top of page

1953 - 1954

1953

Januar 1953

07.januar 1953.

Američki predsednik Hari Truman saopštio da je u SAD napravljena hidrogenska bomba.

26.januar 1953.
5me5bz_11221.jpg

Održana prva sednica Saveta za carinsku saradnju koji je godinu dana ranije osnovalo 17 evropskih zemalja. Savet za carinsku saradnju je zvanični naziv Svetske carinske organizacije. Taj datum obeležava se kao Međunarodni dan carine.

Februar 1953

10.februar 1953.

Stvoreno zajedničko tržište EZ za ugalj, gvozdenu rudu i metalni otpad. Bilo je potrebno manje od godinu dana od formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik da se oformi ovo veoma značajno zajedničko tržište za dalje obnavljanje i razvoj ekonomija šest država članica.

11.februar 1953.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) slikar Uroš Predić, jedan od najvećih srpskih slikara ikada, član Srpske kraljevske akademije. (Rođen: Orlovat kod Zrenjanina (Veliki Bečkerek)/Austrijsko carstvo/Srbija 07.decembar 1857. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 11.februar 1953.) Rođen je u Orlovatu kao najmlađi sin sveštenika Petra Predića i Marije, rođene Ilijević, iz Crepaje. U Orlovatu je pohađao osnovnu školu, a potom nemačku školu u Crepaji. Od 1869. do 1876. godine pohađao je sedmorazrednu gimnaziju u Pančevu. Kao vrlo darovit, dobio je stipendiju Matice srpske i 1876. godine otišao na bečku slikarsku akademiju. Predić je bio najizrazitiji predstavnik akademskog realizma kod Srba. Završio je konzervativnu Umetničku akademiju u Beču 1880. godine​. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem XIX i u prvoj polovini XX veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije – „Bosanski begunci“, „Kosovka devojka“. Neka od drugih poznatijih dela: „Siroče na majčinom grobu“, „Vesela braća“ itd. 

035.jpg
1857-1953
vreme.png

95

12.februar 1953.
sssr.png

Sovjetski Savez prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

28.februar 1953.
grčka.gif

Potpisan "Balkanski pakt" u Ankari kojim su  Jugoslavija, Grčka i Turska postigle sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji.

Mart 1953

05.mart 1953.
sssr.png
gruzija.gif

Umro sovjetski lider gruzijskog porekla Staljin Josif Vasarionovič Džugašvili, prvi Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1922. do svoje smrti 1953. (Rođen: Gori/Ruska Imperija/Gruzija 18.decembar 1878. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 05.mart 1953.) Upravljao je Sovjetskim savezom 29 godina. Još kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama a potom boljševicima. Neposredno pred Oktobarsku revoluciju 1917. ušao je u Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet. Kao generalni sekretar partije, vremenom je ustrojio razrađeni sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Masovne čistke je započeo 1934. od kada je naređivao likvidacije brojnih starih boljševika, partijskih, državnih i armijskih rukovodioca, prvaka Kominterne i čitavih rukovodstava stranih komunističkih partija. U Drugom svetskom ratu bio je vrhovni komandant oružanih snaga SSSR-a. Učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i Potsdamu. Prihvatio je podelu interesnih sfera nakon Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu. Godine 1948. pokušao je da se obračuna sa rukovodstvom KPJ. I pored tolikih zlodela, period njegove vlade je ipak obeležen ogromnim industrijskim napretkom. Sovjetska država je razvila nuklearni potencijal kao i uspešan svemirski program. 

036.jpg
1878-1953
vreme.png

74

sssr.png

Umro ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka. (Rođen: Sontsovka/Ruska Imperija/Ukrajina 23.april 1891. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 05.mart 1953.) Kao tvorac priznatih remek-dela u mnogobrojnim muzičkim žanrovima, smatra se jednim od vodećih kompozitora 20. veka. Počeo je da komponuje sa deset godina. Muzici se učio od svoje majke. Godine 1904 počeo je studije na Sankt Petersburškom konzervatorijumu. Studirao je klavir, kompoziciju i instrumentaciju. Profesor mu je bio Nikolaj Rimski-Korsakov. Tokom studija komponuje dela koja mu donose pozitivne kritike usled inovativnog pristupa. Od 1913 - 1915, Prokofjev putuje po Francuskoj, Engleskoj, Rimu i Švajcarskoj, a onda kroz Sibir do Japana i SAD. Posle izbijanja Oktobarske revolucije živeo je u emigraciji u zapadnoj Evropi i SAD da bi se vratio u domovinu 1932. Posle Drugog svetskog rata, vlasti su bile sumnjičave i kritički raspoložene prema Prokofjevu, tako da se on uglavnom povukao iz javnog života. Neka od njegovih dela: opere „Zaljubljen u tri narandže“, „Rat i Mir“, „Plameni anđeo“ simfonijska bajka „Peća i vuk“, baleti „Romeo i Julija“, „Pepeljuga“, „Priča o kamenom cvetu“, kantata „Aleksandar Nevski“, simfonije „Klasična simfonija“, muzika za filmove „ Aleksandar Nevski“ i „Ivan Grozni“, itd.

037.jpg
1891-1953
vreme.png

61

06.mart 1953.
sssr.png

Georgij Maljenkov posle smrti Staljina postao sovjetski predsednik vlade i prvi sekretar Komunističke partije.

14.mart 1953.

Umro čehoslovački lider Klement Gotvald, predsednik Čehoslovačke od 1948. do smrti 1953. (Rođen: Djedice/Austro-Ugarska/Češka 23.novembar 1896. - Umro: Prag/Čehoslovačka/Češka 14.mart 1953.) Generalni sekretar Komunističke partije Čehoslovačke postao je 1929. a 1935. izabran je za jednog od sekretara Kominterne. Po povratku u zemlju iz Moskve posle Drugog svetskog rata 1945. postao zamenik predsednika vlade, ubrzo i šef vlade. Kao šef države posle ostavke Eduarda Beneša organizovao je seriju montiranih sudskih procesa, na kojima je -  uključujući i smrtne presude – osuđen niz visokih partijskih i državnih rukovodilaca. U tzv. Praškim suđenjima, uklonio je s vlasti Rudolfa SlanskogVladimira Klementisa i Gustava Husaka, pod optužbom da su „titoisti“ i „buržoaski nacionalisti“. Organizovao je nacionalizaciju industrije i kolektivizaciju na selu. Klement Gotvald umro je 14. marta 1953. godine od zapaljenja pluća, koje je dobio na Staljinovoj sahrani pet dana ranije. Njegovo telo je prvobitno bilo smešteno u mauzoleju u Pragu, ali je nakon znakova raspadanja 1962. godine, kremirano.

038.jpg
1896-1953
vreme.png

56

16.mart 1953.

Josip Broz doputovao u Veliku Britaniju, u prvu posetu šefa jugoslovenske države jednoj zapadnoj zemlji posle Drugog svetskog rata.

23.mart 1953.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) vajar Đorđe Đoka Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. (Rođen: Novi Sad/Austrijsko carstvo/Srbija 21.januar 1861. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 23.mart 1953.) Rođen je u Novom Sadu kao najmlađe sedmo dete, u porodici grčkog porekla. Od oca Nikole Jovanovića koji bio je učitelj, i majke lepe Grkinje Johanide ili Jovanke. Ahitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Kao jedan od osnivača Umetničke škole, iz koje je kasnije nastala Umetnička akademija, Jovanović je bio veoma posvećen pedagoškom radu. Najznačajniji deo njegovog stvaralačkog opusa predstavljaju javni spomenici i portreti, među kojima posebno mesto zauzimaju Spomenik kosovskim junacima u KruševcuKnezu Milošu u Požarevcu, Josifu Pančiću, Kosti Taušanoviću, Vuku Karadžiću i Vojvodi Vuku u Beogradu, kao i niz spomenika na beogradskom Novom groblju. Đorđe Jovanović je bio atletskog stasa i avanturističkog - sportskog duha, i spada u prve i najbolje srpske velosipediste i planinare. Njegova umetnički građena i ukrašena vila u beogradskoj ulici Skerlićeva 6. bila je pravi umetnički dom. U toj kući sa velikim ateljeom, on će izvajati sjajna dela i mirno proživeti uz svoju drugu suprugu, mnogo mlađu Francuskinju, obožavanu lepoticu Margo. On je jedan od osnivača slikarskog društva Lada i njen član do 1910. Bio je u član i umetničkog društva Medulić. Posle rata ponovo je bio član Lade, sve do 1932. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika Beograda. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1920.

