiju (SRJ).

06.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Nato bombardovanjem srušen železnički most kod Vatina na pruzi Beograd - Bukurešt. Pogođena su skladišta "Jugopetrola" i "Energogasa". Napadnut je niški aerodrom, gađane instalacije "Jugopetrola" kod Negotina.

07.maj 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avijacija sa pet projektila razorila zgradu ambasade Kine u Beogradu, usmrtivši troje kineskih novinara - ranjeno najamnje 20 ljudi. Istog dana jedan civil je izgubio život prilikom bombardovanaja hotela „Jugoslavija“. Prethodno je NATO avijacija, kao što je to činila i tokom prethodnih pet dana, onesposobila ključne trafo stanice na širem područiju Beograda, izazvavši delimični raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji.

U centru Niša poginulo 16 civila a više od 70 je ranjeno od eksplozija kasetnih bombi bačenih iz NATO aviona. NATO avioni su bacili kasetne bombe, zabranjene prema ženevskim konvencijama i za napade na vojne ciljeve, nešto pre podneva, na isključivo civilne ciljeve, stambene zgrade u blizini gradske pijace i Kliničkog centra u strogom centru Niša.

Kod Lipljana pronađeno telo Fehmija Aganija, najbližeg saradnika Ibrahima Rugove, lidera kosovskih Albanaca. Zvanično saopštenje je glasilo „da ga je ubila tzv. OVK“ pošto se protivio njihovim terorističkim metodama. Međutim usledili su demanti i OVK i najbližih članova porodice Aganija.

08.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Avioni NATO srušili do temelja zgradu glavne pošte u centru Užica, već oštećenu u napadu 16 dana ranije. Istog dana prilikom bombardovanja civilnih ciljeva u Nišu ubijeno dvoje ljudi. Na meti su bili radio i televizijski repetitori na Kosmaju i Rudniku. Bombardovana Ćuprija, pogođen most autoputa preko Velike Morave. NATO je, navodno greškom,raketirao područje kod granice između Bosne i Hercegovine i Crne Gore u mestu Grab. Na sreću,nije bilo mrtvih, ali je oko 30 kuća do temelja uništeno.

nato bombardovanje srj

Tekstovi izveštača iz Albanije prvi put od početka agresije NATO na Srbiju (SRJ) podvrgnuti otvorenoj američkoj vojnoj cenzuri. Odluka je među stranim novinarima protumačena kao pokušaj NATO da neutrališe neprijatne tendencije u medijima zbog serije „grešaka“ i civilnih žrtava.

09.maj 1999.

nato bombardovanje srj

NATO gađao humanitarni konvoj iz Rumunije. Razorena je pošta u Užicu, oštećen Dom zdravlja, ponovo je na meti bio valjevski "Krušik". Beograđani su proveli noć bez uzbune, prvi put od početka kampanje NATO protiv SRJ.

10.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Dve ulice potpuno izbrisane sa mape Medoševca kod Niša, posle bombardovanja tog sela. Do temelja je porušeno 20 kuća, a više od 100 je onesposobljeno za stanovanje. Usmrćeno četvoro civila prilikom bombardovanja industrijske zone Čačka udaljene nepun kilometar od centra grada. Prilikom bombardovanja industrijske zone Čačka brojne kuće su porušene su do temelja. Na meti su bili "Prva iskra" u Bariču i televizijski i radio predajnik na Crvenom selu kod Subotice.

11.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Usmrćeno sedmoro civila na različitim lokacijama u Srbiji bombama NATO aviona. Prilikom bombardovanja mosta preko Južne Morave u Vladičinom Hanu, poginulo je dvoje učenika gimnazije. Kasetne bombe zabranjene međunarodnim konvencijama su usmrtile dvoje civila u Nišu. U selu Staro Gacko kod Lipljana, isti tip bombi usmrtio je četvorogodišnju devojčicu i jedan stariji bračni par. NATO bombardovao Niš, kada su povređeni potpredsednik Socijalističke partije Srbije Dušan Matković, potpredsednik Veća republika Savezne skupštine Gorica Gajević i smrtno stradao pripadnik MUPa Republike Srbije Goran Aleksić, vršeći svoju dužnost. Oštećen je železnički most kod Žitorađe, bombardovani mostovi u Grdeličkoj klisuri. Srušen je most na Limu u Murinu. Bombardovan je Vladičin Han i most na Južnoj Moravi, a život su izgubila dva lica.

12.maj 1999.

nato bombardovanje srj

NATO je Niš gađa,14 civila je povređeno. Kasetne bombe pale u reku Lim, a jedna oštetila desnu traku magistralnog puta u pravcu ka Užicu. U tom trenutku su prolazila tri teretna kamiona, koja su zapaljena. Četiri osobe su poginule, a dve povređene.

13.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Avioni NATO srušili pokretni most u Vrbasu na Velikom bačkom kanalu. Istovremeno su visokoprovodljivim grafitnim bombama ponovo gađana postrojenja Elektroprivrede Srbije, zbog čega su bez struje ostali Niš, Pirot, Kuršumlija, Aleksinac, Prokuplje, Leskovac, Šabac i delovi Beograda, Novog Sada i više mesta u Vojvodini.

nato bombardovanje srj

Francuski pisac i filozof Režis Debre optužio NATO u otvorenom pismu predsedniku Francuske Žaku Širaku za zločine nad civilima i osporio "ključni razlog" za agresiju na Srbiju (SRJ) jer tokom boravka na Kosovu i Metohiji nije našao nikakve dokaze navodnog genocida nad Albancima.

nato bombardovanje srj

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" optužila NATO da krši međunarodno ratno pravo, povodom agresije na Srbiju (SRJ) i da se stalno povećava broj ubijenih civila i razorenih civilnih objekata, mada je agresija otpočela pod izgovorom "zaštite ljudskih prava".

14.maj 1999.

nato bombardovanje srj

U napadu NATO avijacije na izbegličku kolonu kosovskih Albanaca kod sela Koriša u blizini Prizrena ubijeno 87 civila, najviše dece. Avijacija NATO je sa osam razornih bombi na izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koji su se vraćali kućama, kod sela Koriša u blizini Prizrena ubila 87 civila, među kojima je bilo više od polovine dece između šest meseci i 10 godina. NATO je koristio termovizuelne bombe koje posle udara razvijaju visoku temperaturu i do 2.000 stepeni Celzijusa, koje mogu topiti i kamen. Dan kasnije NATO je priznao napad, izrazivši "duboko žaljenje" zbog civilnih žrtava, uz saopštenje da je napadnut "legitimni vojni cilj". Niš je bombardovan osmi dan zaredom, 26. put od početka NATO agresije na Srbiju (SRJ) uz ponovnu upotrebu kasetnih bombi.

15.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Prvi put od početka agresije NATO na Srbiju (SRJ) iz vazduha napadnuto područje opštine Bor u kojoj su na meti bili trafo-stanica i skladište "Jugopetrola". Gađani su i civilni ciljevi u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Novom Sadu, Požarevcu, Kragujevcu, Čačku, Boljevcu, Kuršumliji, Uroševcu, Kosovskoj Mitrovici, Prizrenu, Peći, Đakovici, Dečanima.

16.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Bombardovana trafostanica Rudarsko topioničarskog basena „Bor“. Pogođena su postrojenja „Jugopetrola“, trafostanica u krugu smederevskog „Sartida 1913“, rezervoar benzinske pumpe na zrenjaninskom putu. U Gori na Kosmetu raketirani su televizijski repetitor, fabrika lekovitog bilja, farma ovaca i magacin hrane.

17.maj 1999.

nato bombardovanje srj

U napadu na Bor poginulo jedno lice. Srušen nadvožnjak na auto-putu Beograd - Niš. Na Preševo ispaljeno 12, a na Leskovac tri projektila. Novi napadi na Batajnicu, Frušku goru, Smederevo, Veliku Planu, Prahovo, Aerodrom Ponikve i Gnjilane. Bombardovane su kragujevačke „Šumarice“ i uništene kupole koje su simbol stradanja 7.300 nedužnih žrtava Drugog svetskog rata. NATO je sa dva projektila gađao skladište „Jugopetrola“ na Čukarici, a na meti je bio i Surčin. U napadu na valjevski „Krušik“ jedno lice poginulo, a 13 povređeno. U bombardovanju borskog „Jugopetrola“ jedno lice poginulo. NATO rakete oštetile su Duvansku industriju, štampariju „Nova Jugoslavija“ i autobusku stanicu u Vranju. Raketiran most na Južnoj Moravi u Vladičinom Hanu, gde su oštećene kuće, škole, vrtić, a pogođen je i most kod Velikog Orašja.

Izbore u Izraelu dobio vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda, što je značilo novi podstrek mirovnom sporazumu Izraela s Palestincima.

18.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Nemačka suspendovala letove bespilotnih aviona dan pošto je oborena i četvrta njena letelica za izviđanje.

19.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Prilikom bombardovanja Gnjilana poginula su četiri civila, a 16 je lakše povređeno. Oko 1:00 posle ponoći,raketirano je Sevojno. Jedna osoba je izgubila život,a 7 je povređeno. Od detonacije su razbijena stakla na okolnim kućama. Takođe bombardovani aerodrom Batajnica, fabrika "Prva iskra" u Bariču i hangar na starom obrenovačkom drumu.

20.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Tokom bombardovanja kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu ubijena tri pacijenta i jedan radnik, a ranjeno više pacijenata. Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane i zgrade Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice. Poginulo je i sedam gardista Vojske Jugoslavije koji su se nalazili ispred klinike. Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane i zgrade Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao "greška", uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vođenoj bombi koja je eksplodirala "oko 500 metara od centra ciljanog područja".

Protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki "F-117A" - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, "veliki cilj", koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije srpski mediji. Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder "B-2A", što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letilica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj "Duh Misurija", "stelt" (nevidljive) tehnologije kao i "F-117A", predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. "Duh Misurija", koji je 13 dana ranije razorio kinesku ambasadu u Beogradu, pogođen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu "Dr Dragiša Mišović". NATO o tome ništa nije saopštio.

21.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Bombardovan kazneno-popravni dom u Istoku, usmrtivši desetine zatvorenika i radnika te ustanove. Termoelektrane „Drmno“ kod Kostolca i „Kolubara“ u Velikim Crljenima, kao i rejon oko hidroelektrane Bajine Bašte takođe su bile na meti. Neprijatelj je koristio specijalna visokoprovodna vlakna za izazivanje kratkih spojeva. Bombardovani su ciljevi u okolini Beograda, Lipovica, Rakovica, Resnik, Batajnica i šire područje Avale, a sa dva projektila pogođeno je skladište „Jugopetrola“ u Radničkoj ulici. Bombardovani su Sombor, Sremska Mitrovica, a ispaljeno je najmanje 30 projektila na civilne objekte širom Kosmeta, kao i na civilni aerodrom Ponikve.

22.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Avioni NATO bombardovanjem onesposobili termoelektranu "Kolubara" u Velikim Crljenima, ranivši tom prilikom 12 radnika elektrane. Oštećene su mnoge kuće u Somboru, uništen most na Starom Begeju kod Starog Dvora, na Šabac je bačeno 10 bombi i pritom je pogođen deo kasarne u širem centru grada i u tom napadu je nastradala jedna osoba, granatirani Makiš i Borča.

Najmanje sedam pripadnika tzv. OVK poginulo na severu Albanije, u blizini granice Srbije (SRJ), od bombi izbačenih iz NATO aviona. U središtu NATO u Briselu incident je opisan kao "slučajna greška", jer su piloti mislili da gađaju "srpske položaje". Širom Kosmeta ispaljeno je oko 100 projektila.

23.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Veliki deo Srbije ostao je bez električne energije posle bombardovanja TE "Kolubara", TE "Nikola Tesla" i TE "Drmno". NATO avioni pogodili razornim projektilima najveće razvodno postrojenje i trafo-stanicu u termoelektrani "Nikola Tesla" A kod Obrenovca i postrojenja Elektroprivrede Srbije za prenos električne energije u Nišu, Novom Sadu i Drmnu kod Kostolca, zbog čega je 70 odsto potrošača u Srbiji ostalo bez struje. Mnogi delovi Beograda, Novog Sada i Niša kao i drugih gradova ostali su i bez struje i bez vode. U Đakovici život je izgubilo jedno, a ranjeno 29 ljudi.

24.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Elektroenergetska postrojenja kod Kostolca, Novog Sada i Niša ponovo su pogođena, čime je građanima uskraćena mogućnost da zadovolje najelementarnije životne potrebe za vodom, hlebom i lečenjem. Ponovo gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. Gađano brdo Straževica u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.

25.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Pogođena nova zgrada republičkog MUP-a u Beogradu . Na meti NATO bili su dalekovodi obrenovačke termoelektrane. Raketiran je emisioni centar Radio Beograda u Zvečki kod Obrenovca, Makiš i Batajnica. U okolini Kraljeva oštećeno više kuća. Izvršeni su žestoki udari po Novom Pazaru, kao i po celom Kosmetu. Na meti su bili Obrenovac, Makiš, Batajnica, Rakovica, MUP u ulici Kneza Miloša u Beogradu. Gađan je predajnik RTS i Radio Jugoslavija u Zvečkoj kod Obrenovca.

26.maj 1999.

nato bombardovanje srj

U napadu na Makiš, avijacija NATO pakta je prvi put od početka agresije na Srbiju (SRJ) koristila kasetne bombe na širem području Beograda, u selu Ralja raketa je pogodila jednu kuću, usmrtivši 29-godišnju ženu i njeno dvoje dece od četiri i osam godina, a dva deteta su ubijena i u bombardovanju sela Radoše na Kosovu i Metohiji. Gađano područje Rakovice gde je pogođen servis fabrike "21. maj". Bombardovana područja Makiša, Ostružnice, Batajnice i Zuca. Dva projektila, koja nisu eksplodirala, pala na Novi Beograd i Vračar. Tri lica su poginula, a dva ranjena u bombardovanju Kosovske Vitine. Gađan je i civilni aerodrom „Slatina“. Ponovljen je napad na zgradu televizije Novi Sad. U 22,40 sa 9 avio-bombi pogođena karaula „Jamena“ iz sastava 14. graničnog bataljona Beogradskog Korpusa iz Šida. Tom prilikom je poginuo vojnik Bogdanović Mirko a 2 vojnika su teže povređena. Načinjena je velika materijalna šteta.

27.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Najmanje dva civila su poginula, a 10 lica povređeno u napadu na Aleksinac. Ispaljeno je sedam projektila na privatne kuće i industrijsku zonu grada. Pogođene su trafostanice u Leštanima i u Bežanijskoj Kosi. Prilikom bombardovanja Ćenovačkog mosta na Jablanici kod Lebana tri osobe su poginule.

Haški tribunal potvrdio tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) da je podigao optužnicu protiv Slobodana Miloševića, tada predsednika SRJ, kao i više njegovih saradnika.

29.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Sa više od 10 projektila gađan je centar Ćuprije. Na Kosovsku Vitinu bačene su 22 bombe. Oštećene su železnička i autobuska stanica, dve robne kuće i pogon „Froteksa“ u Užicu, televizijski predajnik i Ponikve, Vršac, Kuršumlija i centar Novog Sada. Pogođen deo Ibarske Magistrale kod Lipovičke šume. Zbog velikog broja drveća u okolini, požar se rasplamsao. NATO je ponovio napad nepunih 30 minuta kasnije, kad su dva vatrogasca povređena.

Američki „Diskaveri“ postao prvi „spejs šatl“ koji je pristao na Međunarodnu kosmičku stanicu.

30.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Ubijeno najmanje 11 civila prilikom rušenja mosta preko Velike Morave kod Varvarina, od strane NATO aviona koji su ispalili četiri projektila na most za manje od pet minuta. Među ubijenima bila je i Sanja Milenković (16), koja je važila za jednog od najtalentovanijih mladih matematičara u svetu. Napad je otpočeo u 13:25 časova pri vedrom vremenu. Most je zbog pijačnog dana u Varvarinu bio pun ljudi. U istom napadu ubijen je i protojerej stavrofor Milivoj Ćirić, prva žrtva NATO agresije među sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, koji je usmrćen na pragu obližnjeg hrama Uspenja Presvete Bogorodice. Ubijen Nebojša Radojević, jedan od vozača konvoja britanskih, italijanskih i portugalskih novinara na putu Prizren-Brezovica napadnutog od strane NATO avijacije. Tom prilikom ranjeno je dvoje ljudi.

U Minsku poginulo 54 ljudi u stampedu nekoliko hiljada mahom mladih žitelja glavnog grada Belorusije, koji su po okončanju koncerta rok muzike jurnuli na ulaz stanice podzemne železnice da bi se zaštitili od iznenadne provale oblaka.

31.maj 1999.

nato bombardovanje srj

Dvadesetak projektila ispaljenih iz aviona NATO na stambene zgrade u centru Novog Pazara usmrtilo 23 civila, uključujući dvogodišnjeg Marka Simića. Civilni ciljevi gađani su i u drugim mestima širom Srbije, poput visokonaponskih postrojenja Elektroprivrede Srbije u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, postrojenja u termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu i dalekovod između Obrenovca i Beograda, posle čega je više miliona ljudi ostalo bez struje.

U Surdulici direktnim pogocima avijacije NATO razorene Specijalna bolnica za plućne bolesti i Dom staraca, pri čemu je ubijeno 20 civila. Raketirane privatne kuće u Ripnju i Volginoj ulici na Zvezdari. Poginula je jedna osoba, dok je devet lica povređeno. Na meti je bio i predajnik Radio Beograda u Zvečkoj kod Obrenovca, po ko zna koji put su na udaru bila elektroenergetska postrojenja, a projektili su padali i po rejonu sela Velika Moštanica. Uništeno je i teško oštećeno više od 100 grobova i nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Prištini.

Jun 1999

01.jun 1999.

nato bombardovanje srj

Poginuo srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani JNA i VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom "Mig 29". Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije prilikom obilaska jedinica na prvoj liniji, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

NATO je ponovo bombardovao Novi Pazar - od bombe koja je pala na jednu stambenu zgradu poginulo 13. ljudi. Pogođena je Kikinda pri čemu je oštećena kasarna, međunarodna pruga Kikinda - Temišvar i izvestan broj kuća. Bombardovana je i šira okolina Beograda.

02.jun 1999.

nato bombardovanje srj

NATO avioni su raketirali glavnu gasnu stanicu u Srbobranu, posle čega su bez osnovnog energenta ostali svi vitalni gradski sistemi. Pogođen je predajnik RTS između Srbobrana i Siriga, srušen je repetitor Televizije Kraljevo na planini Kotlenik, a u selu Lipe kod Smedereva NATO je pogodio privatnu kuću i ranio dvoje dece.

