top of page

1989 - 1990

1989

Januar 1989

04.januar 1989.
rat.png

Američki vojni avioni oborili dva libijska lovca koji su navodno zapretili nosaču aviona „Džon F. Kenedi“. Lovci su oboreni u međunarodnim vodama Sredozemnog mora naspram libijske obale.

07.januar 1989.

Umro japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921. kada je kao regent zamenjivao bolesnog oca, a 1926. je krunisan. (Rođen: Tokio/Japansko carstvo/Japan 29.april 1902. - Umro: Tokio/Japan 07.januar 1989.) Rođen u dvorcu Aojama u Tokiju, princ Hirohito je bio prvi sin prestolonaslednika Jošihita (budućeg cara Taiša) i prestolonaslednikovice Sadako (buduće carice Teimeji). Službeno je postao princ naslednik 2. oktobra 1916. godine. Godine 1921. Hirohito je prošao šestomesečnu evropsku turneju, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Italiju, Holandiju i Belgiju, i time postao prvi princ koji je privremeno otputovao iz Japana. Nakon povratka u Japan preuzeo je dužnost regenta 29. oktobra 1921. godine, nasleđujući bolesnog oca kojem se pogoršalo mentalno stanje. Za vreme obavljanja dužnosti regenta pravo glasa na izborima dobili su svi muškarci stariji od 25 godina. Dana 25. decembra 1926. godine Hirohito je nasledio preminulog oca Jošihita. Tad je završila era njegova oca zvana Tajšo, a započela je era cara Hirohita zvana Šova. Njegova vladavina od 1926. godine obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbor, 1941) ušao je u Drugi svetski rat. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. „božanskog porekla“ koje je plod tradicionalnog japanskog shvatanja i religioznosti. Vladarska ovlašćenja su mu znatno sužena ustavom iz 1947. Hirohito se oženio princezom Nagako Kuni. Ona je bila najstarija kćerka princa Kunija Kunijošija. Imali su dva sina i pet kćerki. Hirohito je preminuo 7. januara 1989. godine u 6:33, a službena smrt objavljena je u 7:55, kad je javnost prvi put saznala da je car imao rak.

1902-1989
vreme.png

87

11.januar 1989.
Flag_of_Montenegro_(1905–1918).svg.png

Rukovodstvo Socijalističke Republike Crne Gore podnosi ostavku nakon serije mitinga koji su se održavali tokom prethodna tri meseca. Kao što je uspeo da sruši vojvođansko predsedništvo masovnim okupljanjem svojih pristalica, Slobodan Milošević je isto činio i u Crnoj Gori, optužujući tamošnje čelnike vlasti da se nedovoljno zalažu za odbranu Kosova od albanskih šovinista i separatista. Mitingaši su se često sukobljavali sa milicijom da bi nakon incidenta kod « žute grede » bilo uvedeno vanredno stanje u republici. Miloševićev cilj je napokon bio pred ostvarenjem 10. januara kada se preko 100 000 mitingaša slilo u Titograd (Podgorica) među kojima su značajnu ulogu imali radnici iz preduzeća Radoje Dakić i studenti univerziteta Veljko Vlahović. Pod snažnim pritiskom Predsedništvo SR Crne Gore je podnelo kolektivnu ostavku sledećeg dana. U prvi plan potom izbijaju « mladi lavovi » i ljudi od Miloševićevog poverenja, Momir Bulatović, Svetozar Marović i Milo Đukanović. Ovaj trio će potom preimenovati Savez Komunista Crne Gore u Demokratsku Partiju Socijalista Crne Gore i preuzeti potpunu kontrolu nad tom tada jugoslovenskom republikom.

18.januar 1989.

Potpisana izjava o hrvatskom jeziku kao samostalnom jeziku hrvatskog naroda. Izjava je potpisana od strane okupljena 233 hrvatska intelektualca. Najrasprostranjeniji službeni jezik SFRJ bio je srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski pod kojim nazivom je korišćen u Hrvatskoj. Nacionalističke strasti jednog dela hrvatskog naroda i intelektualaca, pobornika ideje hrvatskog pomirenja, jedinstva i stvaranja samostalne hrvatske države su počele da se bude krajem osamdesetih godina XX veka nakon  gušenja «hrvatskog proleća», «maspoka» početkom sedamdesetih godina. Ovaj period  mnogi Hrvati su nazvali «hrvatskom šutnjom». Mnogi nosioci nacionalističkih ideja su emigrirali ili su stavljani u kućni pritvor. Među njima bio je i Franjo Tudjman kome je  vraćen pasoš 1987. godine. On je bio jedan od inicijatora i pokretača ideje stvaranja hrvatskog nacionalnog pokreta i ideje opšteg hrvatskog pomirenja. Bitan događaj koji je doprinosio  daljem jačanju i delovanju nacionalističkih snaga u Hrvatskoj bio je i potpisivanje ove izjave.     

1519895336672.jpg

Održan sastanak tzv. nadnacionalista, Mihaila Gorbačova sa Trilateralnom komisijom na čijem čelu je bio Dejvid Rokfeler, u Moskvi. Pretpostavlja se da su vođeni razgovori u cilju preraspodele sfera uticaja zbog kojih je došlo do stvaranja novih granica na Balkanu. Ubrzo je u vrtlogu krvavog građanskog rata nestala SFRJ ali se raspao i SSSR a na kraju i poslednja socijalistička federacija ČSSR. Cilj nadnacionalista svakako jeste bio razbijanje SFRJ i stvaranje više manjih banana država koje bi bile  podložne lakšoj kontroli.

19.januar 1989.

Sovjetske vlasti saopštile da će jednostarno povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.

20.januar 1989.

Na dužnost stupa 41 po redu predsednik SAD Džordž Buš. 

23.januar 1989.

Umro španski (katalonski) slikar Salvador Dali, ekscentrik visokog stila, jedan od najvećih slikara XX veka, umetnik koji je uzdrmao temelje slikarstva. (Rođen: Figeras/Španija 11.maj 1904. - Umro: Figeras/Španija 23.januar 1989.) Odrastao je u porodici srednje klase. Otac, Salvador Dali,  bio je ugledni notar, veoma strog prema svom sinu, dok je majka, Felipa Feres, bila domaćica i pružala veliku podršku u zamisli svoga sina da se okrene umetnosti. Ime Salvador je najpre bilo dato njegovom bratu, koji je devet meseci pre Salvadorovog rođenja umro. Dali je jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka. Bavio se slikanjem, pisanjem, vajanjem, scenografijom i glumom. Često ga nazivaju i velikim majstorom nadrealizma. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma da bi se priklonio nadrealizmu, uvek sa crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i fantastičan svet snova i halucinacija. Tridesetih godina je naslikao dela koja su izazvala šok („Veliki masturbator“, „Goruća žirafa“, „Predosećaj građanskog rata“). Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela „Andalužanski pas“ i „Zlatno doba“ kao i uspele inscenacije i kostime za balet. Napisao je autobiografsko delo „Tajni život Salvadora Dalija“. Ovaj slavni slikar je čitavog svog života verovao u svoju posebnost. Jedni su ga smatrali genijem, dok su drugi govorili o njemu kao poremećenom egocentriku, čija dela nemaju nikakvu vrednost. Mada su ga španski likovni kritičari uvek smatrali za nadobudnog i netalentovanog šarlatana, popularnost i proda