VREMEPLOV
2017 - 2019
2017
Januar 2017
01.januar 2017.
Pucnjava u noćnom klubu u Istanbulu - naoružani čovek obučen kao Deda Mraz otvorio vatru u noćnom klubu Reina u Istanbulu, u Turskoj, ubivši 39 i ranivši 79 ljudi - odgovornost preuzela Islamska država. Napadač je prvo ubio policajca i civila ispred kluba. Zatim je ušao unutra i otvorio vatru iz automatskog oružja na prisutne goste. Počinioc: Abdulkadir Mašaripov, povezan sa Islamskom državom (ISIL) kojem je motiv bio oveta za tursko vojno angažovanje u Siriji. Turska vojska je bila aktivno uključena u operacije u Siriji protiv ISIL-a i kurdskih snaga. Klub Reina bio je poznat kao elitno mesto okupljanja, što je napad učinilo udarom na „zapadnjački“ način života u Turskoj. Neki analitičari smatraju da je napad bio i poruka protiv sekularnog, kosmopolitskog identiteta Istanbula. U Turskoj je događaj dodatno produbio osećaj nesigurnosti i polarizacije između konzervativnih i liberalnih slojeva društva.
13.januar 2017.
Umro srpski (jugoslovenski) pevač zabavne muzike Miki Jevremović. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 27.mart 1941. - Umro: Beograd/Srbija 13.januar 2017.) U bivšoj SFRJ bio je veoma popularan šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Početak karijere obeležile su pesme: „Mama“, „Pijem“ i „Osamnaest žutih ruža“. Kasniji hitovi su bili: „Ako jednom vidiš Mariju“, „S kim si sada kad je tužno vreme“ i „Pesnikova gitara“. Noviji hitovi su: „Grkinja“, „Lihnida“ i „Neka toče staro vino“. Sedamdesetih godina, pored Đorđa Marjanovića i Radmile Karaklajić, bio je veoma popularan u Sovjetskom Savezu.
U vreme najveće popularnosti postojalo je rivalstvo između obožavalaca Mikija Jevremovića i Đorđa Marjanovića. Tako su postojali klubovi vatrenih obožavalaca: „đokisti“ i „mikisti“. Pored muzike, velika ljubav mu je šah, te je učestvovao na više turnira u zemlji i inostranstvu. Najveći uspeh mu je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom. Dana 29. decembra 2016. godine doživeo je moždani udar. Naredne dve nedelje je bio u komi. Preminuo je 13. januara 2017. godine.
1941-2017
75
16.januar 2017.
17.januar 2017.
.png){kind=small}
Umro general-major Vladimir Vlado Trifunović komandant 32. korpusa JNA u Varaždinu, gde je 1991. godine doneo odluku da preda vojni garnizon kako bi spasao živote 250 mladih vojnika, zbog čega je kasnije nepravedno optužen i u Hrvatskoj i u Srbiji. (Rođen: Rakelići kod Prijedora/Kraljevina Jugoslavija/Republika Srpska/B i H 22.septembar 1938. - Umro: Beograd/Srbija 17.januar 2017.) Kao komandant 32. korpusa JNA u Varaždinu, Trifunović je u septembru 1991. bio suočen sa opsadom hrvatskih snaga. Umesto da se upusti u krvavi sukob, odlučio je da preda garnizon i vojnu opremu kako bi spasio oko 250 mladih vojnika. Ova odluka je kasnije interpretirana kao „izdaja“ u Srbiji i „ratni zločin“ u Hrvatskoj, pa je bio osuđen u oba pravna sistema, iako je njegova namera bila humanitarna. Njegov čin je iskorišćen u propagandne svrhe, politički instrumentalizovan i u Srbiji i u Hrvatskoj, što je dovelo do dvostruke osude. U Hrvatskoj je osuđen na zatvorsku kaznu u odsustvu. U Srbiji je optužen za izdaju, ali je kasnije oslobođen. Mnogi ga smatraju herojem jer je stavio ljudske živote iznad vojnih ciljeva. Njegova sudbina postala je simbol tragičnih sudbina oficira JNA koji su se našli između vojnih naređenja i moralne odgovornosti. Danas se sve više ističe da je bio žrtva političkih procesa, a ne stvarni počinilac zločina. Preminuo je 17. januara 2017. na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je 21. januara 2017. u rodnim Rakelićima.
„Ljudi koje sam spasio, to su deca sirotinje. Oni koji su imali vezu i šansu, svi su povučeni iz opasnih garnizona, a ja sam spasao one koji nisu imali nikoga. Moja prva misao bi ponovo bila da spasavam ljude kojima ja komandujem. Vode se ratovi koji nemaju nikakvog smisla. Ubijaju se komšije, zavađa se narod, a ja to nisam želeo. Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju".
1938-2017
78
18.januar 2017.
Serija zemljotresa pogodila centralnu Italiju (Abruco, Lacio, Marke, Umbrija) - jedan od njih izazvao lavinu koja je zatrpala hotel Rigopiano u Farindoli. Poginulo je 29 ljudi, dok je ukupno 34 stradalo u zemljotresima. Najjači potres bio je magnitude 5,7. Italijanske spasilačke službe radile su u gotovo nemogućim uslovima – snežni nanosi od preko 3 metra.
19.januar 2017.
Gambija je bila na ivici građanskog rata - Snage ECOVAS-a, uključujući trupe iz Senegala, Gane i Nigerije, započela je vojnu intervenciju u Gambiji zbog političke krize u toj zemlji odbijanjem predsednika Jaija Džamea da podnese ostavku nakon poraza na izborima decembra 2016. od Adama Baroua. Snage ECOVAS-a (Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država), predvođene Senegalom, uz učešće Gane i Nigerije, ušle su u Gambiju 19. januara 2017. Cilj je bio primorati Džamea da napusti vlast i omogućiti mirnu tranziciju ka Barouu, koji je već bio priznat od strane međunarodne zajednice. Posle pritiska i intervencije, 21. januara Džeme je otišao u egzil u Ekvatorijalnu Gvineju. Ova intervencija pokazala je da zapadnoafričke države mogu zajednički delovati kako bi sprečile autoritarne lidere da ospore demokratske izbore. Gambija pod Džameom, koji je bio na vlasti od 1994.godine, bila je obeležena represijom, kršenjem ljudskih prava i izolacijom zemlje. Adam Barou je preuzeo vlast, a Gambija izbegla krvoproliće.
20.januar 2017.
Donald Tramp položio zakletvu i postao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Inauguracija je održana ispred Kapitola u Vašingtonu, a njegov govor naglasio je ideju „Amerika na prvom mestu“ i obećanje da će vratiti moć narodu. Potpredsednik Majk Pens je takođe položio zakletvu. Glavna poruka inauguralnog govora: „Od danas, nova vizija će vladati našom zemljom. Od ovog trenutka, Amerika će biti na prvom mestu.“ Teme govora bile su: Povratak moći narodu, kritika političke elite i obećanje da će se fokusirati na „zaboravljene Amerikance“, najava jačanja granica, ekonomskog protekcionizma i povlačenja iz međunarodnih sporazuma koji, po njegovom mišljenju, štete SAD. Tramp je pobedio Hilari Klinton na izborima u novembru 2016. uz snažnu polarizaciju društva. Njegova inauguracija bila je obeležena protestima u Vašingtonu i širom SAD. Pristalice su videle inauguraciju kao istorijski trenutak povratka „pravim vrednostima“ i odbacivanje globalističke politike. Kritičari su smatrali da govor nagoveštava opasnost od izolacionizma, slabljenja međunarodnih institucija i produbljivanja unutrašnjih podela. Šira percepcija: Trampova inauguracija bila je početak ere koja je redefinisala američku politiku – od trgovinskih ratova do odnosa sa Kinom, Rusijom i EU.
21.januar 2017.
Najmanje 16 ljudi poginulo, a oko 40 povređeno nakon što se autobus koji je prevozio mađarske đake zapalio u severnoj Italiji. Mesto nesreće bilo je na autoputu A4 kod Verone. Autobus je prevozio grupu mađarskih srednjoškolaca koji su se vraćali sa skijanja u Francuskoj. Autobus je udario u stub nadvožnjaka i nakon udara se zapalio a plamen se brzo proširio. Pretpostavlja se da je vozač izgubio kontrolu, ali istraga je ukazivala i na mogućnost tehničkog kvara. Nesreća je u Mađarskoj izazvala nacionalnu žalost pa je proglašen dan žalosti.
25.januar 2017.
Novi američki predsednik Donald Tramp potpisao direktive za izgradnju zida na granici sa Meksikom. Sadržaj uredbe: Naložena je „odmah“ izgradnja fizičke barijere duž južne granice SAD-a. Cilj koji se želeo postići bio je sprečavanje ilegalne imigracije, krijumčarenja droge i trgovine ljudima. Tramp je tvrdio da će Meksiko platiti zid, što je izazvalo diplomatsku krizu – meksička vlada je to kategorički odbila. Pristalice su zid videle kao simbol zaštite američkog suvereniteta. Kritičari su ga smatrali neefikasnim, skupim i politički motivisanim.
27.januar 2017.
Predsednik SAD Donald Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojoj se ograničava putovanje i imigracija u SAD iz sedam pretežno muslimanskih zemalja (Iran, Irak, Libija, Somalija, Sudan, Sirija, Jemen), što je dovelo do protesta i sudskih presuda kojima je naređena njena delimična suspenzija. Suspendovan je i program prihvata izbeglica na 120 dana, dok je sirijskim izbeglicama ulazak potpuno zabranjen. Kritičari su je nazvali diskriminatornom i protivnom američkim vrednostima. Pristalice su je branile kao nužnu meru za nacionalnu bezbednost.
28-31.januar 2017.
rat u donbasu
Ozbiljna eskalacija sukoba u Donbasu – posebno oko Avdijivke kod Donjecka, gde su se ukrajinske snage i proruski separatisti sukobili artiljerijom i tenkovima. UN i OEBS su upozorili na kršenje Minskih sporazuma i rast broja civilnih žrtava. Ukrajinska vojska pokrenula je ofanzivne akcije nakon višednevnog granatiranja. Proruske snage koristile su artiljeriju i oklopna vozila, što je bilo u suprotnosti sa Minskim sporazumima. Poginulo je i ranjeno više desetina vojnika, uključujući civile. Hiljade ljudi ostalo je bez struje, grejanja i vode usred zime. Savet bezbednosti UN osudio je nasilje i ponovio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, što je licemeran potez jer 1999. nije učinio isto za Srbiju, već je kroz rezoluciju 1244 praktično legitimisao prisustvo NATO-a na Kosovu i Metohiji što je kasnije dovelo do priznanja Kosova kao nezavisne države od strane političkog Zapada i njihovih satelita. Neutralni analitičari su ovaj sukob videli kao „zamrznuti rat“ koji povremeno eskalira, dok međunarodni pregovori ostaju bez stvarnog efekta. Rat u Donbasu (2014–2017) je do tada odneo preko 10.000 života i raselio oko 1,7 miliona ljudi.
29.januar 2017.
Naoružani napadač usmrtio 6 osoba i povredio 19 u napadu na džamiju u Kvebeku. Napad na džamiju u Kvebek Sitiju (Kanada) bio je jedan od najtežih terorističkih napada na muslimansku zajednicu u toj zemlji. Mesto zločina: Islamski kulturni centar u Kvebek Sitiju. Napadač Aleksandar Bisonet ušao je u džamiju tokom večernje molitve. Otvorio je vatru iz poluautomatskog oružja na vernike. Istraga je pokazala da je napadač bio motivisan islamofobijom i ekstremno desničarskim idejama. Zemlja poznata po multikulturalizmu bila je šokirana ovim napadom. Premijer Džastin Trudo izjavio je da je „napad na muslimane napad na sve Kanađane“. Napad je došao neposredno nakon Trampove uredbe o zabrani ulaska državljanima sedam muslimanskih zemalja, što je dodatno pojačalo osećaj nesigurnosti među muslimanskim zajednicama na Zapadu. Pokazalo se da islamofobija može prerasti u nasilje, slično kao što se džihadistički ekstremizam manifestuje kroz terorističke napade. Jedno zlo rađa drugo, a globalisti vešto koriste tu dinamiku da bi održali stalnu atmosferu straha i podela. Globalni centri moći koriste oba narativa da opravdaju kontrolu, nadzor, vojne intervencije i ograničavanje sloboda. Usijane glave postaju oruđe u rukama onih koji profitiraju od sukoba. Rezultat je isti: nevini ljudi stradaju, a sistem dobija argument da pojača kontrolu.
30.januar 2017.
Napad na zatvor u Kidapavanu, na južnim Filipinima - jedno od najvećih bekstava zatvorenika u toj zemlji poslednjih decenija. Oko 100 naoružanih pobunjenika upalo je u zatvor tokom noći. Oslobodili su više od 150 zatvorenika, od kojih su mnogi bili povezani sa islamističkim pobunjeničkim grupama. U razmeni vatre poginulo je najmanje 5 ljudi, uključujući jednog čuvara. Mindanao je region poznat po dugotrajnim sukobima između vlade Filipina i islamističkih pobunjeničkih grupa (Moro islamski oslobodilački front, Bangsamoro islamski borci). Zatvori u regionu često su meta napada jer se u njima nalaze pripadnici pobunjeničkih organizacija. Neki analitičari su ukazivali da je bekstvo rezultat korupcije i slabosti zatvorskog sistema, a ne samo pobunjeničke snage. Događaj je bio deo šireg obrasca nestabilnosti na Filipinima, koji će kulminirati kasnije iste godine opsadom grada Maravi od strane islamističkih grupa.
31.januar 2017.
Predsednik SAD Donald Tramp nominovao Nila Gorsiča za sudiju Vrhovnog suda SAD čime je obezbedio dugoročnu konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu SAD, što je imalo uticaj na ključna pitanja poput abortusa, regulacije oružja i odnosa između države i pojedinca. U trenutku nominovanja Gorsič je imao 49 godina – jedan od najmlađih kandidata, što je značilo da je mogao uticati na sud decenijama unapred. Ovaj potez je bio signal da će Trampova administracija dugoročno menjati pravni pejzaž SAD, ne samo kroz politiku, već i kroz sudsku praksu. Gorsič je kasnije učestvovao u presudama koje su imale ogroman uticaj: Religijske slobode, prava na oružje – podrška Drugom amandmanu, ograničavanje federalne vlasti u odnosu na pojedince i države.
Februar 2017
01.februar 2017.
Sastanak najviših zvaničnika Beograda i Prištine u Briselu u potpunosti propao i nije doneo nikakve rezultate.
05.februar 2017.
Jemenski Huti objavili da su ispalili balističku raketu na Rijad, glavni grad Saudijske Arabije, i najavili nove napade. To se desilo u kontekstu rata koji traje od marta 2015, kada je Saudijska Arabija, zajedno sa koalicijom arapskih država, pokrenula vojnu intervenciju protiv Huta u Jemenu. Ovaj događaj je bio značajan jer je označavao eskalaciju sukoba – raketni napadi na saudijsku prestonicu predstavljali su direktan izazov saudijskoj vojnoj moći i signalizirali da Huti imaju sposobnost da gađaju ciljeve duboko unutar teritorije Saudijske Arabije. Saudijska strana je tada tvrdila da je raketa presretnuta, dok su Huti insistirali da je pogodila cilj.
13.februar 2017.
Izvršen atentat na najstarijeg sina Kim Džong-ila, Kim Džong-nama na aerodromu u Kuala Lumpuru. U pitanju je polubrat Kim Džong-una koji je došao na vlast u Severnoj Koreji nakon smrti oca. Kim Džong-il živeo je godinama u egzilu, najčešće u Kini i Makau, i bio je viđen kao potencijalna alternativa režimu svog mlađeg brata u Pjongjangu. Na aerodromu su ga napale dve žene koje su mu na lice nanijele nervni agens VX, jedan od najopasnijih hemijskih otrova. Umro je ubrzo nakon napada. Malezijske vlasti su uhapsile napadačice, koje su tvrdile da su mislile da učestvuju u „TV šali“, dok su međunarodni istražitelji ukazivali na to da je atentat bio organizovan od strane severnokorejskih agenata. Malezija i Severna Koreja su ušle u ozbiljan spor, uključujući privremeno zatvaranje ambasada. Ubistvo je pokazalo da režim Kim Džong-una uklanja potencijalne rivale i da se ne libi da koristi hemijsko oružje u inostranstvu. VX je zabranjen Konvencijom o hemijskom oružju, pa je atentat izazvao globalnu osudu.
14.februar 2017.
Na sednici Predsedništva Srpske napredne stranke jednoglasno odlučeno da aktuelni premijer Aleksandar Vučić bude kandidat naprednjaka na izborima za predsednika Srbije. Odluka da Aleksandar Vučić bude predsednički kandidat SNS-a bila je kulminacija višemesečnih spekulacija i unutrašnjih pregovora u stranci, posebno u odnosu na tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića. Prethodilo joj je balansiranje između očuvanja partijskog jedinstva i procene da Vučić ima najveće šanse za pobedu. Tomislav Nikolić bio je predsednik Srbije od 2012. godine, izabran kao kandidat SNS-a. Međutim, do 2017. njegova popularnost je opadala, dok je Vučić, kao premijer, imao znatno jaču podršku javnosti. Vučić kao premijer (2014–2017) gradio je imidž lidera koji kontroliše političku scenu, sa snažnim uticajem na medije i institucije. Nikolić je želeo da se kandiduje ponovo, ali je stranačko rukovodstvo procenilo da Vučić ima daleko veće šanse da pobedi u prvom krugu. Nikolić se povukao nakon što je Vučić zvanično potvrđen kao kandidat, Nikolić se povukao iz trke, iako je u jednom trenutku najavljivao da bi mogao da se kandiduje samostalno. Na izborima 2. aprila 2017. Vučić je pobedio u prvom krugu sa 55,08% glasova, što je potvrdilo procenu da je njegova kandidatura bila strateški najjača. Vučić je na funkciji predsednika započeo novu fazu svoje vladavine – prelazak sa premijerske na predsedničku poziciju, uz zadržavanje dominantnog uticaja na sve ključne institucije.
15.februar 2017.
Crnogorska skupština odlučila da oduzme imunitete liderima opozicionog Demokratskog fronta, Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, koji se sumnjiče da su umešani u organizovanje terorističkih napada u izbornoj noći prethodne godine - afera "državni udar" koja će se kasnije pokazati politički montiranim procesom od strane autoritarnog režima DPS-a na čelu sa Milom Đukanovićem. 16. oktobar 2016.: Na dan izbora u Crnoj Gori, vlast je objavila da je sprečen „teroristički napad“ i pokušaj državnog udara. Specijalno tužilaštvo tvrdilo je da su ruski nacionalisti, uz pomoć opozicionog Demokratskog fronta (DF), planirali nasilno zauzimanje Skupštine i ubistvo premijera. Opozicija je odmah ocenila da je reč o podmetačini režima kako bi se zastrašili birači i obezbedila pobeda DPS-a. Demokratski front je bio najjača opoziciona grupacija, otvoreno protiv članstva Crne Gore u NATO. Optužbe za „državni udar“ došle su u trenutku kada je Crna Gora bila na pragu ulaska u NATO, pa je slučaj imao i geopolitičku dimenziju – vlast je tvrdila da Moskva stoji iza pokušaja destabilizacije. Za ukidanje imuniteta glasalo je 42 poslanika vladajuće koalicije, dok je opozicija bojkotovala sednicu. Time je otvoren put za njihovo krivično gonjenje i eventualni pritvor. Suđenje za „državni udar“ trajalo je godinama, uz brojne kontroverze i osporavanja dokaza. Kasnije je postalo jasno da su ključni svedoci i dokazi nepouzdani, a međunarodni posmatrači su ukazivali na političku instrumentalizaciju pravosuđa. DPS je učvrstio vlast i ubrzao proces ulaska Crne Gore u NATO (formalno članstvo od juna 2017). DF je ostao pod pritiskom, ali je slučaj dugoročno osnažio narativ opozicije o autoritarnoj vladavini Mila Đukanovića i zloupotrebi institucija. Proces se pokazao kao politički montiran, što je dugoročno oslabilo poverenje u crnogorske institucije i dodatno polarizovalo društvo.
20.februar 2017.