03.jun 1999.

nato bombardovanje srj

Mesna zajednica „Ravna Reka“ u opštini Despotovac raketirana je sa četiri projektila. Srušen je most na Belom Drimu koji povezuje đakovičku opštinu sa orahovačkom i prizrenskom.

nato bombardovanje srj

Predsednik SRJ Slobodan Milošević prihvatio mirovni predlog koji su u Beograd doneli međunarodni posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Odmah potom Skupština Srbije je na vanrednoj sednici usvojila Dokument za postizanje mira, odnosno plan SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga, pod mandatom Ujedinjenih nacija, na Kosovo i Metohiju. Prihvatanje ovog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Sazvano zasedanje nove skupštine Nigerije, čime je posle više od 15 godina okončana vladavina vojnim dekretima u ovoj najmnogoljudnijoj državi afričkog kontinenta.

Evropski savet bira Havijera Solanu, generalnog sekretara NATO, za Visokog predstavnika EU za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politku.

05.jun 1999.

nato bombardovanje srj

Ubijeno petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu monobacačkom vatrom sa teritorije Albanije. Poginuli su jedna žena i četiri muškarca čije je vozilo pogođeno nadomak sela Planeja u koje su se uputili sa ciljem pružanja hitne medicinske pomoći povređenima.

07.jun 1999.

nato bombardovanje srj

Avijacija NATO sa sedam projektila uništila farmu ovaca Podgorac kod Boljevca ubiši troje civila među kojima i dve žene. Istog dana napadnuti su ciljevi u Pančevu, Beogradu, Vrdniku, Rumi, Kraljevu, Jagodini, Ćupriji, Gornjem Milanovcu, Sjenici, Podujevu, Peći, Suvoj Reci, Prištini, Štrpcu, Kosovskoj Vitini, Gnjilanu, Dečanima, Đakovici, Vučitrnu, Štimlju, Dragašu. Avijacija NATO bombardovala novosadsku rafineriju nafte sa više od 100 bombi. Ubijen Milan Bajić radnik „Novkabela“ u novosadskom naselju „Šangaj“, na kućnom pragu.

09.jun 1999.

nato bombardovanje srj

U Kumanovu potpisan Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji između VJ i Ujedinjenih nacija o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i ulasku međunarodnih mirovnih trupa na Kosovo. Generali VJ Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i general Majk Džekson potpisali su, u Kumanovu, Vojno-tehnički sporazum kojim je određen rok od 11 dana za povlačenje snaga VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije, umesto kojih su u južnu srpsku pokrajinu došle jedinice Kfora, većinom iz zemalja NATO. Narednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta i usvojena je rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Obzirom da je namera evroatlantista bila okupacija celokupne teritorije SRJ i koju su nameravali ostvariti nakon samo par dana bombardovanja, pogrešno procenjujući da će vlada SRJ brzo proglasiti i priznati poraz, a ostvarili su nakon zločinačkog i bestijalnog, neprekidnog bombardovanja tokom 78 dana povlačenje gotovo neoštećene vojske SRJ sa Kosova i Metohije i kontrolu južne srpske pokrajine od strane vojnih snaga UN-a koja rezolucijom ostaje u sastavu SRJ, može se reći da nisu uspeli ostvariti svoj glavni cilj. A ako se uzme u obzir da je čak 19 vojski članica NATO učestvovalo u kukavičkom napadu na samo jednu državu, SRJ (Srbija i Crna Gora) je svakako ostvarila moralnu pobedu na sramotu i obraz ove alijanse i sive zapadnjačke eminencije koja stoji iza ovog zločina. Ono u čemu su uspeli jeste temeljno uništavanje privrednih objekata i ubijanje nevinih civila.

Štab civilne zaštite teritorijalne uprave Niš saopštio da je tokom NATO agresije u Nišu i okolini tog grada, pri čemu su korišćene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno 35 i ranjeno više od 500 civila, a da je civilnim objektima, uključujući porodične kuće, fabrike, saobraćajnice, školske i zdravstvene ustanove, nanesena materijalna šteta od oko 1,5 milijardi dolara.

10.jun 1999.

nato bombardovanje srj

Poslednji projektili NATO - 79. dana agresije na Srbiju (SRJ) - pali su nešto posle 13 časova u području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice, a ubrzo potom generalni sekretar NATO Havijer Solana saopštio je da bombardovanje prestaje. Prve jedinice Vojske Jugoslavije su, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog dan ranije u Kumanovu, počele povlačenje sa Kosova i Metohije, a kasnije istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz uzdržan glas NR Kine, usvojio rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak međunarodnih vojnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

Prekid vazdušnih napada NATO alijasne na SR Jugoslaviju nakon uspešno okončanih diplomatskih pregovora. Na Kosovu je predviđen početak međunarodne mirovne misije (KFOR). Bežeći od bombi NATO, Srbiju je od početka agresije napustilo blizu 800.000 ljudi, uglavnom Albanaca, a još 200.000 spas je potražilo u Šumadiji, Vojvodini i drugim krajevima republike. Prema podacima UNHCR-a i Hjuman Rajts Voča, za vreme bombardovanja je više od 800.000 Albanaca napustilo teritoriju Kosova i Metohije, a pripadnici jugoslovenske vojske, policije i paravojnih formacija su optuženi za sprovođenje sistematskih zločina, progona i masovnih ubistava. Prema navodima iz ovih optužbi, preko 80 % celokupnog stanovništva Kosova i Metohije i oko 90 % Albanaca je bilo primorano da napusti domove.

Broj civilnih žrtava u NATO bombardovanju još uvek nije precizno utvrđen a dosadašnje procene variraju u zavisnosti od izvora. Prema srpskim izvorima od posledica NATO bombardovanja poginulo je između 1200 i 4000 civila (najčešće se navodi oko 2500). Prema tvrdnjama Hjuman Rajts Voč-a poginulo je između 489 i 528 civila. Među poginulim civilima bilo je najmanje 81 dete. Teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Prema većoj proceni tadašnje vlasti materijalna šteta naneta SRJ, prvenstveno Srbiji, u vreme NATO bombardovanja iznosi oko 100 milijardi američkih dolara, ali G-17 (grupa od sedamnaest nezavisnih ekonomista, kasnije deo političke opozicije aktuelnoj vlasti) dala znatno manju procenu da je naneta šteta SRJ od oko 30 milijardi dolara. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Treba posebno napomenuti uništenje dve rafinerije nafte (u Pančevu i Novom Sadu), rušenje Avalskog tornja, zgrade Radio-televizije Srbije, petrohemije u Pančevu, bombardovanje mostova u Novom Sadu, fabrike automobila Zastava iz Kragujevca, Duvanske industrije u Nišu, ambasade Narodne Republike Kine i mnoge druge civilne ciljeve.

Posledice NATO bombarodvanja se osećaju i dan danas. Nato je ispaljenim projektilima sa osiromašenim uranijumom bacio čak 15 tona ovog radioaktivnog materijala na Srbiju. Godine 2015. objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora što se dovodi u vezu upravo sa osiromašenim uranijumom. Primera radi u Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva raka, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika. Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i dolaska KFOR-a, Kosovo i Metohiju je zajedno sa vojskom napustilo više od 200.000 Srba i drugih nealbanaca. Preostali Srbi su ostali da žive na severu Kosova i u izolovanim enklavama. Prema izveštaju Hjuman Rajts Voča, pripadnici nacionalnih manjina su bili lišavani slobode i izloženi nasilju, što je u većini slučajeva imalo političku pozadinu u vidu želje da se ukloni nealbansko stanovništvo, kao i da su jedinice OVK bile odgovorne za nasilje nad civilima tokom i posle 1999. Progoni srpskog stanovništva su se vršila u kontinuitetu nakon dolaska vojnika KFOR-a koji to nisu sprečavali. Najveći pogrom Srba sa Kosmeta dogodio se 17.marta 2004.godine. I nakon 25 godina od bombardovanja Srbi i ostali nealbancni su na Kosovu i Metohiji gotovo potpuno obespravljeni i žrtve terora zvaničnih albanskih vlasti Kosova. Iako je Kosmet po rezoluciji UN-a 1244 i dalje sastavni deo Srbije, zapadni svet koji je i bombardovgao SRJ je isposlovao proglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije februara 2008.godine nagradivši Albance za počinjeno etničko čišćenje Srba. Nezavisnost i dalje ne priznaju mnogobrojne države sveta među kojima su i najveće poput Rusije, Kine, Indije i mnogih drugih.

nato bombardovanje srj

Predsednik SRJ Slobodan Milošević saopštio da je tokom agresije NATO poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 policajaca, kao i "da je zemlja odbranjena i da je sačuvan njen suverenitet i teritorijalni integritet".

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo Rezoluciju 1244 o političkom rešenju krize na Kosovu i Metohiji. Glavni ciljevi Rezolucije 1244 su: smeštanje Kosova i Metohije pod privremenu upravu UN (trenutno tu dužnost obavlja UNMIK), dok je Srbiji ostavljena mogućnost da vrati svoje institucije kada se za to budu stekli uslovi; Ovlašćene mirovne snage kojima predvodi NATO (KFOR); UNMIK da uspostavi privremene institucije samouprave; Potvrda teritorijalnog integriteta SRJ (danas Srbije); Ovlašćivanje UN da pokrene politički proces kako bi se ustanovio budući status Kosova i Metohije (ovaj proces je počeo krajem 2005).

U Kelnu konstituisan Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope.

11.jun 1999.

nato bombardovanje srj

Komandant Treće armije Vojske Jugoslavije general Nebojša Pavković saopštio gubitke Treće armije tokom bombardovanja SRJ. Obelodanio je da je Treća armija tokom 79 dana agresije NATO na Srbiju (SRJ) iako najisturenija (teritorija Kosova i Metohije) izgubila 161 pripadnika i da je uništeno 13 tenkova, šest oklopnih transportera, osam artiljerijskih oruđa, 19 protivavionskih topova i jedan radar. Što je nesumnjiv uspeh imajući u vidu ogromnu nesrazmeru zaraćenih strana.

Prema zvaničnim podacima, procenama i analizama Vojske Jugoslavije, iz druge polovine 1999-te godine, navodi se da su snage RV i PVO, sa snagama KoV i RM, „uništile 61 avion, 7 helikoptera, 30 bespilotnih letelica i 4 vođena projektila NATO pakta“.

Do sada su NATO zvaničnici priznali da su izgubili tri borbena aviona, dva desantna helikoptera, između 30 i 32 bespilotne izviđačke letelice - najmanje 16 američkih, 7 nemačkih i 5 francuskih UAV. Interesantno je da je NATO priznao sve gubitke bespilotnih izviđačkih letelica koje su pominjali jugoslovenski vojni zvaničnici - 30 - možda i više.

Prema članku od 25. marta 2000, koji je objavila novinska agencija ITAR-TASS, ruski GRU (Glavni obaveštajni direktorat) izvori izveštavaju da su tokom operacije "Savezničke snage" NATO-ve vazdušne snage pretrpele gubitke mnogo veće nego što je to NATO komanda zvanično priznala. Prema informacijama GRU, NATO je izgubio tri F-117A `stealth` bombardera i najmanje 40 drugih borbenih aviona i preko 1.000 krstarećih raketa.

Ruski bataljon kao prva jedinica iz sastava Kfora zaposeo aerodrom Slatina kod Prištine. Sa 23 kamiona, 16 oklopnih transportera, pet džipova i jednim vozilom veze, ruski bataljon prešao je iz Bosne i Hercegovine na teritoriju Srbije (SRJ) tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo i Metohiju kao prva jedinica iz sastava Kfora, zaposevši potom aerodrom Slatina kod Prištine.

12.jun 1999.

Na Kosovu i Metohiji počelo razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon prestanka bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO alijanse i postignutog Kumanovskog sporazuma. Teritorija južne srpske pokrajine je potom podeljena na pet okupacionih zona koje su zaposele vojne jedinice američke, nemačke, britanske, francuske i italijanske vojske, dakle država članica NATO pakta.

15.jun 1999.

Severna Koreja saopštila da Južna Koreja izaziva pomorski sukob jer je južnokorejska ratna mornarica potopila jedan njen brod u severnokorejskim teritorijalnim vodama Žutog mora. Zvanični Pjongjang je optužio Seul da izaziva prvi pomorski sukob od okončanja Korejskog rata 1953. i da provocira novi rat na podeljenom poluostrvu.

16.jun 1999.

Amnesti internešnal ( Amnesty International ) optužio SAD za kršenjen ljudskih prava jer su nastavile sa primenom smrtne kazne posebno zbog njenog izvršenja nad licima koja su počinila zločine pre svoje osamnaeste godine.

17.jun 1999.

Međunarodna organizacija rada usvojila sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.

25.jun 1999.

Ime predsednika SAD Bila Klintona prvi put u široj američkoj javnosti povezano s ratnim zločinima tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ). Na konferenciji za novinare u Beloj kući bio je vidno zbunjen pitanjem: "Šta ćete reći ako se jednog dana vaše ime dovede u vezu s operacijom NATO kao ratni zločin prema Jugoslaviji i budete optuženi za razaranje jedne zemlje"?

26.jun 1999.

Američka organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" optužila terorističku "Oslobodilačku vojsku Kosova" za sistematsku politiku ubistava, silovanja i drugih nedela protiv Srba i Roma na Kosovu i Metohiji kako bi ih proterali iz te srpske pokrajine.

28.jun 1999.

Patrijarh srpski Pavle na liturgiji na kojoj se u manastiru Gračanica, povodom 610. godišnjice Kosovske bitke, okupilo 500 ljudi, pozvao pravoslavne vernike da ostanu na Kosovu i Metohiji. Istog dana snage Kfora zavele su policijski čas u Prizrenu, Gnjilanu i Vitini, u pokušaju da obuzdaju sve masovniji teror takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova" prema preostalim Srbima i drugim nealbancima.

30.jun 1999.

Škotska ponovo dobila svoj parlament nakon 300 godina.

Jul 1999

01.jul 1999.

Umro američki filmski režiser Edvard Dmitrik, autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i rasnim problemima u SAD. Neki od filmova: “Unakrsna vatra”, “Zbogom, ljubljena moja”, “Plavuša iz Singapura”, “Iza izlazećeg sunca”, “Žongler”, “Mladi lavovi”, “Plavi anđeo” itd.

02.jul 1999.

Umro Mario Puzo, autor bestselera „Kum“ prema kojem je Frensis Kopola snimio istoimeni film.

07.jul 1999.

Američka duvanska industrija pretrpela težak udarac jer je sudska porota u Floridi saopštila da je pušenje uzrok mnogih bolesti, što je ta industrija prikrivala od javnosti.

13.jul 1999.

U centru Teherana više hiljada iranskih studenata sukobilo se sa policijom zbog odluke vlasti da zabrani sve mitinge i nezvanična okupljanja.

15.jul 1999.

Snage Južne Koreje potpopile severnokorejsku topovnjaču i oštetile nekoliko drugih ratnih brodova – prvi pomorski sukob u Žutom moru od okončanja Korejskog rata 1953.

23.jul 1999.

U večernjim satima, u polju pored sela Staro Gracko, nedaleko od Lipljana, ubijeno 14 Srba meštana tog sela, dok su sakupljali žito - ovaj zločin nikada nije rasvetljen. Zločin se dogodio uprkos prisustvu velikog broja pripadnika međunarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, koji su bili samo nemi posmatrači masakra izvršenog nad nevinim ljudima. Selo Staro Gracko sa 300 stanovnika, bilo je naseljeno Srbima, izuzev dve albanske porodice, ali je bilo u potpunosti okruženo selima sa isključivo albanskim stanovništvom. KFOR je sutradan saopštio da su 23. jula 1999. u 21:13 britanski vojnici KFOR-a čuli pucnjavu u ataru sela Staro Gracko i kontaktirali NATO snage koje su izašle na lice mesta. Vojnici KFOR-a pronašli su tela trinaest Srba na njivi pored kombajna. Četrnaesto telo pronađeno je pored traktora u blizini. Kada su njihova tela otkrivena objavljeno je da su žrtve opkoljene i ubijene iz zasede. Tela nekih žrtava bila su unakažena tupim predmetima. Zaslepljeni mržnjom i ohrabreni nekažnjivošću zločina nad Srbima, albanski zlikovci i ekstremisti su više puta skrnavili i minirali lokalno groblje, na kome su sahranjeni ubijeni srpski žeteoci, kao i spomen ploču sa imenima žrtava.

Umro marokanski kralj Hasan Drugi. (Rođen: Rabat/Maroko 09.jul 1929. - Umro: Rabat/Maroko 23.jul 1999.) Hasan II bio je sedamnaesti kralj iz dinastije Alavi (Aluitske dinastije), koja vlada Marokom od 1664. godine, u periodu 1912–1956. doduše pod francuskim protektoratom. Na presto je došao 26. februara 1961. nakon smrti svoga oca. Vodio je konzervativnu politiku i upravljao diktatorski Marokom 38 godina. Tokom tzv. olovnih godina od 1960-ih do 1980-ih na hiljade političkih protivnika bilo je zatvoreno, ubijeno, prognano ili nestalo. Tokom Hladnog rata bio je usko povezan sa Zapadom, posebno s SAD-om. Početkom 1970-ih na njega su izvršena dva neuspešna atentata. Tokom njegove vladavine, Španija je 1975. prepustila Maroku bivšu koloniju Zapadnu Saharu. Borba fronta Polisario za nezavisnost Zapadne Sahare do danas je ostala problem spoljne i unutrašnje politike Maroka. Tek je početkom 1990-ih dozvolio veće političke slobode. Umro je 1999. godine, a u trenutku smrti bio je državnik s najdužim stažom u Africi.

1929-1939

30.jul 1999.

Osnovan «Pakt stabilnosti Balkana» u Sarajevu. Na inicijativu SR Nemačke Pakt stabilnosti Balkana je osnovan od strane 27 zemalja odnosno njihovih šefova država i vlada. Kasnije će ovaj pakt biti nazvan Paktom stabilnosti Jugoistočne Evrope (PSJE). Cilj ovog pakta je da državama regiona Jugoistočne Evrope otvori perspektivu za pristupanje evro-atlantskim strukturama. Da bi se to postiglo bilo je potrebno da se pruži pomoć državama regiona da prevaziđu svoje političke i ekonomske probleme. Predviđeno je da se Pakt u okviru tri «radna stola» bavi demokratizacijom Balkana, bezbednosnim pitanjima i ekonomskim razvojem. Od zemalja regiona na osnivačkom sastanku su učestvovale: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Slovenija, Turska i Crna Gora u svojstvu posmatrača. SR Jugoslavija kojom je vladao režim Slobodana Miloševića nije bila uključena u Pakt, ali je to učinjeno nakon demokratskih promena u Srbiji koje su otpočele oktobra 2000. godine.

Američka vojska zvanično okončala operacije u Panami, posle stogodišnjeg prisustva u toj zemlji Centralne Amerike, koju su SAD i osnovale radi efikasnije kontrole nad Panamskim kanalom. Ranije je Panama bila sastavni deo Kolumbije, ali su SAD izmislile podršku tamošnjem "pokretu za samostalnost" pošto se vlada Kolumbije nije složila s predlozima SAD vezanim za status Panamskog kanala.