039.jpg
1861-1953
vreme.png

92

26.mart 1953.

Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio pronalazak vakcine protiv dečje paralize.

27.mart 1953.
sssr.png

U Sovjetskom Savezu pomilovan veliki broj političkih zatvorenika, što je nagovestilo kraj "staljinističke ere".

April 1953

07.april 1953.

Švedski diplomata Dag Hamaršeld izabran za generalnog sekretara UN.

11.april 1953.

Rođen jugoslovenski gitarista, kompozitor i pisac srpskog porekla Branimir Džoni Štulić, osnivač i vođa rok grupe Azra. (Rođen: Skoplje/FNR Jugoslavija/Severna Makedonija) Njegov otac Ivan Štulić, Srbin poreklom iz Nina kod Zadra, služio je kao oficir JNA u tenkovskoj jedinici u kasarni „Maršal Tito“ u Skoplju. Godinu dana nakon što je Branimir rođen, njegova majka Slavica rodila je i drugo dete, njegovu mlađu sestru Branku. Kada mu je bilo pet godina, njegov otac je dobio premeštaj u Jastrebarsko, nadomak Zagreba, gde se čitava porodica preselila u novi stan krajem 1950-ih. Branimir je nastavio da pohađa osnovnu školu u Jastrebarskom i bio je odličan učenik. Godine 1960. porodica se seli u Novi Zagreb, u novoizgrađeno naselje Siget. Široj javnosti najpoznatiji je kao pevač legendarnog rock sastava Azra. Bio je jedan je od najistaknutijih predstavnika zagrebačkoga novoga talasa ili vala. Nakon raspuštanja Azre 1989. Branimir Štulić osniva Balkan Sevdah Shuttle Band s kojim nastupa godinu dana. U junu 1991. Štulić odlazi iz Zagreba u Sarajevo. Nastupao je u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Snimio je u saradnji sa TV Sarajevo kratki dokumentarni film "Das ist Johnny" u kojem je Štulić predvideo zbivanja koja su u Sarajevu krenula samo par meseci kasnije. Krajem te godine napušta Jugoslaviju i odlazi u Holandiju. Sebe je smatrao i dalje se smatra jugoslovenom ostavši ogorčen mržnjom koja je zavladala među narodom a koja je doživela kulminaciju u građanskom ratu devedesetih godina XX veka i raspadom SFRJ.

040.jpg
slovenija.gif

Umro jugoslovenski i slovenački komunista, revolucionar, narodni heroj, političar, državnik i akademik Boris Kidrič. (Rođen: Beč/Austro-Ugarska/Austrija 10.april 1912. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 11.april 1953.) Rođen je 10. aprila 1912. godine u Beču, od oca Franca (1880—1950) i majke Jelice Kidrič, rođene Krušič (1880—1949). Potiče iz ugledne porodice, njegov otac Franc je bio poznati slovenački kulturni i književni istoričar, budući profesor na Ljubljanskom univerzitetu i predsednik Slovenačke akademije nauka i umetnosti (SAZU). Boris je gimnaziju završio u Ljubljani, a potom je studirao hemiju u Ljubljani i Pragu. Bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik FNRJ i NR Slovenije, jedan od najistaknutijih rukovodilaca jugoslovenskog revolucionarnog pokreta, predsednik Privrednog saveta Vlade FNRJ i član Sekretarijata Izvršnog komiteta CK SKJ, general-potpukovnik JNA u rezervi, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U septembru 1952. godine oboleo je od leukemije. Tokom jeseni zdravlje mu se pogoršalo i u novembru je prebačen u bolnicu u Beogradu, u kojoj je umro 11. aprila 1953. godine, u svojoj 41. godini. Sahranjen je u Grobnici narodnih heroja, koja se nalazi u parku iza zgrade Narodne skupštine NR Slovenije (danas Državni zbor Republike Slovenije) u centru Ljubljane. Grad Kidričevo u Sloveniji, nosi ime po njemu. Njegovo ime nosio je Institut za nuklearna istraživanja u Vinči, kao i mnoge ulice i trgovi širom Jugoslavije. U njegovu čast u SFRJ dodeljivana je Nagrada „Boris Kidrič“, za osobite zasluge u širenju tehničke kulture.

041.jpg
1912-1953
vreme.png

41

19.april 1953.
srbija.gif

Istraživački centar za realizaciju nuklearnog programa tadašnje FNRJ u Vinči postao "Institut za nuklearne nauke". Taj dan prihvaćen je kao dan Instituta.

30.april 1953.
srbija.gif

U Beogradu  za posetioce otvoren Železnički muzej, prvi takav u Jugoslaviji. Muzej je otvoren u reprezentativnoj zgradi građenoj za Ministarstvo saobraćaja Kraljevine Jugoslavije.

Maj 1953

01.maj 1953.

Stvoreno zajedničko tržište EZ za čelik. Nakon osnivanja zajedničkog tržišta za ugalj, gvozdenu rudu i metalni otpad, šest država članica Evrospke zajednice za ugalj i čelik stvaraju i zajedničko tržište za čelik. Prednosti zajedničkog tržišta za razvoj ekonomija ovih država bile su glavni razlog stvaranja i zajedničkog tržišta za čelik.

11.maj 1953.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) muzičar, kantautor, književnik i scenarista Đorđe Balašević. (Rođen: Novi Sad/FNR Jugoslavija/Srbija 11.maj 1953. - Umro: Novi Sad/Srbija 19.februar 2021.) Rođen je u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolenec, iz Rasinje kod Koprivnice u današnjoj Hrvatskoj. Po pisanju hrvatskog magazina „Moljac”, Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti” dodao nastavak „ić”, karakterističan za srpska prezimena. Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u ulici Jovana Cvijića, u kojoj je živeo sa suprugom Oliverom (rođ. Savić, u Zrenjaninu 1959) i troje dece. Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik. Položio je prijemni ispit za studije geografije ali nikada nije diplomirao. Bio je član grupa Žetva i Rani mraz, a 1982. započeo je solo karijeru. Ukupno je objavio 12 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku. Singl Računajte na nas, iz perioda dok je bio član Ranog mraza, postigao je veliku popularnost u socijalističkoj Jugoslaviji i ostao je veoma popularan među svim narodima bivše JugoslavijeNjegove tri pesme, „Drvena pesma”, „De mol”, „Devojka sa čardaš nogama”, uvrštene su u udžbenike za osnovnu školu u Srbiji dok su pesme Naopaka bajka, Čovek sa mesecom u očima i Neki novi klinci uvrštene su u Antologiju srpske poezije priređivača Nenada Grujičića.

042.jpg
1953-2021
vreme.png

67

16.maj 1953.
irska.gif

Rođen  irski filmski glumac i producent Pirs Brosnan. (Rođen: Drogeda/Irska) Najpoznatiji je po ulogama u filmovima o tajnom agentu Džejms Bondu. Jedino je dete Tomasa Brosnana, stolara, i Mej (rođene Smit, rođena oko 1934). Živeo je 12 godina u Navanuokrug Mid i smatra ga svojim rodnim gradom. Išao je u osnovnu školu Sent An u Navanu. Brosnanov otac napustio je porodicu dok je Pirs bio novorođenče. Kada mu je bilo četiri godine, majka se preselila u London da radi kao medicinska sestra. Od tada su ga u velikoj meri odgajali njegovi baka i deda po majci. Brosnan se ženio dva puta, ima petoro dece i tri unuka. Brosnan je ambasador UNICEF-a u Irskoj od 2001. godine. Jula 2003. kraljica Elizabeta II odlikovala je Brosnana Medaljom britanskog carstva zbog njegovog "izuzetnog doprinosa britanskoj filmskoj industriji". Godine 2004. Brosnan je postao državljanin Sjedinjenih Država, ali je zadržao irsko državljanstvo.

043.jpg
29.maj 1953.

Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Namgjal Vangdi (Tenzing Norgaj), postali prvi ljudi koji su osvojili „krov sveta“ Mont Everest, 8484 metra visok vrh planinskog masiva Himalaji.