Umro Vitalij Ivanovič Čurkin ruski diplomata i stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama od 2006. do smrti - upamćen kao odlučan branilac srpskih interesa, posebno kada je 2015. stavio veto na britansku rezoluciju kojom su Srbi u Republici Srpskoj želeli da budu proglašeni za genocidan narod. (Rođen: Moskva/SSSR/Rusija 21.februar 1952. - Umro: Njujork/Njujork/SAD 20.februar 2017.) Čurkin je rođen u Moskvi u porodici ruskog konstruktora aviona. Kao dete, Čurkin je glumio u sovjetskim filmovima, ali se opredelio za diplomatiju. Diplomatsku karijeru je započeo 1974. godine kada je i diplomirao je na Moskovskom institutu za spoljne poslove. Srpska javnost Vitalija Čurkina pamti kao velikog borca za pravdu i istinu, velikana svetske diplomatije i političara koji je na sednicama Saveta bezbednosti UN oštro kritikovao institucije u Prištini zbog položaja Srba i nealbanaca na Kosovu, ne libeći se da stane na stranu Srbije. 2015. godine, Čurkin je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na britansku rezoluciju kojom se želelo da se Srbi u Republici Srpskoj označe kao genocidan narod zbog događaja u Srebrenici. Time je sprečio institucionalnu stigmatizaciju srpskog naroda, što je izazvalo zahvalnost u Republici Srpskoj i Srbiji, ali i oštre reakcije Zapada. Bio je dosledan kritičar jednostranih zapadnih narativa, posebno u vezi sa Balkanom, Sirijom i Ukrajinom. Bio je poznat po britkom jeziku, diplomatskoj veštini i nepokolebljivosti, čak i u najnapetijim sednicama UN. Njegova iznenadna smrt 2017. u Njujorku izazvala je žalost među diplomatama širom sveta, a posebno među Srbima koji su ga doživljavali kao prijatelja i zaštitnika. Zapadne diplomate i šefovi međunarodnih agencija govore sa velikim poštovanjem o svom kolegi i protivniku, navodeći visoki stil Vitalija Čurkina, njegovu jedinstvenu sposobnost da pregovara, sjajan smisao za humor, dobru narav i karakter. On je uvek čvrsto i dosledno potvrđivao položaj Moskve u globalnoj areni i stekao veliko poštovanje svojih kolega.
1952-2017
64
Mart 2017
09.mart 2017.
Psihički poremećena osoba sekirom povredila sekirom sedam osoba na železničkoj stanici u Diseldorfu. Zvanično je saopšteno da napadač pati od "psihičkog poremećaja", a nemački magazin "Špigl" je na sajtu objavio da je osumnjičeni identifikovan kao Albanac sa Kosova Fatmir H. koji je istražiteljima rekao da se nadao da će ga policija ubiti nakon napada. Povređeni nisu bili u životnoj opasnosti.
10.mart 2017.
14.mart 2017.
Severnoamerička mećava: Velika kasnosezonska mećava „Stella“ pogađa severoistok Sjedinjenih Država, Novu Englesku i Kanadu, nanoseći i do jednog metra snega u najteže pogođenim područjima. Bile su zatvorene škole i kancelarije, otkazano je više hiljada letova, prekinut je saobraćaj na autoputevima dok su milioni ljudi ostali bez struje. Ova oluja je bila deo niza ekstremnih vremenskih događaja koji su obeležili zimu 2016/2017. Posebno je bila upečatljiva jer se dogodila u martu, kada se obično očekuje blaže vreme.
15.mart 2017.
Nemačka kancelarka Angele Merkel primila srpskog premijera Aleksandra Vučića u Berlinu. Među nemačkim političarima i analitičarima je protumačeno kao svojevrsna podrška Vučićevoj politici i kandidaturi za predsednika Srbije. Predsednički izbori u Srbiji raspisani su 3.marta.
16.mart 2017.
Sedamnaestogodišnji đak upao u srednju školu u južnom francuskom gradiću Gras i ranio direktora i još dve osobe dok je pet osoba pretrpelo stanje šoka.
18.mart 2017.
Umro Čarls Edvard Anderson Beri, poznatiji kao Čak Beri američki gitarista, pevač i tekstopisac, koji se smatra jednim od pionira rokenrol muzike "otac rokenrola". (Rođen: Sent Luis/Misuri/SAD 18.oktobar 1926. - Umro: Sent Čarls/Misuri/SAD 18.mart 2017.) Rođen u afroameričkoj porodici srednje klase u Sent Luisu, Beri se od malih nogu zanimao za muziku i prvi put je nastupio u letnjoj srednjoj školi. Dok je bio srednjoškolac osuđen je za oružanu pljačku i poslat je u popravni dom, gde je bio od 1944. do 1947. Nakon puštanja, Beri se ustalio u bračnom životu i radio u fabrici za sklapanje automobila. Sa pesmama kao što su „Maybellene“ (1955), „Roll Over Beethoven“ (1956), „Rock and Roll Music“ (1957) i „Johnny B. Goode“ (1958), Čak Beri je razvio i uveo ritam i bluz u glavne elemente rokenrola, sa tekstovima koji se fokusiraju na tinejdžerski život i korištenje gitarskih soloa napravio je veliki uticaj na kasniju rok muziku. Njegov stil je inspirisao bendove poput The Beatles i The Rolling Stones, koji su otvoreno priznavali njegov uticaj. Bio je jedan od prvih afroameričkih muzičara koji je uspeo da poveže belu i crnu publiku kroz zajednički muzički jezik. Čak Beri se smatra stubom popularne kulture 20. veka. Njegova muzika je uvrštena u „Zlatnu ploču Voyager“ — kolekciju ljudskih dostignuća poslatu u svemir 1977. godine. Beri je bio među prvim muzičarima koji su ušli u Rokenrol kuću slavnih na njenom otvaranju 1986. Beri je uključen na nekoliko Rolingstounovih lista „Najveći svih vremena“, kao npr. kada je postavljen na peto mesto na njihovoj listi 100 najvećih umetnika svih vremena iz 2004. Njegov uticaj je toliko snažan da se često kaže: „Ako želiš da nazoveš rokenrol drugim imenom, nazovi ga Čak Beri.“ Bio je oženjen Tematom Sags od 1948. godine sa kojom je imao četvoro dece.
1926-2017
90
20.mart 2017.
Umro Dejvid Rokfeler američki bankar i poslednji unuk osnivača Standard Oila, Džona D. Rokfelera - dugogodišnji predsednik Chase Manhattan banke i lider u brojnim fondacijama, dok su alternativni izvori isticali njegovu ulogu „sive eminencije globalizma“ i simbola elitne moći. (Rođen: Njujork/Njujork/SAD 12.jun 1915. - Umro: Njujork/Njujork/SAD 20.mart 2017.) Rođen je u Njujorku kao najmlađi od šest sinova Džona Rokfelera juniora (engl. Jonsona Davison Rockfeller Jr.), sina Džona D. Rokfelera seniora, osnivača naftne kompanije Standard Oil. Obrazovanje: Harvard (BA), London School of Economics, Univerzitet u Čikagu (PhD iz ekonomije). Radio u Čejs Menhetn (Chase Manhattan) banci, gde je postao predsednik i izvršni direktor. Bio predsednik Saveta za spoljne odnose (Council on Foreign Relations) od 1970. do 1985. Učestvovao u osnivanju Trilateralne komisije (1973). Aktivno uključen u Rockefeller Brothers Fund i druge fondacije, sa fokusom na obrazovanje, kulturu i međunarodnu saradnju. Kritičari su ga smatrali „sivom eminencijom globalizma“, čovekom koji je kroz CFR, Trilateralnu komisiju i Bilderberg grupu uticao na oblikovanje svetske politike iza kulisa. U alternativnim narativima često se navodi da je Rokfeler zagovarao centralizovanu globalnu vlast i ekonomsku kontrolu - Novi svetski poredak. U jednoj od svojih autobiografskih refleksija, Rokfeler je priznao da je „ponosan što je deo grupe koja radi na stvaranju integrisanije globalne političke i ekonomske strukture“ — što je kritičarima bio dokaz njegovih globalističkih ambicija. Dok ga je globalistički sistem slavio kao filantropa i vizionara, osvešćeni ljudi su ga videli kao oličenje „skrivene moći“ koja manipuliše državama i ekonomijama. Njegova mreža kontakata obuhvatala je predsednike, premijere i poslovne lidere širom sveta. Bio je poznat po tome da je imao više ozbiljnih operacija tokom života, uključujući transplantaciju srca (navodi se da je imao bar jednu, uz nekoliko operacija bajpasa dok alternativni izvori navode šest transplatacija). U mnogim tekstovima i blogovima Rokfeler je prikazivan kao „besmrtni globalista“ koji je zahvaljujući bogatstvu i moći mogao da dobija nova srca i produžava život.
1915-2017
101
22.mart 2017.
U terorističkom napadu u Londonu ispred Parlament Ujedinjenog Kraljevstva petoro ljudi poginulo, a 40 povređeno. Napad u Londonu 22. marta 2017. bio je jedan od najšokantnijih terorističkih događaja u srcu britanske prestonice. Napadač je vozilom pregazio pešake na Vestminsterskom mostu, a zatim pokušao da uđe u dvorište Parlamenta, gde je nožem usmrtio policajca. Ukupno je petoro ljudi izgubilo život, a oko 40 je povređeno. Ovaj događaj je snažno odjeknuo u javnosti jer je pogodio simbol britanske demokratije - Parlament, i pokazao ranjivost otvorenih, urbanih prostora. Napadača Kalida Masuda motivisanog islamističkim ekstremizmom likvidirala je policija. Islamska država (ISIS) je preuzela odgovornost za napad, iako nije dokazano da je Masud bio direktno povezan sa njihovom mrežom. Britanske vlasti su zaključile da je napad inspirisan islamističkom ideologijom, ali da je Masud delovao uglavnom samostalno. Ovaj napad je bio deo talasa terorističkih incidenata u Evropi 2015–2017 (Pariz, Brisel, Berlin). Kalid Masud je rođen kao Adrian Elms, britanski državljanin, konvertit na islam.
24.mart 2017.
Na predizbornom skupu liste Aleksandra Vučića, u beogradskoj Kombank areni, na dan godišnjice početka NATO bombradovanja Jugoslavije, govorio je kao specijalni gost Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar koji je podržao bombardovanje SRJ 1999.godine. Simbolika datuma: 24. mart je u Srbiji dan sećanja na početak bombardovanja 1999. godine, koje je predvodila NATO alijansa, u kojoj je Nemačka imala značajnu ulogu. Kao nemački kancelar u tom periodu, Šreder je bio deo političkog vrha koji je podržao intervenciju. Mnogi su smatrali da je njegovo pojavljivanje na skupu u Beogradu „sramotno“ i neprimereno, jer se doživljava kao čovek koji je politički odgovoran za bombardovanje. Za Vučića i njegovu listu, Šrederovo prisustvo je imalo simboličku težinu - pokazivanje međunarodne podrške i političkih veza. Za deo javnosti, međutim, to je izgledalo kao ponižavanje žrtava bombardovanja i ignorisanje istorijske traume.
26.mart 2017.
Stranka GERB bivšeg premijera Bojka Borisova pobedila na parlamentarnim izborima u Bugarskoj.
27.mart 2017.
Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio u Moskvi u poseti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu koji mu je poželeo uspeh na predsedničkim izborima.
28.mart 2017.
Američki Senat ratifikovao Protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u, čime je otvoren put da Crna Gora postane 29. članica Alijanse. 97 senatora glasalo ZA, samo dvojica protiv - Rend Pol i Majk Li. Ogromna dvostranačka podrška pokazala je da je članstvo Crne Gore u NATO-u viđeno kao strateški korak u stabilizaciji Balkana i jačanju savezništva na jugoistoku Evrope. Nakon ratifikacije u Senatu, protokol je morao da bude potvrđen i u drugim državama članicama NATO-a, što je ubrzo i učinjeno. Crna Gora je zvanično postala članica 5. juna 2017. godine. Za Crnu Goru, ovo je bio istorijski trenutak: prelazak iz neutralne pozicije u punopravno članstvo u vojnoj alijansi. U regionu, reakcije su bile podeljene: dok su prozapadne snage slavile ulazak u NATO, deo javnosti u Crnoj Gori i Srbiji ga je dočekao sa kritikama, podsećajući na bombardovanje 1999. godine. Uz proces ratifikacije članstva Crne Gore u NATO-u 2017. godine, paralelno se odvijala i afera „državni udar“ koja je imala snažan politički odjek koja je kasnije razotkrivena kao manipulacija vladajuće partije DPS autoritarnog Mila Đukanovića. Mnogi su smatrali da je i tada cela priča bila instrumentalizovana kako bi se zastrašila javnost i ubrzao proces ulaska u NATO, bez referenduma građana. Članstvo Crne Gore u NATO-u nije potvrđeno referendumom, već odlukom parlamenta. Afera „državni udar“ poslužila je vlastima kao argument da je članstvo u NATO-u nužno radi zaštite od spoljnog mešanja i destabilizacije. Za protivnike NATO-a, upravo je ta afera bila dokaz manipulacije i političkog marketinga.
29.mart 2017.
Ujedinjeno Kraljevstvo aktivira Član 50 Lisabonskog ugovora, započinjući pregovore o Bregzitu, razgovore o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Aktiviranje Člana 50 Lisabonskog ugovora označilo je formalni početak procesa izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije - događaj poznat kao Bregzit. Vlada premijerke Tereze Mej zvanično je obavestila Evropski savet o nameri da napusti EU. Član 50 Lisabonskog ugovora predviđa da država članica može da napusti Uniju, uz dvogodišnji period pregovora o razdruživanju. Time je započet složen proces pregovora o razlazu, koji je obuhvatao trgovinske odnose, granice (posebno pitanje Irske), prava građana i finansijske obaveze. Odluka je usledila nakon referenduma iz juna 2016, kada je 51,9% birača glasalo za izlazak iz EU. Aktiviranje člana 50 bilo je istorijski presedan - nijedna država članica EU do tada nije koristila ovu odredbu. Pregovori su se protezali godinama, uz političke krize u Londonu i Briselu, sve do formalnog izlaska 31. januara 2020.
April 2017
01.april 2017.
Najmanje 254 osobe poginule u poplavama i klizištima u jugozapadnom kolumbijskom gradu Mokoa. Obilne kiše izazvale su izlazak iz korita tri reke, što je dovelo do masovnih poplava i klizišta. Poginulo je najmanje 254 ljudi, među njima i veliki broj dece. Više stotina osoba je povređeno, a na hiljade je ostalo bez domova. Grad je bio gotovo potpuno paralisan, sa uništenom infrastrukturom i otežanim spasilačkim radovima. Ovaj događaj se pamti kao jedna od najtežih prirodnih katastrofa u savremenoj istoriji Kolumbije
02.april 2017.
03.april 2017.
U terorističkom napadu u metrou Sankt Peterburga poginulo 14 a više od 50 osoba je ranjeno. Napad je izazvao paniku i privremeno zatvaranje metro sistema u gradu. Istražitelji su identifikovali napadača kao samoubicu poreklom iz Kirgistana. Ruske vlasti su pokrenule opsežnu istragu, a bezbednosne mere u javnom prevozu su pojačane. Napad je izazvao šok u Rusiji i svetu, jer je Sankt Peterburg do tada bio relativno pošteđen terorističkih udara. Ovaj događaj se pamti kao jedan od najtežih terorističkih napada u Rusiji u poslednjoj deceniji.
Na potezu između Doma Narodne skupštine i Trga Nikole Pašića, studenti koji su nezadovoljni izbornim rezultatima su započeli proteste koji su se narednih dana proširili širom Srbije. Inicijalno su ih pokrenuli studenti i mlađi aktivisti. Okupljanja su bila spontana, bez centralnog organizatora. Protesti su se proširili na Novi Sad, Niš, Kragujevac i druge gradove. Zahtevi su uključivali kritiku izbornog procesa, medijske kontrole i političke korupcije. Vlasti su ih opisivale kao pokušaj destabilizacije, dok su učesnici naglašavali da se bore za demokratske principe. Protesti su trajali više nedelja, sa promenljivim intenzitetom.
04.april 2017.
rat u siriji
Najmanje 58 osoba, uključujući 11 dece, poginulo, a na desetine povređeno u vazdušnim napadima ruskih ratnih aviona uz sadejstvo sirijske vojske pod kontrolom Asada, na severozapadnu sirijsku provinciju Idlib, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava. Mete su bili opozicioni položaji i naselja, a među žrtvama su bili brojni civili. Grad Kan Šeikun koji je bio najveća meta, i šira provincija Idlib bili su pod kontrolom različitih pobunjeničkih grupa, uključujući islamističke frakcije. Napadi su pogodili naselja, što je izazvalo masovne žrtve i humanitarnu krizu. Opozicioni izvori tvrdili su da je u napadu korišćeno hemijsko oružje (sarin).
06.april 2017.
Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader nepravosnažno osuđen na četiri i po godine zatvora zbog primanja mita od oko 2,3 miliona evra od mađarskog MOL-a, u vezi sa upravljanjem naftnom kompanijom INA. Sanader je optužen da je primio mito kako bi omogućio MOL-u upravljačka prava u INA-i. Presuda je izazvala veliko interesovanje javnosti u Hrvatskoj i regionu. Sanader je postao simbol političke korupcije u posttranzicionom periodu. Slučaj INA–MOL ostao je jedan od najpoznatijih primera spajanja politike i biznisa u regionu. Ivo Sanader je pravosnažno osuđen na objedinjenu kaznu od 18 godina zatvora 2018. godine, nakon što su mu spojene presude iz više slučajeva (INA–MOL, Fimi Media, Hypo banka). Kasnije je kaznu služio u kaznionici u Lipovici, a 31. jula 2025. pušten je na uslovnu slobodu nakon što je odslužio više od polovine kazne.
07.april 2017.
rat u siriji
Sa američkih razarača u istočnom Mediteranu ispaljeno 50-60 raketa "tomahavk" na pozicije sirijske vojske u bazi Šajrat. Operaciju je naredio Donald Tramp kao osvetu za hemijske napade snaga Bašara el Asada u Idlibu. Mete su bile piste, skladišta goriva, avioni i objekti sirijske vojske. SAD su tvrdile da je cilj bio da se spreči dalja upotreba hemijskog oružja od strane režima Bašara al-Asada. Rusija i Iran su osudili napad, dok su zapadne zemlje uglavnom izrazile podršku. Napad je označio prvu direktnu američku vojnu akciju protiv Asadovih snaga od početka rata u Siriji.
U Stokholmu izveden teroristički napad kamionom u pešačkoj zoni na ulici Drottninggatan. Napadač je ukrao kamion i uleteo u masu ljudi. Poginule su tri osobe, a povređeno je nekoliko desetina. Policija je ubrzo uhapsila osumnjičenog poreklom iz Uzbekistana. Utvrđeno je da je napad inspirisan islamističkim ekstremizmom, ali nije bio direktno koordinisan od strane neke organizacije. Švedska, koja se do tada smatrala relativno sigurnom, bila je šokirana ovim događajem.
Umro hrvatski (jugoslovenski) glumac Relja Bašić poznat po svojoj karijeri dugoj šest decenija i po ulozi „gospona Fulira“ u kultnom filmu Tko pjeva zlo ne misli. (Rođen: Zagreb/Kraljevina Jugoslavija/Hrvatska 14.februar 1930. - Umro: Zagreb/Hrvatska 07.april 2017.) Diplomirao na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu 1957. godine, u klasi Branka Gavele. Majka Eli Bašić bila je poznata pijanistkinja i muzička pedagoginja jevrejskog porekla, osnivačica muzičke škole koja i danas nosi njeno ime. Prezime Bašić dobio je po očuhu Mladenu Bašiću, dirigentu i kompozitoru. Odigrao je više od 3700 predstava. Osnovao je i 30 godina vodio putujuće kazalište Teatar u gostima, koje je imalo veliki značaj u popularizaciji pozorišta širom Hrvatske i bivše Jugoslavije. Glumio u 56 domaćih filmova i brojnim inostranim produkcijama. Najpoznatija uloga: Gospon Fulir u filmu Tko pjeva zlo ne misli (1970). Ostali značajni filmovi: Rondo, Imam dvije mame i dva tate, Sutjeska, Kiklop, Most, Valter brani Sarajevo, Lov na jelene, Bal na vodi. Igrao u popularnim serijama Pozorište u kući, Velo misto, Obraz uz obraz. Relja Bašić je bio poznat po šarmu, eleganciji i karakterističnom glumačkom izrazu, često tumačeći urbane, sofisticirane likove. Njegov lik „gospona Fulira“ postao je ikona hrvatske kinematografije, simbol zavodljivog bonvivana. Bio je cenjen i u međunarodnim krugovima, nastupajući u koprodukcijama i sarađujući sa velikim imenima jugoslovenskog i evropskog filma. Relja Bašić ostaje upamćen kao jedan od najvažnijih glumaca jugoslovenskog prostora, koji je svojim radom obeležio pozorište, film i televiziju.