Avgust 1999

02.avgust 1999.

U čeonom sudaru dva voza na istoku Indije poginulo najmanje 285 ljudi.

04.avgust 1999.

Britanski ministar odbrane Džordž Robertson zamenio na položaju generalnog sekretara NATO Španca Havijera Solanu.

07.avgust 1999.

Francuski vojnici iz sastava Kfora silom sprečili oko hiljadu albanskih demonstranata da mostom preko Ibra uđu u severni deo Kosovske Mitrovice, pretežno nastanjen Srbima, najverovatnije u nameri da se i odatle potisnu Srbi, poput južnih delova Kosova i Metohije.

drugi čečenski rat

Počeo rat u Dagestanu – Napad čečenskih separatista i islamskih ekstremista na tu rusku republiku. Pod vođstvom čečenskog lidera Šamila Basajeva i arapskog islamiste Ibn-al-Kataba, udruženi militantni islamisti iz Čečnije sa plaćenicima iz arapskih i centralnoazijskih zemalja brojnosti od oko 1 400 ljudi pod oružijem su izvršili napad na neka pogranična dagestanska sela da bi se spojili sa dagestanskim separatistima islamistima kako bi potom proglasili nezavisnu Islamsku Republiku Dagestan, odnosno pridobili istomišljenike koji bi im se pridružili u njihovoj borbi za ostvarenje tog cilja. Osvojivši neka od tih sela 10. avgusta, islamisti su proglasili stvaranje pomenute islamske republike na čije čelo je postavljen Šamil Basajev. Njihov pokušaj da zauzmu grad Botlik u istoimenom distriktu nije uspeo. Usledio je kontraudar ruskih oružanih snaga. Islamistima su najpre presečene linije snabdevanja. Već 23. avgusta su bili primorani da napuste distrikt Botlik. Do 14. septembra napadači su se povukli iz prethodno zauzetih sela napustivši Dagestan prešavši u Čečeniju. Prema zvaničnim podacima Ruske Federacije poginulo je 279 vojnika dok ih je ranjeno 987. Na strani napadača bilo je oko 2 000 poginulih većinom civila. Ovaj rat je praktično bio okidač za otpočinjanje Drugog čečenskog rata nakon trogodišnje pauze od septembra 1996. godine kada je okončan prvi rat u toj ruskoj republici.

09.avgust 1999.

Vladimir Putin imenovan za premijera vlade Ruske Federacije od strane predsednika Borisa Jelcina. Jeljcin je ukazom smenio predsednika vlade Sergeja Stepašina, kojeg je nepuna tri meseca ranije postavio na to mesto. Nedelju dana kasnije 16. avgusta Državna Duma, ruski parlament je većinom poslaničkih glasova potvrdio Putinu premijersko mesto.

10.avgust 1999.

Vojnici Kfora na Kosovu i Metohiji uhapsili 78 Albanaca zbog paljenja kuća i pljački imovine nealbanskog stanovništva, napada na civile i nelegalnog nošenja oružja i uniformi sa oznakama terorističke "OVK".

drugi čečenski rat

Šura, ilegalni islamski savet, jednostrano u Groznom, glavnom gradu Čečenije, proglasila nezavisnost susednog Dagestana i zatražila od svih nemuslimana da napuste tu rusku autonomnu kavkasku republiku.

14.avgust 1999.

U Peći na Kosovu i Metohiji od srpskog življa preostale da žive još samo tri starice. Posle potpisivanja Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma od strane zvaničnika NATO pakta i vojske SR Jugoslavije 9.juna 1999.godine u skladu sa kojim se vojska SRJ povukla sa K i M a NATO alijansa prestala sa bombardovanjem SRJ, nastao je pravi pogrom srpskog življa od strane većeg dela albanske populacije. Nezaštićeni od strane KFOR-a Srbi i ostali nealbanci nisu imali drugog izbora no da spas nađu u iseljavanju iz južne srpske pokrajine. Vladika hvostanski SPC Atanasije Rakita je izvestio javnost da su u Peći nakon masovnog iseljavanja Srba ostale da žive samo tri starice premeštene u jednu kuću u centar Peći stavljenu pod zaštitu pripadnika KFOR-a. Vladika je izjavio da je u srpskim selima po Metohiji koje je obišao sa sveštenicima Srpske pravoslavne crkve, spaljeno 620 srpskih kuća. Radio-amateri su javili da se oko 80 srpskih porodica u selu Ponešu blizu Gnjilana našlo pred humanitarnom katastrofom. Selo je bilo blokirano već nedeljama od strane naoružanih Albanaca. Lokalni Srbi su ostali bez struje i osnovnih životnih namirnica tako da su bili primorani da kuvaju pšenicu kako bi preživeli. Pomoć od KFOR-a u vezi sa popravkom trafo-stanice nisu dobili. Crkveno-narodni odbor iz Gnjilana je uspeo da doturi Srbima izvesne količine humanitarne pomoći.

U Metohiji sistematski opljačkano i potom spaljeno više od 200 srpskih sela, izjavio vladika hvostanski Atanasije (Rakita). Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji uništena je najmanje 41 crkva i manastir, uključujući mnoge svetinje iz XIII i XIV veka poput Bogorodičine crkve iz 1315. i manastira Svete Trojice u Mušutištu, manastira Svetog Marka u Koriši, crkve svetih apostola Petra i Pavla u Suvoj Reci, crkve Svete Trojice u Donjem Petriču.

16.avgust 1999.

Najmanje 104 Roma iz Smedereva, Beograda, Pančeva i Gnjilana se udavilo nakon potonuća brodića u Jadranskom moru, 28 nautičkih milja od obale SRJ. Među nastradalima bilo je puno dece. Romi su pokušali ilegalno da uđu u Italiju.

17.avgust 1999.

U najrazornijem zemljotresu u istoriji Turske poginulo preko 30 000 ljudi. U najtežoj prirodnoj katastrofi koja je ikada pogodila Tursku, u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmir, 150 km zapadno od prestonice Istanbula, poginulo je više od 30 000 ljudi.

24.avgust 1999.

Srpska pravoslavna crkva objavila da su Albanci, za nešto više od 60 dana od dolaska Kfora na K i M, razorili i opljačkali najmanje 50 pravoslavnih hramova. I to manastire iz XIV veka Svete Trojice kod Mušutišta, Svetog Arhangela u Gornjem Nerodimlju i Uspenija Svetog Uroša u istom mestu, Svetih Vrača Kozme i Damjana u Zočištu i Svetog Arhangela Gavrila kod Vitine, iz XV veka Svetog Marka kod Koriše i Devič Svetog Joanikija kod Srbice, crkve iz XIV veka Uspenija Bogorodice u Mušutištu, Svetog Nikole u Kijevu kod Kline i Svetog Nikole u Donjem Nerodimlju i iz XVI veka Svetog Nikole u Slovinju kod Lipljana , Svete Paraskeve u Drsniku kod Peći, Svetog Nikole u Ljubidži kod Prizrena, Svetog proroka Ilije u istom mestu i Vavedenija Presvete Bogorodice u Belom Polju kod Peći.

25.avgust 1999.

Austrijska policija u Beču, na osnovu naloga Haškog tribunala, uhapsila načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnika Momira Talića, koji je u glavni grad Austrije došao na poziv OEBS, organizatora seminara o vojnoj doktrini. Šef delegacije RS ministar odbrane general-pukovnik Manojlo Milovanović odmah potom je sa članovima delegacije u znak protesta napustio seminar.

26.avgust 1999.

drugi čečenski rat

Počeo Drugi čečenski rat. Ruske oružane snage su započele vojnu kampanju protiv separatista u Čečeniji. Rusko ratno vazduhoplovstvo je započelo sa masovnim i snažnim bombardovanjem čitave Čečenije. Razorna bombardovanja koja su prevashodno bila uperena protiv separatista su ipak prouzrokovala stotine civilnih žrtava dok je oko 100 000 Čečena bilo primorano da napusti Čečeniju bežeći uglavnom u susednu Ingušetiju. Kao glavni povod za otpočinjanje novog rata smatra se napad čečenskih separatista pod vođstvom Šamila Basajeva uz podršku islamskih fundamentalista iz arapskih i centralnoazijskih država na rusku republiku Dagestan kao i čitav niz terorističkih napada na ruske vojne i civilne ciljeve u godinama nakon okončanja Prvog čečenskog rata za šta je zvanična Moskva okrivila čečenske separatiste. Čečenski separatisti su uporno nastavili sa terorističkim akcijama kako nakon otpočinjanja ovog rata tako i u godinama koje su sledile prouzrokovavši stotine nedužnih civilnih žrtava.

28.avgust 1999.

Norveški poručnik u Severnoj Makedoniji izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginulo četvoro ljudi, među njima i makedonski ministar – šest meseci kasnije u Oslu osuđen na samo godinu dana zatvora! U saobraćajnoj nesreći poginuli su makedonski ministar Radomir Stojkovski, njegova supruga, ćerka i vozač, posle čega su norveški vojnici iz vozila međunarodnih snaga, koje je izazvalo nesreću, odbili da se podvrgnu testu alkohola u krvi. Poručnika koji je skrivio smrt četvoro ljudi, sud u Oslu je u martu 2000. osudio na godinu dana zatvora.

Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio, boraveći u svemirskoj stanici „Mir“ 747 dana, novi rekord boravka u svemiru tokom tri odvojene misije.

30.avgust 1999.

Građani Istočnog Timora se na referendumu u organizaciji UN-a, izjasnili za nezavisnost od Indonezije. Na referendumu u organizaciji Ujedinjenih nacija o statusu Istočnog Timora - bivše portugalske kolonije koju je 1975. okupirala a 1976. anektirala Indonezija - 78,5 odsto stanovnika glasalo je za nezavisnost. Istočni Timor je potpuno rimokatolički za razliku od islamske Indonezije.

31.avgust 1999.

U zaseoku Zlaš kod Prištine, u kojem se nalazio zatvor terorističke OVK, pronađena masovna grobnica s telima 42 srpska civila. Svi su bili izloženi torturi pre likvidacije.

Prilikom pada argentinskog "Boinga 737", odmah po uzletanju sa aerodroma u blizini centra Buenos Airesa, poginuo najmanje 71 putnik i član posade.

Septembar 1999

02.septembar 1999.

Kina zvanično saopštila da će oružanom silom sprečiti eventualni pokušaj Tajvana da formalno proglasi nezavisnost tog kineskog ostrva. Tajvan je postao poseban entitet kada je na njega 1949. posle pobede komunističke revolucije u Kini, izbegao ostatak nacionalističkih (antikomunističkih) boraca sa Čang Kaj Šekom na čelu.

03.septembar 1999.

Na graničnom prelazu Đeneral Janković između Srbije (SRJ) i Makedonije UNMIK otvorio carinski punkt, ignorišući pri tom zakone Srbije i SRJ.

04.septembar 1999.

drugi čečenski rat

U eksploziji auto-bombe u gradu Bajnaksku poginulo 64 ljudi u ruskoj republici Dagestan. Napad čečenskih separatista uz pomoć arapskih i drugih islamskih ekstremista na Dagestan je bio osuđen na propast pred kontraudarima ruske armije. Svoju nemoć čečenski separatisti su manifestovali terorističkim napadima na ruske civile. Auto-bomba je eksplodirala ispred zgrade u dagestanskom gradu Bajnaksku u kojoj su živeli članovi porodica ruskih vojnika odnevši živote 64 ljudi dok ih je na desetine bilo teše i lakše ranjeno. Samo nekoliko dana ranije, tačnije 31. avgusta i u Moskvi je eksplodirala bomba na jednom od prometnijih šetališta kada je poginula jedna osoba dok ih je 40 bilo ranjeno. Zvanična Moskva je za ove napade okrivila čečenske separatsite i još odlučnije krenula u obračun sa njima kako u Dagestanu tako i u Čečeniji otpočevši novi rat za povratak te republike pod ruski suverenitet.

06.septembar 1999.

Smenjen visoki američki oficir jer je desetak dana ranije obelodanio istinu rodbini otetih Srba o postojanju masovne grobnice sa telima 15 civila u Ugljaru. Oficir je smenjen od strane glavnokomandujućeg Kfora generala Majkla Džeksona.

07.septembar 1999.

Poginulo 139 ljudi u zemljotresu koji je pogodio Atinu.

08.septembar 1999.

drugi čečenski rat

U eksploziji bombe postavljene u prizemlje stambene zgrade u Moskvi poginulo 94 ljudi. Još jedan napad na ruske civile od strane čečenskih separatista kao odgovor na prethodne ruske avionske napade na dagestanska i čečenska sela tokom rata u Dagestanu. Bomba koja je bila sačinjena od 300 do 400 kg eksploziva je postavljena u prizemlje devetospratne stambene zgrade u jugoistočnom delu Moskve. Stravična eksplozija ju je potpuno uništila ubivši 94 i ranivši 150 ljudi. Uništeno je 108 stanova.

09.septembar 1999.

U najžešćim okršajima u Kosovskoj Mitrovici od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju, ranjene najmanje 33 osobe - lokalni Srbi, zatim devet francuskih žandarma i šest vojnika, prilikom tri pokušaja da se probije blokada mosta na Ibru koji deli severni i južni deo grada.

Objavljeno u senatu SAD da je komandant Kfora britanski general Majkl Džekson odbio naredbu da silom spreči dolazak ruskih trupa na aerodrom Slatina u Prištini juna 1999. Načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Henri Šelton izjavio je u senatu SAD da je komandant Kfora britanski general Majk Džekson odbio naredbu komandanta NATO u Evropi, američkog generala Veslija Klarka da u junu 1999. silom spreči dolazak ruskih trupa na prištinski aerodrom "Slatina". Prema rečima Šeltona, Džekson je tada rekao da neće da izvrši naređenje kako ne bi "izazvao Treći svetski rat".

10.septembar 1999.

Albanci su drugi dan zaredom pribegli nasilju u Kosovskoj Mitrovici u pokušaju da uđu u srpski deo etnički podeljenog grada. U nemirima je povređeno 28 napadača i po četvorica Srba i francuskih vojnika.

11.septembar 1999.

Umro Momčilo Đujić, srpski pravoslavni sveštenik i četnički vojvoda koji je predvodio značajan deo četničkih jedinica na području severne Dalmacije i zapadne Bosne tokom Drugog svetskog rata. (Rođen: Kovačić, Knin/Austro-Ugarska/Hrvatska 27.februar 1907. - Umro: San Dijego/Kalifornija/SAD 11.septembar 1999.) Momčilo Đujić je rođen u selu Kovačić kod Knina u Kraljevini Dalmaciji, koja je bila administrativna jedinica u sastavu Austrougarske. Momčilo je osnovnu školu završio 1918. godine, kao najbolji učenik u razredu. Između 1920. i 1924. godine, pohađao je nižu gimnaziju u Kninu. Nakon dvogodišnje pauze, počeo je pohađati višu gimnaziju u Šibeniku, ali nije maturirao. U Sremskim Karlovcima je 1929. godine počeo pohađati srpsku pravoslavnu bogosloviju, diplomirao je 1931. godine i rukopoložen je za sveštenika dve godine kasnije. Nakon atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934. godine, pridružio se Udruženju četnika Koste Pećanca. Nakon invazije na Jugoslaviju, kao komandant Dinarske divizije predvodio je odbranu mesnih Srba od hrvatskog ustaškog režima i sarađivao je sa silama Osovine protiv komunističkih partizana. Preživio je rat, predao se zapadnim Saveznicima i na kraju emigrirao u Sjedinjene Države. Nove komunističke vlasti su mu sudile u odsustvu i osudile ga za ratne zločine, optuživši ga za kolaboracije i odgovornost za smrt oko 1.500 ljudi tokom rata. Nastanivši se u Kaliforniji, Đujić je igrao značajnu ulogu u srpskim emigrantskim krugovima i osnovao je srpski četnički pokret „Ravna gora” zajedno sa drugim proteranim četničkim borcima. Bio je ključan za održavanje četničke ideje tokom ratova u Jugoslaviji i postavljanje Vojislava Šešelja za četničkog vojvodu 1989. godine, ali je povukao ovu odluku 1998. godine zbog njegove političke saradnje sa komunistom Slobodanom Miloševićem. Predsednik Republike Srpske Biljana Plavšić mu je 1998. godine dodelila orden Karađorđeve zvezde (prvog reda).

1907-1999

12.septembar 1999.

Umro srpski novinar, književnik, prevodilac Predrag Milojević, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarstva uopšte. (Rođen: Ram, Veliko Gradište/Kraljevina Srbija/Srbija 25.decembar 1901. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 12.septembar 1999. -97-) Rođen je u porodici državnog činovnika. Apsolvirao je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu je novinar lista “Politika” i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona. Izvesno vreme nakon Drugog svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom, pošto je tokom okupacije bio urednik lista Nedićeve vlade “Novo vreme”. Po odlasku Vladislava S. Ribnikara (direktor Politike) u Banjički zatvor i sumnji da nije lojalan tadašnjoj Vladi narodnog spasa, morao da odstupi s tog mesta, prekinuvši saradnju i kao novinar. Onda se sasvim povukao iz javnog života, izdržavao se prodajući imovinu i prevodeći s nemačkog (K. Hamsun, „Robovi ljubavi”, 1943), ali je odmah po oslobođenju Beograda 1944. pozvan na sastanak prve redakcije „Politike”. Ostao je van novinarstva i bez posla premda mu je 1945. obnovljeno članstvo u UNS-u. U redakciji je dobio mesto komentatora tek 1. aprila 1950, ali je samo dve godine kasnije izbačen iz lista na zahtev J. Broza, po telefonskom nalogu Milovana Đilasa i odluci direktora Bogdana Pešića o otpuštanju pojedinih predratnih novinara. „Politici” se vratio 20. 3. 1957. kao urednik vesti spoljnopolitičke rubrike. Objavio je veliki broj reportaža, komentara i analiza, pa i intervjue sa Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem... Prevodio je Fojerbaha (“Suština religije”), “Kafku (“Zamak”), Hemingveja (“Preko reke i u šumu”), Grina (“Begunac”), Selmu Lagerlef (“Gesta Berling”), Hamsuna, Džejmsa. Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagrade Beograda (“Oktobarska”), “Politike”, Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za školovanje mladih novinara. Neka od dela: “Iz prošlih dana”, “O ljudima i ćudima”, “Bio sam prisutan”, “Sve godine ovog veka” itd.

13.septembar 1999.

drugi čečenski rat

U eksploziji bombe postavljenoj u jednom od stanova osmospratne stambene zgrade u Moskvi poginulo 118 ljudi. Dok su građani Moskve žalili za svojim sugrađnima poginulim samo pet dana ranije u eksploziji bombe nisu ni sanjali da će se stravični i podmukli napad ponoviti. Bomba je bila postavljena u jednom od stanova osmospratne stambene zgrade na jugu Moskve sagradjene pored Kaširskoj autoputa. Zgrada je praktično sravnjena sa zemljom. Poginulo je 118 ljudi dok je ranjenih bilo 200.

