VREMEPLOV
1997 - 1998
1997
Januar 1997
01.januar 1997.
Turske vojne jedinice upale u severni Irak likvidiravši, prema izjavama turskih zvaničnika 72 kurdska gerilca.
05.januar 1997.
prvi čečenski rat
Rusija povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije. U skladu sa Kašav-Jurt sporazumom od 31. avgusta 1996. godine, predviđeno je da se ruske oružane snage potpuno povuku sa teritorije Čečenije do 31. decembra. Rok je premašen za pet dana. Ovim činom Rusija se povukla privremeno prekinuvši sukobe sa čečenskim separatistima. Drugi čečenski rat će izbiti 1999. godine.
07.januar 1997.
U Alžiru poginulo najmanje 13 a ranjeno oko 100 ljudi u eksploziji bombe koju su podmetnuli islamski teroristi.
10.januar 1997.
U Sofiji nekoliko desetina hiljada ljudi demonstriralo protiv vlade Socijalističke partije Bugarske – najvatreniji demonstranti upali u zgradu skupštine i demolirali je.
11.januar 1997.
Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Milutin Butković. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 01.decembar 1930. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 11.januar 1997.) Završio je Pozorišnu akademiju u Beogradu. U Atelje 212 je došao 1961. godine iz Pozorišta „Boško Buha“ na poziv Bojana Stupice. Pripadao je glumcima za koje se može reći da u svom životu nisu odigrali skoro ni jednu glavnu ulogu, ali je iza njih ostao veliki broj predstava koje se pamte upravo po njihovim „malim“ kreacijama. Za 36 pozorišnih sezona na sceni Ateljea 212, ovaj glumački velemajstor, ostvario značajne uloge u predstavama:“Jaje“, „Policajac“, „Nastojnik“, „Maratonci trče počasni krug“, „Radovan Treći“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Očevi i oci“, „Aveti“… Njegova filmografija obuhvata preko 150 filmskih i televizijskih uloga: „Balkan ekspres 2“, „Varljivo leto 68“, „Kraljevski voz“, „Vagon li“ itd. Debitovao je u TV ostvarenju „Kartaši“ (1959) uz Slavka Simića i Viktora Starčića. Poslednja ulogu glumio je u „Očevi i oci“ (1997). Za svoja najbolja glumačka ostvarenja više puta je nagrađivan.
1930-1997
66
17.januar 1997.
U Dablinu sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se žestoko protivila katolička crkva.
18.januar 1997.
Austrijski kancelar Franc Vranicki podneo ostavku nakon 11 godina na vlasti.
21.januar 1997.
Kancelar Nemačke Helmut Kol i predsednik vlade Češke Vaclav Klaus potpisali deklaraciju o pomirenju dve susedne zemlje, čime je formalno stavljena tačka na istorijske sporove, odnosno nacističku okupaciju Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu i proterivanje Nemaca posle završetka rata.
25.januar 1997.
Umro srpski književnik, univerzitetski profesor, šekspirolog i teoretičar moderne književnost, potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević od posledica teških povreda koje je zadobio prilikom pokušaja samoubistva na Palama 16.januara. (Rođen: Banja Luka/Kraljevina Jugoslavija/Bosna i Hercegovina/Republika Srpska 09.jun 1936. - Umro: Beograd/SR Jugoslavija/Srbija 25.januar 1997.) Rođen je u uglednoj trgovačkoj porodici. Diplomirao je teoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao. Bio je univerzitetski profesor, prevodilac i esejista. Važio je za jednog od najcjenjenijih poznavalaca Šekspira u bivšoj SFRJ. Njegova univerzitetska karijera odvijala se na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Početak demokratske tranzicije u SR BiH zatekao ga je u statusu redovnog profesora i uglednog jugoslovenskog književnog kritičara i teoretičara. Kao šekspirolog, komparativista i teatrolog i priznati intelektualac uređivao je ugledne književne časopise Putevi i Izraz. Sa nekoliko kolega profesora na sarajevskom filozofskom fakultetu radio je na formiranju SDS-a. Na prvim slobodnim višestranačkim izborima 1990.godine izabran je za srpskog člana Predsedništva SR Bosne i Hercegovine. Sa mnogo entuzijazma se angažovao na na pripremi tzv. istorijskog sporazuma između Srba i Muslimana, kojim je trebalo da BiH ostane u Jugoslaviji. U znak protesta protiv uzurpacije nadležnosti kolektivnog organa od strane Alije Izetbegovića i muslimansko-hrvatske majorizacije srpskih predstavnika u aprilu 1992. godine Koljević je zajedno sa Biljanom Plavšić napustio Predsedništvo SR BiH. Zajedno sa Karadžićem i Krajišnikom doneo je odluku o izlasku srpskog rukovodstva iz Sarajeva na Pale. Narodna skupština RS ga je izabrala za potpredsjednika RS i na toj funkciji je ostao sve do prvih posleratnih izbora.