1930-2017
87
09.april 2017.
U Egiptu izvedeni teroristički napadi na dve koptske crkve, u gradu Tanta i u Aleksandriji - poginulo 45, a povređeno 126 ljudi. Napadi su se dogodili tokom liturgije na Cveta, kada su crkve bile pune vernika. Odgovornost je preuzela Islamska država (ISIL). Egipatske vlasti su proglasile vanredno stanje i pojačale bezbednosne mere. Napadi su izazvali šok u zemlji i međunarodnu osudu. Kopti, kao hrišćanska manjina u Egiptu, ponovo su postali meta ekstremističkog nasilja. Ovaj događaj je pokazao ranjivost verskih zajednica u regionu i ostao upamćen kao jedan od najtežih napada na koptsku crkvu u savremenoj istoriji Egipta.
15.april 2017.
U samoubilačkom bombaškom napadu na konvoj autobusa koji su evakuisali civile iz pokrajine Idlib u Alepo, poginulo više od 120 osoba, među kojima 68 dece. Samoubilački bombaš napao je konvoj autobusa koji su evakuisali civile iz provincije Idlib ka Alepu. Napad se dogodio u mestu Rašdin, na zapadnom ulazu u Alep. Evakuacija je bila deo dogovora između vlade i opozicije o razmeni stanovništva iz opkoljenih oblasti. Autobusi su prevozili civile iz prorežimskih sela Fua i Kefraja. Napad je izazvao haos i prekinuo evakuaciju, dok su mnogi civili ostali zarobljeni u opasnoj zoni. Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije osudile su napad kao zločin protiv civila. Do danas nije potpuno razjašnjeno ko je odgovoran, ali se sumnja na ekstremističke grupe povezane sa opozicijom.
Umrla Ema Morano, italijanska superstogodišnjakinja, poslednja poznata osoba rođena u 19. veku. Umrla je u svom domu u Verbaniji, na severu Italije, u dobi od 117 godina i 137 dana. Rođena je 29. novembra 1899. godine. Bila je najstarija osoba na svetu u trenutku smrti. Njena dugovečnost se često povezivala sa jednostavnom ishranom (poznata je po tome da je decenijama jela po jedno sirovo jaje dnevno). Preživela je dva svetska rata, tri veka i više od 90 italijanskih vlada. Njena smrt označila je kraj jedne epohe - više nije bilo živih ljudi rođenih u 19. veku.
16.april 2017.
Građani Turske na referendumu prihvatili predlog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o uvođenju predsedničkog sistema vlasti. Referendum je održan širom zemlje, uz visoku izlaznost. Predlog je prošao sa tesnom većinom glasova. Reforma je značila ukidanje parlamentarnog sistema i prelazak na predsednički, čime su značajno proširene ovlasti predsednika. Opozicija je osporavala rezultate, tvrdeći da je bilo nepravilnosti. Međunarodna zajednica je izrazila zabrinutost zbog koncentracije moći u rukama jednog čoveka. Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) je 25.aprila jednoglasno je usvojila poziv da se Turska ponovo stavi pod nadzor zbog zastoja u demokratiji, ljudskim pravima, vladavini prava, slobodi izražavanja i nezavisnosti pravosuđa. Turska je poslednji put zvanično izašla iz procesa nadzora 2004. godine kada je započela pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom.
17.april 2017.
Mali privatni avion srušio se u mestu Tires, nedaleko od Lisabona, pri čemu je poginulo pet osoba – četiri u avionu i jedan vozač kamiona na zemlji. Nesreća se dogodila odmah nakon poletanja sa aerodroma Tires, a letelica je bila upućena ka Marseju. Avion je eksplodirao u vazduhu i potom pao na supermarket, izazvavši požar koji se proširio na kamion i obližnju kuću. Vreme je bilo vedro, sa slabim vetrom, što je dodatno pojačalo misteriju oko uzroka nesreće. Pokrenuta je istraga o uzrocima pada, ali u prvim danima nije bilo jasnih informacija o tehničkom kvaru ili ljudskoj grešci.
19.april 2017.
Umro Raša Popov srpski (jugoslovenski) književnik, publicista, novinar i omiljeni „televizijski deka“, poznat po duhovitosti, toplini i neiscrpnoj mašti. (Rođen: Mokrin/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 26.jun 1933. - Umro: Beograd/Srbija 19.april 2017.) Najširoj publici ostao je upamćen kao autor i voditelj dečjih emisija, posebno Fazoni i fore, gde je nastupao kao „Raša Pronalazač“. Studirao književnost u Beogradu, iako je prvobitno želeo da se bavi istorijom. Radio kao novinar „Dnevnika“, „Mladosti“ i Radio-televizije Beograd. Bio je najmlađi voditelj Dnevnika TV Beograd. Radio kao lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu. Bio glavni urednik izdavačke kuće Matice srpske. Najpoznatiji po emisiji za decu Fazoni i fore, gde je kroz lik „Raše Pronalazača“ generacijama prenosio znanje i humor. Poezija: Dva oka (1963), Gvozdeni magarac (1976), Spev o tranziciji (2009). Knjige za decu: Žabac koji ne zna da ćuti (1987), Šešir bez dna (2001), Bio sam srećni konj (2003), Čarobnjakov SMS (2007), Mokrinski patuljci (2013). Publicistika: Zadimljena istorija (2010). Njegov rad spajao je književnost, novinarstvo i televiziju, a lik „televizijskog deke“ ostao je trajno urezan u kolektivno sećanje. Njegova dela za decu i odrasle i danas se čitaju, a stil je prepoznatljiv po duhovitosti, toplini i bogatom jeziku Banata. U Beogradu mu je 2020. podignut spomenik i plato u znak sećanja na njegov doprinos kulturi i odrastanju generacija.
1933-2017
83
20.april 2017.
Vrhovni sud Rusije doneo odluku kojom se zabranjuje delovanje verske organizacije Jehovini svedoci u zemlji. Sud je organizaciju proglasio „ekstremističkom“ i naložio zatvaranje njenog centralnog sedišta u blizini Sankt Peterburga. Zabranjeno je i delovanje svih lokalnih zajednica Jehovinih svedoka širom Rusije. Njihova imovina je konfiskovana u korist države. Odluka je izazvala osude međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje su je označile kao kršenje slobode veroispovesti. Jehovini svedoci su tvrdili da su nepravedno stigmatizovani i da su njihova okupljanja bila mirna. Ruske vlasti su insistirale da se radi o „ekstremističkoj aktivnosti“ koja ugrožava društveni poredak.
Sa kosmodroma Bajkonur poletela ruska letelica Sojuz MS-04 sa dva člana posade - Fjodor Jurčihin (Rusija) i Jack D. Fischer (SAD). Letelica je bila deo misije Ekspedicija 51/52 na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Jurčihin je bio komandir letelice, dok je Fischer bio inženjer leta. Njihov zadatak bio je da se pridruže postojećoj posadi na ISS-u i učestvuju u naučnim eksperimentima i održavanju stanice.
27.april 2017.
Više od 100 osoba, uključujući dvadesetak policajaca i trojicu poslanika povređeno u Skoplju pošto je masa pristalica VMRO-DPMNE upala u Sobranje. Neredi počeli nakon što je glasovima socijaldemokrata i albanskih partija Talat Džaferi izabran za predsednika Sobranja - uz burno negodovanje poslanika VMRO-DPMNE. Među povređenima lider SDSM-a Zoran Zaev. Teške povrede zadobio je albanski poslanik Zijadin Sela. Policija evakuisala sve poslanike. Policija se sukobila i sa demonstrantima, koji su postavili šatore ispred Sobranja. Politička kriza je nastala nakon izbora, sukobom VMRO-DPMNE sa socijaldemokratama i albanskim partijama.
28.april 2017.
Skupština Crne Gore usvojila predlog zakona o članstvu te zemlje u NATO-u. Time je formalizovan put Crne Gore ka punopravnom članstvu u Alijansi, što je izazvalo različite političke reakcije u zemlji i regionu. Odluka je doneta u atmosferi podeljenog javnog mnjenja - deo građana i opozicije protivio se članstvu, dok je vladajuća većina smatrala da je to ključan korak ka integraciji u zapadne strukture.
Maj 2017
13.maj 2017.
Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pekingu učestvovao je na višednevnom Forumu „Pojas i put za međunarodnu saradnju“, tokom kog je razgovarao sa brojnim državnicima, među kojima i predsednikom i premijerom Kine Si Đinpingom, Li Kećangom i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
18.maj 2017.
drugi građanski rat u libiji
Prilikom napada na vojnu bazu Brak el Šati u Libiji ubijeno više od 140 ljudi. Napad se dogodio tokom Drugog libijskog građanskog rata (2014–2020), u kojem su se sukobljavale dve glavne vlasti: Vlada nacionalnog sporazuma (GNA) sa sedištem u Tripoliju, međunarodno priznata i House of Representatives (HoR) u Tobruku, uz vojnu podršku LNA pod vođstvom generala Haftara. Bio je to jedan od najkrvavijih incidenata tokom Drugog libijskog građanskog rata - ubijeno je oko 140 ljudi, uključujući vojnike i civile, a mnogi su navodno pogubljeni na licu mesta. Postoje izveštaji o pogubljenjima i odsecanju glava zarobljenih vojnika. Napad na Brak el Šati bio je prelomni trenutak u Drugom libijskom građanskom ratu: pokazao je brutalnost sukoba, slabost mirovnih sporazuma i duboku podeljenost zemlje. Za istorijski pregled 2017. godine, ovaj događaj se ubraja među najtragičnije epizode, jer je masakr u Braku simbolizovao raspad discipline i eskalaciju nasilja u Libiji.
19.maj 2017.
Hasan Rohani ponovo izabran za predsednika Irana, osvojivši oko 57–59% glasova i time obezbedio drugi četvorogodišnji mandat. Njegov glavni protivnik, konzervativac Ebrahim Raisi, dobio je oko 38–39% glasova. Rohani je nastupao kao umereni reformista, obećavajući nastavak politike otvaranja prema svetu, očuvanje nuklearnog sporazuma iz 2015. i veće društvene slobode. Raisi je bio kandidat konzervativnog tabora, blizak vrhovnom vođi Aliju Hameneiju, sa fokusom na „revolucionarne vrednosti“ i kritiku sporazuma sa Zapadom. Izbori su se smatrali referendumom o nuklearnom sporazumu i Rohani je dobio snažan mandat da ga brani. Njegova pobeda je u tom trenutku bila signal da Iran želi da nastavi put diplomatskog angažmana sa Zapadom. Međutim, kasniji razvoj događaja (povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma 2018.) značajno je oslabio njegovu poziciju. Ovaj izborni trenutak bio je važan za razumevanje ravnoteže snaga u Iranu i pokazao duboku podelu između reformističkog i konzervativnog tabora.
22.maj 2017.
U samoubilačkom napadu na koncertu američke pevačice Arijane Grande u Mančester areni u Mančesteru, poginule su 22 i povređeno više od 100 osoba. Napadač je bio Salman Ramadan Abedi, britanski državljanin libijskog porekla, koji je aktivirao improvizovanu eksplozivnu napravu u predvorju arene. ksplozivna naprava bila je napravljena od TATP-a (poznatog kao „Mother of Satan“), sa šrapnelima radi maksimalnog broja žrtava. Odgovornost za napad je preuzela Islamska država (ISIS). Napad je izazvao šok u Britaniji i svetu, a nivo terorističke pretnje u zemlji je privremeno podignut na „kritičan“. Dogodio se u vreme kampanje za parlamentarne izbore u Velikoj Britaniji, što je uticalo na ton političkih rasprava o bezbednosti i borbi protiv terorizma. Napad je izazvao talas solidarnosti, a Arijana Grande je organizovala humanitarni koncert „One Love Manchester“ 4. juna 2017, na kojem su nastupili brojni svetski muzičari.
23.maj 2017.
Umro engleski glumac Rodžer Mur jedna od najomiljenijih figura britanskog i svetskog filma upamćen kao najdugovečniji lik Džejms Bonda. (Rođen: London/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 14.oktobar 1927. - Umro: Kran Montana/Švajcarska 23.maj 2017.) Rođen je u siromašnoj porodici. Njegov otac bio je policajac, a majka domaćica. Još kao dečak pokazivao je interesovanje za umetnost i glumu, a nakon školovanja pridružio se britanskoj vojsci. Tokom služenja vojnog roka u Nemačkoj radio je kao crtač i animator za vojnu jedinicu, a po povratku u London odlučuje da se profesionalno bavi glumom. Počeo je u britanskim filmovima niskog budžeta i TV dramama pedesetih godina. Njegov izgled i britanski šarm brzo su ga izdvojili među mladim glumcima. Prvi veći uspeh dobio je kada je potpisao ugovor sa MGM studiom i počeo da se pojavljuje u američkim produkcijama. Pravi proboj u svetsku slavu dolazi kada dobija ulogu Simona Templara, elegantnog detektiva iz serije „The Saint“. Serija je bila izuzetno uspešna i prikazivana širom sveta, a Mur je stekao status zvezde i čoveka koji savršeno utelovljuje šarmantne džentlmene avanturiste. Rodžer Mur postao je treći glumac koji je igrao Džejmsa Bonda (1973-1985), nasledivši Šona Konerija (nakon kratkog angažmana Džordža Lejzenbija). Njegov stil bio je drugačiji: više šarm, humor, ironija i ležernost – što je publici širom sveta izuzetno prijalo. U Bond franšizi je glumio u sedam filmova, što ga čini glumcem sa najviše zvaničnih pojavljivanja u ulozi 007. Bio je UNICEF-ov ambasador dobre volje od 1991. godine. Dobio je titulu viteza (KBE) 2003. za humanitarni rad. Bio je oženjen četiri puta i imao troje dece. Rodžer Mur preminuo u Švajcarskoj, u 89. godini života, nakon kratke borbe sa rakom. Sahranjen je u Monaku.
1927-2017
89
26.maj 2017.
Umro Zbignjev Bžežinski američki geostrateg poljskog porekla, politički naučnik, geopolitičar i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera u periodu 1977–1981, jedan od najuticajnijih arhitekata savremenog američkog globalnog intervencionizma. (Rođen: Varšava/Poljska 28.mart 1928. - Umro: Fols Čerč/Virdžinija/SAD 26.maj 2017.) Rođen je u Varšavi, u porodici diplomate. Zbog službe oca odrastao je u Kanadi i kasnije se preselio u SAD. Studirao je na Harvardu, gde se specijalizovao za sovjetologiju i geopolitiku. Postao je jedan od najuticajnijih analitičara Hladnog rata. Igrao je ključnu ulogu u američkoj politici prema SSSR-u, normalizaciji odnosa sa Kinom i podršci avganistanskim pobunjenicima 1979. Autor je knjiga Velika šahovska tabla i Između dva doba, koje su oblikovale modernu geopolitiku. Nastavio je da piše i predaje do kraja života. Bio je komentator međunarodne politike i član brojnih think–tank organizacija. Iz ugla kritičara globalizacije, Bžežinski je viđen kao arhitekta američke strategije globalnog uticaja i zagovornik nadnacionalnog upravljanja, povezan sa elitnim strukturama poput Trilateralne komisije. U knjizi Velika šahovska tabla (The Grand Chessboard), Bžežinski je otvoreno opisao Evroaziju kao ključnu pozornicu svetske dominacije i SAD kao silu koja mora kontrolisati njene geopolitičke tokove. Kritičari smatraju da je time opravdavao dugoročnu strategiju američkog globalnog uticaja - političkog, vojnog i ekonomskog. Zbog bliskosti sa Rokfelerom i uloge u osnivanju Trilateralne komisije, često je označavan kao predstavnik transnacionalnih elita koje zagovaraju: integraciju svetskih tržišta, slabljenje nacionalnih suvereniteta, nadnacionalno upravljanje globalnim procesima. Kritičari to vide kao model moći koji favorizuje finansijske i političke centre Zapada na štetu manjih država.
1928-2017
89
Jun 2017
01.jun 2017.
Predsednik Donald Tramp objavljuje odluku da se Sjedinjene Američke Države povuku iz Pariskog sporazuma o klimi, potpisanog 2015. godine. Pariski sporazum zamišljen je kao globalni okvir za smanjenje emisija CO₂ i ograničavanje porasta temperature. Kritičari odluke SAD upozoravaju da povlačenje jedne od najvećih ekonomija i emitera gasova sa efektom staklene bašte slabi zajedničke napore i ugrožava globalnu borbu protiv klimatskih promena. Sa druge strane brojni stručnjaci i pokreti osporavaju „konsenzus“ oko CO₂, tvrdeći da klimatske promene imaju prirodne uzroke i da se „zelena agenda“ koristi kao instrument globalne politike i kontrole. Deklaracija CLINTEL (2019), koju je potpisalo preko 2.000 naučnika, naglašava da „ne postoji klimatska vanredna situacija“ i da je CO₂ vitalan za život, dok klimatski modeli nisu pouzdani alati za donošenje globalnih odluka.
Umro Alojz Mok austrijski političar iz redova Narodne stranke (ÖVP), poznat kao vicekancelar i ministar spoljnih poslova Austrije, ključna figura u evropskoj politici krajem 20. veka. (1934-2017 -82-) Doktorirao pravo na Univerzitetu u Beču (1957); studijski boravci u Bolonji i Briselu. Bio je predsednik Austrijske narodne stranke (ÖVP) od 1979. do 1989. godine. Vicekancelar Austrije (1987–1989), Ministar spoljnih poslova (1987–1995). Bio je jedan od glavnih zagovornika ulaska Austrije u Evropsku uniju. Aktivno je podržao međunarodno priznanje Hrvatske i Slovenije 1991. godine, što ga je učinilo važnom figurom u procesu raspada Jugoslavije. Zajedno sa Hans-Ditrih Genšerom (nemačkim ministrom spoljnih poslova) 1989. godine simbolično je presekao „gvozdenu zavesu“ između Austrije i Mađarske, što se često navodi kao jedan od događaja koji je ubrzao pad komunizma u Evropi. Bio je poznat po energičnom stilu, ali se kasnije povukao iz politike zbog zdravstvenih problema (Parkinsonova bolest).
03.jun 2017.
Tri napadača izvela su teroristički napad u Londonu, koristeći kombi i noževe - ubijeno je osam ljudi, a povređeno najmanje 48. Policija je neutralisala napadače u roku od osam minuta. Tri napadača su kombijem uletela među pešake na London Bridge-u, a zatim nastavila napad noževima u obližnjem Borough Marketu. Britanske vlasti su napad okarakterisale kao akt islamističkog terorizma. Bio je to treći veliki teroristički napad u Londonu tokom 2017. godine, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost javnosti i pojačane mere bezbednosti. ISIS je preko svoje propagandne agencije Amaq preuzeo odgovornost za napad. Kritičari ukazuju da ponavljani teroristički napadi u evropskim metropolama otvaraju pitanje neuspeha politike multikulturalizma i nekontrolisane migracije. Ovakvi događaji se tumače i kao posledica šire geopolitičke agende, gde se strah koristi za opravdavanje jačanja nadzora, ograničavanja sloboda i uvođenja strožih bezbednosnih režima. U tom kontekstu, napadi se vide ne samo kao izolovani akti ekstremizma, već i kao deo šire dinamike koja menja društvenu klimu i opravdava centralizovanu kontrolu.