Jun 1953

02.jun 1953.

Britanska kraljica Elizabeta II krunisana u Vestminsterskoj katedrali u Londonu - bila je to prva takva ceremonija u istoriji koju je prenosila televizija.

17.jun 1953.
sssr.png
преузимање.png

Sovjetska armija ugušila pobunu u Istočnoj Nemačkoj.

18.jun 1953.

Proglašena Republika Egipat sa generalom Muhamedom Nagibom kao predsednikom. Nagib je bio vođa pobune kojom je 1952. sa vlasti zbačen kralj Faruk.

19.jun 1953.

Izvršena smrtna kazna na električnoj stolici nad bračnim parom Rozenberg optuženom da su Sovjetskom Savezu odavali nuklearne tajne. Smrtna kazna nad Džulijusom i Etel Rozenberg izvršena je u američkom zatvoru „Sing-Sing“. Njih dvoje su prvi bračni par pogubljen u SAD. Uprkos brojnim apelima sa svih strana sveta da im budu pošteđeni životi, smrtna kazna je ipak izvršena. Nalazi na otvorenim ruskim arhivama potvrđuju da je optužba protiv njih bila istinita.

27.jun 1953.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) glumica Tanja Bošković. (Rođena: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Živela je u Aranđelovcu do svoje sedamnaeste godine, a potom u Beogradu, kratko vreme i u Njujorku. Otac Velizar je bio direktor gimnazije i profesor književnosti, kao i majka Ivanka. Bila je udata za reditelja Dejana Karaklajića, imaju sina Đorđa i ćerku Lanu Karaklajić. Deda i baba po majčinoj strani su bili učitelji. Deda po ocu je bio ađutant na dvoru kralja Nikole, a baba po ocu je rodila jedanaestoro dece. 1970-ih godina bila je velika zvezda mjuzikla Pozorišta na Terazijama, a od 1986. postaje stalni član pozorišta Atelje 212. Svoju prvu profesionalnu predstavu odigrala je 19. januara 1973. Prvu glavnu ulogu ostvarila je 1974. godine u filmu Košava.

044.jpg

Jul 1953

10.jul 1953.
sssr.png

Sovjetski lider Nikita Hruščov smenio ministra unutrašnjih poslova Lavrentija Beriju, bliskog Staljinovog saradnika i egzekutora u staljinističkim čistkama. Berija je kasnije uhapšen, osuđen na smrt i streljan.

13.jul 1953.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) pevač i kompozitor popularne muzike Oliver Mandić. (Rođen: Užice (Titovo Užice)/FNR Jugoslavija/Srbija) Bio je jedna od najistaknutijih zvezda beogradskog novog talasa prve polovine osamdesetih godina. U mladosti se obrazovao u muzičkoj školi Stanković u Beogradu sa namerom da postane pijanista klasične muzike (u vreme aktivne karijere bio je jedan od retkih jugoslovenskih rok i pop muzičara koji su imali podlogu klasičnog muzičkog obrazovanja, uključujući tu i čitanje/pisanje nota). Ostao je zapamćen u muzičkim krugovima bivše Jugoslavije po beskompromisno visokim standardima koje je zahtevao u vezi sopstvene muzičke produkcije, uključujući kvalitet materijala, prvoklasnu studijsku opremu i potpunu uvežbanost muzičara u studiju/na koncertima. Diskografski opus Olivera Mandića je brojčano skroman, ali je obilovao hitovima i pokazao se kao izuzetno komercijalan. Bio je pobednik prvog i drugog festivala popularne muzike MESAM (1984. i 1985. godine). Napisao je muziku za filmove Nacionalna klasa (učešće; 1979) i Poslednji krug u Monci (1989).

045.jpg
15.jul 1953.
srbija.gif

Rođena  srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica, galerista, istoričar umetmosti i bivša političarka Neda Arnerić. (Rođena: Knjaževac/FNR Jugoslavija/Srbija 15.jul 1953. - Umrla: Beograd/Srbija 10.januar 2020.) Već od rane mladosti pokazivala je interes za scensku umetnost. Učila je balet u Dečjoj baletskoj grupi Danice Šetine (1961—1964) i bila član Dečje dramske grupe Radio Beograda (1963—1966). Kao trinaestogodišnja devojčica (1966), snimila je svoj prvi film San, scenariste i reditelja Puriše Đorđevića i postala prva dečja filmska zvezda u bivšoj Jugoslaviji. Završila je Devetu gimnaziju u Beogradu, a već 1968. je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu klasi prof. Milenka Maričića. U periodu od 1969. do 1974. živela je i radila u inostranstvu i u Jugoslaviji, kada je snimila čak 15 filmova. Od 1974. živi u Beogradu, a radi u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama. Član Demokratske stranke postala je 1996. godine. Od 1998. predaje Javni nastup u Centru modernih veština u Beogradu. Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije (2000—2004). Bila je udata za reditelja Dejana Karaklajića, glumca Radeta Markovića i lekara Milorada Mešterovića. U karijeri dugoj 53 godine, snimila je više od 110 filmova i odigrala preko 40 uloga u pozorištu.

046.jpg
1953-2020
vreme.png

66

26.jul 1953.
kuba.gif

Fidel Kastro organizovao neuspešan napad na kasarnu Monkada – početak borbe protiv režima diktatora Fulhensia Baptiste.  Kastro je bio kandidat za kubanski parlament iz redova Kubanske Narodne Partije. Nakon što je bivši predsednik, general Fulhensio Baptista otkazao izbore i zaveo diktaturu, Kastro je organizovao samoubilački napad svojih 160 pristalica na kasarnu kubanske vojske Monkada u gradu Santjago de Kuba. Njegov cilj je bio da podigne širi narodni ustanak protiv zavedene Baptistine diktature. Većina njegovih ljudi je pobijena dok je on sam uhapšen i osuđen na 15 godina zatvora. Iz zatvora je oslobođen amnesitjom 1955. godine. Odlazi u Meksiko gde sa kubanskim izgnanicima osniva revolucionarni pokret 26. juli koji će nastaviti borbu protiv Baptiste.   

27.jul 1953.
severna koreja.gif
noun-pigeon-1431044.png
južna koreja.gif

Uspostavljen mir između Severne i Južne Koreje. Dugotrajni pregovori koji otpočinju nakon godinu dana od izbijanja korejskog rata u kojem je na obe strane poginulo 1,7 miliona ljudi, napokon dovode do potpisivanja primirija i uspostavljanja konačnog mira između dveju zaraćenih strana, Severne Koreje iza koje je stajala Kina i SSSR, koja je ostala komunistička i Južne Koreje koja je podržavana od strane SAD. I nakon Ženevske konferencije održane sledeće godine povodom korejskog pitanja ova zemlja je ostala podeljena i do danas. 

Avgust 1953

08.avgust 1953.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) filmska i TV glumica Gordana Kosanović. (Rođena: Valjevo/SFR Jugoslavija/Srbija 08.avgust 1953. - Umrla: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 08.avgust 1986.) Glumica je rođena u Valjevu, a rano detinjstvo je provela u selu Dić kod Ljiga, odakle su roditelji njene majke. Živela je u Petrinji od šeste do devetnaeste godine, rodnom mestu svog oca, a gimnaziju je završila kao đak generacije. Gordana Kosanović se prvi put pojavila na filmu još davne 1976. godine u "Vrhovima Zelengore", a iste godine je dobila i ulogu u filmu Gorana Paskaljevića "Čuvar plaže u zimskom periodu", koja ju je na neki način i obeležila. Svoju internacionalnu karijeru je započela 1981. odlaskom u Milhajm u Teatar na Ruru, gde je sarađivala sa rediteljem Robertom Čulijem, Italijanom, kom je bila vodeća glumica. Igrala je čak i teško bolesna, tri meseca pred smrt, a njene predstave su emitovane na nemačkoj televiziji dok u Srbiji za nju više niko i nije znao. Gordana Kosanović je preminula sa samo 33 godine, a po sopstvenoj želji sahranjena je u Dićima, pored svoje bake, u mestu gde je provela najranije i najlepše godine. Pozorište u Milhajmu je nakon njene smrti ustanovilo nagradu Gordana Kosanović, koja se dodeljuje svake druge godine.