1936-1997
60
Kao vrstan poznavalac anglosaksonske kulture i jezika, bio je član svih srpskih delegacija na mirovnim pregovorima organizovanim uz posredovanje međunarodne zajednice. Dinamičan i komunikativan, „profesor” kako su ga nazivali saborci, bio je čovek dijaloga i kompromisa, za koje u ratnom vremenu nije bilo prostora. Bio je angažovan na formiranju Univerziteta u Srpskom Sarajevu na kojem je obavljao dužnost prorektora. Nije prekidao svoj autorski rad ni za vreme rata. Krajem rata i u prvoj godini mira objavio je dve knjige: „Otadžbinske teme” 1995. i „Od Platona do Dejtona” 1996. Posthumno su objavljeni njegovi ratni dnevnici, dvotomno delo bogato autentičnim dokumentima vremena, koje po oceni stručne kritike predstavlja najznačajniji izvor za istraživanje rađanja Republike Srpske. Pokušao je samoubistvo pucajući sebi u glavu 16. januara 1997. godine na Palama. Od posledica samoranjavanja preminuo je 25. januara 1997. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Februar 1997
03.februar 1997.
Češki pisac Bohumil Hrabal izvršio samoubistvo skočivši sa petog sprata bolnice u Pragu u kojoj je lečen od artritisa. Smatran je nastavljačem Jaroslava Hašeka. Na osnovu njegove novele “Strogo kontrolisani vozovi“, Jirži Mencl je snimio istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Neka od ostalih dela: zbirke pripovedaka “Govori ljudi“, “Biser na dnu“, “Časovi igranja za starije i iskusnije“, “Varšavske pesme o ubistvu i legende“, “Praznik visibaba“ itd.
04.februar 1997.
Poginula 73 izraelska vojnika u sudaru dva vojna helikoptera tipa “CH-53 sikorski“.
05.februar 1997.
Tri najveće švajcarske banke osnovale humanitarni fond od 100 miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta posle šokantnog otkrića o njihovoj saradnji s nemačkim nacistima, u Drugom svetskom ratu, skrivanjem dragocenosti otetih od Jevreja.
06.februar 1997.
Kongres Ekvadora smenio predsednika te države Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.
08.februar 1997.
U glavnom gradu Albanije Tirani, policija pribegla sili nad hiljadama demonstranata protiv vlade koja je omogućila poslovanje privatnih štedionica prema "piramidalnoj šemi", čiji je slom odneo životne ušteđevine desetina hiljada građana te zemlje.
10.februar 1997.
U Mostaru poginulo najmanje jedno lice a 39 je ranjeno u oružanom sukobu u kojem su lokalni Hrvati otvorili vatru na grupu Bošnjaka (muslimana) iz istočnog dela grada koji su se zaputili u posetu groblju u zapadnom, većinski hrvatskom delu podeljenog grada.
12.februar 1997.
Hvang Đang Jop bliski saradnik severnokorejskog predsednika Kim Đong Ila, zatražio azil u Južnoj Koreji. Prilikom boravka u Pekingu Hvang je zatražio azil u južnokorejskoj ambasadi.
17.februar 1997.
Predsednik Pakistana Faruk Leghari, koji je novembra 1996. napustio vladu Benazir Buto, za novog predsednika vlade imenovao Navaza Šarifa.
19.februar 1997.