14.septembar 1999.

U Jajce su, iz Splita, vraćeni posmrtni ostaci poslednjeg vladara srednjovekovne Srpske despotovine i Bosne Stjepana Tomaševića, gde su položeni u renovirani rimokatolički manastir Svetog Luke. Tomašević, koji je bio oženjen Jelenom Branković najstarijom kćerkom srpskog despota Lazara Brankovića, bio je despot Srbije od marta do juna 1459. a od 1461. do 1463. je vladao Bosnom s titulom kralj Srba, Bosne, Primorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Usore, Soli, Podrinja i Zapadnih strana. Pogubio ga je turski sultan Mehmed II 1463.

drugi čečenski rat

Završen rat u Dagestanu. Napad udruženih islamskih ekstremista iz Čečenije, arapskih i centralnoazijskih država pod vođstvom čečenskog lidera Šamila Basajeva i arapskog islamiste Ibn-al-Kataba na rusku republiku Dagestan koji je otpočeo 7. avgusta je završio njihovim porazom i povlačenjem iz zaposednutih sela Dagestana ka Čečeniji. Ovaj napad je praktično bio inicijalna kapisla za otpočinjanje novog rata u Čečeniji nakon trogodišnje pauze.

16.septembar 1999.

drugi čečenski rat

Eksplozija kamiona bombe usmrtila 17 ljudi u gradu Volgodonsku na jugu Rusije. Teroristički napadi čečenskih separatista na ruske civile su ovom eksplozijom nastavljeni. Kamion bomba je eksplodirala ispred devetospratnice usmrtivši 17 a ranivši 288 ljudi.

19.septembar 1999.

Međunarodne mirovne snage UN-a započele iskrcavanje u Istočni Timor, teritoriju koju je četvrt veka ranije pripojila Indonezija. Istočni Timor je bio portugalska kolonija pa otuda i potiče otpor katoličkog stanovništva prisajedinjenju muslimanskoj Indoneziji.

Umro jedan od vodećih srpskih lingvista Pavle Ivić, filolog, univerzitetski profesor i član Srpske akademije nauka. (Rođen: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 01.decembar 1924. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 19.septembar 1999.) Pavle Ivić je naučnik međunarodnog ugleda i najbolji srpski lingvista druge polovine dvadesetog veka. Otac mu je bio istoričar Aleksa Ivić, supruga lingvista Milka Ivić, sin matematičar Aleksandar Ivić. Studije srpskog jezika i književnosti Ivić je završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Još kao student počeo je da se bavi naučno-istraživačkim radom. Iako je njegova specijalnost bila dijalektologija i istorija jezika, bavio se i drugim lingvističkim disciplinama, poput uporedne analize slovenskih i drugih jezika i savremenog srpskog jezika. Dve godine posle doktoriranja, 1956, objavio je prvu sistematizovanu dijalektologiju srpsko-hrvatskog jezika, koja je objavljena i na nemačkom jeziku. Njegova studija o govoru Galipoljskih Srba jedan je od najsjajnijih radova u srpskoj dijalektologiji, gde su do punog izražaja došli Ivićev raskošni talenat i izuzetna naučna akribija. Objavio je više od 600 rasprava, članaka i studija, među kojima se izdvajaju: “O Vukovom srpskom rečniku“,“Srpski narod i njegov jezik“, “Srpsko - hrvatski dijalekti“, “O slovenskim jezicima i dijalektima“, “Dečanske hrisovulje“. Izuzetnog obrazovanja i kulture, Ivić je bio redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i osam stranih akademija. U Institutu za srpski jezik SANU, gde je započeo radni vek, vodio je projekte dijalektoloških i etimoloških istraživanja i bio stalni recenzent “Rečnika SANU“. Počev od 2000. godine, Slavističko društvo Srbije dodeljuje godišnju nagradu "Pavle Ivić" za najbolji rad iz srpske lingvističke slavistike. Govorio je deset stranih jezika. Ivića su nazvali direktnim naslednikom Aleksandra Belića, ili – kako je rečeno posle njegove smrti – dok je Đuro Daničić u nauci o srpskom jeziku obeležio drugu polovinu devetnaestog veka, Belić prvu polovinu dvadesetog, Pavle Ivić je u tom smislu stajao na čelu srpske nauke u drugoj polovini dvadesetog veka.

1924-1999

21.septembar 1999.

Na Tajvanu u zemljotresu poginulo najmanje 2.300 ljudi.

22.septembar 1999.

U Beogradu se više od 20.000 ljudi okupilo na prvom u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog "Saveza za promene", na kojem je zatražena ostavka predsednika SRJ Slobodana Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem na čelu i održavanje slobodnih i demokratskih izbora.

Teroristi takozvane OVK u njegovoj kući u Prištini ubili fotoreportera Momira Stokuću, istaknutog umetničkog fotografa sa Kosmeta.

Predstavnici Srba u Prelaznom savetu Kosmeta vladika Artemije i Momčilo Trajković podneli su ostavke pošto je, tri meseca od dolaska Kfora, konstatovano da je takozvani multietnički koncept doživeo poraz. Sa Kosova i Metohije je u tom periodu prognano više od 200.000 Srba, pri čemu je teroristička takozvana Oslobodilačka vojska Kosova probražena je u Kosovski zaštitni korpus. Ovim je narušena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojom je, osim Kfora, zabranjeno postojanje bilo kakve oružane sile na Kosovu i Metohiji.

23.septembar 1999.

Vlada SRJ zatražila od Saveta bezbednosti UN da poništi preobražaj terorističke "Oslobodilačke vojske Kosova" u Kosovski zaštitni korpus, pošto su teroristi time praktično legalizovani.

drugi čečenski rat

Ruski vojni avioni bombardovali aerodrom u Groznom, na početku kampanje iskorenjivanja islamskih terorista u Čečeniji.

29.septembar 1999.

Razbijene demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicionog "Saveza za promene" koji su se zaputili na Dedinje. Povređeno je najmanje 30 ljudi, od kojih šestoro teže, među kojima i 5 policajaca.

30.septembar 1999.

Policija u Beogradu, drugo veče zaredom, silom suzbila demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicione koalicije "Savez za promene".

drugi čečenski rat

Ruske kopnene vojne snage započele ratne operacije na teritoriji Čečenije. Prethodnog dana ruske vlasti su tražile od Čečenije da joj izruči teroriste koji su odgovorni za ubistva na stotine građana Rusije žrtava terorističkih akcija tokom septembra. Pošto ovaj zahtev nije ispunjen, ruska strana je imala opravdanje da započne i kopnenu vojnu kampanju u Čečeniji nakon vazdušne.

Oktobar 1999

01.oktobar 1999.

drugi čečenski rat

Zvanična Moskva proglašava nelegitimnim parlament i predsednika Čečenije. Premijer ruske vlade Vladimir Putin izjavljuje da Rusija više ne priznaje legitimnim ni čečenski parlament niti predsednika te republike Aslana Mashadova kojeg je priznala januara 1997. godine nakon što je ovaj izabran na predsedničkim izborima za naslednika ubijenog Džohara Dudajeva. Putin je tada obelodanio plan otpočete ruske kopnene vojne kampanje čiji je cilj zauzimanje trećine teritorije Čečnije na njenom severu do reke Tarek kako bi se formirao takozvani sanitarni kordon. Ovaj kordon bi sprečavao dalju infiltraciju čečenskih terorista na rusku teritoriju kako bi na taj način oni bili sprečeni da nastave sa ubitačnim terorističkim akcijama koje su sprovodili tokom čitavog septembra.

U Indoneziji sazvana prva demokratski izabrana skupština od 1955.

03.oktobar 1999.

Na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginuli članovi Srpskog pokreta obnove Veselin Bošković, Zvonko Osmajnlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurević - pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, tada jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Vuk Drašković koji je prilikom atentata lakše povređen, odmah je optužio tadašnju vlast Slobodana Miloševića za ubistva i atentat na njega. Oko 12 časova i 15 minuta na Audi koji je vozio Veselin Bošković, a u kome se nalazio i Vuk Drašković, iz suprotnog smera, na pravoj deonici Ibarske magistrale u ataru sela Petka kraj Lazarevca, naleteo je kamion marke "Mercedes", natovaren peskom. Prisebnošću Boškovića, Audi nije podleteo pod kamion, ali je od siline udarca završio kraj puta. Bošković je zadobio prelom vrata i preminuo je u lazarevačkoj bolnici. Nedaleko zatim kamion je naleteo na BMV u kome su svi izgoreli na licu mesta. Vozač kamiona je nestao sa mesta udesa. Atentat su organizovali i izveli pripadnici državne bezbednosti Srbije i JSO - Jedinice za specijalne operacije zbog čega su i osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne. Među osuđenima na maksimalne kazne zatvora od 40 goldina su se našli načelnik SDB Radomir Marković i komandant JSO Milorad Ulemek Legija. Za ovaj zločin suđeno je jedanaestorici optuženih od kojih su dvojica oslobođena, četvorica kažnjena na 40 godina, dvojica na 30, jedan na 35 godina dok su trojica dobila kazne od 6 do 18 meseci zatvora. Vrhovni sud Srbije je doneo drugostepene presude bez mogućnosti žalbe.

Umro japanski fizičar Akio Morita, jedan od osnovača i vlasnika kompanije "Soni". Po obrazovanju fizičar, Morita je bio oficir japanske mornarice u Drugom svetskom ratu. Njegova porodica se bavila proizvodnjom sakea. U Ratnom istraživačkom komitetu upoznao je Masarua Ibuka; 7. maja 1946. osnovali su „Tokyo Tsushin Kogyo K.K“ (Tokyo Telecommunications Engineering Corporation), firmu prethodnicu Sonija, sa oko 20 zaposlenih i početnim kapitalom od 190.000 jena. Ibuka je imao 38 godina a Morita 25. 1957. kompanija menja ime u Soni (Sony)

05.oktobar 1999.

drugi čečenski rat

Ruske kopnene vojne snage izbile na reku Tarek. Bez većih problema i otpora ruska vojska je ostvarila prvu fazu kopnene vojne kampanje u Čečeniji. Na ovaj način je zauzeta trećina čečenske teritorije na severu te republike. Stvoreni su uslovi za dalje napredovanje. Istog dana ruski tenkovi su otvorili paljbu na autobus ispunjen izbeglicama ubivši 40 civila.

07.oktobar 1999.

Nemačke kompanije i vlada ponudile 3,3 milijarde dolara kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan rad tokom nacističke ere.

09.oktobar 1999.

Broj poginulih ljudi u poplavama koje su zadesile Meksiko premašio 400.

11.oktobar 1999.

U centru Prištine, ispred hotela "Grand", ubijen pripadnik UNMIK-a, Amerikanac bugarskog porekla Valentin Krumov. Pretpostavlja se da su ubice bile u zabludi da je Krumov Srbin.

12.oktobar 1999.

drugi čečenski rat

Ruska armija prelazi reku Terek napredujući ka Groznom u dva pravca. Napredovanje ruske vojske je bilo sporo ali sigurno kako bi se izbegli veći gubitci uz obilato korišćenje artiljerije i vazdušne podrške kako bi se otupio otpor neprijatelja. Napredovanje ruske vojske ka jugu Čečenije izazvao je talas izbeglica. Procenjuje se da je oko 200 000 građana Čečenije od ukupnog broja koji je iznosio 800 000, potražio spas u okolnim oblastima. Samo tri dana kasnije Rusi su već izbili nadomak Groznog koji je bio dostupan artiljerijskoj vatri. Usledila su bombardovanja Groznog u kojima je poginulo pored separatista i mnogo civila. U narednom periodu ruska armija se koncentrisala na osvajanje sela u okolini Groznog.

General Pervez Mušaraf vojnim udarom oborio vladu pakistanskog predsednika vlade Navaza Šarifa, raspustio skupštinu Pakistana i zaveo vanredno stanje.

14.oktobar 1999.

Umro Džulijus Kambarage Njerere, prvi predsednik nezavisne Tanzanije i jedan od lidera pokreta Nesvrstanih. (Rođen: Butiama/Britanska Tanganjika/Tanzanija 13.april 1922. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 14.oktobar 1999.) Otac mu je bio poglavica plemena Zanaki. Njegovo ime na svahiliju glasi Mvalimu sa značenjem učitelj. Studirao je istoriju, političke nauke i pravo u Edinburgu. Drugi je Afrikanac koji je dobio diplomu van Afrike. Postao je premijer britanskog protektorata Tanganjike 1960.godine, položaju na kojem je ostao i po sticanju nezavisnosti. Tanganjika i susedni Zanzibar koji je stekao nezavisnost 1963. su se ujedinili naredne 1964. formiravši jedinstvenu državu Tanzaniju. Predsednik od 1962.godine, Njerere je „Aruša deklaracijom“ iz 1967. uveo u Tanzaniju afrički socijalizam i ekonomsku samodovoljnost poznat pod nazivom Ujama. Vremenom Ujama se pretvorio u ekonomsku katastrofu, te je zbog propasti kolektivnih farmi doveo do nestašice hrane. Jedan je od osnivača Organizacije Afričkog Jedinstva 1963. Tri godine od okončanja borbe za nezavisnost od Velike Britanije 1964.godine, bio je ključna figura zaslužna za ujedinjenje Tanganjike i susednog Zanzibara u Tanzaniju. Postigao je znatne uspehe u obrazovanju i zdravstvu. Naredio je 1979.godine vojnu intervenciju u susednoj Ugandi kada je oboren Idi Amin. Sa vlasti se dobrovoljno povukao 1985.godine, što je jedinstven primer u postkolonijalnom periodu u Africi. Položaj je prepustio Ali Hasanu Mvinjiju imajući potom istaknutu savetničku ulogu. Prevodio je Šekspirova dela na svahili jezik: „Julije Cezar“ i „Mletački trgovac“. Umro je u Londonu 14.oktobra 1999.godine u 77. godini života od posledica leukemije. Džulijus Njerere je 15.marta 1985.godine postao počasni građanin Beograda.

1922-1999

15-16.oktobar 1999.

Doneta odluka o izgradjivanju jedinstvenog pravnog prostora Evropske unije od strane Evropskog saveta (ES) na Samitu u finskom gradu Tampereu. Tom prilikom je doneta odluka i o sastavu tela koje treba da izradi EU-povelju o osnovnim pravima.

21.oktobar 1999.

drugi čečenski rat

Prilikom raketnog napada čečenskih islamista na pijacu u Groznom poginulo više od 110 ljudi.

22.oktobar 1999.

Bivši gerilski vođa Ksanana Gusmao trijumfalno se iz zatvora u Indoneziji vratio u oslobođeni Istočni Timor, negdašnju portugalsku koloniju, posle četvrt veka indonežanske vlasti. Rimokatolički Istočni Timor nije nikada prihvatio pripajanje dominantno muslimanskoj Indoneziji.

23.oktobar 1999.

Guverner Ilinoisa Džordž Rajana postao prvi funkcioner SAD tog ranga koji je posetio komunističku Kubu.

27.oktobar 1999.

Naoružani napadači upali u skupštinu Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući predsednika vlade Vazgena Sarksijana, predsednika skupštine Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.

31.oktobar 1999.

Teroristi takozvane OVK pokušali da ubiju predsednika Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Momčila Trajkovića, pucajući kroz vrata njegovog stana u centru Prištine.

Tokom 113. fudbalskog derbija "Partizana" i "Crvene zvezde" od svetleće rakete poginuo učenik Aleksandar Radović - prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u SRJ.

Novembar 1999

06.novembar 1999.

Australijanci su na referendumu odbacili ideju o ukidanju monarhije i uspostavljanju republike, sa 55% glasova protiv, prema 45% za. Australija kao i neki drugi bivši dominioni (Kanada, Novi Zeland) i dalje priznaje britanskog monarha kao šefa države a britansku krunu zastupa generalni guverner.

12.novembar 1999.

drugi čečenski rat

Ruska vojska zauzima drugi po veličini grad u Čečeniji Gudermes.

Srušio se avion Svetskog programa UN za hranu tipa "ATR-42"- nesreću nije preživeo niko od 21 putnika i tri člana posade. Avion se srušio na području planine Bajgora, 12 kilometara severoistočno od Kosovske Mitrovice.

U zemljotresu u Turskoj, s epicentrom kod grada Dušče 170 kilometara istočno od Istanbula, poginulo najmanje 550 ljudi.

13.novembar 1999.

Britanski bokser Lenoks Luis postao pobedom nad američkim bokserom Ivanderom Holifildom prvi bokser u XX veku rođen u Velikog Britaniji koji je osvojio titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.

19.novembar 1999.

Brazilski fudbaler Pele proglašen za najboljeg fudbalera, Mohamed Ali za najboljeg boksera, a Karl Luis za najboljeg atletičara XX veka.

20.novembar 1999.

Kina lansirala svoj prvi vasionski brod bez ljudske posade.

30.novembar 1999.

U moru pored istočne obale Kine potonuo putnički brod - od 302 putnika koliko ih se nalazilo na brodu (uključujući posadu), nesreću preživele 22 osobe.

Decembar 1999

04.decembar 1999.

drugi čečenski rat

Prestonica Čečenije Grozni potpuno blokiran od strane ruske armije. Prema tvrdnji ruskog generala Viktora Kazanceva komandanta ruskih vojnih snaga u Severnom Kavkazu, Grozni je bio u potpunoj blokadi. Blokadi su prethodila osvajanja sela u okolini grada. Jedino je ostao neosvojen gradić Šali 20 km jugoistočno od Groznog. Do sredine decembra će i iz ovog mesta biti isterani separatisti.

10.decembar 1999.

Umro Franjo Tuđman, hrvatski političar i državnik, prvi predsednik Hrvatske nakon njenog osamostaljenja - general-major JNA. (Rođen: Veliko Trgovišće/Kraljevina SHS/Hrvatska 14.maj 1922. - Umro: Zagreb/Hrvatska 10.decembar 1999.) Jedan je od glavnih aktera ratova u bivšoj SFRJ. U presudi Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju protiv Ivana Čermaka i Mladena Markača, Tuđman se pominje kao jedan od saizvršilaca u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz regije Krajina.

Njegov otac Stjepan bio je poznati aktivista Hrvatske seljačke stranke. Iako je bio jedan od glavnih pokretača antifašističkog pokreta u Hrvatskom zagorju i član ZAVNOH-a i AVNOJ-a, likvidirala ga je tajna jugoslovenska policija u proleće 1946. godine, zbog njegovih kritika nove jugoslovenske vlasti. Franjo Tuđman je osnovnu školu pohađao u rodnom mestu. Srednju školu je učio u Zagrebu (1934—1941), gde se izdržavao uglavnom sam, podučavanjem drugih. Već kao srednjoškolac je učestvovao u nacionalnom pokretu, zbog čega je 1940. bio pritvoren. Od 1941. do maja 1942. radio je u Hrvatskom domobranstvu NDH. Od 1941. učestvuje u antifašističkom partizanskom pokretu i socijalnoj revoluciji u severozapadnoj Hrvatskoj. Još u ratu, krajem januara 1945, upućen je kao jedan od hrvatskih predstavnika u Vrhovni štab NOV i POJ u Beograd. U Beogradu je završio i studije na Višoj vojnoj akademiji (1955—1957). Nakon završteka usavršavanja premešten za šefa kabineta Državnog sekretara za narodnu odbranu generala armije Ivana Gošnjaka. Na toj funkciji krajem 1960. unapređen je u čin general-majora. Kao mlad i ambiciozan vojni kadar 23. maja 1954. postaje generalni sekretar JSD Partizan. Dok četiri godina kasnije 1958. godine postaje i predsednik SD Partizan, gde ostaje do 1961. godine.