00164.jpg
1953-1986
vreme.png

33

12.avgust 1953.
sssr.png

Izvršena prva proba hidrogenske bombe u oblasti Sempalatinska u SSSR-u  čime je SSSR bio u izvesnoj prednosti u odnosu na SAD u trci u naoružanju tokom hladnog rata. H-bombu je konstruisao Andrej Saharov

16.avgust 1953.
iran.gif

U Iranu izvršen neuspeo državni udar, neuspešno svrgavanje šaha Mohameda Reze Pahlavija koji je pobegao iz zemlje ali se nakon samo tri dana uz svesrdnu angloameričku pomoć vratio na presto. Samo tri dana je trajala vlada Mohameda Mosadeka koji je imao nameru da nacionalizuje imovinu stranih naftnih kompanija. Da bi zadržao svoje pozicije i privilegije u Iranu, Zapad je organizovao rušenje Mosadeka i vraćanje svoje marionete šaha Pahlavija na presto. 

17.avgust 1953.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) košarkaš, reprezentativac Jugoslavije Dragan Kićanović. (Rođen: Čačak/FNR Jugoslavija/Srbija) Košarkom je počeo da se bavi sa 13 godina u lokalnom klubu KK Železničar u kom je trenirao od 1966. do 1971. U sezoni 1971/72. je nastupao za Borac, a zatim je prešao u Partizan. Za Partizan je igrao od 1972. do 1981. i u tom periodu je osvojio 3 prvenstva Jugoslavije (19761979. i 1981), Kup Jugoslavije 1981. i dva Kupa Radivoja Koraća (1978. i 1979). Nakon Partizana je dve godine igrao za italijanski Skavolini, sa kojim je osvojio Kup kupova 1983. Karijeru je završio 1984. u francuskom RasinguZa reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 1973. u prijateljskoj utakmici sa Sovjetskim Savezom, koju je Jugoslavija dobila 77:67. Osvojio je zlatnu medalju na Evropskim prvenstvima 197319751977, srebrnu medalju na 1981. i bronzane medalje 1979. Osvojio je Balkanska prvenstva u košarci 1973, 1974, 1975 i 1976. Sa Svetskih prvenstava ima zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva 1978. u Manili, srebrnu sa Prvenstva sveta 1974. u Portoriku i bronzanu medalju sa Prvenstva sveta 1982. u KalijuKolumbija. Osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi, međutim nije lično primio medalju, pošto je finalnu utakmicu protiv Italije završio u bolnici, nakon što ga je teško povredio italijanski centar Dino Menegin nekoliko sekundi pre kraja utakmice. Medalju je umesto njega primio Zoran Slavnić. Za reprezentaciju je odigrao ukupno 211 utakmica i postigao 3290 poena. 1982. godine je primio zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u JugoslavijiDragan Kićanović je čuven po odbojkaškom dodavanju sa Zoranom Slavnićem u finalu Evropskog prvenstva 1977. u Liježu protiv Sovjetskog Saveza.

047.jpg
19.avgust 1953.
iran.gif

U vojnom udaru koji su organizovali Amerikanci, zbačen iranski predsednik vlade Mohamad Mosadek -  šah Mohamad Reza Pahlavi vratio se u zemlju na presto Irana.

20.avgust 1953.
francuska.gif
maroko.gif

Francuske kolonijalne trupe oborile s prestola marokanskog sultana Sidija Mohameda ben Jusefa.

26.avgust 1953.
srbija.gif

Osnovano preduzeće "Zastava" u Kragujevcu. Zastava automobili je bio srpski proizvođač automobila iz Kragujevca. Najpoznatiji modeli automobila koje je proizvela ova fabrika su fićatristaćzastava 101jugo i florida. Fabrika je počela sa proizvodnjom 1940. godine, kada je za potrebe Jugoslovenske vojske proizvedeno 400 kamiona „ševrolet“. Proizvodnja je nastavljena 1953. godine kada je u kragujevačkoj fabrici ukupno proizvedeno 162 vozila. Bili su to džipovi marke „vilis overland”. Ugovor o otkupu licence sa Fijatom potpisan je 12. avgusta 1954. godine, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih vozila modela "AR-55","1400 BJ" i "1100 B". Zastava je do danas proizvela više od 4.100.000 vozila od kojih je 650.000 izvezla u 76 zemalja sveta. Zastava 21. novembra 2008. godine prestaje da postoji, ime se menja u FAS (Fijat automobili Srbija), prekinuta je proizvodnja Zastavinih modela.

Septembar 1953

03.septembar 1953.
1608737492_shutterstock_1416525785.jpg

Stupila na snagu Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, doneta 04. 11. 1950.

12.septembar 1953.
sssr.png

Nikita Hruščov postao prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, preuzevši najmoćniji položaj upražnjen smrću Staljina.

24.septembar 1953.
srbija.gif

Rođen srpski (jugoslovenski) filmski i TV glumac Radoš Bajić, scenarista i reditelj. (Rođen: Trstenik/FNR Jugoslavija/Srbija) Svoju profesionalnu karijeru je započeo još kao student ulogom Nedeljka Čabrinovića u filmu "Atentat u Sarajevu" u režiji Veljka Bulajića 1975. godine. Od početka svoje bogate karijere filmsko-televizijskog glumca ostvario je preko 100 uloga na filmu i na televiziji. Krajem 2007. je na lokacijama u svom rodnom mestu i okolini snimio TV seriju, čiji je scenarista i reditelj „Selo gori, a baba se češlja”. Veliku kreativnu energiju, entuzijazam i napor Bajić permanentno ulaže u očuvanje tradicionalnih, kulturnih i istorijskih vrednosti srpskog naroda iz centralne Srbije i tamošnjeg srpskog sela.

048.jpg

Oktobar 1953

07.oktobar 1953.
srbija.gif

Umrla srpska (jugoslovenska) književnica, prevodilac, klasični filolog, Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. (Rođena: Novi Sad/Austro-Ugarska/Srbija 04.oktobar 1892. - Umrla: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 07.oktobar 1953.) Aničin otac Milan Savić bio je ugledni književni radnik – pisac i prevodilac, urednik i saradnik mnogih književnih časopisa. Aničina majka, Grkinja poreklom, takođe je poticala iz ugledne građanske porodice. Zahvaljujući ocu, koji je jedno vreme bio sekretar, potom i urednik Letopisa matice srpske, Anica je odmalena bila u dodiru sa književnicima, slikarima i školovanim ljudima tog vremena. Rano je počela da uči klasične i moderne jezike, tako da je već sa trinaest godina imala prve objavljene prevode. Završila je Srpsku osnovnu školu u Novom Sadu, srednjoškolski tečaj u Srpskoj pravoslavnoj višoj devojačkoj školi, kao redovna učenica, i Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju, kao privatna učenica. Već 1905. dakle, kada joj je bilo trinaest godina, objavljen je njen prevod Bajronovog speva Manfred. U proleće 1921. Anica se venčala sa Hasanom Repcem, službenikom Ministarstva vera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Hasan je bio Srbin muslimanske veroispovesti iz Mostara. On je diplomirao orijentalne jezike na Sorboni a pre toga je bio komita, dobrovoljac u balkanskim ratovima i sa srpskom vojskom prelazi Albaniju. Godinu dana nakon venčanja, preselili su se u Beograd. Iste godine se zaposlila u Trećoj ženskoj realnoj gimnaziji, prvo kao suplentkinja, a potom kao profesorka latinskog jezika. U toj gimnaziji ostaće do 1930. kada se sa mužem seli u Skoplje, gde je on bio premešten. Vodila je korenspodenciju sa Tomasom Manom, čije je knjige prevodila. Nekoliko meseci nakon smrti svoga muža Hasana, Anica se ubila u svom stanu u Beogradu. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju.

1892-1953
vreme.png

61

049.jpg
08.oktobar 1953.
125px-Free_Territory_Trieste_Flag.svg.png
italija.gif

Velika Britanija i SAD bez konsultovanja Jugoslavije povukle snage i predale civilnu upravu u zoni „A“ slobodne teritorije Trsta u celini Italiji i tako izazvale jednogodišnju krizu. Italija je koncentrisale trupe na granici, na šta je Jugoslavija odgovorila istom merom.