Real Madrid u Kardifu savladao Juventus sa 4:1 i postao prvi klub u istoriji koji je odbranio titulu u Ligi šampiona. Kristiano Ronaldo je bio junak finala sa dva gola. Finale se igralo na Millennium stadionu u Kardifu, pred 65.842 gledalaca. Bio je to 62. finale elitnog evropskog takmičenja i prvo koje je odigrano pod zatvorenim krovom. Real Madrid je postao prvi klub koji je osvojio Ligu šampiona u dve uzastopne sezone (2016 i 2017), čime je stigao do ukupno 12. evropske titule. Kritičari ukazuju da finansijska moć i globalni marketing Real Madrida i sličnih klubova produbljuju jaz između „bogatih“ i „siromašnih“ u evropskom fudbalu, što dovodi do sve manje iznenađenja u završnicama takmičenja. Juventusov poraz se u Italiji tumačio kao nastavak „prokletstva finala“, jer je klub izgubio sedam od devet finala Lige šampiona u svojoj istoriji.
05.jun 2017.
Crna Gora zvanično postala 29. članica NATO pakta, nakon procesa pristupanja koji je trajao od 2009. godine. Ceremonija prijema održana je u Vašingtonu, gde je crnogorska zastava podignuta ispred sedišta NATO-a u Briselu. Članstvo u NATO-u predstavljeno je kao istorijski korak ka jačanju bezbednosti, stabilnosti i integraciji Crne Gore u zapadne strukture. Vlada Crne Gore naglašavala je da članstvo donosi političku i vojnu zaštitu, kao i jačanje međunarodnog ugleda. Saveznici su pozdravili odluku, ističući da ona doprinosi stabilnosti Balkana. Kritičari su ukazivali da je članstvo nametnuto bez referenduma i širokog demokratskog konsenzusa, što je izazvalo unutrašnje podele. Protivnici NATO-a u Crnoj Gori isticali su bombardovanje SRJ 1999. godine kao razlog za odbijanje članstva, smatrajući ga ponižavajućim i protiv volje građana. U širem kontekstu, ulazak Crne Gore u NATO tumačen je i kao deo geopolitičke agende širenja uticaja Zapada na Balkanu, uz marginalizaciju alternativnih bezbednosnih i političkih opcija.
Saudijska Arabija, UAE, Bahrein i Egipat prekinuli diplomatske odnose sa Katarom zbog navodnog podržavanja terorizma od strane vlasti te zemlje. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat objavili su prekid diplomatskih odnosa sa Katarom, optužujući vlasti u Dohi za podržavanje terorizma i destabilizaciju regiona. Odluka je uključivala zatvaranje granica, zabranu letova i prekid trgovinskih veza. Zvanični razlog bio je navodna podrška Katara islamističkim grupama, uključujući Muslimansko bratstvo i Hamas, kao i prevelika bliskost sa Iranom. Saudijska Arabija i saveznici tvrdili su da je Katar svojim medijskim i finansijskim uticajem podrivao stabilnost regiona. Ova odluka izazvala je jednu od najvećih diplomatskih kriza u Zalivu u poslednjim decenijama. Kritičari su ukazivali da je sukob bio deo šire borbe za dominaciju u regionu, gde su Saudijska Arabija i UAE želeli da oslabe nezavisnu politiku Katara. Mnogi su smatrali da optužbe za „podršku terorizmu“ imaju političku pozadinu i da su korišćene kao instrument pritiska na Dohu da se uskladi sa politikom Rijada. Kriza je pokazala duboke podele unutar arapskog sveta, ali i rivalstvo oko kontrole energetskih resursa, medijskog uticaja (Al Jazeera) i odnosa sa Iranom. Diplomatska kriza oko Katara trajala je više od tri i po godine i završila se 5. januara 2021. sporazumom u Al-Uli, kojim su odnosi normalizovani. Demonstracije i unutrašnji pritisci u Kataru nisu doveli do promene politike – Doha je izdržala blokadu uz podršku Turske i Irana.
07.jun 2017.
Najmanje 13 osoba ubijeno, a nekoliko desetina ranjeno u dva koordinisana napada u Teheranu. Meta su bili parlament (Majlis) i mauzolej ajatolaha Homeinija. Napadači su koristili vatreno oružje i eksplozive. Iranske vlasti su napade označile kao terorističke i povezane sa militantnom grupom ISIS, koja je ubrzo preuzela odgovornost. Napad na parlament trajao je nekoliko sati, dok su napadači bili opkoljeni i neutralisani. Bio je to prvi veliki teroristički napad ISIS-a na teritoriji Irana, što je izazvalo šok u zemlji i pojačane mere bezbednosti. Iranska Revolucionarna garda obećala je osvetu, a napadi su dodatno zaoštrili regionalne tenzije. Kritičari su ukazivali da napadi nisu samo izolovani akti terorizma, već deo šire geopolitičke igre u regionu, gde se Iran našao pod pritiskom zbog svoje uloge u Siriji i Iraku. Neki analitičari su smatrali da je napad imao simboličnu poruku – udar na srce iranskog političkog sistema (parlament) i na ideološki temelj Islamske Republike (mauzolej Homeinija). U alternativnim interpretacijama, ovakvi događaji se vide i kao povod za jačanje unutrašnje kontrole i legitimisanje represivnih mera, dok se međunarodni narativ o „borbi protiv terorizma“ koristi za prikrivanje dubljih političkih sukoba.
15.jun 2017.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao Anu Brnabić za mandatara za sastav nove Vlade Srbije. Njeno imenovanje je potvrđeno u Skupštini Srbije 29.juna - Prva LGBT premijerka na prostorima bivše Jugoslavije.
16.jun 2017.
Umro Helmut Kol, nemački političar iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), najpoznatiji kao kancelar Savezne Republike Nemačke od 1982. do 1998. godine - njegova 16-godišnja vladavina bila je najduža od Bizmarka, a pamti se po nemačkom ujedinjenju i stvaranju Evropske unije. (Rođen: Ludvigshafen na Rajni/Vajmarska Nemačka/Nemačka 03.april 1930. - Umro: Ludvigshafen na Rajni/Nemačka 16.jun 2017.) Studirao istoriju i političke nauke na Univerzitetu u Heidelbergu. Premijer je pokrajine Rajnland-Palatinat (1969–1976): Tu je stekao reputaciju pragmatičnog lidera. Predsednik CDU (1973–1998): Vodio stranku više od dve decenije. Kancelar Nemačke (1982–1998): Preuzeo vlast od Helmuta Šmita 1982. godine. Bio je kancelar Zapadne Nemačke do 1990, a zatim ujedinjene Nemačke do 1998. Njegova vladavina bila je najduža u modernoj nemačkoj istoriji. Kol je bio centralna figura u procesu mirnog ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke nakon pada Berlinskog zida. Zajedno sa francuskim predsednikom Fransoa Miteranom, Kol je bio arhitekta Ugovora iz Mastrihta (1992), kojim je stvorena Evropska unija i uveden put ka zajedničkoj valuti – evru. Održavao bliske veze sa SAD, smatrajući ih ključnim za bezbednost Evrope. Pamti se kao „kancelar ujedinjenja“ i jedan od najvažnijih evropskih državnika kraja 20. veka. Njegova politika učvrstila je Nemačku kao vodeću silu u EU. Iako je kasnije bio pogođen finansijskim skandalima u CDU, istorijski značaj njegovog doprinosa evropskoj integraciji i nemačkom ujedinjenju ostaje neupitan.
1930-2017
87
17.jun 2017.
U centralnom Portugalu izbili masivni šumski požari, najteži u poslednjih nekoliko decenija u kojima su najmanje 62 osobe poginule, a više desetina povređeno. Najviše žrtava stradalo je u automobilima, dok su pokušavali da pobegnu iz zahvaćenih područja. Portugalske vlasti su proglasile nacionalnu žalost i mobilisale stotine vatrogasaca i vojnika. Uzrok požara zvanično je povezan sa prirodnim faktorima – visoke temperature, suša i udari groma. Kritičari su ukazivali na nedovoljnu pripremljenost portugalskih vlasti i lošu infrastrukturu za evakuaciju, što je doprinelo velikom broju žrtava. U širem kontekstu, požari su poslužili kao argument u raspravi o klimatskim promenama i potrebi za jačom međunarodnom saradnjom, ali i kao povod za političke debate o odgovornosti vlade. Alternativne interpretacije naglašavaju da se ovakve katastrofe često koriste za jačanje narativa o „klimatskoj vanrednoj situaciji“, dok se zanemaruje uloga lokalnog upravljanja, urbanističkih propusta i nedostatka preventivnih mera.
18.jun 2017.
Iranska revolucionarna garda ispalila je iz zapadnog dela Irana rakete "zemlja-zemlja" na istočni deo Sirije, gađajući baze ekstremističkih grupa koje Iranci smatraju odgovornim za prošlonedeljne samoubilačke napade u Teheranu u kojima je 18 ljudi poginulo, javila je novinska agencija "Tasnim".
21.jun 2017.
Teroristička organizacija ISIL digla je u vazduh Veliku džamiju el Nuri u Mosulu, jednu od najpoznatijih verskih i istorijskih građevina Iraka. Džamija je bila poznata po svom nagnutom minaretu iz 12. veka, simbolu grada. Iranske i iračke vlasti, kao i međunarodna zajednica, osudile su uništenje kao čin kulturnog vandalizma. ISIL je tvrdio da je džamija pogođena u bombardovanju, ali iračka vojska i lokalni izvori naveli su da su je sami militanti minirali kako bi sprečili njeno ponovno zauzimanje. Džamija el Nuri bila je mesto gde je vođa ISIL-a Abu Bakr al-Bagdadi 2014. godine proglasio „kalifat“. Njeno uništenje imalo je snažan simbolički značaj. Kritičari su ukazivali da uništavanje kulturnih spomenika nije samo čin ekstremizma, već i deo šire strategije brisanja identiteta i istorije regiona. Ovakvi događaji se tumače i kao instrument propagande – ISIL je želeo da pokaže da „ako oni ne mogu da vladaju, ni simboli prošlosti neće opstati“. U širem kontekstu, uništenje džamije poslužilo je kao argument za jačanje međunarodne intervencije i narativa o „borbi protiv terorizma“, dok se alternativno vidi i kao posledica dugotrajnog haosa izazvanog ratovima i spoljnim intervencijama u Iraku.
22.jun 2017.
Umro Bogoljub Mitić - Đoša, srpski glumac, humorista i TV voditelj. (1968-2017 -49-) Nadimak Đoša ili Bata Đoša dobio je po ulozi Đoše u TV seriji „Porodično blago“, kojom je stekao veliku popularnost. Fakultet za pozorišnu organizaciju i menadžment u kulturi, završio je u 44. godini života. U TV seriji „Agencija za SIS“ je pored glavne uloge (Mulja) bio i saradnik na pisanju scenarija, a napisao je scenario i za tv seriju Smešno ćoše kod Đoše. Učestvovao je više puta u šou programu Tvoje lice zvuči poznato. Bio je oženjen i imao je dve ćerke. Preminuo je u Beogradu, od posledica srčanog udara. Sahranjen je u Vlasotincu.
25.jun 2017.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da je epidemija kolere u Jemenu tokom 2016–2017. godine zahvatila preko 200.000 ljudi. Bio je to jedan od najvećih registrovanih talasa kolere u savremenom svetu. SZO i UNICEF upozorili su da je zdravstveni sistem Jemena pred kolapsom zbog rata, siromaštva i nedostatka osnovne infrastrukture. Epidemija je bila posledica kontaminirane vode, loših sanitarnih uslova i nemogućnosti da se obezbedi adekvatna medicinska pomoć. Međunarodne organizacije su slale pomoć, ali su sukobi otežavali distribuciju lekova i vakcina. Kritičari su ukazivali da je katastrofa direktna posledica vojne intervencije Saudijske Arabije i njenih saveznika, koja je razorila infrastrukturu Jemena, uključujući vodovod i zdravstvene ustanove. Bombardovanja i blokade sprečavale su dopremu hrane, lekova i humanitarne pomoći, što je dodatno pogoršalo širenje bolesti. U širem kontekstu, epidemija kolere se vidi kao posledica geopolitičkog sukoba, gde civilno stanovništvo plaća cenu ratnih strategija i međunarodne indiferentnosti.
29.jun 2017.
Međunarodni arbitražni sud doneo je odluku da Sloveniji pripadne oko tri četvrtine Piranskog zaliva, kao i slobodan prolaz u međunarodne vode preko hrvatskih teritorijalnih voda. Odluka je bila rezultat dugogodišnjeg spora između Slovenije i Hrvatske oko granice na moru. Slovenija je odluku dočekala kao veliku diplomatsku pobedu, jer je time obezbedila izlaz na otvoreno more. Hrvatska je odbila da prihvati presudu, tvrdeći da je arbitražni proces kompromitovan i da je izgubio legitimitet. Evropska unija je pozvala obe strane da poštuju odluku i reše spor mirnim putem. Spor je ostao „zamrznut“ – Slovenija se poziva na arbitražu, dok Hrvatska insistira na bilateralnim pregovorima. Granica u Piranskom zalivu i dalje nije formalno rešena, a povremeno izaziva političke tenzije i incidente na moru.
Jul 2017
04.jul 2017.
Severna Koreja objavila da je uspešno testirala svoju prvu interkontinentalnu balističku raketu (ICBM), što je označeno kao veliki korak u njenom nuklearnom programu - Rusija i Kina pozivaju Severnu Koreju da obustavi svoje raketne i nuklearne programe. Pjongjang je tvrdio da raketa može da pogodi ciljeve na američkom kontinentu, što je predstavljeno kao dokaz sposobnosti odvraćanja. Rusija i Kina su pozvale Severnu Koreju da obustavi raketne i nuklearne programe i da se vrati pregovorima, naglašavajući potrebu za stabilnošću u regionu. Sjedinjene Američke Države i saveznici osudili su test, smatrajući ga ozbiljnom pretnjom međunarodnoj bezbednosti. Kritičari ukazuju da severnokorejski testovi nisu samo demonstracija vojne moći, već i instrument političkog pritiska – način da režim Kim Džong Una obezbedi pregovaračku poziciju i međunarodnu pažnju. Rusija i Kina, iako formalno pozivaju na obustavu programa, u praksi balansiraju između osude i tolerisanja, jer im Severna Koreja služi kao geopolitički tampon u odnosu na SAD. Alternativne interpretacije vide test kao deo šireg obrasca gde globalne sile koriste severnokorejsku krizu za sopstvene strateške ciljeve, dok se narativ o „nuklearnoj pretnji“ koristi za opravdanje militarizacije i prisustva u istočnoj Aziji.
05.jul 2017.
drugi građanski rat u libiji
Libijski vojni komandant i feldmaršal Kalifa Haftar proglasio je pobedu u Bengaziju, drugom po veličini gradu u Libiji, nakon što su ga tri godine ranije zauzeli džihadisti. Haftar je proglasio „potpuno oslobođenje“ Bengazija, naglašavajući da je grad vraćen pod kontrolu LNA. Borbe su trajale od 2014. godine, kada su islamističke i džihadističke frakcije preuzele delove grada. Pobeda u Bengaziju predstavljena je kao ključni trenutak u konsolidaciji vlasti LNA na istoku Libije. Međunarodna zajednica je događaj posmatrala kroz prizmu nastavka fragmentacije Libije, gde različite frakcije kontrolišu različite regione. Kritičari ukazuju da Haftarova „pobeda“ nije značila kraj sukoba, već učvršćivanje njegove vojne moći i nastavak podele zemlje između istoka i zapada. Haftar je često viđen kao figura koja se oslanja na podršku stranih sila (Egipat, UAE, Rusija), pa se oslobođenje Bengazija tumači i kao deo šire geopolitičke igre u Libiji. Alternativne interpretacije naglašavaju da borba protiv džihadista u Bengaziju bila i povod za jačanje autoritarnog modela vlasti, gde se „bezbednost“ koristi kao opravdanje za koncentraciju moći. Libija je i dalje podeljena između dve suparničke vlasti – Vlade nacionalnog jedinstva (GNU) sa sedištem u Tripoliju i istočne administracije koju podržava Libijska nacionalna armija (LNA) pod vođstvom Kalife Haftara. Iako je veliki ratni sukob prestao posle prekida vatre 2020, zemlja ostaje u političkom ćorsokaku, sa jakim uticajem stranih sila, prisustvom milicija i neodržanim izborima. Sukob se transformisao iz otvorenog rata u dugotrajnu političku blokadu, gde ključnu ulogu imaju strane sile i kontrola nad naftnim resursima.
07.jul 2017.
Ujedinjene nacije usvojile Ugovor o zabrani nuklearnog oružja (Treaty on the Prohibition of Nuclear Weapons – TPNW), uz podršku 123 od 193 zemlje članice - ugovor je ipak formalnog karaktera jer ga nisu podržale države koje poseduju nuklearno oružje. Ovaj dokument predstavlja prvi međunarodni pravno obavezujući instrument kojim se nuklearno oružje potpuno zabranjuje. Ugovor zabranjuje razvoj, testiranje, proizvodnju, skladištenje, upotrebu i pretnju upotrebom nuklearnog oružja. Podržale su ga uglavnom zemlje bez nuklearnog arsenala, kao i mnoge države iz Globalnog juga. Cilj je bio da se stvori međunarodni okvir za potpuno nuklearno razoružanje i da se nuklearno oružje delegitimizuje na isti način kao hemijsko i biološko. Nuklearne sile (SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija) i većina njihovih saveznika odbile su da učestvuju, tvrdeći da ugovor ignoriše realnost bezbednosnih izazova i da je neefikasan bez njihovog pristanka. Kritičari ukazuju da je TPNW više simboličan nego praktičan, jer ga nisu potpisale zemlje koje poseduju nuklearno oružje. Alternativne interpretacije vide usvajanje ugovora kao političku poruku – pokušaj manjinskih država da se suprotstave dominaciji nuklearnih sila i da moralno delegitimizuju nuklearno oružje, iako se realna moć i dalje nalazi u rukama velikih sila.
Pobunjenici povezani sa ISIL-om izveli napad na egipatski vojni kontrolni punkt u gradu Rafi na severnom Sinaju - poginulo 26 egipatskih vojnika, među njima i pukovnik Ahmed Mansija, dok je u sukobu ubijeno i 44 pobunjenika. Egipatske vlasti su nakon napada pojačale operacije protiv džihadističkih grupa u Sinaju, uz podršku međunarodnih partnera. Zvanično, događaj je predstavljen kao deo šire borbe protiv terorizma i ekstremizma u regionu. Kritičari ukazuju da je Sinaj već godinama poprište sukoba između lokalnih plemena, islamističkih grupa i centralne vlasti, pa se napad vidi i kao posledica dugotrajne marginalizacije tog regiona. Postoje interpretacije da je ISIL koristio Sinaj kao stratešku tačku za destabilizaciju Egipta, ali i kao poruku međunarodnim akterima da ostaje prisutan uprkos gubicima u Iraku i Siriji. Alternativne analize ističu da ovakvi napadi pokazuju slabosti egipatskog bezbednosnog aparata i da se borba protiv terorizma često koristi i kao opravdanje za represiju nad lokalnim stanovništvom.
07-08.jul 2017.
U Hamburgu održan samit G20, okupljajući vodeće svetske sile radi razgovora o globalnoj ekonomiji, trgovini, klimatskim promenama i bezbednosti. Samit je obeležen masovnim protestima i prvim zvaničnim susretom Donalda Trampa i Vladimira Putina. Lideri G20 razgovarali su o međunarodnoj trgovini, klimatskim promenama (posebno nakon američkog povlačenja iz Pariskog sporazuma), borbi protiv terorizma i globalne finansijske stabilnosti. Susret Trampa i Putina bio je u fokusu – razgovarali su o Siriji, Ukrajini i navodnom ruskom mešanju u američke izbore. Zvanično, samit je predstavljen kao forum za koordinaciju globalnih politika i jačanje međunarodne saradnje. Protesti u Hamburgu, u kojima je učestvovalo više desetina hiljada ljudi, viđeni su kao izraz otpora globalizaciji, neoliberalnim politikama i „dogovorima iza zatvorenih vrata“. Kritičari tvrde da G20 nije forum za „opšte dobro“, već za koordinaciju interesa najmoćnijih država i korporacija. Susret Trampa i Putina interpretiran je i kao simbol „dogovora velikih“ koji se odvijaju mimo javnosti, dok se samit koristi kao fasada. Alternativne interpretacije vide nasilne proteste i sukobe sa policijom kao dokaz da globalistički projekat nailazi na ozbiljan otpor u društvu. Samit G20 u Hamburgu 2017. bio je dvostruko obeležen – zvanično kao forum za globalnu saradnju, a alternativno kao simbol otpora globalizaciji i mesta gde se iza kulisa odvijaju dogovori moćnih.