1922-1999

Među Tuđmanovim ekscesima u socijalističkoj Jugoslaviji bila su njegova istorijska istraživanja koja su umanjivala zločine koje su hrvatski fašisti počinili tokom Drugog svetskog rata i broj ubijenih u ustaškim logorima, zbog čega je bio izložen političkim, a zatim i sudskim progonima. Godine 1967. bio je izbačen iz Saveza komunista. Uklonjen je sa Zagrebačkog univerziteta gde je bio profesor političkih nauka i penzionisan radi sprečavanja javne delatnosti kad mu je bilo samo 45 godina. Kad je 1972. započeo progon hrvatskih disidenata bio je zatvoren. Nakon Titovog odlaska sa istorijske scene, ponovo je - u februaru 1981. - osuđen na tri godine zatvora i na zabranu bilo kakvog javnog delovanja u razdoblju od pet godina. Kad mu je 1987. vraćen pasoš, putuje u inostranstvo - najpre u Kanadu i SAD, a zatim u evropske zemlje - gde je držao govore i povezao se sa ekstremistima među hrvatskim iseljenicima. Od tih ekstremista vodeću ulogu tokom njegove vladavine imaće Gojko Šušak, ministar odbrane i njegova desna ruka.

Godine 1989. je osnovao Hrvatsku demokratsku zajednicu i postao njen predsednik. Nakon pobede Hrvatske demokratske zajednice na prvim parlamentarnim izborima, održanim u Hrvatskoj nakon više od 50 godina u Saboru izabran je 30.maja 1990. za predsednika kao i na svim narednim izborima ostavši na toj funkciji do kraja života. Kao predsednik Republike Hrvatske, svojim vođstvom hrvatske unutrašnje i spoljne politike ostvario je puno međunarodno priznanje Hrvatske. Nakon donošenja novog Ustava Republike Hrvatske od 22. decembra 1990. kojim su Srbi postali nacionalna manjina nakon vekovnog statusa ravnopravnog naroda sa Hrvatima, počinju masovna otpuštanja Srba s posla i ostala terorisanja. Franjo Tuđman je svojim izjavama i delima pokazivao da za Srbe nema mesta u samostalnoj hrvatskoj državi : "Sretan sam što nisam oženjen Srpkinjom ili Židovkom", "NDH nije bila samo puka kvislinška tvorba i fašistički zločin, već i izraz povjesnih težnji hrvatskog naroda", "Rata u Hrvatskoj ne bi bilo, da ga Hrvatska nije željela"... Njegova šovinistička politika bila je samo nastavak antisrpske politike Pavelićeve NDH. Od 12% srpskog stanovništva u Hrvatskoj nakon Drugog svetskog rata i opravdanog otpora nastavku ustaškog terora po dolasku Tuđmana na vlast, ostalo je svega 3%. Uz pomoć zapadnih sila, pre svega Nemačke i SAD i po običaju Vatikana, hrvatski šovinisti su ostvarili svoj san, etnički što čistiju Hrvatsku ili Hrvatsku sa što manje Srba. Zasluge Franje Tuđmana po ovom pitanju su nemerljive. Tuđman je “otac domovine” zato što je, jednom za sva vremena, uspeo rešiti srpsko pitanje u Hrvatskoj. Rat je silno želeo i sam izjavio da ga nije bilo ne bi ni realizovao svoj životni poduhvat.

10-11.decembar 1999.

Doneta odluka o početku pregovora EU i još pet država o njihovom prijemu u EU od strane Evropskog saveta na Samitu u Helsinkiju. Na proleće 2000. godine EU će započeti pregovore sa Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Rumunijom i Slovačkom. Ovom prilikom Turska je dobila status kandidata. Takođe je odlučeno da do 2003. godine Evropska unija oformi snage za brzo reagovanje u kriznim situacijama, sa ciljem da bude u stanju da samostalno izvodi vojne operacije.

12.decembar 1999.

Umro američki pisac Džozef Heler, satiričar, romanopisac i dramatičar, koji je iskustva iz vazduhoplovstva SAD, u kojem je služio u Drugom svetskom ratu, oživeo u crnohumornom romanu "Kvaka 22". U toj apsurdnoj, tehnički originalnoj i moralno angažovanoj satiri militarizma, podvrgao je kritici funkcionisanje savremene države. Ostala dela: romani "Nešto se desilo", "Dobar kao zlato", drama "Bombardovali smo u Njuhejvnu".

13.decembar 1999.

Umro jugoslovenski i slovenački političar i državnik Stane Dolanc, član Predsedništva CK SKJ, savezni sekretar za unutrašnje poslove i član Predsedništva SFRJ. (Rođen: Hrastnik/Kraljevina SHS/Slovenija 16.novembar 1925. - Umro: Ljubljana/Slovenija 13.decembar 1999.) Bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije i junak socijalističkog rada. U periodu od 1982. do 1984. obavljao je dužnost Saveznog sekretara za unutrašnje poslove SFRJ. Rođen je u malom rudarskom mestu Hrastniku. Potiče iz siromašne porodice, otac mu je bio rudar, a majka domaćica. Posle završetka Drugog svetskog rata, ostaje u Jugoslovenskoj armiji (JA). Posle diplomiranja prava, postao je oficir Kontraobaveštajne službe (KOS) u Zagrebu. Godine 1960. u činu pukovnika KOS-a, napustio je JNA i postao direktor, tada osnovane, Više škole političkih nauka u Ljubljani. Za člana Centralnog komiteta izabran je 1965, a 1966. za člana Predsedništva Saveza komunista Slovenije. Kao sekretar Univerzitetskog komiteta u Ljubljani, 1968. uspeo je da spreči studentski bunt u SR Sloveniji. Godine 1970. postao je sekretar Izvršnog biroa Predsedništva CK SKJ i na toj funkciji ostao devet godina. Od 1984. član je Predsedništva SFRJ. Iz političkog i javnog života povukao se maja 1989. godine. Mnogi su ga smatrali „drugim čovekom” SFRJ, naročito u poslednjim godinama vlasti Josipa Broza Tita. Bio je glavni organizator obračuna sa Maspokom i srpskim liberalima. Tokom nemira na Kosovu marta 1981. na konferenciji za štampu izneo je mnoštvo netačnih ocena, zbog čega je izazvao nesimpatije -Srbi su mu zamerili što je prećutao suštinu nemira, a Albanci mu nisu oprostili što je zataškao brutalnost milicije. Posle Titove smrti bio je u otvorenom sukobu sa Jovankom Broz, koja ga je osumnjičila kao glavnog krivca za njen razlaz sa Titom. Umro je, od posledica moždanog udara u Ljubljani.

1925-1999

15.decembar 1999.

Šef UNMIK-a Bernar Kušner formirao prelaznu vladu Kosova u dogovoru sa Albancima bez konsultacija sa Srbima. Prelaznu vladu Kosova Kušner je formirao potpisavši u Prištini dokument sa albanskim političkim predstavnicima. Dokument je napisan na engleskom i albanskom i donesen bez konsultacija sa predstavnicima Srba. Izvršni odbor Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije zaključio je da je stvaranjem prelazne vlade UNMIK produbio jaz između Srba i Albanaca.

18.decembar 1999.

U Šri Lanki u eksploziji bombe poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi - povređena predsednica te zemlje Čandrika Kumaratunga. Vlasti u Kolombu optužile su tamilske separatiste za ovaj teroristički akt.

19.decembar 1999.

Portugalska enklava Makao ponovo postala sastavni deo Kine.

20.decembar 1999.

Britanski vojnici iz sastava SFOR-a, pripadnici SAS-a, uhapsili srpskog generala Stanislava Galića, na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala. Galić je bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja Galić je pretučen. Osuđen je za zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, za svoju ulogu u blokadi Sarajeva. Suđenje je okončano 5. decembra 2003. godine sa presudom od 20 godina zatvora za granatiranje i snajpersko delovanje po Sarajevu. Galić se žalio na presudu. Žalbeno veće je 30. novembra 2006. godine njegovu žalbu odbilo, a presudu od 20 godina produžilo na kaznu doživotnog zatvora. Stanislav Galić kaznu izdržava u Nemačkoj.

Simboličnim ulaskom jedinice kineske armije, portugalska enklava Makao posle četiri i po veka postala deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade 1557. a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područije oko njega 1887. zvanično su postali portugalska kolonija.

28.decembar 1999.

Portugal i Indonezija obnovili su pune diplomatske odnose, posle prekida od četvrt veka, nakon što je Džakarta pripojila Istočni Timor, bivšu portugalsku koloniju, koja je etnički indonežanska ali je verski katolička, za razliku od pretežno islamske Indonezije.

31.decembar 1999.

Predsednik Rusije Boris Jelcin podneo ostavku. Poslednjeg dana 1999. godine Boris Jelcin je objavio svoju ostavku na mestu predsednika Ruske Federacije na koje je ukazom kao svog naslednika postavio Vladimira Putina koji će u prvom krugu predsedničkih izbora marta 2000. godine pobediti svoje suparnike i zadržati predsedničku funkciju.

Panama formalno povratila kontrolu nad Panamskim kanalom od SAD. Predsednik Paname Mireja Moskoso je formalno od SAD povratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskim kanalom.

2000

Januar 2000

01.januar 2000.

Velika Britanija zvanično ukinula stare imperijalne mere. Imperijalni sistem mera je prvi put zvanično određen i uveden 1824.godine britanskom uredbom o težinama i merama. Sistem je unapređivan sve do 1959.godine. Korišćen je osim u Ujedinjenom Kraljevstu i u Britanskoj zajednici naroda odnosno Komonveltu. Još uvek je u upotrebi u pojedinim državama kao što su Mijanmar i Liberija. Ipak Imperijalni sistem mera je postepeno zamenjivan Međunarodnim sistemom jedinica (SI) koji se najčešće koristi u međunarodnoj trgovini i u nauci. Tako je i Velika Britanija početkom 2000.godine uvela SI pa su decenijama korišćene merne jedinice među kojima su pored ostalih bile unca i funta za težinu prestale da važe. U upotrebu su uvedene jedinice za težinu poput kilograma odnosno za dužinu poput metra itd.

03.januar 2000.

U Hrvatskoj okončana devetogodišnja vladavina Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), koja je izgubila na parlamentarnim izborima od koalicije levog centra, koju su činile Socijaldemokratska partija i Hrvatska socijalno-liberalna stranka.

07.januar 2000.

Ekstremisti albanske terorističke tzv. OVK, na pravoslavni Božić, u Prizrenu ubili dve Srpkinje, koje su se zaputile u obližnju crkvu na liturgiju.

12.januar 2000.

Turska vlada saglasila se da odloži izvršenje smrtne kazne, vešanjem, nad liderom kurdskih pobunjenika Abdulahom Odžalanom.

Velika Britanija dozvolila homoseksualcima službu u oružanim snagama.

13.januar 2000.

Bil Gejts, koosnivač „Majkrosofta“ i zvanično najbogatiji čovek u svetu, prepustio položaj izvršnog direktora kompanije svom „broju dva“ Stivu Balmeru.

15.januar 2000.

Ubijen srpski političar, paravojni komandant, sportski radnik i kriminalac Željko Ražnatović „Arkan“ u holu beogradskog hotela „Interkontinental“. Zajedno sa Ražnatovićem ubijeni su i njegovi prijatelji i kolege, bivši radnici Saveznog SUP-a, pukovnik Dragan Garić i major Milenko Mandić, pripadnik SDG, koji su se zatekli u društvu Željka Ražnatovića. Sva trojica sedela su razgovarajući u poslednjem separeu s leve strane od ulaza u hotel. Prema optužnici nešto posle 17.10 časova u hol hotela su ušli počinioci atentata Dobrosav Gavrić, Dragan Nikolić i Milan Đuričić. U jednom trenu, kako piše u optužnici, Dobrosav Gavrić prišao je kružnom sedištu za kojim su sedela pomenuta trojica i iz pištolja kalibra 9 mm osipa paljbu. Tri zrna pogađaju pravo u glavu Željka Ražnatovića. Jedno zrno u glavu i tri zrna u trup Milenka Mandića, dva zrna u trup Dragana Garića. Potom, Gavrić ispaljuje dva zrna u pravcu središnjeg dela hola gde su se nalazili posetioci. Jedno zrno pogađa trup LJiljane Albijanić, koja je stajala u tom delu hola kod klavira. Videvši šta se događa, Zvonko Mateović, telohranitelj Željka Ražnatovića, hitro vadi pištolj i ispaljuje metke u pravcu atentatora. Jedno zrno pogađa Dobrosava Gavrića koji pada na pod. Ranjeni atentator je potom uhapšen u lozničkoj bolnici.

Umro srpski političar, paravojni komandant, sportski radnik i kriminalac Željko Ražnatović „Arkan“ nakon izvršenog atentata na njega u holu beogradskog hotela „Interkontinental“. (Rođen: Brežice/FNR Jugoslavija/Slovenija 17.april 1952. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 15.januar 2000.) Osnivač je i glavni komandant paravojne Srpske dobrovoljačke garde (1990—1996), osnivač i prvi predsednik Stranke srpskog jedinstva (1993—2000) i predsednik FK Obilić (1996—1998). Bio je na Interpolovoj listi tokom 1970-ih i 1980-ih godina zbog pljački i ubistava počinjenih u nizu zemalja širom Evrope, dok ga je kasnije Haški tribunal teretio za zločine protiv čovečnosti. Sve do atentata na njega u januaru 2000. godine, bio je najmoćnija ličnost organizovanog kriminala na Balkanu. Odigrao je značaju ulogu tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, naročito u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, te na Kosovu i Metohiji. Zalagao se za srpski nacionalizam, te je često finansijski podržavao Srpsku pravoslavnu crkvu, dok je 1992. godine pomogao u podizanju Hrama Hrista Spasa u centru Prištine koji je danas jedan od simbola grada. Prema navodima Službe državne bezbednosti iz Srbije od 7. januara 1991, Ražnatović je počinio prvu krađu sa 12 godina. Sa 14 godina je prvi put počinio silovanje, nakon čega su sledila brojna razbojništva i otmice, te robijanje u maloletničkim domovima i zatvorima. Njegov veliki prijatelj bio je Stane Dolanc, tadašnji šef tajne policije komunističke Jugoslavije i bliski Titov saradnik. Ražnatović je za policiju radio kao ubica, a verovatno je po zadatku i otišao na zapad. Posao mu je bio da vrši atentate nad teroristima, političkim emigrantima i protivnicima vladajućeg političkog režima.

1952-2000

Tečno je govorio engleski, francuski i italijanski, a poznavao je nemački, švedski i holandski. Pred raspad SFRJ 1990. Ražnatović se pojavio kao vođa „delija“, navijača Crvene zvezde. Kupio je nižerazredni klub „FK Obilić“ (1996) koji je 1998. godine postao prvak Prve lige. Takođe je bio predsednik fudbalskog kluba Priština. Protiv Ražnatovićeve „Srpske dobrovoljačke garde“ je nakon rata Međunarodni sud u Hagu podigao optužnice za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Između ostalog, Ražnatovića je 1997. godine Haški tribunal optužio da je komandovao Gardom koja je, po navodima optužbe, odgovorna za brojne zločine protiv čovečnosti, ozbiljno kršenje Ženevske konvencije i zakona i običaja rata. Ražnatović je ove optužbe odbacio.

18.januar 2000.

Bivši nemački kancelar Helmut Kol podneo ostavku na mesto počasnog predsednika Demohrišćanske unije pod pritiskom finansijskog skandala, odnosno protivzakonitog skupljanja novčanih donacija dok je predvodio nemačku vladu.

19.januar 2000.

Nemački list „Frankfurter rundšau“ razobličio obmanu komandanta NATO u Evropi Veslija Klarka vezanu za zločinačko bombardovanje putničkog voza tokom bombardovanja SRJ 1999. Putnički voz je pogođen avionskim projektilom u trenutku kada je prelazio most preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri, aprila 1999.godine. Tom prilikom ubijeno je 55 civila. Zločin se dogodio tokom dana pri vedrom vremenu. Američki general Klark je na osnovu video snimka ubeđivao novinare da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se „iznenada pojavio“. Nemački list je tada angažovao eksperte koji su nepobitno dokazali da je Klarkov snimak ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz imao najmanje 40 sekundi da obavesti pilota druge letelice da će pogoditi voz. A prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

Umro nekadašnji italijanski premijer Betino Kraksi. Od 1994. Kraksi je živeo u izbeglištvu u Tunisu, zbog optužbi za korupciju. Bio je italijanski političar i premijer s najdužim stažom u posleratnoj istoriji Italije (1983–1987). Za vreme njegovog mandata Italija je imala jak ekonomski rast, ali je ostao najviše upamćen kao tragičan simbol devastirajućeg korupcijskog skandala i kao političar koji je uništio Italijansku socijalističku partiju (PSI). Nekad poznat kao neprikosnoven autoritet na međunarodnoj političkoj sceni, poslednje godine života proveo je u egzilu u Tunisu, lečeći narušeno zdravlje i okrivljujući one koji su uzrokovali njegov pad. Nakon što je oboleo od dijabetesa, poslednje godine proveo je u svojoj vili pokraj mora u Hamametu (Tunis) gde je i preminuo od te bolesti u 65-toj godini života.

22.januar 2000.

Jorgos Papandreu se vratio iz Turske na kraju prve posete Ankari jednog šefa grčke diplomatije posle 38 godina.

23.januar 2000.

Više od milion ljudi demonstriralo u centru Madrida protiv obnavljanja kampanje nasilja kojoj je pribegla baskijska teroristička organizacija ETA.

26.januar 2000.

Džefersonova fondacija priznala da je nekadašnji predsednik SAD Tomas Džeferson bio otac jednog a možda i svih šestoro dece svoje crne robinje Seli Hemings. Priznanje ove fondacije usledilo je nakon više od godinu dana od uradjenog DNK testa koji je ukazao na mogućnost da je nekadašnji predsednik SAD imao sina sa svojom robinjom crnkinjom Seli.

30.januar 2000.

Kenijski „Erbas 310“ na letu Lagos-Najrobi srušio se u more – preživelo 10 od 179 putnika i članova posade.

31.januar 2000.