Umro kineski državnik Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem XX veka. (Rođen: Sečuan/Dinastija Ćing/Kina 22.avgust 1904. - Umro: Peking/Kina 19.februar 1997.) Najmnogoljudnijom zemljom sveta rukovodio je od 1978. a sa poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti. U ranoj mladosti 1920. radio je u fabrikama u blizini Pariza, gde je 1922. postao član Omladinske komunističke lige, a po povratku u otadžbinu 1924. Komunističke partije Kine. Posle studija u Moskvi, 1927. izabran je za sekretara CK KP Kine i potom je bio jedan od rukovodilaca Kineske revolucije i istaknuti komandant jedinica kineske Crvene armije. Član Politbiroa CK KP Kine postao je 1955. a 1956. generalni sekretar, ali je zbačen 1966. u ultralevičarskoj Kulturnoj revoluciji i poslat u radni logor na "prevaspitavanje". Autor je sada već legendarne izjave: "Nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok lovi miševe" (1961). Rehabilitovan je 1973. i postavljen na funkciju potpredsednika vlade, ali ga je sa vlasti 1976. oborila "četvoročlana banda" predvođena Maovom suprugom Đang Ćin. U vrh kineske politike vratio se 1977. posle Maove smrti i hapšenja "četvoročlane bande", a 1978. započeo je gigantske političke i ekonomske reforme kojima je preobrazio Kinu, učinivši je jednom od ekonomski najuspešnijih zemalja sveta.
1904-1997
92
20.februar 1997.
Vlada SAD odbila da prizna nadležnost Svetske trgovinske organizacije u sporu s Evropskom unijom o trgovini s Kubom, kojoj su Amerikanci jednostrano nametnuli ekonomske sankcije.
21.februar 1997.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić izabran za gradonačelnika Beograda, na osnovu pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima u novembru 1996, postavši prvi nekomunistički gradonačelnik glavnog grada Srbije posle Drugog svetskog rata.
24.februar 1997.
Evropska unija i Palestinska autonomna vlada potpisuju sporazum o pridruživanju. U pitanju je još jedan sporazum u nizu koji je EU potpisala u okviru svoje «Mediteranske politike» sa zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike. Ovoga puta sporazum je potpisan sa Palestinskom autonomnom oblašću. Tokom 1995. godine isti je potpisan sa Tunisom, Marokom i Izraelom. Ovim sporazumima EU je težila da uspostavi mediteransku zonu slobodne trgovine u cilju razvoja i stabilizacije inače trusnog područija Bliskog Istoka ali i Severne Afrike čije zemlje pripadaju Sredozemlju.
28.februar 1997.
U Iranu zemljotres razorio više od 20 sela, usmrtivši oko 1.000 ljudi.
Mart 1997
01.mart 1997.
Albanska vlada Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada građana izgubilo životnu ušteđevinu.
03.mart 1997.
Poginulo najmanje 125 ljudi u putničkom vozu u pakistanskom delu provincije Pendžab koji je izleteo u punoj brzini iz šina.
10.mart 1997.
Vatikan uspostavio diplomatske odnose sa Libijom.
13.mart 1997.
Jordanski vojnik ubio sedam izraelskih učenica koje su tokom ekskurzije obilazile oblast nazvanu "Ostrvo mira" na izraelsko-jordanskoj granici.
14.mart 1997.
Umro američki filmski režiser austrijskog porekla Fred Cineman, autor filmova realističkog i angažovanog pristupa, koji se bavio socijalnim problemima i moralnim dilemama. Neki od filmova: "Oči u noći", "Sedmi krst", "Ljudi", "Tereza", "Tačno u podne", "Svat", "Odavde do večnosti" (Oskar), "Oklahoma!", "Šešir pun kiše", "Starac i more", "Priča o kaluđerici", "Čovek za sva vremena" (Oskar), "Operacija šakal".
16.mart 1997.
Umro srpski književni i kulturni istoričar, bibliograf Ljubomir Durković-Jakšić. Studirao je teologiju, filozofiju i prava u Beogradu i Varšavi. Radio je kao lektor, bibliotekar i profesor na Teološkom fakultetu. Najviše se bavio srpsko-poljskim vezama, Njegošem i bibliografijom. Neka od njegovih dela: „Bibliografija o Njegošu“, „Istorija srpskih biblioteka 1801-1850“, „Srbija i Vatikan 1804-1918“ itd.
19.mart 1997.
Umro američki slikar holandskog porekla Vilhelm de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina XX veka preobrazio slikarstvo u SAD. Njegove slike snažan su protest protiv ledenog, bezličnog sveta otuđene tehničke civilizacije.
21.mart 1997.
Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton saglasili se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale dveju zemalja.
25.mart 1997.