16.oktobar 1953.
srbija.gif

Štampan prvi broj “Večernjih novosti“. Dnevne tabloidne novine osnovane su u jeku Tršćanske krize. Ideja o njegovom pokretanju je potekla je od Vladimira Dedijera, glavnog urednik „Borbe”, sugerišući svojim saradnicima koji su, zbog događaja u Trstu, pripremali vanredno izdanje, da pokrenu novi večernji list, koji bi izlazio popodne i objavljivao sveže, kratke vesti sa dosta fotografija i krupnih naslova. Novine su ubrzo prerasle u dnevnopolitički list. Sa parolom „Brzo, kratko, jasno“. Do 1990. godine su postale i najtiražniji list u SFRJ. 

22.oktobar 1953.
laos.gif
francuska.gif

Laos stekao nezavisnost od Francuske zahvaljujući borbi oslobodilačke armije Patet Laoa. Laos je bio pod francuskom upravom od 1893. kao sastavni deo Francuske Indokine. 

Novembar 1953

02.novembar 1953.
pakistan.gif

Pakistan  odlukom skupštine promenio ime u "Islamska republika Pakistan".

27.novembar 1953.

Umro američki pisac Judžin Gledston O´Nil, tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. (Rođen: Njujork/Njujork/Sjedinjene Američke Države 16.oktobar 1888. - Umro: Boston/Masačusets/Sjedinjene Američke Države 27.novembar 1953.) Njegove drame su bile među prvima koje su u američki teatar unele realizam. Odlikuje ih realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija  „Elektri priliči crnina“, u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno na američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. O’Nilove drame su na scenu uvele replike izgovorene u žargonu običnog sveta. Junaci njegovih drama su marginalci koji se bore za svoje ideale, ali završavaju u razočaranju i očaju. O’Nil je napisao samo jednu bolje poznatu komediju - „Ah, divljina“ (Ah, Wilderness!). Skoro sva njegova ostala dela imaju elemente tragedije i ličnog pesimizma.

050.jpg
1888-1953
vreme.png

65

Decembar 1953

07.decembar 1953.

Izraelski predsednik vlade David Ben Gurion – predsednik vlade od osnivanja države Izrael 1948. – podneo ostavku.

08.decembar 1953.

Rođena američka filmska glumica Kim (Kamila En) Bejsinger, nemačkog, irskog, švedskog i čeroki porekla.  (Rođena: Atens/Džordžija/Sjedinjene Američke Države)  Rođena je kao treće dete džez muzičara i plivačice. Još od detinjstva je govorila da će biti glumica. Početkom sedamdesetih odlazi u Njujork gde počinje raditi kao model u Ford Modeling Agency. Između snimanja i revija pohađala je časove glume, a u raznim klubovima je nastupa pod pseudonimom Čelsi. Njena prva filmska uloga je bila u filmu Hard Country. Pažnju na sebe je privukla kad se slikala za Plejboj (1983), a ubrzo zatim dobija ulogu Bondove devojke u filmu „Nikad ne reci nikad“ sa Šonom Konerijem. Nakon filma Betmen snimala je sve gore filmove, a odbila je ulogu u filmu Niske strasti, koji je kasnije postao pravi filmski hit. Kasnije su usledile krize i u privatnom životu. U to vreme ulazi u brak sa Alekom Boldvinom, sa kojim dobija jednu kćerku. Nakon rođenja njihove kćerke, počinje da pati od agorafobije i povlači se iz javnog života, sve do uloge u filmu Poverljivo iz L. A. (1997) za kojeg je dobila Oskara. Zahvaljujući toj ulozi postaje jedna od najplaćenijih glumica Holivuda, ali kasnije se ponovo povlači a brak sa Boldvinom se raspada.

051.jpg
09.decembar 1953.

Rođen američki filmski glumac Džon Malkovič.   (Rođen: Kristofer/Ilinois/Sjedinjene Američke Države) Iako potiče sa Balkana, Malkovič je priznao da vrlo malo zna o svom poreklu. Dok mu je majka u više navrata posle očeve smrti govorila da je Crnogorac, otac mu nikada nije otkrio odakle je zapravo njegova porodica. Lično misli da mu baba sa očeve strane ima srpske korene. Bio je veoma nemirno dete i roditelji su ga često zbog veoma lošeg ponašanja izbacivali iz kuće. Studirao je na Univerzitetu u Ilinoisu, gde je upoznao puno drugova koji su se bavili pozorišnom umetnošću. Jedan od njih omogućio mu je da posle diplomiranja postane član privatnog pozorišta u Čikagu, gde je dobijao uloge i režirao predstave. Od 1984. godine počeo je da se pojavljuje i u holivudskim ostvarenjima. Njegovi prvi filmovi su "Polja smrti" i "Delovi srca". Za ovaj drugi film dobio je i Oskara za najbolju mušku ulogu. Takozvani A status u Holivudu definitivno je stekao filmom "Opasne veze", gde je glumio sa Mišel Fajfer, Kijanu Rivsom i Umom Turman. Iako je imao puno ponuda u Holivudu, nijednog trenutka nije napuštao pozorište u kom je počeo da radi i gde je ostvario svoje prve uloge. Malkovič se 1982. venčao sa Glen Hardli, sa kojom je narednih godina radio na mnogim filmovima. Par se razveo 1988. godine, a Malkovič je danas sa režiserkom Nikoletom Pejran sa kojom ima dvoje dece.

052.jpg
20.decembar 1953.
srbija.gif

Doneta odluka o ustanovljenju NIN- ove nagrade za roman godine. NIN-ova nagrada (zvanični naziv: Nagrada kritike za roman godine) dodeljuje se za najbolji roman objavljen prethodne godine. Nagradu je ustanovio i dodeljuje NIN. Prvi put je dodeljena 5. februara 1955. i jedna je od najstarijih aktivnih književnih nagrada u Srbiji. Sastoji se od diplome i novčanog iznosa. Ninova nagrada kritike za roman godine dodeljuje se od 1954. godine. Tokom tog perioda dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije, a posle raspada države srpskim piscima. Prvobitna namera redakcije nedeljnika NIN bila je da se ovom nagradom obuhvate dva književna roda – roman i drama, ali je žiri u svom prvom sastavu sugerisao redakciji da se dodeljivanje nagrade ograniči samo na roman. Ustanovljenje NIN-ove nagrade za roman bio je veliki događaj u književnoj kulturi toga doba.

21.decembar 1953.
iran.gif

Bivši iranski predsednik vlade Muhamed Mosadik, zbačen vojnim udarom u avgustu 1953. osuđen je na tri godine zatvora zbog navodnog pokušaja pobune protiv šaha Reze Pahlavija. Od 1944. vodio je borbu protiv stranih petrolejskih kompanija, ali je avgusta 1953. oboren sa mesta predsednika vlade.

23.decembar 1953.
sssr.png

Pogubljen streljanjem šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik vlade Sovjetskog Saveza Lavrentije Pavlovič Berija, koji je u "velikim čistkama" organizovao fizičke likvidacije boljševičkih prvaka i od 1938. rukovodio je sistemom koncentracionih logora (GULAG) u kojima su bili zatočeni milioni ljudi. Postoje ozbiljne sumnje da je otrovao Staljina. Uhapšen je sredinom 1953. posle smrti Staljina, pod optužbom da je kovao zaveru da preuzme vlast a potom streljan.