Poginulo 88 putnika i članova posade američkog putničkog aviona tipa “MD-83“ kompanije “Aljaska erlajnz“ koji se srušio u Tihi okean u blizini obala južne Kalifornije.

Harold Špilman, porodični lekar iz severozapadne Engleske, osuđen za ubistvo smrtonosnom injekcijom 15 svojih mahom starijih pacijenata. Najgori britanski serijski ubica, za kojeg se pretpostavlja da je ubio više od 200 pacijenata, obesio se u zatvorskoj ćeliji u januaru 2004.

Februar 2000

01.februar 2000.

Uprkos upozorenjima EU i SAD, ultradesničarska Slobodarska stranka Jerga Hajdera i Narodna partija Volfganga Šisela postigle dogovor o koaliciji. SAD i ostalih 14 država članica EU su upozorile da će ulazak Hajderove partije u vladu, kojoj je pripisano koketiranje sa neonacizmom, ksenofobičnost i diskriminacija manjina, neizbežno proizvesti neprijatne posledice za Austriju.

02.februar 2000.

drugi čečenski rat

Ruske vojne snage osvajaju Grozni, prestonicu Čečenije. Prema ruskim zvaničnim izvorima u bici za ovaj grad poginulo je 368 vojnika Ruske federacije dok je nepoznat broj poginulih proruskih dobrovoljaca. Na strani čečenskih separatista među mnogobrojnim žrtvama je bio i veći broj visokih čečenskih oficira. Grad Grozni je bio gotovo potpuno uništen. Ni jedan grad nije bio izložen takvim razaranjima posle Drugog svetskog rata kao Grozni. Nakon osvajanja Groznog bitke su se prenele u u južne planinske krajeve Čečenije.

06.februar 2000.

drugi čečenski rat

Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin izjavio da su okončane vojne operacije u Groznom, glavnom gradu Čečenije iz kojeg su izbačeni čečenski separatisti.

Tarja Halonen postala prva žena šef države u istoriji Finske, pošto je pobedila na predsedničkim izborima. Prethodno je bila šef finske diplomatije.

14.februar 2000.

Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da "pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i opoziciji koja se za takvu meru neprekidno zalagala".

15.februar 2000.

Započinju pregovori EU i šest država kandidata o prijemu u EU. Pregovori su otpočeli u Briselu sa sledećim državama: Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Rumunijom i Slovačkom.

16.februar 2000.

Rusija i NATO obnovili odnose prekinute u proleće 1999. zbog agresije Severnoatlantske alijanse na SRJ, saopšteno u Moskvi nakon razgovora vršioca dužnosti ruskog predsednika Vladimira Putina sa generalnim sekretarom NATO Džordžom Robertsonom.

Mart 2000

05.mart 2000.

Izrael odlučio da jednostrano povuče trupe iz Libana, nezavisno od stava Sirije.

06.mart 2000.

Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin nije isključio mogućnost da Rusija jednog dana postane članica NATO, pod uslovom da se "na Rusiju gleda kao na ravnopravnog partnera", naglasivši da za njegovu zemlju "izolacionizam nije opcija".

08.mart 2000.

U Kini pogubljen bivši provincijski viceguverner Hu Čangćing zbog podmićivanja, najviši funkcioner pogubljen u toj zemlje tokom poslednjih 50 godina.

09.mart 2000.

NATO odbacio izveštaje da je špijun unutar tog vojnog saveza snabdevao Srbe tajnim detaljima tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) u proleće 1999.

11.mart 2000.

Poginuo 81 rudar u eksploziji gasa u rudniku uglja Barakovo na istoku Ukrajine.

12.mart 2000.

Papa Jovan Pavle II zatražio oprost zbog krivice rimokatoličke crkve, uključujući postupke prema Jevrejima, jereticima i ženama.

Umro srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u XX veku. (Rođen: Sarajevo/Kraljevina SHS/Bosna i Hercegovina 28.oktobar 1924. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 12.mart 2000.) Potiče iz bogate porodice Đorđa Nikolića, koji je u vreme Aleksandrovog rođenja imao 62 godine. Nikolić je sticajem okolnosti rođen u Sarajevu, ali se preselio u Beograd dok je još bio dete. Gimnaziju „Kralj Aleksandar Karađorđević“ je završio 1943, a zatim je studirao pravo i medicinu na Beogradskom univerzitetu. Diplomirao je 1946. godine. Od 1944. do 1945. je služio u NOVJ. Bio je profesor na Fakultetu za fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu, zbog čega je ostao upamćen po nadimku „Profesor“. Košarku je počeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa uključujući "Crvenu zvezdu" i "Partizan", za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. postao je trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Bio je učitelj plejade srpskih trenera. Zbog ogromnih zasluga za košarku 1998. uvršten je u "Kuću slavnih" u američkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre. Zbog zasluga za razvoj košarke u bivšoj Jugoslaviji, Nikolić se često naziva „Otac jugoslovenske košarke“. Božidar Maljković je pokrenuo inicijativu da se hali Pionir promeni ime u Dvorana Aleksandra Nikolića u kojoj je oktobra 2024. otrkivena bista sa njegovim likom.

1924-2000

17.mart 2000.

U uverenju u skori smak sveta, najmanje 530 članova sekte "Pokret za obnovu 10 Božjih zapovesti", među kojima i 78 dece, izvršilo kolektivno samoubistvo samospaljivanjem u crkvi u Kunungu na jugozapadu Ugande, 320 kilometara jugozapadno od Kampale,tako što su aktivirali mešavinu benzina i sumporne kiseline.

18.mart 2000.

Posle više od pola veka okončana vladavina Nacionalističke partije na Tajvanu pobedom kandidata Demokratske partije progresa Čen Šui Bijana, pristalice nezavisnosti Tajvana od Kine.

21.mart 2000.

Papa Jovan Pavle II doputovao u Izrael, u prvu zvaničnu posetu jevrejskoj državi jednog rimokatoličkog poglavara.

Tajvanska skupština izglasala ukidanje zabrane direktne trgovine, saobraćaja i poštanskih veza sa Kinom, koja je važila 50 godina.

22.mart 2000.

Nemačka potvrdila zakon o obeštećenju za prisilni rad tokom nacističke ere, ignorišući žalbe preživelih da je ponuđena nadoknada preniska.

24.mart 2000.

"Nema dokaza za tvrdnju da su u Račku na Kosovu januara 1999. ubijeni mirni seljani" - nemački list "Berliner cajtung" – isceniran povod za agresiju na SRJ od strane NATO. Povodom pogibije 40 Albanaca u kosovskom selu Račak u januaru 1999. - ključnom događaju (opravdanju) za ogroman pritisak na Srbiju (SRJ) i agresiju NATO dva meseca potom - nemački list "Berliner cajtung" je, na osnovu kopija neobjavljenih izveštaja o autopsiji, objavio da nisu dokazane tvrdnje o masakru i da "nema dokaza za tvrdnju da su u Račku ubijeni mirni seljani". List je naveo da su finski stručnjaci za sudsku medicinu porekli i priču o maltretiranju pre smrti i ubistvu iz neposredne blizine. Predsednik SAD Bil Klinton je neposredno po otkrivanju žrtava u Račku rekao da su "nedužni muškarci, žene i deca" prisiljeni da "kleče u blatu i potom smaknuti".

26.mart 2000.

Vladimir Putin pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji. Putin je postavljen na mesto premijera Rusije avgusta 1999. godine. Do tada uglavnom nepoznati političar će osvojiti simpatije ruske javnosti veoma dobrom organizacijom vojne kampanje protiv čečenskih separatista. Nakon što je ukazom dotadašnjeg predsednika Borisa Jelcina postavljen na predsedničko mesto Ruske Federacije 31. decembra 1999. godine, bilo je sve izvesnije da će ga na izborima i zadržati. Putin je svoje konkurente pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora.

April 2000

06.april 2000.

Bivši predsednik vlade Pakistana Navaz Šarif osuđen na doživotnu robiju, šest meseci pošto je vojnim udarom zbačen sa vlasti.

Umro bivši predsednik Tunisa Habib Ben Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost te zemlje i prvi predsednik od 1957 - proglašen 1975. doživotnim predsednikom, ali je 1987. zbačen sa vlasti državnim udarom bez prolivanja krvi. (Rođen: Monastir/Francuski Tunis/Tunis 03.avgust 1903. - Umro: Monastir/Tunis 06.april 2000.) Njegova vladavina trajala je punih trideset godina (1957—1987). Tvorac je nezavisnosti Tunisa i jedan od glavnih arapskih lidera koji se zalagao za umerenost u Arapskom svetu. Godine 1924, otišao je u Pariz na studije prava i političkih nauka na Sorboni i stupio u kontakt sa alžirskim i marokanski intelektualcima i borcima za nezavisnost. Godine 1927, oženio se svojom gazdaricom u Parizu, Matildom Loren i sa njom dobio sina jedinca Habiba Burgibu Juniora. Kao žestoki nacionalista i borac se za nezavisnost svoje domovine, već 1927. godine se vratio u Tunis, gde se bavio advokaturom, osnovao nacionalističke novine i aktivirao u stranci Destur (Ustav). Burgiba je podsticao Tunišane da se suprotstave kolonijalnim vlastima, pa je često privođen i zatvaran, čak i na duže vreme. U pregovorima između Tunisa i Francuske potpisan je protokol 20. marta 1956. godine, koji je imao snagu Sporazuma o nezavisnosti. Sledeće godine postignut je dogovor oko evakuacije francuskih trupa iz zemlje, zbačen je kralj Muhamed VIII al Amin, ukinuta monarhija, i proglašena republika, a Burgiba je izabran za predsednika nove republike. Pokrenuo je kampanje opismenjavanja, besplatnog zdravstva, povisio starosno doba devojaka za udaju na 17 godina, ukinuo poligamiju, ozakonio razvod braka. Vojska je čvrsto podređena civilnoj vlasti, a administracija je prošla kroz proces tunisifikacije, jer su francuski radnici zamenjeni kolegama iz Tunisa.

1903-2000

Posle serije bombaških napada islamističkih elemenata na njegov voljeni rodni grad Monastir, naredio je strašan napad na rukovodstvo Islamskog pokreta. Tunis se našao na ivici političke i ekonomske krize u novembru 1987. godine kada je Burgiba naredio nova suđenja za 15 islamista i tražio da njih 12 bude obešeno. Ovaj poslednji zahtev uverio je i pristalice Burgibe da se on više ne ponaša racionalno, jer bi izvršenje ovog naređenja dovelo do izbijanja građanskog rata. Posle nekoliko lekarskih pregleda ustanovljeno je da je mentalno nesposoban da obavlja svoje dužnosti, što je dovelo do ustavnog udara kojim je uklonjen sa vlasti. Premijer Zin al Abidin ben Ali imenovan je samo mesec dana kasnije za novog predsednika Tunisa. Poslednjih 13 godina života, Habib Burgiba proveo je u kućnom pritvoru, a umro je u 96. godini.

12.april 2000.

Najmanje 138 ljudi udavilo se kada je prenatrpani drveni teretni brod, koji se uputio ka Maleziji, potonuo u blizini južnog filipinskog ostrva Džolo.

14.april 2000.

Ruska Državna duma (donji dom ruske skupštine) ratifikovala, posle godina odlaganja, sporazum START-2 o smanjenju nuklearnog naoružanja.

18.april 2000.

Komandu nad snagama Kfora na Kosmetu preuzeo Evrokorpus - vojna organizacija Belgije, Luksemburga, Nemačke, Francuske i Španije. Na mesto komandanta Kfora postavljen je španski general Huan Ortunjo zamenivši nemačkog generala Klausa Rajnharta. Ortunjo je maglasio da su vojne snage na Kosovu i Metohiji i dalje pod vođstvom NATO.

19.april 2000.

U najtežoj nesreći u istoriji filipinskog vazduhoplovstva poginuo 131 putnik i član posade kad se avion kompanije "Er Filipins" srušio u blizini grada Davao na jugu Filipina.

21.april 2000.

SR Jugoslavija pristupila Organizaciji za zabranu hemijskog oružja – OPCW.

29.april 2000.

Umro bivši vijetnamski premijer Fam Van Dong, koji je do 1987. više od tri decenije bio predsednik vlade, prvo Severnog Vijetnama, do ujedinjenja zemlje 1976. Smatran je vrsnim intelektualcem i bio je veoma blizak vijetnamskom lideru Ho Ši Minu.

Maj 2000

07.maj 2000.

Vladimir Putin zvanično inaugurisan na mesto predsednika Ruske Federacije. Polaganjem zakletve na svečanosti u Kremlju, zvanično je preuzeo funkciju šefa države, prvi predsednički mandat. Njegov prethodnik Boris Jeljcin je, predajući dužnost, događaj ocenio kao istorijski, jer je prvi put u istoriji Rusije vlast mirno predata. Putin će biti reizabran marta 2004. godine. Drugi po redu demokratski izabrani predsednik Rusije nakon pada komunizma početkom devedesetih godina XX veka je od 1975. do 1991. godine radio kao agent sovjetskog KGB-a. Od tih 16 godina službe šest je proveo u Drezdenu u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj od 1985. do 1990. godine. Karijeru u KGB-u je završio sa činom potpukovnika avgusta 1991. godine. Od tada započinje političku karijeru u svom rodnom Sankt Petersburgu. Analitičari ga dovode u vezu sa bogatim ruskim oligarsima. Jula 1998. godine Jelcin ga postavlja za prvog čoveka FSB-a ( Federalna Bezbednosna Služba ) naslednice KGB-a. Godinu dana kasnije postaje premijer vlade Ruske Federacije otkada mu je praktično bio otvoren put za osvajanje predsedničke pozicije.

11.maj 2000.

Broj stanovnika Indije zvanično dostigao milijardu rođenjem devojčice kojoj je dato ime Asta što na hindu jeziku znači vera.

13.maj 2000.

Predsednika Izvršnog veća Vojvodine Boška Peroševića na Novosadskom sajmu ubio i pripadnik sajamskog obezbeđenja iz mesta Ratkovo koje je ujedno i Peroševićevo rodno mesto. Peroševiću je, prema izjavi anonimnog očevidca, tokom obilaska štandova zazvonio mobilni telefon, posle čega se on izdvojio iz grupe. Tada mu je prišao čovek 40-tih godina i pucao mu jednom u glavu iz pištolja manjeg kalibra. Perošević je zatim pao, a nedugo posle toga prebačen je u bolnicu". Ubica Milivoje Gutović (1950) je potom uhapšen.

19.maj 2000.

Kina i Evropska unija postigle sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

21.maj 2000.

Umro engleski glumac Džon Artur Gilgud, dobitnik Oskara, briljantan tumač likova u komadima Vilijama Šekspira, Oskara Vajlda i Noela Kauarda. (Rođen: Južni Kenzington,London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 14.april 1904. - Umro: Voton Andrevud/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 21.maj 2000. -96-) Uspešno se oprobao i kao pozorišni reditelj i igrao u više filmova, u kojima je takođe iskazao veliki glumački senzibilitet. Napisao je knjigu sećanja "Rane scene". Filmovi: "Tajni agent", "Premijer", "Artur" (Oskar), "Julije Cezar", "Put oko sveta za 80 dana".

24.maj 2000.

Apelacioni sud u Santjagu oduzeo imunitet Augustu Pinočeu, čime je otklonjena prepreka za podizanje optužnice protiv ovog bivšeg čileanskog diktatora zbog kršenja ljudskih prava.

26.maj 2000.

Planinar Dragan Jaćimović postao prvi Srbin koji se popeo na najviši svetski vrh Mont Everest.

Jun 2000

04.jun 2000.

Poginulo više od 100 ljudi u zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Sumatra.

05.jun 2000.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton se kao prvi lider neke od značajnijih zapadnih zemalja obratio poslanicima ruske Državne dume (Skupštine).

10.jun 2000.

Umro sirijski predsednik Hafez el Asad, koji je na vlast došao državnim udarom u novembru 1970. da bi već sledećeg marta bio izabran za šefa države - jedan od najuticajnijih državnika Bliskog istoka. (Rođen: Kardaha/Francuska Sirija/Sirija 06.oktobar 1930. - Umro: Damask/Sirija 10.jun 2000.) Bio je sirijski političar i pripadnik Oružanih snaga Sirije, na funkciji predsednika Sirije (1971-2000), predsednika Vlade Sirije (1970-1971), ministar odbrane Sirije (1966-1972), Regionalni sekretar sirijskog ogranka Arapske socijalističke BAS partije, generalni sekretar Nacionalne komande BAS partije (sirijska frakcija) (1970-2000). Hafiz je rođen u siromašnoj alavitskoj porodici u selu Kardaha, u Latakiji. Bio je prvi u svojoj porodici koji je išao u srednju školu, a na vojnoj akademiji je dobio besplatno visoko obrazovanje. Mladi Hafiz el Asad je želeo da postane pilot ali u zemlji tih godina ratno vazduhoplovstvo bilo je u povoju kao i ostatak oružanih snaga. Pokazao se kao vrstan pilot. Još kao oficir vazduhoplovstva, postao je član vođstva baasističke frakcije u vojsci. Postaje ministar odbrane nakon baasističkog državnog udara 1966. godine. Kao ministar odbrane gradi snažnu bazu koja će mu pomoći da kasnije postane predsednik. U novembru 1970. godine imenovan je za predsednika vlade, a u februaru 1972. godine napušta vojsku. Asad priključuje Siriju Federaciji Arapskih Republika u januaru 1972. godine, zajedno s Egiptom i Libijom. U sklopu te Federacije, ratuje zajedno s Egiptom u protiv Izraela 1973. godine koji Arapi gube. Asad je uključio Siriju u Libanski građanski rat, gde je ostvario uspeh ostavivši visok uticaj Sirije u toj državi. Nakon Islamske revolucije u Iranu, Asad se počinje zbližavati s Teheranom, videvši u Iranu velikog strateškog saveznika protiv regionalnih suparnika. Sirija je 1980-ih bila među retkim državama koje su podržavale Iran tokom rata protiv Iraka.

1930-2000

Najveći domaći Asadov neprijatelj bila je organizacija Muslimansko bratstvo. Ta ista organizacija se protivila Asadovom Ustavu iz 1973. godine koji je garantovao jednakost žena u društvu i dopuštao pripadnicima bilo koje vere da postanu predsednici Sirije. Nakon žestokog protesta Muslimanskog bratstva, Asad ipak pristaje na uslov da predsednik mora biti musliman, ipak kritikuje "primitivno shvatanje islama". Godine 1982. Muslimanska braća dižu pobunu protiv Asada. Ustanak je na kraju ugušen u njegovom žarištu Hami, a Muslimansko bratstvo je potom izloženo snažnoj represiji. Umro je od srčanog udara dok je razgovarao telefonom sa libanskim predsednikom Emilom Lahudom. Na predsedničkoj funkciji nasledio ga je sin Bašar el Asad.

13.jun 2000.