10.jul 2017.
_svg.png){kind=small}
Američki tehnički komitet ISO 639-2, sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, odbio prihvatiti kodifikaciju crnogorskog jezika kao zaseban jezički kod - u obrazloženju je navedeno da se radi o jednoj od varijanti srpskog jezika. ISO 639-2 standard služi za međunarodnu klasifikaciju jezika radi bibliografskih i informatičkih sistema. Odluka komiteta značila je da crnogorski nije dobio poseban kod, već se tretira kao varijanta srpskog. Zvanično, time se potvrdila lingvistička praksa da se jezici kodifikuju na osnovu međunarodno priznatih kriterijuma, a ne političkih odluka. Kritičari ukazuju da je odbijanje kodifikacije crnogorskog jezika politički čin, jer se u regionu jezička pitanja često koriste kao instrument identitetske politike. Slične polemike postoje i oko „hrvatskog“ i „bosanskog“ jezika – gde se lingvistički radi o varijantama srpskohrvatskog, ali su politički priznati kao zasebni jezici. Alternativne interpretacije vide odluku ISO komiteta kao dokaz da međunarodne institucije ponekad priznaju političke realnosti (kao u slučaju hrvatskog i bosanskog), a ponekad ih osporavaju (kao u slučaju crnogorskog). Ovakvi sporovi pokazuju da jezik nije samo lingvistička kategorija, već i političko oružje u oblikovanju identiteta i legitimiteta država, posebno na Balkanu.
Irački premijer Hajder al-Abadi proglasio pobedu nad ISIL-om u Mosulu, drugom po veličini gradu u Iraku, nakon devet meseci intenzivnih borbi. Mosul je bio ključna baza ISIL-a od 2014. godine, kada je Abu Bakr al-Bagdadi upravo tu proglasio „kalifat“. Iračke snage, uz podršku međunarodne koalicije predvođene SAD, oslobodile su grad nakon teških urbanih borbi. Oslobođenje Mosula predstavljeno je kao istorijska pobeda nad ISIL-om i kraj njihove dominacije u Iraku. Premijer al-Abadi je simbolično podigao iračku zastavu u gradu, naglašavajući jedinstvo i obnovu države. Zvanično, događaj je označen kao prekretnica u borbi protiv terorizma na Bliskom istoku. Kritičari ukazuju da oslobođenje nije značilo kraj problema – grad je bio razoren, hiljade civila ubijeno, a stotine hiljada raseljeno. ISIL je izgubio teritoriju, ali je nastavio da deluje kroz gerilske napade i terorističke akcije. Alternativne interpretacije vide oslobođenje Mosula kao deo šire geopolitičke igre: SAD i saveznici su želeli da pokažu vojnu moć, dok je Irak ostao zavisan od spoljne podrške. Oslobođenje je otvorilo pitanje rekonstrukcije i političke stabilnosti – da li će Irak uspeti da obnovi grad i spreči nove podele, ili će Mosul ostati simbol razaranja i neispunjenih obećanja. Mosul je danas (2026) grad u obnovi, ali i dalje suočen sa posledicama razaranja i prisustvom ostataka ISIS-a. Abu Bakr al-Bagdadi, vođa ISIS-a koji je 2014. u Mosulu proglasio „kalifat“, ubijen je u američkoj specijalnoj operaciji u Siriji 27. oktobra 2019. godine.
12.jul 2017.
Ujedinjene nacije saopštile su da Jemen pogodila najgora epidemija kolere u svetu i da u toj zemlji 14 miliona ljudi gladuje. Jemen je razoren građanskim ratom koji je započeo marta 2015. godine.
13.jul 2017.
Kineski disident i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Lju Sjaobo, umro u pritvoru od posledica raka jetre. Bio je jedan od najpoznatijih kritičara kineskog režima, zatvoren zbog „subverzije državne vlasti“ nakon što je učestvovao u pisanju „Povelje 08“ – manifesta za demokratizaciju Kine. Lju Sjaobo je 2010. dobio Nobelovu nagradu za mir, ali mu nije bilo dozvoljeno da je lično primi – nagradu je simbolično preuzela prazna stolica u Oslu. Njegova smrt izazvala je globalne reakcije – zapadne zemlje su osudile kineske vlasti jer mu nisu omogućile lečenje u inostranstvu. Zvanično, Kina je insistirala da je dobio adekvatnu medicinsku negu i da je slučaj unutrašnje pitanje. Alternativne interpretacije ukazuju da je Peking želeo da spreči da Sjaobo postane još snažniji simbol otpora, pa je njegova smrt u pritvoru bila i politička poruka. Njegova prazna stolica u Oslu i kasnija smrt u pritvoru postali su snažni simboli – ne samo borbe za demokratiju u Kini, već i načina na koji autoritarni sistemi guše disidente.
20.jul 2017.
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer potpisao zakon o istopolnim brakovima nakon što je isti usvojen u Bundestagu 30.juna i Bundesratu 07.jula. Zakon je stupio na snagu 1. oktobra 2017, čime su istopolni parovi u Nemačkoj dobili pravo na brak sa svim pravima i obavezama, uključujući i pravo na usvajanje dece. Time je Nemačka postala jedna od evropskih zemalja koje su zakonski izjednačile istopolne i heteroseksualne brakove. Kritičari su ukazivali da je odluka doneta naglo, pod pritiskom javnosti i političkih okolnosti, a ne kroz dugotrajnu raspravu. Konzervativni deo CDU/CSU bio je protiv, tvrdeći da se time menja tradicionalno shvatanje braka. Alternativne interpretacije vide usvajanje zakona kao deo šireg procesa liberalizacije evropskih društava, ali i kao politički potez kojim se tadašnja vlada prilagodila promenjenom javnom mnjenju i predizbornom kontekstu.
21.jul 2017.
Umro jedan od najpoznatijih srpskih (jugoslovenskih) pevača narodne i starogradske muzike Predrag Gojković Cune. (Rođen: Kragujevac/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 06.novembar 1932. - Umro: Beograd/Srbija 21.jul 2017.) Nadimak „Cune“ je dobio, kako je sam objasnio u emisiji „Balkanskom ulicom“ Radio-televizije Srbije, po majčinom dozivanju „Odi da te majka cune“ (ljubi). Njegov raskošni glas i šarm učinili su ga legendom jugoslovenske muzičke scene. Kao dečak pokazivao je interesovanje za muziku i pevanje. Preselio se u Beograd gde je završio Osmu mušku gimnaziju na Crvenom krstu u Beogradu, gde se družio i išao u školu sa kasnije glumcima Velimirom - Batom Živojinovićem i Danilom Batom Stojkovićem. Nakon gimnazije, studira na Trgovačkoj akademiji, ali ga pevanje odvlači od studija, tako da nikad nije diplomirao. Aktivno pevanje započeo 1948. godine. Žanrovi: Narodna muzika, starogradske pesme, sevdalinke, zabavne i meksikanske pesme. Snimio je preko 100 singlova, 15 albuma i isto toliko kompilacija. Najpoznatije pesme: „Stani, stani, Ibar vodo“, „Kafu mi, draga, ispeci“, „Janičar“, „Ljubav mi srce mori“. Radio je sa izdavačkim kućama PGP RTB, Jugoton, Jugodisk, Studio B. Njegov glas bio je prepoznatljiv i omiljen širom bivše Jugoslavije. Bio je u braku sa Leposavom Lelom Gojković. Imao je dve ćerke: Natašu i Katarinu. Borio se sa zdravstvenim problemima: dijabetes, povišen pritisak i problemi sa cirkulacijom. Najteže mu je palo što je izgubio glas u poslednjim danima života. Preminuo u Beogradu, u 85. godini, od posledica moždanog udara. Predrag Gojković Cune ostao je upamćen kao umetnik raskošnog glasa, šarma i topline, koji je svojim interpretacijama obeležio decenije jugoslovenske i srpske muzike. Njegove pesme i dalje žive kao deo kulturnog nasleđa.
1932-2017
84
25.jul 2017.
Poljski parlament usvojio kontroverzne zakone o pravosuđu, koje je EU kritikovala kao udar na nezavisnost sudstva. Poljska pravosudna kriza iz 2017. i dalje traje – zakoni koje je uvela stranka PiS nisu u potpunosti ukinuti, iako je od decembra 2023. na vlasti koalicija Donalda Tuska koja obećava „obnovu vladavine prava“. Do 2026. mnoge sporne reforme ostaju na snazi, a stanje se i dalje opisuje kao „nerazrešena kriza“. Kritičari EU vide ovo kao primer dvostrukih standarda – gde se „demokratija“ koristi kao instrument pritiska na države koje žele da vode suvereniju politiku. Poljska ostaje u „pravosudnoj krizi“ koja traje već više od decenije, a EU i dalje vrši pritisak na Varšavu.
jul 2017.
Tokom jula 2017. Grčku su pogodili veliki šumski požari, naročito u okolini Atine i na Peloponezu. Stotine hektara šuma i naselja bili su zahvaćeni vatrom, a hiljade ljudi evakuisano. Vlada Grčke proglasila je vanredno stanje i mobilisala vatrogasne jedinice, vojsku i volontere. Evropska unija i susedne zemlje poslale su pomoć – avione za gašenje požara i timove za podršku. Zvanično, požari su objašnjeni kombinacijom visokih temperatura, suše i ljudske nepažnje. Požari u Grčkoj jula 2017. pokazali su dvostruku sliku – zvanično kao prirodnu katastrofu izazvanu klimatskim uslovima, a alternativno kao posledicu namernog podmetanja i političko-ekonomskog instrumentalizovanja krize. Postoje interpretacije da su požari posledica namernog podmetanja radi urbanizacije i širenja građevinskih zona – što je u Grčkoj i ranije bio problem. Alternativne analize ukazuju da međunarodne institucije koriste ovakve katastrofe da promovišu „zelene agende“ i klimatske politike koje često služe interesima velikih korporacija, dok lokalno stanovništvo ostaje nezaštićeno. U požarima u Grčkoj tokom jula 2017. izgorelo je oko 20.000 hektara šuma i zemljišta, a materijalna šteta procenjena je na stotine miliona evra – uključujući uništene kuće, infrastrukturu i poljoprivredne površine. To je bio jedan od najtežih požarnih sezona u toj deceniji. Broj poginulih: oko 10–15 ljudi izgubilo je život u požarima tokom jula 2017. a više desetina ljudi je zadobilo povrede, najčešće od dima i opekotina.
Avgust 2017
02.avgust 2017.
Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni i filmski glumac, režiser i književnik Tomo Kuruzović. (Rođen: Sarajevo/Kraljevina Jugoslavija/B i H 18.oktobar 1930. – Umro: Beograd/Srbija 02.avgust 2017.) Odrastao je u porodici snažno vezanoj za pozorište – otac mu je radio kao pozorišni frizer, vlasuljar i šminker, a majka kao krojačica. Zbog takvog okruženja, sa scenom se susreo veoma rano i već od pete godine nastupao je u dečjim ulogama. Nakon Drugog svetskog rata završio je Učiteljsku školu 1948. godine i kratko radio kao učitelj i upravnik škole u selu Čarakovo kod Prijedora. Godine 1949. dolazi u Beograd i iste godine upisuje Akademiju za pozorište i film, u klasi profesora Joze Laurenčića. Studije glume završio je 1953, a diplomirao 1957. godine. Paralelno je vanredno studirao jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a kasnije i režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1961–1966). Profesionalnu karijeru započeo je u Sarajevu, gde je bio jedan od osnivača Malog pozorišta (današnji Kamerni teatar 55). Od 1961. trajno se vezuje za Beograd, gde postaje član Beogradskog dramskog pozorišta, u kome je nastupao sve do penzionisanja. Kuruzović je ostvario impozantan broj uloga u filmu i televiziji, često tumačeći upečatljive karakterne i sporedne likove. Publika ga pamti iz ostvarenja kao što su „Više od igre“, „Leptirica“, „Otpisani“, „Sivi kamion crvene boje“, „Salaš u malom ritu“ i mnogih drugih. Uloga Nikoletine Bursaća mu je obeležila karijeru. Ćopićevog junaka je oživeo preko 2.000 puta na sceni. Toliko se srodio sa likom da su ga ljudi često poistovećivali sa Nikoletinom. Bio je aktivan i kao reditelj i pisac, kao i osnivač alternativnog pozorišta „Sunce“ na Novom Beogradu. Takođe je radio kao pedagog u glumačkom studiju „Tajne glume“.
1930-2017
86
03.avgust 2017.
Brazilski fudbaler Nejmar potpisao ugovor sa francuskim klubom Pari Sen Žermen - transfer je iznosio rekordnih 222 miliona evra, čime je oboren dotadašnji svetski rekord u fudbalskim transferima. Prešao je iz Barselone. Ovaj potez označio je novu eru u evropskom fudbalu, sa PSG-om kao jednim od glavnih konkurenata za titulu u Ligi šampiona. Dok su mediji slavili „najskupljeg fudbalera na svetu“, milioni ljudi širom planete živeli su u siromaštvu. U isto vreme, porodice su pokretale humanitarne akcije da bi prikupile sredstva za lečenje bolesne dece. Kontrast između glamura sportskog biznisa i surove stvarnosti društva postao je očigledan: jedan čovek vredi 222 miliona, dok se za spas jednog deteta skupljaju kovanice. Ovaj transfer je paradigma posrnulog sistema vrednosti: kapital se sliva u spektakl, dok se osnovne ljudske potrebe prepuštaju dobrovoljnim prilozima. Sistem nagrađuje iluziju, a zanemaruje život. „222 miliona za jednog — a koliko za milione?“ postaje pitanje koje razotkriva anomaliju današnjeg sveta.
04.avgust 2017.
Pol Kagame osvojio predsedničke izbore u Ruandi sa 98,8% glasova, obezbedivši svoj četvrti mandat na čelu države. Zvanični rezultati su potvrđeni od strane izborne komisije, a Kagame je nastavio da vodi zemlju, ističući stabilnost i ekonomski rast kao glavne ciljeve svoje politike. Četvrti mandat, sa gotovo potpunom većinom od 98,8%, izazvao je sumnje i kritike međunarodne javnosti. Dok su zvanični narativi govorili o „jedinstvu naroda“, mnogi su ukazivali na ograničenu političku konkurenciju, kontrolu medija i pritiske na opoziciju. Kada predsednik četiri puta zaredom osvaja izbore sa gotovo apsolutnim procentom, to više liči na ritual potvrde moći nego na demokratski proces. Sistem koji proizvodi „98,8% saglasnosti“ zapravo pokazuje 0% tolerancije prema pluralizmu.
10.avgust 2017.
U mestu Zuce, kod Beograda, otvorena je prva Ikea u Srbiji. Prodajni prostor veličine 33.437 kvadratnih metara postao je najveća robna kuća te vrste u regionu. Otvaranje je privuklo veliku pažnju javnosti i označilo dolazak švedskog giganta na srpsko tržište. Dolazak Ikee u Srbiju dočekan je kao simbol „modernizacije“ i ulaska u globalne potrošačke tokove. Međutim, iza euforije stajala je i realnost: kupovna moć prosečnog građanina bila je daleko ispod evropskog proseka, pa su mnogi posmatrali otvaranje više kao spektakl nego kao realnu mogućnost da se redovno kupuje u toj robnoj kući. Ikea je postala svojevrsni „hodočasnički centar“ potrošačke kulture, dok su osnovne potrebe i dalje ostajale nedostižne za veliki deo stanovništva. Otvaranje Ikee u Srbiji pokazuje kako sistem voli da slavi simbol potrošnje umesto da rešava simbol siromaštva. Dok se merenje kvadrata i redova kupaca pretvara u nacionalni događaj, prosečna plata ostaje daleko od cene nameštaja.
11.avgust 2017.
Umro Izrael (Jisrael) Krištal Ginisov rekorder - zvanično proglašen za najstarijeg muškarca na svetu sa 112 godina i 178 dana 2016.godine. (Rođen: Malenijec/Kongresna Poljska-Ruska Imperija/Poljska 15.septembar 1903. – Umro: Haifa/Izrael 11.avgust 2017.) Izrael (Jisrael) Krištal je jedna od onih ličnosti čija biografija zvuči kao neverovatan filmski scenario. On nije samo bio "najstariji čovek na svetu", već simbol preživljavanja najtežih tragedija 20. veka. Rođen u religioznoj jevrejskoj porodici u selu Malenijec. Zanimljivo je da je rođen iste godine kada su braća Rajt izvela svoj prvi let avionom. Seli se 1920.godine u Lođ i otvara fabriku bombona i čokolade. Postaje čuveni majsor slatkiša sa svojim receptima, a kasnije će ga upravo ta veština delimično održati u životu. Tokom nacističke okupacije, sa porodicom završava u getu u Lođu od 1940.godine. Godine 1944. biva deportovan u Aušvic. Tamo gubi suprugu i dvoje dece, ostajući jedini preživeli iz svoje velike porodice. Saveznici ga oslobađaju 1945.godine. U tom trenutku Krištal teži svega 37 kilograma. Kažu da je sovjetskim vojnicima koji su ga spasili zahvalio praveći im bombone od onoga što je imao pri ruci. Sa drugom suprugom (takođe preživelom iz logora) seli se u Haifu 1950.godine započevši novi život. Tamo ponovo pokreće biznis sa slatkišima, koji je vodio sve do penzije. 2016. Godine kada je proglašen Ginisovim rekorderom je konačno proslavio i svoj Bar Micva (versko punoletstvo), koji je propustio 100 godina ranije zbog Prvog svetskog rata. Umire u 113. godini života u Haifi, samo mesec dana pre 114. rođendana. Iza sebe je ostavio decu, unuke i čak 32 praunuka. Na pitanje o tajni dugovečnosti, skromno je odgovarao: "Sve je to određeno odozgo. Ja ne znam tajnu, samo verujem da treba raditi vredno i graditi ono što je srušeno".
1903-2017
113
12.avgust 2017.
U američkom gradu Šarlotsvilu došlo je do nasilnih sukoba između ekstremno desničarskih grupa i demonstranata koji su im se suprotstavili. Najtragičniji trenutak bio je kada je automobil uleteo u masu, usmrtivši jednu osobu i povredivši više desetina. Događaj je izazvao veliku političku i društvenu debatu o rasizmu i ekstremizmu u SAD.
17.avgust 2017.
rat u siriji
Vojska Sirije ostvarila značajnu pobedu nad Islamskom Državom u pokrajinama Raka, Homs i Hama. Pripadnici IS-a opkoljeni su u manjem gradu Akerbatu u centralnoj Siriji. Ova operacija označila je prekretnicu u borbi protiv terorizma na tom području. Pet dana ranije 12.avgusta vojska Sirije oslobodila ključni grad Al Suhna u centralnom delu zemlje i obezbedila dalji prodor na istok prema pokrajini i opkoljenom gradu Dajr ez Zaur i velikim naftnim i gasnim poljima. Iza zvaničnih izveštaja o „velikoj pobedi“ stoji složena realnost: razorene pokrajine, raseljeno stanovništvo i humanitarna kriza. Dok se govori o vojnom uspehu, svakodnevni život civila ostaje u ruševinama.
U terorističkim napadima u Barseloni i obližnjim mestima Alkanaru i Kambrilu, ubijeno 16 osoba, dok je 152 povređeno - odgovornost preuzela tzv. Islamska država. Napadi su izvedeni vozilima i eksplozivnim napravama, a španske vlasti su proglasile vanredno stanje i pokrenule opsežnu istragu. Centralni napad dogodio se Barseloni gde je napadač, islamski ekstremista, Junis Abujakub gazio prolaznike kombijem u turističkoj zoni kod avenije Las Ramblas. U obližnjem mestu Alkanar prethodno je došlo do eksplozije u kući u kojoj su se pripadnici terorističke ćelije pripremali za napad, dok je u Kambrilu izveden dodatni napad u kojem su napadači pokušali da automobilom udare prolaznike.