sssr.png
gruzija.gif

Umro nakon streljanja, sovjetski političar i šef policije gruzijskog porekla Lavrentije Pavlovič Berija, uglavnom poznat kao egzekutor Staljinove Velike čistke tridesetih godina XX veka.  (Rođen: Merkheuli/Ruska Imperija/Abhazija/Gruzija 29.mart 1899. - Umro: Moskva/Sovjetski Savez/Rusija 23.decembar 1953.) Vrhunac njegove moći bio je tokom i posle Drugog svetskog rata. Berija je rođen kao sin seljaka u Gruziji, ali se pričalo i da je bio vanbračno dete lokalnog plemića. Nakon pobede “crvenih” u Sovjetskom Savezu pokazao se kao lukav i sposoban političar i krenuo da se uspinje na partijskoj lestvici, ali i u redovima tajne policije. Kako su bili zemljaci - Gruzini, Berija je od ranih dana bio saveznik Staljinu u sticanju vlasti u Komunističkoj partiji i sovjetskom režimu i sticao je moć zajedno sa njim postavši prvi sekretar Gruzije, a zatim i celog Kavkaza. Kada je 1934. počela Staljinova čistka partije i vlade, nakon ubistva Sergeja Kirova, Berija je sprovodio čistke u Transkavkazu, koristeći priliku da izravna mnoge stare račune. Ubijao je svoje političke protivnike, ali i “kolege” iz partije - svakoga za koga bi procenio da bi mogao da mu se nađe na putu. Bez problema je čistio čitave porodice, a njegovi potčinjeni su pričali da Berija ne voli “žive protivnike”. Od 1938. godine vodio je ceo sistem koncentracionih logora u kojima su bili zarobljeni milioni. U čistkama 30-ih stradale su stotine hiljada ljudi. Berija je sa Staljinom išao i na Jaltu 1945. godine. Svedoci navode da je američki predsednik Ruzvelt tokom večere pitao Staljina ko je to s njim, a Staljin mu je odgovorio: “To je Berija, moj Himler”. Berija je decenijama silovao devojke i mlade žene. Pričalo se da ih je lično “lovio” vozeći se automobilom po Moskvi. Nakon što bi izabrao “žrtvu” njegovi telohranitelji bi je uvukli u kola. Silovane devojke bi ili ubijao ili puštao da idu znajući da neće imati kome da se žale. Dana 5. marta, 1953. Staljin je umro - četiri dana nakon što mu je pozlilo u noći nakon večere sa Berijom i drugim sovjetskim vođama. U političkim memoarima sovjetskog ministra spoljnih poslova Vjačeslava Molotova, objavljenim 1993. piše da se Berija hvalio da je upravo on otrovao Staljina, iako nijedan čvrst dokaz za to nikada nije pronađen. Njegov problem bio je taj što su ga se svi ostali članovi Politbiroa plašili i što su želeli da ga se reše. Blok protiv njega predvodio je Nikita Hruščov. Uhapšen je pod optužbom da je kovao zaveru da preuzme vlast a potom streljan.

053.jpg
1899-1953
vreme.png

54

1954

Januar 1954

06.januar 1954.

Rođen britanski pisac, glumac i režiser Entoni Mingela, dobitnik Oskara. (Rođen: Rajd/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 06.januar 1954. - Umro: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 18.mart 2008.) Entoni Mingela je bio sin imigranata iz Italije, koji poseduju fabriku sladoleda na ostrvu Vajt, gde je Entoni rođen 6. januara 1954. Bio je veoma cenjen reditelj. Njegov filmski opus uključuje filmove: „Talentovani gospodin Ripli“ („The Talented Mr. Ripley“), „Hladna planina“ („Cold Mountain“), „Provalnik“ („Breaking and Entering“) i najpoznatiji – „Engleski pacijent“ („The English Patient“), za koji je 1997. godine dobio i Oskara. Mingela je tvrdio da je sa Engleskim pacijentom (1996), koji je osvojio devet Oskara, uključujući najbolji film i najbolju režiju, dostigao vrhunce svoje rediteljske karijere. Nikada nije voleo da o sebi razmišlja kao o režiseru. Jednom je rekao da je on pisac koji je sposoban da režira ono što napiše. Entoni Mingela je preminuo od kancera krajnika i grla usled krvarenja jutra 18. marta 2008. u bolnici Čering Kros u Londonu gde je bio podvrgnut operaciji. Iza njega su ostala supruga Kerolin Čoa i njihovo dvoje dece.

054.jpg
1953-2008
vreme.png

54

09.januar 1954.
bosna i hercegovina.gif

Rođen  bosansko-hercegovački košarkaš, reprezentativac SFR Jugoslavije Mirza Delibašić (nadimak Kinđe). (Rođen: Tuzla/FNR Jugoslavija/Bosna i Hercegovina 09.januar 1954. - Umro: Sarajevo/Bosna i Hercegovina 08.decembar 2001.) Zanimljivo da je najpre trenirao tenis koji je uspešno igrao. Bio je pionirski šampion Bosne i Hercegovine. Ipak pobedila je ljubav prema košarci. 1968. godine postao je član tuzlanske Slobode u kojoj je ostao do 1972. kada prelazi u košarkaški klub Bosna, odigravši prvu utakmicu protiv Jugoplastike iz Splita. Za Bosnu je odigrao 700 utakmica i postigao oko 14.000 koševa. Bio je prvak Jugoslavije i Evrope i osvojio Kup Jugoslavije. Nakon odlaska iz Bosne, Delibašić je otišao u Španiju gde je uz Huana KorbalanaVejna BrabenderaDražena Petrovića i Arvidasa Sabonisa smatran za jednog od najboljih igrača koji je igrao za Real MadridU dresu reprezentacije Jugoslavije bio je prvak Balkana, Evrope, sveta i olimpijski pobednik. Četiri puta biran je za najboljeg sportistu SR Bosne i Hercegovine da bi onda dobio specijalno priznanje kao as izvan serije i postao član žirija za izbor sportiste. Godine 1980. izabran je za najboljeg košarkaša u Jugoslaviji. Sa ekipom Bosne bio je i vicešampion sveta. Delibašić je ostao u Sarajevu za vreme opsade grada 1992-1996. U isto vreme bio je trener bosanskohercegovačke reprezentacije koja se takmičila na EuroBasketu 1993. u Nemačkoj s kojom je zauzeo 8. mesto. Delibašić je 2000. izabran za najboljeg sportistu Bosne i Hercegovine u 20. veku. Poslednje godine života proveo je u jednom kafiću, a alkoholizam ga je na kraju koštao života. Legendarni Bogdan Boša Tanjević je u jednom intervjuu otkrio da je Mirza bio autodestruktivan i da ga je tuga ubila. "Polumrtav u bolničkom krevetu i dalje pušio kao Turčin. Umro je od bolesti koja se zove tuga. Zove se rat. Zove se Jugoslavija". Dana 2. juna 2022. godine na platou Skenderije u Sarajevu otkriven je spomenik Mirzi Delibašiću. Spomenik se nalazi ispred sportske dvorane koja već nosi njegovo ime.

055.jpeg
1954-2001
vreme.png

47

21.januar 1954.

SAD porinule prvu podmornicu na nuklearni pogon „Nautilus“. Po spoljnom izgledu podmornica se nije razlikovala od dotadašnjih konvencionalnih podmornica, dok je unutrašnjost podmornice bila znatno veća zbog toga što nije bilo rezervoara za gorivo. Prednost ovakve podmornice je ta što je mogla biti pod morem godinama, za razliku od dotadašnjih konvencionalnih koje su morale često izranjati zbog nadopunjavanja goriva, baterija i zaliha kiseonika.

Februar 1954

11.februar 1954.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Zlata Petković, mis Jugoslavije 1971.godine. (Rođena: Svrljig/FNR Jugoslavija/Srbija 11.februar 1954. - Umrla: Beograd/Srbija 03.decembar 2012.) Osnovnu školu završila je u Smederevu, a gimnaziju je pohađala u Beloj Palanci i vanredno u Zagrebu. Nakon jedne audicije 1970. Zlati je ponuđeno da učestvuje na izboru za najlepšu tinejdžerku Jugoslavije u Zagrebu, na kom je izabrana za prvu pratilju, što joj je omogućilo da ode na svetski izbor za najlepšu tinejdžerku u Tokiju, na kom je izabrana za Mis fotogeničnosti. Učestvovanje na izboru za najlepšu tinejdžerku joj je donelo i prvu filmsku ulogu u filmu Milana Jelića „Bubašinter“. Godine 1971. pobedila je na izboru za Mis Jugoslavije a iste godine je predstavljala SFRJ na izboru za Mis svetaFakultet dramskih umetnosti u Beogradu upisala je nakon završetka srednje škole. Nakon diplomiranja, reditelj Aleksandar Đorđević joj je ponudio ulogu Marije u filmu i seriji Povratak otpisanih. Bila je supruga kompozitora Aleksandra Sanje Ilića i sestra muzičara Dejana Petkovića. Tokom svoje karijere Zlata se oprobala i kao TV voditeljka. Tokom 1980-ih godina, sa pevačima Predragom Cunetom Gojkovićem i Predragom Živkovićem Tozovcem, vodila je muzičku emisiju Folk parada. Umrla je u Beogradu u 58. godini života, sedam dana nakn što je doživela moždani udar 

056.jpg
1954-2012
vreme.png

58

25.februar 1954.