U Pjongjangu počeo istorijski samit dve Koreje. Posle trodnevnog razgovora predsednika Severne i Južne Koreje Kim Džong Ila i Kim Dae Džunga potpisana je zajednička deklaracija, kojom je utrt put ponovnom ujedinjenju korejskog naroda, koji je od početka pedesetih godina XX veka živi u dve države. Što se ni do danas nije ostvarilo.

22.jun 2000.

Najmanje 130 ljudi se udavilo prilikom potonuća feribota u reci Jangcenkjang blizu grada Ludžou u kineskoj provinciji Sečuan.

Američka svemirska letelica „Marsov osmatrač“ otkrila naznake o postojanju vode na planeti Mars.

26.jun 2000.

Međunarodni tim naučnika objavio epohalno otkriće - mapu ljudskih gena, ocenivši taj događaj kao "istorijsku tačku u stohiljadugodišnjem postojanju čovečanstva".

27.jun 2000.

Prema izveštaju objavljenom u središtu UN, od side je do tada, širom sveta umrlo 19 miliona ljudi.

Skupština Sirije jednoglasno proglasila Bašara el Asada, sina preminulog predsednika Hafeza el Asada, novim šefom države.

29.jun 2000.

Usled velike oluje, u blizini indonežanskog ostrva Sijau u Molučkom arhipelagu, potonuo brod sa oko 500 putnika - nesreću preživelo samo desetak ljudi.

Umro italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od najboljih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca XX veka. Osnovao je i putujuće pozorište i vodio školu glume. Filmovi: "Sram", "Gorki pirinač", "Ana", "Ako dozvoljavate, govorimo o ženama", "Brankaleonova vojska", "Miris žene", "Toliko smo se voleli", "Život je roman".

30.jun 2000.

Ruska skupština ovlastila predsednika Vladimira Putina da smenjuje izabrane funkcionere.

Jul 2000

01.jul 2000.

Predstavnici dve Koreje potpisali sporazum o spajanju porodica koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka. Sporazum je postignut nakon sastanka šefova država u Pjongjangu održanom od 13. do 15 juna 2000.

U saobraćaj pušten najduži drumsko-železnički most na svetu, „Oresundski most“, 16 kilometara dug, koji povezuje Švedsku i Dansku. Most između Malmea u Švedskoj i Kopenhagena u Danskoj u saobraćaj su svečano pustili danska kraljica Margareta II i švedski kralj Gustav XVI. Most koji je građen četiri godine i koštao tri milijarde dolara, omogućio je da Švedska bude povezana drumskom vezom sa kontinentalnom Evropom.

02.jul 2000.

U Meksiku okončana vladavina Institucionalne revolucionarne partije, koja je bila na vlasti od 1929. godine, pobedom kandidata Narodne partije akcije i Zelene stranke Vinsente Foks. Institucionalna revolucionarna partija izgubila vlast posle 71 godine neprekidne vladavine. Opozicija je dobila većinu i u oba doma meksičke skupštine.

06.jul 2000.

Umro jugoslovenski političar Lazar Koliševski, prvi Predsednik vlade u istoriji Makedonije i takođe prvi predsednik SFRJ posle smrti Josipa Broza maja 1980. godine. (Rođen: Sveti Nikole/Kraljevina Srbija/Severna Makedonija 12.februar 1914. - Umro: Skoplje/Severna Makedonija 06.jul 2000. -86-) Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Makedonije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1945. do 1953. godine obavljao je funkciju predsednika Vlade NR Makedonije, a 1980. godine je bio prvi predsednik Predsedništva SFR Jugoslavije posle smrti Josipa Broza Tita.

08.jul 2000.

Umro Nikola Hercigonja, jugoslovenski kompozitor i muzikolog. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Bio je profesor istorije muzike i muzikologije na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1950. do 1975. Autor je više od 300 muzičkih dela različitih žanrova - od monumentalnih muzičko-scenskih dela: scenski oratorijum "Gorski vijenac", muzičko-scenska vizija "Planetarijum", opera-balet "Stavite pamet na komediju", oratorijum "Jama", "Sluga Jernej i njegovo pravo" pa do masovnih pesama, poput Svečanih pesama "Jugoslavijo" i "Uz maršala Tita". Publikovao je i više od 200 muzikoloških publicističkih radova u dnevnoj i periodičnoj štampi kao i na radiju.

10.jul 2000.

U Manili poginulo najmanje 216 ljudi kada se brdo smeća, (najveća deponija u glavnom gradu Filipina) pokrenuto jakom kišom obrušilo na sirotinjsko naselje udžerica nazvano „Obećana zemlja“.

11.jul 2000.

U Kemp Dejvidu u SAD počeli pregovori o pitanju suvereniteta nad Jerusalimom. Pregovori su vođeni uz posredovanje predsednika SAD Bila Klintona između izraelskog premijera Ehuda Baraka i palestinskog vođe Jasera Arafata.

Poginulo oko 200 ljudi u eksploziji oštećenog naftovoda na jugu Nigerije.

12.jul 2000.

U orbitu oko Zemlje ruskom raketom-nosačem "Proton-K" lansiran osnovni blok međunarodne kosmičke stanice, proizveden u Rusiji, u kojem će u komfornim uslovima boraviti posade stanice.

Umro princ Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I od Jugoslavije, prvi pripadnik kraljevske dinastije koji se posle Drugog svetskog rata vratio u otadžbinu. (Rođen: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 19.januar 1928. - Umro: Topola/SR Jugoslavija/Srbija 12.jul 2000. -72-) Bio je jugoslovenski kraljević, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. Poslednjih pet godina života borio se sa teškom bolešću, ali je odbio ponude da se leči i podvrgne hirurškom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage započele bombardovanje Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako teško bolestan, podelio sudbinu naroda. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine.

13.jul 2000.

Na Kosovu i Metohiji se tokom prvih šest meseci 2000. godine dogodilo preko 1 900 incidenata, ubijeno je 19 ljudi i izvršeno niz napada, otmica, silovanja i podmetanja požara, saopštila policija UN u toj južnoj srpskoj pokrajini.

Vijetnam potpisao trgovinski sporazum sa SAD – normalizacija trgovinskih odnosa dveju država, prvi put od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

14.jul 2000.

Sud u Majamiju naložio najvećim američkim proizvođačima cigareta da plate kaznu od 145 milijardi dolara, proglasivši ih odgovornim za narušavanje zdravlja pušača u američkoj državi Florida.

17.jul 2000.

Bašar el Asad formalno proglašen predsednikom Sirije, nasledivši preminulog oca Hafeza koji je tom bliskoistočnom zemljom vladao tri decenije.

20.jul 2000.

Bašar el Asad formalno proglašen predsednikom Sirije, nasledivši preminulog oca Hafeza koji je tom bliskoistočnom zemljom vladao tri decenije.

22.jul 2000.

U Pakistanu zbačeni premijer Navaz Šarif osuđen na 14 godina teškog rada i sud mi je, prihvativši optužbu za korupciju, izrekao i zabranu bavljenja politikom 21 godinu.

25.jul 2000.

Poginulo 5 ljudi na tlu i svih 109 putnika i članova posade aviona „Konkord“ kompanije „Er Frans“ koji je pao neposredno posle poletanja na jedan hotel u blizini Pariza. Bilo je to prvo rušenje britansko-francuskog supersoničnog aviona otkad je pušten u saobraćaj 1969.

28.jul 2000.

Demonstranti na ulicama glavnog grada Perua Lime žestoko protestovali zbog inauguracije kompromitovanog predsednika Alberta Fudžimorija, paleći vladine zgrade i bacajući kamenice. U neredima je poginulo najmanje pet ljudi.

Avgust 2000

01.avgust 2000.

Islamski teroristi u Kašmiru - koji se bore za pripajanje te severne indijske provincije Pakistanu - u sedam napada masakrirali su najmanje 100 ljudi, mahom hinduističkih hodočasnika i radnika.

05.avgust 2000.

Umro engleski filmski glumac Alek Ginis, dobitnik dva Oskara. Dobitnik je dva Oskara: 1957. za ulogu u filmu "Most na reci Kvaj" i 1980. za ukupan doprinos filmskoj umetnosti. Ostali filmovi: "Nežno srce", "Veliko očekivanje", "Oliver Tvist", "Čovek u belom odelu", "Most na reci Kvaj" (Oskar), "Naš čovek u Havani", "Lorens od Arabije", "Pad Rimskog carstva", "Hitler: 10 poslednjih dana", "Doktor Živago", "Rat zvezda", "Dan Eskima".

08.avgust 2000.

Poginulo 13 i povređeno više od 90 ljudi u eksploziji bombe koju su u podzemnom prolazu u Moskvi podmetnuli čečenski islamski teroristi.

09.avgust 2000.

Predsednik Venecuele Ugo Čaves doputovao u Bagdad kao prvi izabrani šef države koji je posetio Irak posle invazije armije te zemlje na Kuvajt 1990.

12.avgust 2000.

U udesu ruske nuklearne podmornice "Kursk" oko 120 nautičkih milja severoistočno od Murmanska, poginulo svih 118 članova posade. Podmornica je potonula posle dve snažne eksplozije na dno Barencovog mora poslednjeg dana velikih pomorskih manevara Severne flote ruske ratne mornarice.

14.avgust 2000.

Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve proglasio svetiteljima poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, caricu Aleksandru i njihovu decu Alekseja, Anastasiju, Mariju, Olgu i Tatjanu, koje su boljševici pobili u julu 1918. u Jekaterinburgu na Uralu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk).

15.avgust 2000.

U saobraćajnoj nesreći poginula Ena Begović, hrvatska (jugoslovenska) filmska i TV glumica. (Rođena: Trpanj/FNR Jugoslavija/Hrvatska 16.jun 1960. - Umrla: Brač/Hrvatska 15.avgust 2000.) U jugoslovenskoj i hrvatskoj kinematografiji je ostala upamćena kao jedna od najlepših glumica i kao žena izrazite senzualnosti i velike harizme. Zagrebačka pozorišna i filmska glumica Ena karijeru je započela sa 18 godina statirajući u filmu Lordana Zafranovića Okupacija u 26 slika. Uskoro debituje u filmu Ivan Goran Kovačić, a prvu zapaženiju ulogu ostvarila je u filmu Pad Italije 1981. godine. Iako je verovala da će karijeru pre svega napraviti na filmu, pozorišne daske su joj donele i slavu i priznanja. Punih 16 godina bila je prvak Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. U tom je razdoblju odigrala više od 20 glavnih uloga. U bogatoj 20-godišnjoj karijeri za svoje je uloge dobila niz priznanja i nagrada među kojima i Zlatnu arenu pulskog festivala. Snimila je i više od deset filmova. Njena tri godine mlađa sestra Mia takođe je glumica. Poginula je u saobraćajnoj nesreći na ostrvu Braču od teških ozleda glave zadobijenih prilikom prevrtanja automobila. Samo 45 dana pre tragične nesreće je donela na svet ćerku Lanu.

1960-2000

21.avgust 2000.

Predsednik Demokratske Republike Kongo Loran Kabila inaugurisao prelaznu skupštinu, prvo zakonodavno telo od kada je Kabila nasilno preuzeo vlast maja 1997.

23.avgust 2000.

Umro srpski (jugoslovenski) glumac Milivoje Mića Tomić koji je ostvario uloge u preko 100 domaćih filmova. (Rođen: Beograd/Kraljevina SHS/Srbija 10.februar 1920. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 23.avgust 2000.) U Beogradu je studirao pravo a zatim na Muzičkoj akademiji – Dramski odsek. U prvim godinama Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212 i prve samostalne pozorišne grupe – Dramska družina A, ostvario je niz zapaženih uloga. U legendarnoj, prvoj postavci Beketovog „Čekajući Godoa“, Tomić je ostvario prvu veliku ulogu. Tokom više od 50 godina Tomić je ostvario mnoštvo značajnih i upečatljivih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji i jedan je od velikana srpskog teatra i filma. Lik čika Jove Zmaja u nezaboravnoj seriji „Neven“ Timotija Bajforda zapamtile su generacije. Neki od filmova u kojima je ostvario uloge: „Tri“, „Neprijatelj“, „Buđenje pacova“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, Majstori“, „Maratonci trče počasni krug“, „Salaš u Malom ritu“ itd. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i nagrade „Pavle Vujisić“ za životno delo 1997.

1920-2000

24.avgust 2000.

Poginulo 135 putnika i 8 članova posade kada se avion „erbas A320“ bahreinske aviokompanije „Gulf air“ srušio u vode Persijskog zaliva u blizini Maname, prestonice Bahreina. Uzrok udesa u kojem nije bilo preživelih bio je požar koji je zahvatio jedan od motora.

25.avgust 2000.

Ubijen srpski (jugoslovenski) političar i državnik Ivan Stambolić, predsednik Predsedništva Srbije. (Rođen: Brezova,Ivanjica/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 05.novembar 1936. - Umro: Fruška Gora/SR Jugoslavija/Srbija 25.avgust 2000.) Bio je četvrti od petorice sinova Milunke Stambolić i Miodraga Čekerevca. Majka Milunka, bila je rođena sestra revolucionara, narodnog heroja i političara Petra Stambolića. Na svoju ruku upisuje studije prava u Beogradu i Pravni fakultet završava paralelno sa poslom. Na studijama upoznaje mlađeg kolegu Slobodana Miloševića, koji postaje njegov štićenik. U članstvo Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) primljen je 1954. godine. Bio je visoki funkcioner Saveza komunista Srbije i predsednik Predsedništva SR Srbije u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Stambolić je bio politički mentor Slobodana Miloševića i velikim delom je zaslužan za njegov uspon na vlast. Naime, Milošević je tokom karijere uglavnom nasleđivao Ivana Stambolića na upražnjenim funkcijama. Nakon razlaza sa Miloševićem zbog nacionalizma krajem 1980-ih Stambolić postaje jedan od njegovih najvećih suparnika. Stambolić je upamćen kao veliki zagovornik kompromisa i međuetničke tolerancije. Uoči saveznih izbora 2000. godine pominjalo se da bi Stambolić mogao da istupi kao protiv-kandidat Miloševiću za predsednika SRJ. Čim se dalo naslutiti da će Stambolić na predstojećim septembarskim izborima možda postati vođa ujedinjene srpske opozicije (DOS) i njen predsednički kandidat njegovi protivnici su se brzopotezno dali u akciju njegovog uklanjanja.

1936-2000

Otet je za vreme rekreacije na Košutnjaku, od strane pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Stambolić je pod pretnjom pištoljem ubačen u kombi pod izgovorom da ide na informativni razgovor. U kombiju su mu na ruke stavljene lisice, noge su mu vezane lepljivom trakom. Belim kombijem odvezen je na Frušku goru gde je već ranije bila iskopana rupa, nakon čega je doveden do nje, prisiljen da klekne. Sa dva metka u potiljak glave ga je ubio pripadnik JSO-a iz pištolja. Nakon toga su telo spustili u rupu zalili živim krečom i zakopali. 28. marta 2003. godine pronađeni su posmrtni ostaci Ivana Stambolića na Fruškoj gori. Ubijen je istog dana kada je otet od strane pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Sahrana je obavljena 8. aprila 2003. na Topčiderskom groblju uz sve državne počasti na insistiranje Vlade Srbije. Njegove ubice, na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom, uhvaćene su i osuđene na višegodišnje zatvorske kazne.

27.avgust 2000.

Izgoreo jedan od simbola ruske prestonice, najviši objekat u Evropi sagrađen ljudskom rukom, televizijski toranj Ostankino, zdanje više od 500 metara, sagrađeno 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina. Požar je usmrtio troje ljudi i izazvao prekid televizijskog programa širom Rusije.

29.avgust 2000.

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnice protiv 14 zapadnih lidera, zbog ratnih zločina tokom NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ, u proleće 1999.

Umro srpski (jugoslovenski) filmski i TV glumac Marko Todorović. (Rođen: Bogovođa,Lajkovac/Kraljevina SHS/Srbija 02.jun 1929. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 29.avgust 2000.) Na filmskom platnu je debitovao 1953. godine, i to u filmu "Daleko je Sunce". Glumio je u mnogim partizanskim filmovima, uglavnom igravši Tita: Užička republika, Dani AVNOJ-a, Odlazak ratnika, povratak maršala, Misija majora Atertona, Četrdeset osma - Zavera i izdaja su dela gde je igrao doživotnog predsednika SFRJ, a mlađoj publici je najpoznatiji po ulozi prijatelja Milana iz serijala Žikina dinastija zbog koje će večno ostati u srcima ljubitelja domaće kinematografije, jer je u paru sa legendarnim Dragomirom Bojanićem Gidrom mamio osmehe na licima ljudi više od jedne decenije zahvaljujući "Ludim godinama". Njegov zet, takođe poznati glumac Zoran Cvijanović je oženio njegovu ćerku Svetlanu sa kojom ima dvoje dece. Naslednica legendarnog glumca nije krenula očevim stopama, ali ipak je odabrala profesiju iz iste branše, a po struci je diplomirani kostimograf. Osim u pozorištu, Lana radi i kao predavač na Fakultetu primenjenih umetnosti.

1929-2000

Septembar 2000

01.septembar 2000.

Na prvom južnoameričkom samitu, 12 šefova država potpisalo Brazilijansku deklaraciju, u koju je uključena i namera o ujedinjenju dva glavna trgovinska bloka u Južnoj Americi.

03.septembar 2000.

Papa Jovan Pavle II beatifikovao papu Pija IX čiji je pontifikat trajao od 1846. do 1878. uprkos oštrim prigovorima jevrejskih i liberalnih intelektualaca širom sveta, pošto se Pije IX smatra ultrakonzervativcem. Beatifikacija je pripremna faza za kanonizaciju.

06-08.septembar 2000.

U središtu UN u Njujorku otvoren "Milenijumski samit UN", najveći skup svetskih lidera u istoriji na kojem je učestvovalo 150 kraljeva, predsednika i premijera.

07.septembar 2000.

Šef kubanske države Fidel Kastro susreo se prvi put sa nekim od predsednika SAD, rukujući se sa Bilom Klintonom, prvi put od kada je preuzeo vlast na Kubi 1959. nakon pobede revolucije.

14.septembar 2000.

Izvršeno pogubljenje visokog funkcionera kineske Skupštine, Čeng Kedžija zbog primanja mita. Ovaj funkcioner je pogubljen pod optužbom da je primio mito od pet miliona dolara. Čeng Kedži je najviši kineski zvaničnik koji je osuđen na smrt zbog korupcije od 1949.godine.

15.septembar 2000.

U francuskom delu Baskije uhapšen najtraženiji španski begunac Injasio Grasija Aregui, prema zvaničnom Madridu vođa baskijske terorističke grupe ETA.

19.septembar 2000.

Sukob više hiljada demonstranata antiglobalista sa policijom u Pragu koji je izazvan započetim petodnevnim zasedanjem Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Tokom sukoba povređena su 142 demonstranta i 123 policajca, dok je centar Praga demoliran.

20.septembar 2000.

Umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je u avgustu 1961, u brodu "Vostok 2", proveo 25 sati u svemiru, obišavši Zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja Sovjetskog Saveza.