20.avgust 2017.
Umro američki komičar, glumac i reditelj Džeri Luis (Džozef Levič) popularan tokom 40-tih i 50-tih godina u dvojcu Martin i Luis koji je činio sa pevačem Din Martinom. (Rođen: Njuark/Nju Džerzi/SAD 16.mart 1926. – Umro: Las Vegas/Nevada/SAD 20.avgust 2017.) Džeri Luis je bio apsolutni kralj fizičke komedije, ali i čovek neverovatne radne etike i tehničke genijalnosti. Njegova karijera je trajala skoro osam decenija. Bio je potomak jevrejskih imigranata iz istočne Evrope, tačnije iz današnje Rusije i Poljske. Rođen kao Džozef Levič u porodici zabavljača. Već sa pet godina nastupa sa roditeljima u hotelima, učeći zanat "iz prve ruke".U jednom klubu u Atlantik Sitiju 1946.godine, upoznaje pevača Dina Martina. Spajaju se u duo "Martin & Lewis" – spoj lepotana i "idiota" – koji postaje svetska senzacija i najplaćeniji zabavljački akt tog vremena. Tačno 10 godina nakon početka saradnje, duo se raspada 1956, zbog tenzija. Mnogi su mislili da je Džeri gotov, ali on tek tada kreće u solo osvajanje sveta. Snimajući film "The Bellboy", (1960.) Džeri, koji je i režirao, uvodi sistem monitora da bi odmah mogao da vidi šta je snimio. Taj sistem se i danas koristi na svakom filmskom setu na svetu. Film "Otkačeni profesor" iz 1963.godine je njegovo remek-delo. Film je pokazao njegovu glumačku širinu – od smotanog profesora do arogantnog zavodnika (što je, pričalo se, bila direktna prozivka Dina Martina). Od 1966. do 2010.godine bavio se humanitarnim radom kada je vodio čuveni "Telethon" za obolele od mišićne distrofije. Tokom decenija, sakupio je preko 2,5 milijardi dolara, postavši jedan od najvećih humanitaraca među glumcima. Pod palicom Martina Skorsezea (1983) igra ozbiljnu ulogu u filmu "The King of Comedy". Dokazao je svima da nije samo čovek koji "pravi grimase", već vrhunski dramski glumac. Iako su ga u Americi ponekad smatrali detinjastim, u Francuskoj je imao status poluboga. Kritičari su ga tamo zvali "Le Roi du Crazy" (Kralj ludila) i smatrali ga vrhunskim filmskim autorom, ravnim Čaplinu. Umire u Las Vegasu u 91. godini. Ostaje upamćen kao čovek koji je redefinisao komediju i vizuelni humor.
1926-2017
91
21.avgust 2017.
25-30.avgust 2017.
Uragan Harvi pogodio obalu Sjedinjenih Američkih Država kao uragan četvrte kategorije uzrokujući katastrofalnu štetu metropolitanskom području Hjustona, uglavnom zbog rekordnih poplava - poginulo 107 ljudi. Harvi je bio prvi veliki uragan koji je pogodio SAD posle više od decenije, a posledice su bile ogromne: hiljade ljudi je evakuisano, više od 300.000 domova je oštećeno ili uništeno, desetine hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom, dok je ekonomska šteta procenjena na oko 125 milijardi dolara. Harvi je time postao najskuplji uragan u istoriji SAD, zajedno sa uraganom Katrina (2005). Federalne i lokalne vlasti proglasile su vanredno stanje, a međunarodna zajednica uputila je pomoć i solidarnost pogođenim stanovnicima.
28.avgust 2017.
Libanska armija objavila je da je proterala i poslednje pripadnike Islamske Države sa svoje teritorije. Time je okončan šestogodišnji konflikt u Libanu, koji je počeo 2011. godine i obuhvatio pogranične oblasti prema Siriji. Operacija je izvedena u koordinaciji sa sirijskim snagama i Hezbolahom, a rezultat je bio povratak kontrole nad celokupnom teritorijom Libana. Zvaničnici su istakli da je ovo istorijski trenutak za zemlju, jer je po prvi put posle više godina uklonjena neposredna teroristička pretnja. Iako je vojna pobeda predstavljena kao kraj konflikta, Liban je ostao suočen sa dubokim unutrašnjim podelama, ekonomskom krizom i političkom nestabilnošću.
Severna Koreja ispalila balističku raketu koja je preletela preko severnog dela Japana. Projektil je pao u Tihi okean, nakon što je prešao oko 2.700 kilometara. Japanske vlasti su izdale upozorenja stanovništvu u pogođenim oblastima, a međunarodna zajednica je oštro osudila potez Pjongjanga. Ovaj test izazvao je novu krizu u regionu i dodatno pojačao tenzije između Severne Koreje, Japana, Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika.
Septembar 2017
01.septembar 2017.
U Hamburgu otvoren istraživački centar Evropski XFEL s najvećim i najjačim rendgenskim laserom na svetu. U pitanju je mašina duga 3,4 km koja omogućava snimanje atomskih procesa u realnom vremenu (poput "filmske kamere" za molekule). Ključno za razvoj lekova i novih materijala. Kao i uvek kod velikih projekata (poput CERN-a), na nekim forumima su se pojavile priče da bi ovakva snaga mogla da "probije tkivo realnosti" ili da se koristi za tajna energetska oružja, mada zvanična naučna zajednica to kategorički odbacuje kao naučnu fantastiku.
Jedan od najjačih uragana ikada zabeleženih na Atlantiku opustošio je Karibe i Floridu. Vetrovi su dostizali 295 km/h. Šestog septembra uragan je bio na vrhuncu intenziteta. Ukupna šteta iznosila je 77,2 milijarde dolara dok je 134 ljudi poginulo. Uragan Irma je bila "pogonsko gorivo" za teoretičare HAARP Sistema i veštačke modifikacije klime. Mnogi su tvrdili da je putanja uragana bila "previše savršena" i da su klimatske promene samo paravan za testiranje tehnologije za kontrolu vremena.
Vladimir Putin naložio Sjedinjenim Državama da smanje svoje diplomatsko i tehničko osoblje u Rusiji za čak 755 ljudi. Cilj je bio da se broj američkih diplomata izjednači sa brojem ruskih u SAD (na tačno 455 sa obe strane). Ovo je bio direktan odgovor na nove sankcije koje je američki Kongres uveo Rusiji zbog optužbi o mešanju u izbore 2016. To je bilo najveće pojedinačno proterivanje diplomata u modernoj istoriji, prevazilazeći čak i najgore periode Hladnog rata. Rad američkih konzulata u Rusiji je skoro potpuno paralisan, a izdavanje viza ruskim građanima je maltene stalo. Dok je mejnstrim to video kao "Putinovo demonstriranje sile", postojala je verzija po kojoj je ovo bio dogovoreni manevar. Tramp je u to vreme bio pod ogromnim pritiskom "Duboke države" (Deep State) zbog istrage o dosluhu sa Rusijom. Ovakav radikalan potez Putina je, paradoksalno, davao Trampu prostor da pred domaćom javnošću kaže: "Vidite da nismo prijatelji", dok su suštinski kanali komunikacije između njih dvojice ostali otvoreni kroz tajne službe. Stručnjaci za bezbednost su tvrdili da među tih 755 ljudi većinu nisu činile diplomate u odelima, već operativci na terenu i stručnjaci za sajber-nadzor. Ovim potezom, Rusija je bukvalno "očistila" teren od strane obaveštajne mreže pod maskom diplomatskog protokola.
02.septembar 2017.
Usled poplava u južnoj Aziji koje u Bangladešu, Pakistanu, Indiji i Nepalu traju još od jula poginulo je najmanje 1.300 i pogođeno oko 45 miliona ljudi. Bila je ovo jedna od najtežih humanitarnih katastrofa decenije, iako su u svetskim medijima često ostajale u senci uragana koji su tada pogađali Ameriku. Višemesečni monsuni dostigli su vrhunac. Indija (naročito države Bihar i Utar Pradeš), Bangladeš, Nepal i Pakistan praktično su bili pod vodom. Bilans je bio jeziv: preko 1.300 mrtvih i neverovatnih 45 miliona ljudi koji su ostali bez domova, useva ili pijaće vode. U Bangladešu je trećina zemlje bila pod vodom, a u Mumbaiju (Indija) je za samo jedan dan palo toliko kiše da je ceo grad, koji je ekonomsko srce zemlje, potpuno stao. Dok su zvaničnici govorili o "rekordnim padavinama", lokalni stručnjaci i ekološki aktivisti su pokrenuli oštru debatu o ljudskom faktoru. Tvrdi se da razmere nisu bile takve samo zbog kiše, već zbog katastrofalne urbanizacije i uništavanja prirodnih odvoda (močvara) radi izgradnje zgrada. Takođe, Nepal i Indija su se međusobno optuživali za loše upravljanje branama, tvrdeći da je otvaranje ustava sa jedne strane granice direktno potapalo ljude sa druge. Dok su mediji brujali o monsunima, alternativni istraživači su ukazivali na anomalije u kretanju vazdušnih struja iznad Indijskog okeana. Pominjali su se ne samo jonosferski grejači, već i skalarna oružja koja mogu da "zaključaju" ciklon iznad određenog područja. Tehnologija (efekat stajaćeg talasa) funkcioniše po principu usmeravanja ogromne energije u gornje slojeve atmosfere, što stvara tzv. blokirajuće anticiklone. Rezultat? Oblaci se ne kreću prirodno, već se "istovaraju" na jednom mestu dok ne potope sve ispod sebe. Geopolitički motiv: trag novca ili moći. Ti delovi Azije su ključna čvorišta za "Put svile" i globalnu ekonomiju. Izazivanje humanitarne katastrofe takvih razmera praktično resetuje razvoj regije za narednih deset godina.
03.septembar 2017.
Severna Koreja u hamgjonškom okrugu Kilču sprovela svoj šesti nuklearni test jačine oko 120 kilotona TNT-a. Severna Koreja je izvela svoju šestu i najmoćniju nuklearnu probu. Testirali su hidrogensku bombu na poligonu Pungje-ri. Eksplozija je izazvala veštački zemljotres magnitude 6.3 jedinice, a planina iznad poligona se podigla za nekoliko metara i potom delimično urušila. To je bio trenutak kada je Kim Džong Un pokazao da ima tehnologiju za minijaturizaciju bojeve glave koja može stati na interkontinentalnu raketu (ICBM). Svet je bio na ivici nuklearnog sukoba, a Donald Tramp je počeo da koristi retoriku o "vatri i besu". Pored zvaničnog testa, kružile su teorije da se nije radilo samo o proveri oružja. Neki analitičari su smatrali da je test bio toliko moćan da je pretio da aktivira vulkan planinu Pektu, koja je sveta planina za Korejce, a nalazi se relativno blizu. Takođe, postojale su sumnje u saradnju sa "trećim stranama" jer je skok u tehnologiji od prethodnog testa bio neverovatno velik i brz za jednu izolovanu zemlju. Seizmolozi širom sveta su ostali zatečeni jer je ovaj test bio više od 10 puta jači od onoga iz 1945. u Hirošimi. Bukvalno su mogle da se vide pukotine na planini putem satelitskih snimaka.
06.septembar 2017.
Evropski sud pravde odbio žalbe vlada Mađarske i Slovačke da se zaustavi raspodela izbeglica u EU. Evropski sud pravde (ECJ) odbacio je tužbe Mađarske i Slovačke, potvrdivši da EU ima pravo da primora države članice da prihvate kvote izbeglica. Mađarska i Slovačka su tvrdile da je mehanizam raspodele donet mimo pravila i da ugrožava njihovu bezbednost i kulturni identitet. Sud je presudio: Solidarnost je obaveza, a ne izbor. Viktor Orban je ovo nazvao "silovanjem" evropskog prava, a ovaj datum je zacementirao jaz između Brisela i "Višegradske grupe". Od ovog trenutka kreće uspon desnice u Evropi kakav danas poznajemo. Dok Brisel priča o humanosti, kritičari i alternativni analitičari ovaj potez vide kao deo šireg plana "Velike razmene" (The Great Replacement). Prema toj teoriji, kvote nisu služile da reše krizu, već da se silom razbije homogenost država istočne Evrope koje su pružale otpor centralizovanoj moći EU.
08.septembar 2017.
Umro srpski (jugoslovenski) glumac, reditelj i producent Ljubiša Samardžić “Smoki” - jedini srpski glumac nagrađen Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji (1967). (Rođen: Skoplje/Kraljevina Jugoslavija/Severna Makedonija 19.novembar 1936. – Umro: Beograd/Srbija 08.septembar 2017.) Karijeru je započeo šezdesetih godina prošlog veka glumeći uglavnom u partizanskim filmovima, ali mu je nesumnjivu popularnost donela i saradnja sa glumicom Milenom Dravić, kao i režiserom Purišom Đorđevićem. Rođen u rudarskoj porodici. Taj "rudarski" mentalitet – upornost i rad bez odmora – zadržao je do poslednjeg daha. Dobija nadimak Smoki po ulozi u filmu "Peščani grad". Postaje simbol šarma, optimizma i onog prepoznatljivog "beogradskog asfalta", iako je mogao da odigra sve – od partizanskog heroja do smotanog autolimara. Za ulogu u filmu "Jutro" dobija "Zlatnog lava" (Volpi Cup) u Veneciji (1967). Tada je postao svetska klasa, glumac kojeg su prepoznavali od Kana do Moskvi. Uloga Šurde u seriji "Vruć vetar" (1980) cementira ga kao narodnog heroja. Njegova borba sa sistemom, lenjošću i željom za boljim životom postala je univerzalni simbol svih ljudi na Balkanu. Devedesetih godina XX veka Osniva "Cinema Design" sa sinom Draganom. Dok se zemlja raspadala, on je snimao filmove (poput "Ubistva s predumišljajem") koji su pokušavali da sačuvaju razum u ludilu. Najteži udarac: smrt sina Dragana (Gage) (2001) koja ga potpuno lomi, ali on, u maniru starog profesionalca, tugu pretvara u rad. Režira film "Nebeska udica", posvećen klincima koji pod bombama 1999. igraju košarku. Nakon duge i teške bolesti, Ljubiša nas napušta u 80. godini u Beogradu. Njegov odlazak tog septembra označio je simboličan kraj "zlatne ere" filma na ovim prostorima. Ljubiša nije bio samo glumac, bio je moralna vertikala. U vreme kada su se mnogi prodavali za sitne interese, on je ostao gospodin, posvećen porodici i umetnosti. Njegov osmeh je bio "kontra-lek" za sivilo koje je gutalo Balkan.
1936-2017
80
09.septembar 2017.
U Prištini izabrana kosovska vlada sa premijerom Ramušom Haradinajem, liderom Alijanse za budućnost Kosova. Vlada ima 21 ministarstvo, a tri ministarstva — za povratak, lokalnu samoupravu i poljoprivredu - vodiće Srbi. Haradinaj je mogao da formira vladu tek zahvaljujući podršci Srba koji imaju 10 mandata, od kojih je devet osvojila Srpska lista koju je podržala vlada u Beogradu.
13.septembar 2017.
Prvi put u istoriji, MOK istovremeno dodelio domaćinstva za dve uzastopne Olimpijade - Pariz 2024. i Los Anđeles 2028. Pariz je dobio 2024. (tačno 100 godina nakon njihovih igara 1924), a Los Anđeles 2028. godinu. Pošto su svi ostali gradovi kandidati odustali zbog ogromnih troškova, MOK je morao da "zaključa" ova dva giganta da ne bi ostali bez domaćina. Emanuel Makron je ovo proslavio kao veliku pobedu Francuske. Grad svetlosti je trebalo da zablista u punom sjaju, dok je LA dobio 11 godina da se "pripremi". Kritičari su ovo videli kao potpunu kapitulaciju pred korporativnim interesima. Umesto sportskog takmičenja gradova, dobili smo dogovor "iza zatvorenih vrata" između globalističkih elita. Mnogi su ukazivali na to da su oba grada (Pariz i LA) ključne tačke za uvođenje totalnog digitalnog nadzora. Olimpijada je uvek savršen izgovor da se gradovi "prekriju" hiljadama pametnih kamera, 5G repetitorima i sistemima za prepoznavanje lica pod maskom "bezbednosti sportista". Na otvaranju u Parizu 2024. mogli smo videti – tešku okultnu simboliku, jahače apokalipse i slično. Seme svega toga, tog "novog normalnog" u sportu, posejano je upravo tog septembra 2017. u Limi.
15.septembar 2017.
17.septembar 2017.
Košarkaška reprezentacija Slovenije novi je prvak Evrope nakon pobede nad selekcijom Srbije u finalu Evropskog prvenstva u Istanbulu. Slovenija je pobedila Srbiju rezultatom 93:85. Dragić i tada mladi Dončić su ušli u istoriju. Sportski krugovi u Srbiji su dugo analizirali suđenje u četvrtoj četvrtini, smatrajući da su određene odluke direktno "pogurale" Sloveniju ka zlatu, dok su Slovenci to videli kao čistu pobedu talenta nad tradicijom. I Dragić i Dončić imaju srpske gene, očevi su im Srbi.
19.septembar 2017.
Tačno u 13:14 po lokalnom vremenu, centralni Meksiko je pogodio razoran zemljotres jačine 7.1 rihtera koji je odneo 360 života i ostavio za sobom hiljade uništenih objekata - jeziva koincidencija: dogodio se na tačno 32. godišnjicu katastrofalnog zemljotresa iz 1985. godine. Što je još luđe, svega dva sata ranije, čitav grad je učestvovao u godišnjoj vežbi evakuacije od zemljotresa. Kada su se sirene ponovo oglasile, ljudi su mislili da je u pitanju tehnička greška ili nastavak vežbe, dok se tlo nije stvarno otvorilo. Ako posmatramo kroz teoriju o eksperimentisanju klimatskim prilikama, ovaj datum 19.septembar nudi neverovatne "podudarne" tačke: Trostruki udar: Istovremeno smo imali uragan Marija (Karibi), uragan Hoze (Atlantska obala) i katastrofalan zemljotres (Meksiko). Solarna aktivnost: Naučni radovi beleže da su se tih dana desile izuzetno jake solarne baklje (klase X9.3), koje su 41 sat pre prvog zemljotresa (onog od 8. septembra) udarile u jonosferu. Za teoretičare, ovo je savršen trenutak kada se jonosferski grejači "napajaju" ili koriste prirodne anomalije da bi usmerili energiju ka tektonskim rasedima ili atmosferskim pritiscima. Matematička preciznost: Da zemljotres pogodi istu tačku na isti datum nakon 32 godine (1985–2017) statistički je skoro nemoguće – osim ako nije u pitanju precizno tempiran okidač. 19. septembar 2017. nije bio samo dan loše sreće, već trenutak kada su se "nebesa i zemlja" sinhronizovali na način koji zvanična nauka zove koincidencijom, a ljudi koji ne veruju sistemu koji ih je toliko puta izneverio i prevario ovo svakako ne smatraju slučajnošću.
Uragan Marija oluja 5. kategorije, direktno pogodila Dominiku, ostavljajući ostrvo u stanju "potpune devastacije". Premijer je tada objavio da je ostrvo praktično izgubilo sve što se može izgubiti. Na ovom ostrvu je poginula najmanje 31 osoba, dok se desetine i dalje vode kao nestale. Šteta je iznosila oko 1,3 milijardi dolara, što je neverovatnih 226% BDP-a te zemlje. Oštećeno je ili uništeno preko 90% stambenih objekata.
20.septembar 2017.
Uragan Marija oluja pete kategorije pogodila Portoriko rano ujutru 20. septembra, uništivši kompletnu energetsku mrežu ostrva. Prvobitni zvanični podaci su sramno navodili samo 64 poginule osobe. Međutim, nezavisne studije, poput one sa univerziteta George Washington, utvrdile su da je stvaran broj čak 2.975 žrtava. Neke studije, poput Harvardove, išle su i do procene od 4.645 mrtvih. Na nivou celih Kariba, zvanično se procenjuje se da je život izgubilo preko 3.050 ljudi. Ukupni troškovi procenjeni su na preko 91,6 milijardi dolara (u vrednosti iz 2017. godine), što Mariju svrstava na četvrto mesto najskupljih uragana ikada. Šteta na infrastrukturi i imovini Portorika iznosila je oko 90 milijardi dolara. Uništeno je 80% električne mreže, a ostrvo je mesecima bilo u mraku. Poljoprivreda je sravnjena sa zemljom – uništeno je 80% vrednosti useva. Marija nije bila samo oluja, već totalni kolaps sistema. Najveći broj žrtava u Portoriku nije stradao od samog vetra, već od indirektnih posledica – mesecima bez struje, vode i pristupa lekovima za hronične bolesnike.