Egipatski predsednik Muhamed Nagib prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

Mart 1954

01.mart 1954.
organizacija američkih država.gif
venecuela.gif

U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena prva konferencija Organizacije američkih država.

portoriko.gif

Portorikanski nacionalisti izvršili oružani napad  sa posmatračke galerije Kongresa SAD, ranivši petoricu kongresmena. Tri muškarca i jedna žena su otvorili paljbu iz vatrenog oružija sa posmatračke galerije Kongresa SAD na kongresmene i tom prilikom ranili petoricu. Nacionalisti Portorika su se borili za nezavisnost ove zemlje od SAD. Portoriko je potpao pod američku kontrolu 1898. godine nakon pobede SAD  u Špansko-američkom ratu. Na referendumu 1951. godine većina gradjana Portorika se izjasnila za uspostavljanje komonvelta sa SAD koji je i ozvaničen sledeće 1952. godine prvim demokratskim ustavom Portorika. Sa tim se nisu mirili nacionalisti koji su izazivali nemire boreći se za nezavisnost.      

SAD saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe kojom su sustigle SSSR u ovoj oblasti koji je u avgustu prethodne godine već izvršio probu ovog tipa.

04.mart 1954.
srbija.gif

Umro srpski (jugoslovenski) filozof, matematičar i paleontolog Branislav Petronijević, profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. (Rođen: Sovljak kod Uba/Kneževina Srbija/Srbija 06.april 1875. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 04.mart 1954.) Unuk protojereja Petronija Jeremića, po kome je prezime Petronijević dobio njegov otac, bogoslov, koji nije bio sveštenik. Branislav Petronijević je završio Valjevsku gimnaziju u Valjevu. U svojoj 19. godini života odlazi u Beč na studije medicine, ne toliko zbog tog studija koliko zbog mogućnosti da se posveti studijama filozofije. Doktorski rad uspešno je odbranio 1898. godine u Lajpcigu. Iste godine postavljen je za učitelja jezika u Trećoj beogradskoj gimnaziji, gde istovremeno predaje i filozofsku propedevtiku. Krajem te godine postavljen je za docenta Velike škole, a već naredne, 1899. godine, postaje vanredni profesor. Godine 1903. postavljen je za redovnog profesora Velike škole, a kada je ova prerasla u Univerzitet opet postaje vanredni profesor, da bi 1919. godine bio izabran za redovnog profesora. U Prvom svetskom ratu prošao je sa srpskom vojskom povlačenje preko Albanije.  Stvorio je originalni filozofski sistem, u koji je uz metafiziku uključio teoriju saznanja i filozofiju prirode. Pisao je na nemačkom i francuskom jeziku. Neka od njegovih dela: „Principi metafizike“, „Istorija novije filozofije“, „Empirijska psihologija, „O vrednosti života“ itd. Godine 1921. Petronijević postaje redovan član Srpske kraljevske akademije. Proglašen je za najvažniju ličnost valjevskog kraja svih vremena. Uneo je 52 novine u naučni svet. Bista Branislava Petronijevića nalazi se u ubskom gradskom parku.

057.jpg
1875-1954
vreme.png

78

08.mart 1954.
japan.gif

Zaključen odbrambeni sporazum SAD i Japana, čime se Tokio formalno potpuno priklonio političko-vojnom savezu Zapada.

23.mart 1954.
srbija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Vesna Čipčić. (Rođena: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Rođena je u Beogradu, a odrasla je u Kikindi. Diplomirala je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora M. Maričića 1977. godine. Bila je član Pozorišta na Terazijama (1975-1979), a od 1979. godine je član BDP. Gostovala je u više predstava Narodnog pozorišta i JDP-a. Ostvarila je zapažene uloge u velikom broju predstava, filmova, TV drama i serija. Veliku popularnost stekla je ulogom Vesne Šurdilović u TV seriji „Vruć vetar" iz 1980. godine. U svom matičnom pozorištu, BDP, igrala je u predstavama Dugo putovanje u Jevropu, Vrag ne spava, Harold i Mod, Oskar i mama Roz, Frederiko i dr. Jedna je od retkih naših glumica koja je sarađivala sa Piterom Justinovim i Paolo Mađelijem. Bila je udata za glumca Aleksandra Alača.

058.jpg

April 1954

10.april 1954.
francuska.gif

Umro francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. (Rođen: Bezanson/Francusko carstvo/Francuska 19.oktobar 1862. - Umro: Lion/Francuska 10.april 1954.) Ogist i Luj bili su hemičari, industrijalci, pronalazači i autori prvog filma u istoriji. Braća Limijer rođena su u porodici Šarla-Antoana Limijera i Žane Žozefin Kostil Limijer, koji su se venčali 1861. i preselili u Bezanson, gde su osnovali mali fotografski portretni studio gde su Ogist i Luj Rođeni. Preselili su se u Lion 1870. godine, gde su rođeni sin Eduar i tri ćerke. Ogist i Luj su pohađali La Martinier, najveću tehničku školu u Lionu. Njihov otac Šarl-Antoan osnovao je malu fabriku za proizvodnju fotografskih ploča. Radili su na unapređivanju kinematoskopa Tomas Alva Edisona. Godine 1895, patentirali su svoju verziju prve filmske kamere i projektora, kinematograf. Izumeli su postupak snimanja u prirodnim bojama i održali prvu filmsku predstavu na svetu. Njihov filmovi Ulazak voza u stanicu i Izlazak radnika iz fabrike (La sortie des usines Lumiere), koje su zvanično prikazali publici u Parizu 28. decembra 1895. smatraju se prvim u istoriji filma. Godine 1896. braća su, predvođena Lujem, napravila više od 40 filmova snimajući svakodnevni život u Francuskoj. Pravili su prve filmske žurnale, šaljući snimateljske ekipe širom sveta da snime nov materijal i prikažu njihove filmove. Limijerovi su krenuli na turneju sa kinematografom 1896. godine, posećujući gradove uključujući BriselBombajLondonMontrealNjujork i Buenos Ajres. Pored svih filmova koje je Luj režirao on je producirao oko 2000 filmova. Braća Limijer su zaslužni i za neke od osnovnih izuma u kolor fotografiji. Postavili su teoriju u kojoj su koloidima pripisali glavnu ulogu u mnogim životnim procesima.

059.jpg
1862-1954
vreme.png

91

18.april 1954.

Gamal Abdel Naser postao predsednik vlade Egipta. Bio je jedan od vođa udara kojim je 1953. svrgnut kralj Faruk I.

21.april 1954.
srbija.gif
makedonija.gif

Rođena srpska (jugoslovenska) pevačica makedonskog porekla Maja Odžaklijevska. (Rođena: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija) Iako je na sceni prisutna više od tri decenije, do sada je izdala samo dva albuma. Najpoznatije pesme su joj Budi dobar, Daljine, Sve ti opraštam i Srećo reci. Poznata je po raskošnom vokalu. Imala je za sobom 12 brakova. 

060.jpg
26.april 1954.
French_Indochina_subdivisions_sr.svg.jpg
francuska.gif

U Ženevi počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem, uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.

Maj 1954

05.maj 1954.
paragvaj.gif

General Alfredo Štresner u vojnom udaru oborio predsednika Paragvaja Federika Čavesa, započevši tako 34-godišnju diktaturu.

07.maj 1954.
vijetnam.gif

francusko-indokineski rat

francuska.gif

Bitka ili opsada kod Dijen Bijen Fua -  Snage otpora u Vijetnamu potukle Francuske trupe kod Dijen Bijen Fua, što je uticalo na francusku javnost da pojača zahteve za prestanak rata. Bitka je vođena od 13. marta do 7. maja 1954. godine između francuskih kolonijalnih snaga u današnjem Vijetnamu sa jedne i trupa Vijetmina sa druge strane. Okončala se odlučnom pobedom komunističkih revolucionara i smatra se presudnom za njihovu konačnu pobedu u tzv. prvom ratu u Indokini i proterivanje Francuza sa prostora današnjeg Vijetnama. Francuska vlada je 21.jula 1954. prihvatila sporazum kojim je okončala vojnu intervenciju u svojoj koloniji Indokini. Bio je to početak raspada francuskog kolonijalnog carstva.