21.septembar 2000.

Okružni sud u Beogradu osudio u odsustvu na po 20 godina zatvora 14 zapadnih lidera zbog ratnih zločina počinjenih tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) u proleće 1999.

24.septembar 2000.

Predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica pobedio na izborima za predsednika SRJ. Pokušaj ignorisanja izbornog rezultata dovešće do masovnih protesta građana 5. oktobra.

25.septembar 2000.

Funkcioneri režima Slobodana Miloševića, poraženog na predsedničkim izborima od Vojislava Koštunice lidera opozicije, tražili održavanje drugog kruga izbora. Pometeni izbornim porazom predsednika SRJ Slobodana Miloševića, visoki funkcioneri odlazećeg režima zatražili su od Demokratske opozicije Srbije, čiji je kandidat Vojislav Koštunica nadmoćno dobio izbore dan ranije, da se održi drugi krug predsedničkih izbora.

26.septembar 2000.

Poginulo 72 ljudi od 500 koliko se nalazilo na grčkom feribotu „Ekspres Samina“ koji je naleteo na podvodni greben kod ostrva Paros potonuvši potom za samo 20 minuta.

27.septembar 2000.

Prvi putnički avion neke arapske države se nakon jedne decenije spustio na iračko tlo. Avion "Erbas 320" jordanske vazduhoplovne kompanije spustio se na aerodrom u Bagdadu s humanitarnom pomoću i lekarima, kao prvi putnički avion neke arapske države koji je posle jedne decenije sleteo u Irak.

U eksploziji gasa u rudniku uglja na jugu Kine poginulo 118 rudara.

28.septembar 2000.

Danci donose odluku da ne pristupe zoni važenja evra. Građani Danske su ovu odluku doneli većinom glasova na referendumu tako da će u toj zemlji i nakon uvođenja zajedničke evropske monete evra u 12 država članica EU, ostati u opticaju domaća moneta kruna.

Umro kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, koji je s prekidima vodio zemlju 16 godina. Prvi put izabran je za predsednika vlade 1968. i na vlasti je ostao do 1979. a potom je ponovo predvodio vladu Kanade od 1980. do 1984. Na čelu Liberalne partije bio je od 1968. do 1984.

Oktobar 2000

01.oktobar 2000.

Odbojkaška reprezentacija SR Jugoslavije osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju pobedivši Rusiju u finalu rezultatom 3:0.

02.oktobar 2000.

U organizaciji DOS-a vozači kamiona i taksija širom Srbije počeli blokadu puteva i mostova, zahtevajući da predsednik SRJ Slobodan Milošević prizna izborni poraz i odstupi s vlasti.

05.oktobar 2000.

Petooktobarske promene - demonstracije - u Beogradu stotine hiljada demonstranata oborili režim Slobodana Miloševića koji je poražen na izborima 11 dana ranije. Među desetinama hiljada demonstranata bilo je i onih iz unutrašnjosti Srbije koji su doputovali u prestonicu konvojima kamiona, autobusa i automobila. S jedne strane politički teoretičari, naučnici i analitičari vladavinu Slobodana Miloševića često opisuju kao autoritarnu ili autokratsku, kao i kleptokratsku, sa brojnim optužbama za izborne prevare, politička ubistva, suzbijanje slobode medija i policijsku brutalnost. S druge strane ukazuje se na konstantan pritisak zapadnih evro-atlantskih vlada na režim Slobodana Miloševića, ali i na čitav srpski narod, kako tokom ratova u kojima se raspadala SFR Jugoslavija a tako i kroz pokušaj okupacije čitave zemlje SR Jugoslavije nakon što je jugoslovenska pregovaračka delegacija odbila da potpiše, očito fingirani mirovni sporazum sa predstavnicima kosovskih Albanaca u Rambujeu što se završilo, kako su euro-atlantisti i planirali, bombardovanjem i kontrolom UN-a, tačnije snaga NATO-a nad Kosovom i Metohijom. I nakon bombardovanja 1999.godine, Miloševićev režim je bio i dalje pod konstantnim pritiskom Zapada nebili sišao sa vlasti.

Silnim sankcijama i uništavanjem jugoslovenske odnosno srpske privrede kako mnogobrojnim moćnim polugama spoljnjeg zapadnog euro-atlantskog faktora, tako i pljačkanjem iste od strane domaće vladajuće političarske i tajkunske klike pod kontrolom Miloševića (SPS) i njegove supruge Mirjane Marković (JUL) i to od raspada SFR Jugoslavije, narod SR Jugoslavije je doveden do prosjačkog štapa i očajnog sveopšteg socijalnog stanja. Većina naroda izlaz iz nevolja videla je u smeni Miloševićevog režima što je i potvrđeno pobedom Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima savezne države 24.septembra 2000. Milošević je odbio rezultate izbora koje je izgubio tražeći održavanje drugog kruga što je izazvalo opravdani bunt narodnih masa. Posebno treba naglasiti da je Zapad u svrgavanje režima izdvojio oko 100 miliona dolara. Ulogu Zapada opisala je Vesna Pešić predsednica tada jedne od opozicionih stranaka izjavivši kako je američki ambasador napisao knjigu u kojoj je potvrdio da su SAD uložile u pad Miloševića 100 miliona dolara a da je ruski ambasador, nakon izbora koje je izgubio Milošević, bio u poseti kod njega saopštivši mu da je sve gotovo. Nakon željenog pada Miloševićevog režima usledila je svojevrsna, od većine naroda, neželjena "demokratska" okupacija društva i države. Ono što nisu uspeli bombardovanjem, euro-atlantisti su uspeli nakon pada Miloševićevog režima. Preuzeli su kontrolu nad vojskom SRJ (koja im je pružila snažan otpor tokom bombardovanja 1999.godine), kroz tobožnju saradnju sa NATO paktom, vršili pritisak da se najviši oficiri vojske hapse i šalju u Hag, instalirali čitav niz NVO koje finansiraju i kojima usmeravaju društvena kretanja kako bi narod prihvatao njihove "zapadne ili evropske" vrednosti koje su većinom u suprotnosti sa tradicijom, kulturom i običajima naroda, osnovali i instalirali čitav niz medija koji će širiti njihovu propagandu, nastavili sa rasturanjem SR Jugoslavije najpre odvajanjem Crne Gore od Srbije a potom davanjem i priznavanjem nezavisnosti Albancima na Kosovu koje su ovi prethodno etnički očistili, dakle ostvarili su i ostvaruju čitav niz svojih interesa bez značajnijeg boljitka za život građanstva. Ekonomska situacija je i dalje pogubna, gro stanovništva se seli trbuhom za kruhom u zapadne države dok bela kuga desetkuje narod. Sve po planu i programu globalističkih dušebrižnika.

06.oktobar 2000.

Slobodan Milošević, do tada predsednik SRJ, čestitao pobedu novoizabranom predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici.

07.oktobar 2000.

Vojislav Koštunica na svečanoj sednici Savezne Skupštine, održanoj u Centru "Sava" proglašen za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Svečanom polaganju zakletve prisustvovali su i Jorgos Papandreu, ministar inostranih poslova Grčke i Turbjern Jaglan, njegov norveški kolega.

08.oktobar 2000.

Nakon dve decenije obavljen prvi let nekog sirijskog aviona iz Damaska u Bagdad. Sirijski avion sa funkcionerima, lekarima i medicinskim potrepštinama sleteo u Bagdad, što je bio prvi let iz Damaska u glavni grad susednog Iraka nakon dve decenije.

09.oktobar 2000.

Evropska unija ukinula embargo na naftu i aviosaobraćaj SRJ.

10.oktobar 2000.

Umrla Sirimavo Bandaranaike, bivši premijer Šri Lanke i prva žena premijer na svetu. Predsednik vlade Šri Lanke (Cejlon) postala je 21.jula 1960.godine. Upravljala je ovom državom od 1960. do 1977. i bila jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

12.oktobar 2000.

U terorističkom napadu na američki vojni brod u jemenskoj luci Aden poginulo 17 mornara. SAD za napad optužile saudijskog državljanina u egzilu Osamu bin Ladena. Islamski teroristi su u jemenskoj luci Aden udarili brodićem napunjenim eksplozivom američki razarač "Kol", usmrtivši 17 i ranivši više desetina američkih mornara.

14.oktobar 2000.

Poslednji od ratnih lidera sa prostora bivše Jugoslavije Alija Izetbegović se povukao iz Predsedništva Bosne i Hercegovine.

18.oktobar 2000.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović odbio učešće u Vladi Jugoslavije založivši se za nastavak političkog dijaloga Srbije i Crne Gore o novoj državnoj zajednici. Đukanović se založio da u narednom periodu dve federalne jedinice dobiju međunarodno priznanje, a potom formiraju savez.

Senat SAD odobrio prodaju hrane i lekova Kubi, što je bila krupna promena u politici strogog embarga koji je protiv te karipske države Vašington zaveo četiri decenije ranije.

21.oktobar 2000.

Posmrtni ostaci srpskog pesnika Jovana Dučića iz Libertvila preneti u Trebinje i sahranjeni u kripti Hercegovačke Gračanice

22.oktobar 2000.

U Siudad de Meksiku održana najveća šahovska simultanka na svetu uz učešće 10. 045 šahista.

26.oktobar 2000.

Savezna Republika Jugoslavija postala punopravni član Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Novembar 2000

01.novembar 2000.

Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) primljena u UN, nakon osam godina odsustvovanja, kao 190. član, iako je Jugoslavija (SFRJ) bila jedan od osnivača organizacije Ujedinjenih nacija.

05.novembar 2000.

Haile Selasije car (negus) Etiopije sahranjen uz sve državne počasti u zdanju sabornog hrama Svete Trojice u Adis Abebi. Nakon komunističkog državnog udara 1974. iza kojeg je stajao istočnonemački ŠTAZI svrgnut je sa vlasti a naredne godine je, kako je zvanično saopšteno, umro. Postoje indicije da je ubijen. Za života smatran je simbolom borbe protiv kolonijalizma.

10.novembar 2000.

SR Jugoslavija postala punopravni član OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju).

11.novembar 2000.

U zapaljenoj žičari u jednom od tunela ispod glečera Kicštajnhorn u austrijskim Alpima poginulo 159 ljudi.

13.novembar 2000.

Dinar prestao da bude zvanično platežno sredstvo u Crnoj Gori. Uvedena nemačka marka kao zvanična valuta.

16.novembar 2000.

Obnovljeni diplomatski odnosi SRJ sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom i SAD, prekinuti za vreme agresije NATO na SRJ.

Tzv. narodni pokret "Otpor" dobio nagradu MTV za slobodu mišljenja "Free your mind". Otpor - pokret u Srbiji koji je revolucionarnim metodama i pomoću zapadne finansijske pomoći vodio borbu za svrgavanje Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine. Tokom predsedničke kampanje u septembru 2000. godine, Otpor je započeo svoju kampanju „Gotov je“ izražavajući nezadovoljstvo Miloševićem. Ta kampanja je bila jedan od ključnih poteza koji su doprineli padu Miloševićeve vlade. Njujork Tajms je pisao da je Otpor funkcionisao zahvaljujući velikom prilivu novca iz prvenstveno SAD. Samo jedna od američkih organizacija je za rušenje Miloševića odvojila 25 miliona dolara. Po ugledu na Otpor, osnovane su mnoge prozapadne organizacije u Gruziji, Ukrajini, Albaniji, oblasti Obrona u Rusiji, Uzbekistanu, Libanu, Hrvatskoj, Kirgistanu, Egiptu. Misiju obučavanja i organizovanja obojenih revolucija u korist i za interese zapadnjačke globalističke vlastele, nastavila je organizacija "Kanvas" izvesnog Srđe Popovića, pripadnika Otpora organizacije koja je prestala da postoji utapanjem u Demokratsku stranku Borisa Tadića septembra 2004.godine.

19.novembar 2000.

Predsednik SAD Bil Klinton okončao trodnevnu posetu Vijetnamu, prvu jednog šefa američke države od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

21.novembar 2000.

SR Jugoslavija obnovila svoje članstvo u Organizaciji Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (UNESCO).

22.novembar 2000.

Umro češki sportista Emil Zatopek, jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednim Olimpijskim igrama. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948. a tri zlatne medalje u Helsinkiju 1952. – u trkama na 5.000 i 10.000 i u maratonu.

24.novembar 2000.

Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) postala punopravni član Jadransko-jonske inicijative osnovane u maju 2000. u Ankoni, čije su članice Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka, Italija i Slovenija.

26.novembar 2000.

Republikanac Džordž Buš Mlađi proglašen pobednikom u državi Floridi, više od 20 dana nakon predsedničkih izbora u SAD i mučnog natezanja koje je usledilo, pošto je prebrojavanje glasova u toj američkoj državi prekinuto na osnovu sudske odluke. Elektorski glasovi sa Floride (njih 25) presudno su uticali da kandidat republikanske stranke Buš bude proglašen predsednikom SAD.

27.novembar 2000.

Na zapadu Norveške otvoren tunel Lerdal, koji je dužinom od 16,9 kilometara nadmašio Sveti Gothard, do tada najduži drumski tunel u svetu.

28.novembar 2000.

Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) postala punopravni član Svetske zdravstvene organizacije.

Decembar 2000

01.decembar 2000.

Meksički predsednik Vinsente Foks preuzeo dužnost šefa države okončavši tako višedecenijsku vladavinu jedne partije u svojoj zemlji.

02.decembar 2000.

Predsednik Sirije Bašar el Asad odobrio privredne reforme u zemlji, okončavši, pored ostalog, državni monopol u oblasti bankarstva posle četiri decenije jer je omogućio poslovanje privatnim bankama.

03.decembar 2000.

Umrla američka pesnikinja Gvendolin Bruks koja je ušla u istoriju kao prvi crni dobitnik Pulicerove nagrade, Nagradu je dobila 1949. za zbirku pesama "Eni Alen".

06.decembar 2000.

U Srbiji 60% stanovnika spada u kategoriju siromašnih. Centar za ekonomska istraživanja instituta društvenih nauka u Beogradu objavio je analizu prema kojoj 60% stanovnika u Srbiji spada u kategoriju siromašnih, dok bogata elita čini 5% populacije.

Umro Svetozar Vukmanović – Tempo, učesnik NOB-a, političar, junak socijalističkog rada i narodni heroj SFRJ. (Rođen: Podgor,Cetinje/Kraljevina Crna Gora/Crna Gora 03.avgust 1912. - Umro: Reževići,Petrovac/SR Jugoslavija/Crna Gora 06.decembar 2000. -88-)

07-11.decembar 2000.

Svečano proklamovana Povelja EU o osnovnim pravima od strane predsednika Evropskog parlamenta (EP), Saveta Evrope (SE) i Evropske komisije (EK). Odluka o sastavu tela koje je izradilo povelju doneta je na Samitu Evropskog saveta u finskom gradu Tampereu 15-16. oktobra 1999. godine kada je doneta i odluka o izgrađivanju jedinstvenog pravnog prostora EU.

Evropski savet (ES) usvaja Ugovor iz Nice. Ugovorom je predviđeno da se izvrše sveobuhvatne promene po pitanju institucionalne regulative kao što su odmeravanje glasova i većinsko odlučivanje. Bilo je potrebno pripremiti teren za stvaranje Evropske unije sa 27 država članica. Ovom prilikom doneta je i odluka da se tokom 2004. godine pristupi još jednoj reformi ugovora. Ugovor iz Nice biće potpisan 26. februara 2001. godine.

08.decembar 2000.

Porota u Tenesiju zaključila da ubistvo američkog borca za ljudska prava afričkog porekla Martina Lutera Kinga 32 godine ranije rezultat zavere a ne akt atentatora pojedinca, kako glasi zvanična verzija.

Umro srpski slikar i književnik Milić Stanković - Milić od Mačve. (Rođen: Belotić/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 30.oktobar 1934. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 08.decembar 2000.) Milić od Mačve je studirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Živeo je i stvarao u Belotiću, Beogradu, na Zlatiboru, u Parizu, Ženevi i na grčkom ostrvu Paros. Bio je član grupe "Medijala", sa kojom je izlagao od 1955. Prvu samostalnu izložbu je imao u Beogradu 1959, a prvu inostranu u Ženevi, 1964. Od tada je bez prekida izlagao u zemlji i inostranstvu. "Mačvansku slikarsku i pesničku školu" osnovao je u Belotiću 1967. U umetnikovom zdanju na Zvezdari osnovana je 1966. Zadužbina koja nosi njegovo ime. Za njegovo slikarstvo bi se moglo reći da je svojstvena mešavina figurativnog nadrealizma i naivne umetnosti. Osim slikanjem bavio se i arhitekturom (projektovao je i sagradio tri ateljea), vajarstvom .Značajan deo svog života i rada slikar je posvetio i literarnom stvaralaštvu. "Čarobnjak srpskog slikarstva" dosledno je bio opredeljen za figurativnu fantastiku. Milićevo rano slikarstvo inspirisala je zavičajna Mačva, narodni običaji i legende. Kasnije svoju umetnost nadgrađuje simbolikom pravoslavlja, kosovskim mitom, kao i inostranim uticajima. I sam nadrealista, bio je verni poštovalac Salvadora Dalija. Najznačajniji likovni ciklusi Milića od Mačve posvećeni su istorijskom Beogradu, Hilandaru, Karađorđu... Uradio je i životopis Voždovačke crkve u Beogradu. Milić je jednu svoju izložbu slika 1962, koja je tada bila zabranjena, posvetio slikaru Savi Šumanoviću, „od ustaškog zverinja umorenog” kako on tada reče, zato što je bio Srbin i što je svoje slike potpisivao ćirilicom, koju su ustaške vlasti zabranile 1941. godine. Devedesetih godina 20. veka istupao je u javnosti kao zastupnik Srpske autohtonističke škole, koja smatra da su Srbi, Sloveni i Indoevropljani autohtoni na Balkanskom poluostrvu od praistorije. Bio je protivnik Srpske akademije nauka i umetnosti i predlagao da se nekim akademicima oduzmu doktorske titule.

1934-2000

12.decembar 2000.

Etiopija i Eritreja potpisale u Alžiru mirovni sporazum kojim je formalno okončan dvogodišnji pogranični rat u kojem su poginule desetine hiljada ljudi.

15.decembar 2000.

Ukrajinski predsednik Leonid Kučma naredio zatvaranje nuklearne elektrane u Černobilju u kojoj se 14 godina ranije dogodio najteži incident u atomskim elektranama ikada, sa veoma opasnim posledicama po stanovništvo koje je tada bilo izloženo štetnom zračenju.

16.decembar 2000.

Predsednik SAD Džordž Buš imenovao penzionisanog generala Kolina Pauela za državnog sekretara, koji je postao prvi Afroamerikanac na položaju šefa diplomatije.

20.decembar 2000.

Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) obnovila članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu.

25.decembar 2000.

Poginulo najmanje 309 ljudi u požaru koji je zahvatio centar kineskog grada Luojang.