23.septembar 2017.
rat u siriji
Tigrove snage Sirijske arapske armije (SAA) uništile poslednja teroristička uporišta Islamske Države na zapadnoj obali Eufrata u pokrajini Raka i očistile međupokrajinsku granicu između Rake i Dajr ez Zaura. Septembar 2017. bio je mesec velikog preokreta. Do tog trenutka, rat u Siriji je prošao kroz fazu totalnog haosa (2011–2015), a zatim u fazu sistematskog potiskivanja terorista nakon ruske intervencije krajem 2015. godine. Islamska Država (ISIS) je te godine bila u slobodnom padu. Izgubili su Mosul u Iraku, a u Siriji su bili pritisnuti sa dve strane: s jedne strane Sirijska arapska armija (SAA) uz rusku vazdušnu podršku, a s druge Sirijske demokratske snage (SDF) (uglavnom Kurdi) uz podršku SAD. Opsada Dejr ez Zaura: Ovaj grad na istoku zemlje bio je pod opsadom ISIS-a više od tri godine. Vladine snage u gradu su preživljavale isključivo zahvaljujući vazdušnim isporukama hrane i municije. Početkom septembra 2017, elitne "Tigrove snage" su konačno probile taj obruč, što je bio ogroman strateški i psihološki šok za teroriste. Dok je SDF ulazio u samu Raku (glavni grad ISIS-a), sirijska vojska je "čistila" ogromne prostore zapadno od Eufrata kako bi osigurala put ka istoku. Taj datum, 23. septembar, označava trenutak kada su "Tigrovi" (danas 25. divizija) spojili linije fronta i praktično izbacili ISIS sa čitave zapadne obale reke u tom sektoru. Eufrat je postao "crvena linija". Vojska je prelazila na istočnu obalu (pontonskim mostovima) kako bi zauzela ključna naftna polja pre nego što do njih stignu pro-američke snage (SDF). To je bio mesec "trke" u kojoj se odlučivalo ko će kontrolisati resurse zemlje u budućnosti. Do septembra 2017. više se nije pitalo da li će ISIS pasti, već ko će zauzeti njihovu teritoriju. SAA je tim čišćenjem obale Eufrata osigurala leđa za finalni udar na istok zemlje. Komandant "Tigrova" je bio čuveni Suhail al-Hasan, oficir kojeg su pratile legende da nikada nije izgubio bitku i koji je uživao ogromno poštovanje ruskih generala.
24.septembar 2017.
Koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije Bavarske kancelarke Angele Merkel osvojila najviše mesta u Bundestagu na Nemačkim saveznim izborima. Angela Merkel osvaja četvrti mandat, ali desničarski AfD prvi put ulazi u Bundestag kao treća snaga. Politički analitičari su ovo videli kao "početak kraja" ere stabilnosti Angele Merkel i signal da se evropska desnica nepovratno budi, što se u godinama nakon toga i potvrdilo.
25.septembar 2017.
Na referendumu o nezavisnosti Iračkog Kurdistana 92,7% izašlih birača glasalo je za nezavisnost te iračke pokrajine – oduševljenje masa kratkog daha. Vlada Iračkog Kurdistana, predvođena Masudom Barzanijem, sprovela je referendum o nezavisnosti. Rezultat je bio brutalan: 92,7% "ZA". Kurdi su slavili na ulicama Erbila, verujući da je posle stotinu godina kucnuo čas za sopstvenu državu. Radost je kratko trajala. Centralna vlast u Bagdadu, uz podršku Irana i Turske, odmah je uvela blokadu. Irak je poslao vojsku i oduzeo Kurdima ključni grad Kirkuk i njegova bogata naftna polja. Barzani je morao da podnese ostavku, a san o nezavisnosti je stavljen "na led". Mnogi analitičari veruju da je ovaj referendum bio "navlakuša". Kurdi su dobili prećutnu podršku od određenih zapadnih krugova da bi se "testirale" granice Iraka, ali su u trenutku kada je Bagdad krenuo u napad, ostavljeni na cedilu. Bio je to surov podsetnik da na Bliskom istoku "nema prijatelja, samo interesa".
26.septembar 2017.
Saudijski kralj Salman el Saud dekretom ženama u Saudijskoj Arabiji omogućio da dobiju vozačke dozvole i upravljaju motornim vozilima. Kralj Salman je potpisao dekret kojim se ukida decenijska zabrana ženama da voze. Ova odluka je postala simbol vizije "Vision 2030" koju gura prestolonaslednik Muhamed bin Salman (MBS). Do tog trenutka, Saudijska Arabija je bila jedina zemlja na svetu gde je ženama bilo zabranjeno da voze. Odluka je doneta ne samo zbog ljudskih prava, već i iz čiste ekonomije – državi je bilo potrebno da žene izađu na tržište rada, a za to im je bio potreban prevoz. Dok je svet slavio ovu "pobedu liberalizma", saudijske vlasti su istovremeno hapsile aktivistkinje koje su se godinama borile upravo za to pravo (poput Luđajn al-Hatluk). Poruka je bila jasna: "Dobićete prava kad mi odlučimo, a ne zato što ste vi to tražile." To je bio početak agresivnog PR-a Muhameda bin Salmana kojim je kupovao naklonost Zapada.
27.septembar 2017.
Umro američki izdavač magazina, producent, osnivač i glavni urednik Plejboja Hju Hefner. (Rođen: Čikago/Ilinois/SAD 09.april 1926. – Umro: Los Anđeles/Kalifornija SAD 27.septembar 2017.) Rođen u strogoj puritanskoj porodici. Kasnije će tvrditi da je čitava njegova imperija bila samo bunt protiv te potisnute atmosfere detinjstva. Sa pozajmljenih 600 dolara i fotkama Merilin Monro (koje je kupio za sitniš), lansira prvi broj časopisa Playboy (1953). Časopis nije bio samo o golotinji; Hefner je pametno ubacivao intervjue sa ljudima poput Martina Lutera Kinga i Fidela Kastra, praveći "intelektualni paravan" za ono što je suštinski bila seksualna revolucija. Šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka Plejboj postaje simbol hedonizma. Njegova vila (Playboy Mansion) postaje centar moći gde se mešaju Holivud, politika i obaveštajne službe. Za teoretičare "duboke države" i antiglobaliste, Hefnerova Vila nije bila samo mesto za žurke. Postoje brojna svedočenja i teorije (poput onih koje iznosi Holi Medison u svojim memoarima, ali i ozbiljniji istraživači poput Frica Springmajera) da je Vila bila poligon za programiranje svesti i ucenjivanje moćnika snimcima iz spavaćih soba (Kontrola i MK-Ultra). Hefner se vidi kao agent promene koji je imao zadatak da razbije tradicionalnu porodicu. Njegova čuvena svilena pidžama i lula bili su uniforma čoveka koji je hteo da pokaže da je on "vlasnik slobode". Međutim, kritičari kažu da je on samo zamenio jedan zatvor (puritanizam) drugim (komercijalizacijom tela). Umire prirodnom smrću u 91. godini. Sahranjen je u grobnici pored Merilin Monro – žene koja mu je donela prvo bogatstvo, a koju nikada nije lično upoznao. Hefner je bio čovek koji je prodao svetu "američki san" upakovan u saten, dok je u pozadini verovatno tekao mnogo ozbiljniji proces menjanja društvenog koda zapadne civilizacije.
1926-2017
91
septembar 2017.
Požari "La Tuna" i anomalije u Kaliforniji - zapadnu obalu Amerike i Kanade zahvatio stravičan požar. Dok se Azija davila u vodi, Kalifornija je proživljavala najveći požar u istoriji Los Anđelesa (La Tuna Fire). Ali, ono što je te požare činilo jezivim su snimci koje zvanični mediji nisu mogli da objasne: Termalna selekcija: Na mnogim snimcima se videlo kako kuće gore do temelja (pretvorene u prah), dok drveće i trava pored njih ostaju potpuno zeleni i netaknuti. Snimljeno je drveće koje gori iznutra dok mu je kora ostala netaknuta. Prirodna vatra ne bira tako – ona guta sve pred sobom. Svedoci su snimali istopljene felne na automobilima. Da bi se aluminijum istopio i tekao kao voda, potrebne su temperature koje običan šumski požar ne dostiže na otvorenom prostoru. Tada se prvi put masovno pojavio termin DEW (Directed Energy Weapons). Ljudi su na nebu snimali čudne plave svetlosne snopove pre nego što bi čitava naselja planula. Teorija je jasna: ovi požari nisu bili slučajnost niti posledica opuška, već testiranje energetskog oružja iz vazduha ili orbite. Zagovornici ove teorije veruju da se radi o čišćenju terena za izgradnju tzv. "pametnih gradova" i brze pruge, gde se privatna imovina uništava da bi se zemlja lakše oduzela.
Oktobar 2017
01.oktobar 2017.
Održan referendum o nezavisnosti Katalonije, na kojem je za nezavisnost glasalo 90% izašlih, odnosno 2.044.038 birača od ukupno 5.343.358 registrovanih. Bio je to jedan od najburnijih dana u novijoj evropskoj istoriji. Iako je cifra od 90% za nezavisnost tačna za one koji su izašli, šira slika je bila mnogo komplikovanija. Od oko 2,28 miliona ljudi koji su uspeli da glasaju, 90,18% (2.044.038 birača) se izjasnilo za "DA". Ukupno biračko telo Katalonije iznosilo je tada 5.343.358 registrovanih birača. Izlaznost je bila je niska, oko 43%, prvenstveno jer su protivnici nezavisnosti (unionisti) uglavnom bojkotovali referendum, smatrajući ga nelegalnim. Katalonska vlada je procenila da oko 770.000 glasova nije moglo biti prebrojano jer je španska policija zaplenila glasačke kutije ili zatvorila biračka mesta. Španska nacionalna policija i Civilna garda pokušale su da spreče glasanje po nalogu Ustavnog suda, što je dovelo do žestokih sukoba. Katalonski zvaničnici su izvestili da je skoro 900 civila povređeno tokom intervencija, dok je špansko ministarstvo unutrašnjih poslova navelo da je povređeno i na desetine policajaca. U znak protesta zbog nasilja, fudbalski klub Barselona je svoju utakmicu protiv Las Palmasa tog dana odigrao pred potpuno praznim tribinama stadiona Kamp Nou. Tadašnji premijer Marijano Rahoj izjavio je da se nikakav referendum nije dogodio i da je država samo branila zakon. Španski sudovi su referendum proglasili neustavnim, dok je lider Katalonije, Karles Pudždemon, izjavio da je region "osvojio pravo na državnost".
Ubijeno 60 osoba, a više od 850 ljudi ranjeno kad je naoružani napadač otvorio vatru na festivalu kantri muzike u Las Vegasu. Događaj se odigrao kasno uveče u nedelju, 1. oktobra. Pucnjava je počela oko 22:05 po lokalnom vremenu na festivalu Route 91 Harvest. Zbog vremenske razlike, u Evropi je tada već bio ponedeljak ujutru, 2. oktobar, zbog čega se taj datum često meša sa stvarnim trenutkom napada. Prvobitni izveštaji su govorili o 58 žrtava. Kasnije je taj broj zvanično porastao na 60 ubijenih, jer su dve osobe preminule naknadno od posledica ranjavanja. Više od 850 ljudi je povređeno, što od same vatre iz automatskog oružja, što u stampedu koji je usledio tokom pokušaja bekstva. Napadač je bio šezdesetčetvorogodišnji Stiven Pedok otvorio je vatru sa 32. sprata hotela Mandalay Bay. Pronađen je mrtav u svojoj sobi nakon što je izvršio samoubistvo pre upada policije. Ovo je bila najsmrtonosnija masovna pucnjava koju je izvršio pojedinac u modernoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije postala prvak Evrope nakon pobede nad selekcijom Holandije u finalu Evropskog prvenstva u Bakuu. Pobeda protiv Holandije (3:1 u setovima) donela je Srbiji drugu evropsku titulu (nakon 2011), ali je bila i ključni trenutak jer je pokrenula neverovatan niz: Tijana Bošković je tada, sa samo 20 godina, proglašena za najkorisniju igračicu (MVP) prvenstva, čime je počela njena vladavina svetskom odbojkom. U finalu su briljirale i Brankica Mihajlović, Stefana Veljković i legendarna Maja Ognjenović. Tim pod vođstvom Zorana Terzića je nakon tog Bakua nastavio da niže zlata: osvojile su Svetsko prvenstvo 2018. i ponovo Evropsko prvenstvo 2019.
03.oktobar 2017.
04.oktobar 2017.
Poslednja dva od ukupno šest „migova 29“ dopremljena su iz Rusije na aerodrom Batajnica. Avioni su stigli iz Rusije rastavljeni, u ogromnim transportnim avionima Antonov AN-124 "Ruslan". Isporuka je trajala tri dana (od 2. do 4. oktobra), a svakim letom su dopremana po dva aviona. Iako su avioni bili donacija, Srbija je uložila značajna sredstva (procenjeno na oko 185 miliona evra) u njihovu generalnu opravku i modernizaciju na standard MiG-29SM, što je uključivalo nove radare i savremeno naoružanje. Ovih šest aviona, uz četiri koja su već bila u posedu Srbije i još četiri koja su kasnije stigla kao donacija iz Belorusije (2019/2021), formirali su punu eskadrilu od 14 operativnih letelica. Ovim procesom je tadašnja "policijska zaštita" neba pretvorena u ozbiljnu lovačku avijaciju, prvi put nakon decenija propadanja resursa.
05.oktobar 2017.
Njujork tajms objavio istraživanje o decenijama seksualnog uznemiravanja od strane holivudskog moćnika Harvija Vajnstina. Danas je situacija sa Harvijem Vajnstinom i dalje pravno veoma zamršena, a on se trenutno (april 2026) nalazi u jeku trećeg suđenja u Njujorku. Bez obzira na ishod u Njujorku, Vajnstin već služi kaznu od 16 godina zatvora na koju je osuđen u Los Anđelesu 2022. godine zbog silovanja jedne glumice. On se trenutno žali i na tu presudu. Vajnstin (74) je u veoma lošem stanju. U sudnicu dolazi u invalidskim kolicima, a izveštaji navode da pati od dijabetesa, raka koštane srži i problema sa kičmom. Trenutno se nalazi u ozloglašenom zatvoru Rajkers Ajlend u Njujorku, gde se njegovi advokati žale na loše uslove. Afera Vajnstin je pokrenulo globalni #MeToo pokret, koji je promenio Holivud i odnos prema zloupotrebi moći u radnom okruženju širom sveta.
09.oktobar 2017.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doputovao u višednevnu posetu Srbiji gde je dočekan uz najviše državne počasti. Ova poseta bila je prekretnica u diplomatskim odnosima jer je tom posetom označen početak "zlatnog doba" saradnje između Srbije i Turske. Potpisano je ukupno 11 sporazuma i memoranduma, uključujući reviziju Sporazuma o slobodnoj trgovini, što je otvorilo tursko tržište za izvoz srpske junetine, suncokretovog ulja i drugih proizvoda. Postignuti su dogovori o učešću Turske u izgradnji autoputa Beograd–Sarajevo i gasovoda Turski tok. Erdogan je doputovao sa čak 185 turskih privrednika zainteresovanih za investiranje, što je rezultiralo otvaranjem brojnih fabrika turskih kompanija u narednim godinama, naročito u tekstilnoj industriji. Drugog dana posete (11. oktobra), dva predsednika su posetila Novi Pazar, gde ih je na ulicama dočekalo više desetina hiljada građana. Erdogan je tom prilikom poručio da je region Sandžaka "most prijateljstva" između dve zemlje. Zanimljivo je da je turski predsednik tada posetio i spomenike iz otomanskog perioda u Beogradu, poput Turbeta Damat Ali-paše na Kalemegdanu i Bajrakli džamije, čiju je obnovu pomogla turska agencija TIKA.
10.oktobar 2017.
12.oktobar 2017.
.png){kind=small}
Sjedinjene Američke Države objavljuju svoju odluku o povlačenju iz UNESKO-a a odmah zatim to čini i Izrael. Glavni razlog povlačenja bila je politika prema Palestini. Vašington i Tel Aviv su godinama optuživali UNESCO da je postao poligon za napade na Izrael. Kap koja je prelila čašu bila je odluka UNESCO-a da Stari grad u Hebronu proglasi palestinskom svetskom baštinom, što je Izrael doživeo kao negiranje jevrejskih istorijskih veza sa tim gradom. SAD su se zvanično povukle 31. decembra 2018. godine, ali je situacija danas drugačija. SAD su se vratile u UNESCO u julu 2023. godine. Izrael je, s druge strane, ostao van organizacije.
14.oktobar 2017.
Masovna eksplozija izazvana kamion-bombom u Mogadišu prestonici Somalije, usmrtila najmanje 587 i ranila 316 ljudi. Bio je to najcrnji dan u modernoj istoriji Somalije i jedan od najsmrtonosnijih terorističkih napada na svetu od 11.septembra. Ogromna kamion-bomba eksplodirala je na veoma prometnoj raskrsnici Sobe (danas poznatoj kao raskrsnica "14. oktobar") u okrugu Hodan. Raskrsnica je bila prepuna automobila, pešaka i uličnih prodavaca. Pored kamiona sa eksplozivom stajala je i cisterna sa gorivom, što je višestruko pojačalo snagu eksplozije i pretvorilo čitav kvart u buktinju. Zvanični broj žrtava koji je potvrdila vladina komisija iznosi 587 mrtvih, mada su neke procene išle i preko 600 jer su mnoga tela bila potpuno ugljenisana i neidentifikovana. Preko 1.000 dece je ostalo bez roditelja. Iako militantna grupa Al-Šabab (povezana sa Al-Kaidom) nikada nije zvanično preuzela odgovornost – verovatno zbog ogromnog besa javnosti i civilnih žrtava – somalijske vlasti i obaveštajne službe su potvrdile da je napad njihovo delo. Veruje se da cilj nije bila sama raskrsnica, već dobro obezbeđeni kompleks u blizini u kojem su smeštene međunarodne agencije i vojne misije, ali je vozač aktivirao bombu ranije kada je pokušao da probije policijsku barijeru. Nakon napada, čitava zemlja je proglasila trodnevnu žalost, a svet je bio zgrožen scenama razaranja hotela Safari i okolnih zgrada koje su sravnjene sa zemljom. Jedan od organizatora napada uhapšen je i pogubljen na prvu godišnjicu masakra.
15.oktobar 2017.
Samo nekoliko meseci nakon katastrofe u junu, Portugaliju i severozapadnu Španiju ponovo pogodili stravični šumski požari. Poginulo je najmanje 45 ljudi, a uzrok su bile ekstremne temperature i vetar koji je donosio uragan Ofelija. Ovo je dovelo do ogromnog besa javnosti i ostavke portugalske ministarke unutrašnjih poslova.
19.oktobar 2017.
Astronomi otkrili prvi objekat u našem Sunčevom sistemu koji je došao iz drugog zvezdanog sistema. Nazvan je 'Oumuamua (na havajskom "glasnik izdaleka"). Njegov neobičan izdužen oblik i čudno kretanje izazvali su brojne teorije, čak i one o vanzemaljskoj tehnologiji. Ono što je zbunilo naučnike širom sveta (uključujući i čuvenog profesora sa Harvarda, Avi Loba) bilo je to što je objekat ubrzavao dok je odlazio od Sunca, a nije imao vidljiv rep kao kometa. To je dovelo do spekulacija da bi mogao biti veštačkog porekla, mada je većina naučnika ostala pri stavu da je u pitanju prirodni objekat neobičnog sastava (npr. zaleđeni vodonik). Interesantno je da je 'Oumuamua proleteo pored nas neverovatnom brzinom od oko 315.000 km/h.