Australijski senat oborio Zakon o eutanaziji, jedini zakon u svetu koji je omogućavao neizlečivim pacijentima dobrovoljnu smrt uz pomoć medicinskog osoblja.
28.mart 1997.
Savet bezbednosti UN ovlastio međunarodne snage, predvođene italijanskim trupama, da obezbede snabdevanje hranom i ostalim potrepštinama narod Albanije. Stanovništvo Albanije bilo je ugroženo dvomesečnom masovnom antivladinom pobunom.
29.mart 1997.
Poginulo više od 50 albanskih izbeglica koje su bežale zbog krvavih nereda u Albaniji, zahvaćenoj antivladinom pobunom, kad je njihov brodić potonuo posle sudara sa italijanskim ratnim brodom u južnom Jadranu u blizini italijanske obale.
30.mart 1997.
U bombaškom napadu tokom mitinga u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu, ubijeno 10 i ranjeno više od 100 ljudi, uključujući vodeće kambodžanske opozicione političare.
April 1997
04.april 1997.
Umro ruski pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u pesničkim i proznim delima dosledno zastupao ideju o potrebi promišljenog odnosa prema prirodi. Bio je protivnik opšteg tehnicizma, pa i nauke uopšte. Neka od njegovih dela: zbirke pesama „Kako ispiti sunce“, „Čovek sa cvećem u rukama“, „Živeti na zemlji“, „Četrdeset zvonkih kapi“, proza „Vladimirske staze“, „Kap rose“,“Pisma iz Ruskog muzeja“, „Med na hlebu“ itd.
05.april 1997.
Umro američki pisac Alen Ginzberg, jedan od duhovnih predvodnika “bit” generacije. Jedna od vodećih ličnosti generacije Bitnika, pedesetih godina i Hipi pokreta iz šezdesetih godina XX veka, koji je sa američkog tla proizišao u globalni fenomen. Buntovan duh, sarkastik, izrazito kritičan prema zvaničnoj kulturi SAD. Njegova poezija, pisana slobodnim stihom, izraz je odbacivanja modernog sveta. Više puta je hapšen tokom antiratnih demonstracija. Njegova zbirka poezije “Urlik i druge pesme” objavljena 1956, smatra se najznačajnijim poetskim delom bit pokreta pedesetih godina XX veka. Bio je i pacifista i anarhista. Bio je i homoseksualac i vegetarijanac. Sudelovao je u radu u NAMBLI, organizaciji koja zagovara pedofiliju, koju napušta onoga trenutka kada je uvideo da je uspeo proširiti svoje ideje. Neka od ostalih dela: “Kadiš”, “Prazno ogledalo”, “Indijski dnevnici”, “Planetarne vesti”, “Pad Amerike” itd.
07.april 1997.
Vladini vojnici u Lumumbašiju, drugom najvećem gradu u Zairu (sadašnji Kongo), položili oružje i priključili se pobunjenicima, koji su napredovali prema glavnom gradu Kinšasi.
11.april 1997.
U jednom beogradskom restoranu ubijen general-pukovnik policije i zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije Radovan Stojičić Badža. Ubica nikada nije otkriven.
Doneta Lisabonska konvencija o priznavanju visokoškolskih diploma u Evropi.
15.april 1997.
U požaru koji je zahvatio šatorsko naselje muslimanskih hodočasnika blizu Meke u Saudijskoj Arabiji poginule najmanje 343 osobe.
16.april 1997.
Evropska unija i Jordan potpisuju sporazum o pridruživanju. Nakon Tunisa, Maroka, Izraela i Palestinske autonomne oblasti i Jordan se pridružuje težnji EU da se formira mediteranska zona slobodne trgovine.
17.april 1997.
Umro izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Potom je bio komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u UN.
21.april 1997.
Prvi kineski vojnici ušli u Hongkong (britanski kolonijalni naziv bio je Viktorija), u okviru priprema za prelazak pod vlast Pekinga 1. jula 1997.
22.april 1997.
Peruanska vojska prodrla u rezidenciju japanskog ambasadora u Limi, oslobodivši 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta "Tupak Amaru". U akciji je poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.
23.april 1997.
Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đang Cemin potpisali Deklaraciju kojom su se usprotivili dominaciji SAD u svetu, koja je započela okončanjem hladnog rata.
27.april 1997.
U Hongkongu zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad sa novim aerodromom.