17.maj 1954.

Vrhovni sud SAD osporio pravilo iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

26.maj 1954.

U Egiptu otkriven pogrebni brod faraona Keopsa.

Jun 1954

05.jun 1954.
srbija.gif

Umro rusko-srpski inženjer Vladimir Farmakovski, prvi mašinski inženjer u Srbiji, konstruktor lokomotiva, univerzitetski profesor, osnivač i upravnik Mašinskog instituta Srpske akademije nauka i njen prvi redovni član iz redova inženjera. (Rođen: Simbirsk/Ruska Imperija/Rusija 21.oktobar 1880. - Umro: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 05.jun 1954.) Rođen je u Simbirsku gde je završio osnovnu školu. Maturirao je u Petrovgradskoj III gimnaziji 1898, a diplomirao je 1903. mašinsku tehniku na Tehnološkom institutu u Petrogradu. Po diplomiranju odslužio je dvogodišnji vojni rok u Ruskoj ratnoj mornarici u Sevastopolju najpre kao mlađi mašinski inženjer a od 1. januara 1905. godine u činu poručnika. Radio je u mornariciindustriji i na železnicama 1906. i 1907, zatim kao konstruktor lokomotiva u Hanomagu (Hanover), pa ponovo na železnicama u RusijiU periodu 1909—1920. je bio docent, a potom profesor na Politehničkom institutu u KijevuJugoslaviju dolazi 1920.  gde postaje honorarni profesor, a od 1928. redovni profesor na Tehničkom fakultetu u Beogradu za lokomotive i parne kotlove. Bio je osnivač a od 1947. i upravnik Mašinskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti kao dopisni član, a 1948. je izabran za redovnog člana SANU. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Neka od dela: „Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih turbina“, „Promena stanja u cilindru parne mašine za vreme punjenja cilindra“, „Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova“ itd.

061.jpg
1880-1954
vreme.png

73

14.jun 1954.
srbija.gif

Otvoren Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu koji čuva predmete iz istorije SPC, smešten u zgradi Patrijaršije. Muzej Srpske crkve se prvi put pominje u arhivskim dokumentima iz prve polovine 19. veka. Godine 1851. na episkopskoj konferenciji u Beču je patrijarh Josif Rajačić tražio da se osnuje Srpski narodni muzej, što austrijske vlasti nisu dozvolile. Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu je za posetioce otvorio patrijarh srpski Vikentije. Osnovni fond muzeja čine ikone, crkveni tekstil, metalni liturgijski predmeti, rukopisne i štampane bogoslužbene knjige, portreti, grafika (drvorezne i bakrorezne ploče), privilegije, arhivalije i drugo.

27.jun 1954.
sssr.png

Prva nuklearna elektrana u svetu otvorena u Obninsku blizu Moskve. Električna energija iz nuklearnog reaktora je prvi put dobijena 3. septembra 1948. iz X-10 grafitnog reaktora u mestu Ouk Ridž u Tenesiju, i to je bila prva nuklearna elektrana koja je napajala sijalicu. Drugi, veći eksperiment izveden je 20. decembra 1951. u eksperimentalnoj elektrani EBR-1 kod ArkaAjdaho u SAD. Dana 27. juna 1954, prva nuklearna elektrana koja je proizvodila električnu energiju za električnu mrežu je počela sa radom u sovjetskom gradu Obninsku. Prva elektrana velike snage na svetu Kolder Hol u Engleskoj je puštena u rad 17. oktobra 1956.

Jul 1954

03.jul 1954.

U Velikoj Britaniji ukinuto kontrolisano snabdevanje hranom uvedeno tokom i po završetku Drugog svetskog rata.

05.jul 1954.

Elvis Prisli snimio prvu pesmu "That' s All Right".

13.jul 1954.
meksiko.gif

Umrla meksička slikarka Frida Kalo Kalderon. (Rođena: Kohoakan/Meksiko 06.jul 1907. - Umrla: Kohoakan/Meksiko 13.jul 1954.) Rođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u Kohoakanu, koji je u to vreme bio malo predgrađe grada Meksika. Bila je zapažena po svojoj neobičajnoj pojavi, jako naglašenim obrvama i tankim brčićima koje nije uklanjala. Slikajući sopstvena iskustva, njeni radovi su često bili šokantni u prikazima bola i teškog života žena. Čak 55 od njene 143 slike su autoportreti, koji sadrže lični simbolizam. Bila je pod uticajem autohtone meksičke kulture, čije je viđenje slikala jakim bojama, mešavinom realizma i simbolizma. Njene slike su privukle pažnju slikara Dijega Rivere, za koga se kasnije i udala. Bila je aktivni pristalica komunizma. Smatra se da je bila u vezi sa Lavom Trockim, koga su sovjetski agenti ubili u Meksiku 1940. Posle smrti Trockog, Frida ga se odriče i postaje staljinista-antirevolucionar.

062.jpg
1907-1954
vreme.png

47

20-21.jul 1954.
vijetnam.gif
images (1).png

Održana Ženevska konferencija o Vijetnamu kojom je ova zemlja podeljena na Severni i Južni, pošto su proleća te godine teško potučene francuske kolonijalne trupe kod Dijen Bijen Fua. Uz prisustvo predstavnika SSSR-a, Kine i Velike Britanije sklopljen je sporazum po kojem je Vijetnam podeljen po 17. paraleli na Severni i Južni sa mogućnošću ujedinjenja. Francuska se obavezala da se povuče iz Severnog Vijetnama i da poštuje nezavisnost Laosa, Vijetnama i Kambodže. Te 1954. je završena prva faza vijetnamskog rata koja je počela 1946. 

25.jul 1954.

Prvi dabldeker pojavio se na londonskim ulicama, otišao u istoriju  09. 12. 2005.

31.jul 1954.
italija.gif

Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio prva uspela da osvoji himalajski vrh K-2.

Avgust 1954

03.avgust 1954.
francuska.gif

Umrla francuska književnica Sidonija Gabrijela Kolet, jedna od najuticajnijih francuskih spisateljica XX veka. (Rođena: Sen Sover en Pize/Francuska 28.januar 1873. - Umrla: Pariz/Francuska 03.avgust 1954.) U romanima je majstorski slikala ženske likove i pozorišnu sredinu i s mnogo ljubavi pisala o prirodi i životinjama. Nominovana je za Nobelovu nagradu za književnost 1948. godine, a bila je poznata i kao pantomimičarkaglumica i novinarka. Kolet se najviše pamti po noveli Žiži iz 1944. godine, koja je bila osnova za film iz 1958. i istoimenu pozorišnu predstavu iz 1973. godine.

1873-1954
vreme.png

81

063.jpg
11.avgust 1954.
vijetnam.gif
laos.gif
kambodža.gif
noun-pigeon-1431044.png
francuska.gif

Posle nepunih osam godina prestao rat oslobodilačkih pokreta Vijetnamaca, Laošana i Kambodžanaca protiv francuskih kolonijalnih trupa. Rat je prekinut formalnim proglašenjem mirovnog sporazuma. Francuska i SAD su u Savetu bezbednosti UN ipak vetom sprečile prijem Severnog i Južnog Vijetnama u svetsku organizaciju. Na osnovu ranije sklopljenog sporazuma u Ženevi, priznata je nezavisnost svih država u Indokini, čime je okončana gotovo stogodišnja francuska kolonijalna uprava nad ovim regionom (Francuska Indokina).

14.avgust 1954.

Potpisana Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba.

18.avgust 1954.

Džejms Vilkins postao prvi afroamerikanac u američkoj istoriji koji je učestvovao u zasedanju vlade SAD. On je bio pomoćnik ministra rada i sednici je prisustvovao pošto ministar i njegov zamenik u tom trenutku nisu bili u Vašingtonu.

24.avgust 1954.
brazil.gif

Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio samoubistvo tokom teške političke krize otvorene pokušajem ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.