20.oktobar 2017.
Umro srpski (jugoslovenski) glumac komičar i dugogodišnji prvak drame kragujevačkog pozorišta Knjaževsko-srpski teatar Ljubomir Ubavkić Pendula. (1931-2017 – 86-) Rođen je u Otočcu (Lika), ali je veći deo života proveo u Kragujevcu, gde je postao simbol tamošnje kulturne scene. Iako je odigrao preko 300 pozorišnih uloga, široka publika ga najbolje pamti po upečatljivim epizodama u kultnim serijama: "Otpisani" i "Povratak otpisanih" – kao majstor Žile, "Više od igre", nezaboravni Manojlo Tabanaš, "Vruć vetar" – gde je glumio seljaka koji prodaje kuću Šurdi, "Selo gori, a baba se češlja" – jedna od njegovih poslednjih uloga. Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući čak tri "Zlatna ćurana" na Danima komedije u Jagodini, kao i Nušićevu nagradu za životno delo.
21.oktobar 2017.
Španski premijer Marijan Rahoj izjavio da je vlada u Madridu ukinula katalonsku regionalnu vladu. Prema rečima premijera, „vlada je morala da primeni taj ulog iako to nije htela”. Pošto pregovora nije bilo, španska vlada objavila je nameru da aktivira Član 155 Ustava, koji omogućava centralnoj vlasti da suspenduje autonomiju regiona i preuzme direktnu upravu.
24.oktobar 2017.
Umro američki pijanistami kantautor, jedan od pionira rokenrola čiji je opušteni muzički stil definisao zvuk Nju Orleansa Antoan Dominik „Fets“ Domino. (Rođen: Nju Orleans/Luizijana/SAD 26.februar 1928. – Umro: Harvi/Luizijana/SAD 24.oktobar 2017.) Rođen je u Nju Orleansu u porodici francuskog kreolskog porekla. Klavir je naučio da svira oko 1938. godine uz pomoć zeta, džez gitariste Harisona Vereta. Dobio je nadimak „Fets” (Fats) od vođe benda Bilija Dajmonda, jer ga je njegova tehnika sviranja podsećala na poznate pijaniste poput Fets Valera. Sa 14 godina je napustio školu da bi radio u fabrici opruga, dok je noću svirao po barovima. Umalo je prekinuo karijeru kada je teško povredio ruku na poslu, ali se uspešno oporavio. Njegov prvi singl "The Fat Man" (1949) smatra se jednom od prvih rokenrol pesama i prvom koja je prodata u više od milion primeraka. Između 1955. i 1960. godine imao je čak 11 pesama među deset najboljih na američkim top listama. Među najpoznatijim hitovima su: "Ain't That a Shame", "Blueberry Hill" (njegov najveći hit, prodat u preko 5 miliona primeraka), "I'm Walkin'", Blue Monday". Njegov specifični „kotrljajući” stil sviranja klavira i mešavina ritma i bluza sa boogie-woogie-jem direktno su uticali na legende poput Elvisa Prislija (koji ga je nazivao pravim kraljem rokenrola) i grupu The Beatles. Za razliku od mnogih zvezda, Domino nikada nije napustio Nju Orleans. Tokom uragana Katrina (2005) ostao je u svom domu kako bi bio uz bolesnu suprugu; prvobitno je proglašen mrtvim, ali je kasnije spasen helikopterom Obalske straže. Bio je u braku sa Rozmeri Hol više od 60 godina, sa kojom je imao osmoro dece. Primljen je u Kuću slavnih rokenrola 1986. godine kao jedan od prvih članova i dobitnik je Gremija za životno delo. Fets Domino je preminuo u 89. godini života, ostavivši iza sebe nasleđe od preko 65 miliona prodatih ploča.
1928-2017
89
27.oktobar 2017.
Skupština Katalonije usvojila deklaraciju o nezavisnosti većinom glasova i proglasila otcepljenje iz Španije - španski senat aktivirao član 155 Ustava i usvojio vanredne mere kojima je raspustio parlament i zakazao nove regionalne izbore za decembar. Katalonija je prešla pod direktnu upravu Madrida koja je trajala do juna naredne 2018. godine. Tri dana kasnije 30.oktobra, Špansko tužilaštvo podnelo je optužnice protiv katalonskih lidera za pobunu i proneveru sredstava. Karles Pudždemon i nekoliko članova njegove vlade napustili su zemlju i otišli u Brisel kako bi izbegli hapšenje. Pudždemon i dalje (2026) živi u Belgiji, odakle nastavlja da vodi svoju stranku Junts i insistira na legitimitetu katalonske borbe za nezavisnost, dok se u Španiji i dalje suočava sa pravnim preprekama uprkos zakonu o amnestiji.
31.oktobar 2017.
Najmanje osmoro ljudi izgubilo život, dok je više od desetoro povređeno tokom terorističkog napada u Njujorku, najsmrtonosnijeg nakon 11.septembra. Napadač, 29-godišnji Uzbekistanac Sajfulo Saipov, uleteo je iznajmljenim kamionetom na biciklističku stazu pored reke Hadson u donjem Menhetnu. Namerno je ciljao bicikliste i pešake na potezu od skoro kilometar i po pre nego što je udario u školski autobus. Među osmoro poginulih bilo je petoro prijatelja iz Argentine (koji su u Njujorku slavili 30 godina mature), jedna državljanka Belgije i dvojica Amerikanaca. Povređeno je još 12 osoba, od kojih su neke pretrpele teške traume i amputacije. Saipov je napad planirao godinu dana, inspirisan propagandom ISIS-a. Namerno je izabrao Noć veštica (Halloween) jer je znao da će ulice biti pune ljudi. Nakon sudara sa autobusom, istrčao je iz vozila mašući vazdušnim pištoljima, nakon čega ga je policajac pogodio u stomak i uhapsio. Sajfulo Saipov je u maju 2023. godine osuđen na osam uzastopnih doživotnih zatvorskih kazni (po jednu za svaku žrtvu), plus dodatnih 260 godina zatvora. Budući da porota nije bila jednoglasna oko smrtne kazne, automatski mu je dodeljena doživotna robija bez prava na uslovni otpust. Trenutno služi kaznu u najstrožem američkom zatvoru (ADX Florence) u Koloradu.
Republika Surinam postala prva država koja je zvanično povukla priznanje nezavisnosti Kosova. Bio je to istorijski važan za srpsku diplomatiju jer je Surinam pokrenuo talas koji se u međunarodnim odnosima naziva „otpriznavanje“ (derecognition). Do tog trenutka, broj država koje priznaju Kosovo je uglavnom rastao. Surinam je bio prva država članica UN koja je zvanično povukla prethodno donetu odluku o priznanju iz 2016. godine. Ova odluka je ohrabrila Srbiju da pokrene široku kampanju pod nazivom „Otpriznavanje“. Nakon Surinama, slične odluke su (prema tvrdnjama Beograda) donele države poput Gane, Burundija, Lesota, Papue Nove Gvineje i drugih.
Novembar 2017
02.novembar 2017.
Tapanuli orangutan potvrđen kao nova vrsta velikog čovekolikog majmuna. Ovo je bilo ogromno otkriće jer je to bila prva nova opisana vrsta velikog majmuna još od 1929. godine. Pronađeni su isključivo u šumama Batang Toru na severu Sumatre, u Indoneziji. Čim su otkriveni, odmah su postali najugroženija vrsta velikih majmuna na planeti. Procenjeno je da ih je preostalo svega oko 800 jedinki.
04.novembar 2017.
rat u siriji
Sirijske vlasti objavile da je čitav grad Dajr ez Zaur oslobođen od pripadnika Islamske Države i da je pod kontrolom državne vojske, kao i da se nastavlja akcija daljeg čišćenja pokrajine Dajr ez Zaur. Ovo je bio ogroman strateški i simbolički trijumf jer je grad bio pod opsadom ili u žestokim borbama više od tri godine. Delovi grada pod kontrolom vlade bili su u potpunom okruženju ISIS-a od 2014. godine, a stanovništvo i vojska su se snabdevali isključivo putem vazdušnih desanata. Dajr ez Zaur je bio poslednji veliki grad u Siriji koji je ISIS držao pod kontrolom. Njegov pad je praktično značio kraj njihovog "kalifata" kao teritorijalne celine sa urbanim centrima. Ova pokrajina je srce sirijske naftne industrije. Oslobađanje grada otvorilo je put vojsci da nastavi operacije ka naftnim poljima i granici sa Irakom. ojska je odmah nastavila "čišćenje" pokrajine, krećući se niz reku Eufrat ka strateškom gradu Abu Kamalu, koji je pao ubrzo nakon toga.
Premijer Libana Saad Hariri podneo ostavku tokom posete Saudijskoj Arabiji zbog navodnog straha po ličnu bezbednust optuživši Iran i pokret Hezbolah – ispostaviće se na kraju da je bio taoc zvaničnog Rijada i primoran da čini ono što mu je rečeno. Saad Hariri je iznenadio čitav svet kada je iz Rijada, glavnog grada Saudijske Arabije, putem televizije podneo ostavku. U svom govoru, Hariri je izjavio da se Liban nalazi u atmosferi sličnoj onoj pre ubistva njegovog oca Rafika Haririja 2005. godine. Optužio je Iran za širenje „nereda i uništenja“ i rekao da je Hezbolah postao „država u državi“ koja kontroliše Liban svojim oružjem. Naveo je da veruje da se protiv njega sprema zavera za atentat, što je bio zvanični razlog zašto se nije vratio u Liban pre objave ostavke. Ubrzo su se pojavile sumnje da su ga Saudijci naterali na ovaj korak. Libanski predsednik Mišel Aun je čak javno optužio Saudijsku Arabiju da drži Haririja kao taoca, odbivši da prihvati ostavku dok se premijer ne vrati u zemlju. Nakon intervencije Francuske i Egipta, Hariri je preko Pariza konačno stigao u Bejrut 21. novembra. Sutradan, na Dan nezavisnosti Libana, povukao je (suspendovao) ostavku nakon razgovora sa predsednikom. Kasniji izveštaji, uključujući i one iz The New York Times-a, tvrdili su da je Hariri po dolasku u Rijad bio maltretiran, da mu je oduzet telefon i da mu je dat unapred napisan govor koji je morao da pročita. Cilj ove operacije je navodno bio da se izvrši pritisak na Hezbolah da prestane sa uplitanjem u regionalne konflikte poput onog u Jemenu. Istog dana snažna eksplozija odjeknula je u blizini aerodroma u saudijskoj prestonici Rijadu, kada je, kako tvrdi saudijsko ministarstvo, raketa iz Jemena uspešno presretnuta. Sa druge strane, jemenski šiitski pobunjenici Huti poručuju da je napad bio uspešan i da je potresao Rijad.
05.novembar 2017.
Najmanje 27 ljudi je ubijeno, a 20 povređeno u napadu koji se dogodio u baptističkoj crkvi u u mestu Saderland Springs (Sutherland Springs) Teksasu. Napadač, 26-godišnji Devin Patrik Keli, ušao je u Prvu baptističku crkvu tokom nedeljne službe i otvorio vatru iz poluautomatske puške. Zvanični podaci kažu da je ubijeno 26 ljudi (uključujući i nerođeno dete, pa se često navodi broj 27), dok je 20 osoba ranjeno. Žrtve su bile stare od samo 18 meseci do 77 godina. Kada je napadač izlazio iz crkve, lokalni meštanin Stiven Vilford, koji je živeo preko puta, uzvratio je vatru iz svoje puške i ranio Kelija. Vilford i još jedan prolaznik su zatim jurili napadača kolima dok on nije sleteo s puta i, kako je kasnije utvrđeno, izvršio samoubistvo. Kasnije se ispostavilo da napadač uopšte nije smeo da poseduje oružje. On je ranije bio u američkom vazduhoplovstvu (Air Force), gde je bio osuđen zbog nasilja u porodici. Međutim, vojska je napravila grešku i te podatke nije unela u bazu FBI-ja, što mu je omogućilo da legalno kupi pušku. Istraga je utvrdila da napad nije bio verski ili politički motivisan, već da je bio posledica porodičnog spora. Njegova tašta je posećivala tu crkvu, a on joj je pre napada slao preteće poruke. Ovo je ostao najsmrtonosniji masovni napad u istoriji Teksasa i jedan od najgorih u modernoj istoriji SAD.
Nemačke novine Zidojče cajtung objavljuju 13,4 miliona dokumenata procurelih iz ofšor advokatske firme Eplbi, zajedno sa poslovnim registrima u 19 poreskih jurisdikcija koji otkrivaju ofšor finansijske aktivnosti u ime političara, poznatih ličnosti, korporativnih giganata i poslovnih lidera. Novine su podelile dokumenta sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i zamolile ga da vodi istragu. Najveći deo dokumenata (oko 6,8 miliona) procureo je iz prestižne advokatske firme Appleby sa Bermuda, ali i iz firme Asiaciti Trust iz Singapura, kao i iz registara 19 poreskih rajeva. "Rajski papiri" su otkrili tajne finansije preko 120 političara i svetskih lidera, uključujući britansku kraljicu Elizabetu II, saradnike Donalda Trampa, ali i svetske zvezde poput Bona Voksa i Luisa Hamiltona. Papiri su pokazali kako su kompanije poput Apple-a, Nike-a i Uber-a koristile složene legalne mehanizme da izbegnu plaćanje poreza u matičnim državama. Dok su Panamski papiri (April 2016) više ukazivali na direktan kriminal i pranje novca, "Rajski papiri" su osvetlili legalne, ali moralno upitne šeme koje koristi najbogatiji 1% svetske populacije. Inače, ovi nemački novinari su postali pravi "specijalisti" za ovakve stvari - njihova redakcija u Minhenu je postala centralno mesto za najveća svetska curenja podataka tog vremena.
12.novembar 2017.
Zemljotres magnitude 7,3 stepena Rihterove skale pogodio pogranični region između Iraka i Irana, ostavivši najmanje 530 mrtvih i preko 70.000 bez krova nad glavom. Ovaj zemljotres sa epicentrom kod iračkog grada Halabdža, bio je najsmrtonosniji zemljotres te godine na globalnom nivou. Broj poginulih je tokom narednih dana rastao kako su spasioci stizali do udaljenih sela. Zvanični bilans iranske novinske agencije IRNA na kraju je iznosio najmanje 530 mrtvih, dok je povređeno više od 8.000 ljudi. U Iraku je poginulo oko desetak osoba. Iranski grad Sarpol-e Zahab u provinciji Kermanšah praktično je sravnjen sa zemljom. Tamo je lokalna bolnica bila toliko oštećena da nije mogla da primi povređene, a mnogi koji su poginuli živeli su u državnim stambenim kompleksima koji nisu izdržali potres. Više od 70.000 ljudi je preko noći ostalo bez krova nad glavom na planinskoj hladnoći. Uništeno je ili oštećeno preko 15.000 zgrada i oko 1.200 sela. Potres je bio toliko snažan da su ga osetili ljudi u Turskoj, Kuvajtu, Kataru, pa čak i u Izraelu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Zanimljivo je (iako tragično) da je ovaj zemljotres pratilo preko 200 naknadnih potresa, zbog čega su hiljade ljudi danima spavale na ulicama i u parkovima, plašeći se da se vrate u ono što je ostalo od njihovih domova.
14.novembar 2017.
Vojska Zimbabvea izvela državni udar u zemlji i preuzela kontrolu nad glavnim gradom Harareom – Robert Mugabe jedan od najdugovečnijih lidera u istoriji modernu Afrike je "pao" praktično preko noći – podneo ostavku 21.novembra. Tenkovi su izašli na ulice Hararea i vojska je zauzela državnu televiziju (ZBC). Te noći, general-major Sibusiso Moyo se obratio naciji rekavši da je meta "kriminalno okruženje" oko predsednika Roberta Mugabea i da je sam predsednik na sigurnom, ali u kućnom pritvoru. Glavni okidač bila je odluka Mugabea da smeni svog potpredsednika Emersona Mnangagvu kako bi otvorio put svojoj ženi, Grejs Mugabe, da ga nasledi. Vojska, koja je decenijama bila stub Mugabeove moći, to nije htela da dopusti. Mugabe je isprva odbijao da se povuče. Međutim, dok je parlament 21. novembra zasedao kako bi započeo proces njegovog opoziva (impeachment), on je poslao pismo i zvanično podneo ostavku. Robert Mugabe je vladao Zimbabveom punih 37 godina (od 1980.). Slavlje na ulicama Hararea je bilo neverovatno; ljudi su grlili vojnike i plesali na tenkovima, jer je Mugabe od nacionalnog heroja vremenom postao simbol hiperinflacije i autoritarizma. Tako je te godine Mnangagva, poznat po nadimku "Krokodil", došao na vlast.
15.novembar 2017.
Argentinska podmornica ARA San Huan iznenada nestala sa 44 člana posade, uključujući i prvu ženu oficira podmorničara u istoriji Argentine, Elianu Kravčik, tokom rutinske patrole u Južnom Atlantiku – olupina podmornice je pronađena godinu dana kasnije na 907 metara ispod Atlantskog okeana. Podmornica se vraćala sa rutinske vežbe ka svojoj bazi Mar del Plata. Kapetan je tog jutra prijavio da je voda ušla kroz šnorkel (cev za vazduh), što je izazvalo kratak spoj i mali požar na baterijama. Ubrzo nakon toga, javili su da je problem pod kontrolom i nastavili su put pod vodom. Par sati nakon poslednjeg javljanja, senzori su zabeležili "akustičnu anomaliju" — snažan zvuk koji je odgovarao imploziji. Podmornica je verovatno izgubila kontrolu, potonula u dubinu gde trup nije mogao da izdrži ogroman pritisak i prosto se urušila. U potrazi je učestvovalo čak 18 zemalja, uključujući SAD, Rusiju i Veliku Britaniju (što je bilo značajno zbog istorijskih tenzija oko Foklandskih ostrva). Olupina je locirana tačno godinu i jedan dan kasnije, 16. novembra 2018., na dubini od oko 900 metara. Pronašla ju je američka kompanija Ocean Infinity. Tragedija je izazvala veliki skandal jer se ispostavilo da je podmornica, stara preko 30 godina, imala brojne tehničke nedostatke koji su bili poznati komandi, ali su ignorisani.
Slika Leonarda da Vinčija, „Spasitelj sveta“, prodata je za 450 miliona američkih dolara na aukciji Kristija u Njujorku, što je nova rekordna cena za bilo koje umetničko delo. Ista ta slika je 1958. godine prodata za svega 45 funti, jer se tada mislilo da je to rad nekog od Leonardovih učenika, a ne samog majstora. Dugo se nagađalo ko je iskeširao toliku sumu. Kasnije je otkriveno da je kupac bio saudijski princ Bader bin Abdullah, koji je navodno delovao u ime prestolonaslednika Mohameda bin Salmana (poznatijeg kao MBS). Najveća misterija je gde se slika danas nalazi. Planirano je bilo da bude izložena u muzeju Luvr Abu Dabi, ali se to nikada nije desilo. Postoje glasine da se nalazi na prinčevoj super-jahti „Serene“ ili u nekom tajnom trezoru u Švajcarskoj. I dan-danas mnogi stručnjaci osporavaju da je Leonardo naslikao celu sliku. Neki tvrde da je on uradio samo određene delove, dok su ostatak završili njegovi asistenti.
U poplavama koje su pogodile Grčku stradalo 24 ljudi. Glavni udar desio se u ranim jutarnjim časovima u mestima zapadno od Atine – pre svega u Mandri, Nea Peramosu i Megari. Ogromna količina kiše pala je za vrlo kratko vreme. Voda se sa obližnjih planina sručila u naselja, noseći sve pred sobom. Nažalost, konačan broj stradalih bio je još veći nego u prvim izveštajima – ukupno je 24 osobe izgubilo život. Većina žrtava bili su stariji ljudi koji su ostali zarobljeni u svojim podrumima ili domovima. Bujica je bila toliko snažna da je slagala automobile jedne na druge, rušila zidove kuća i potpuno blokirala autoput ka Korintu. Ova tragedija je pokrenula ogromnu raspravu u Grčkoj o lošoj urbanizaciji. Ispostavilo se da su mnogi objekti u Mandri bili izgrađeni direktno na putevima kojima prirodno otiče kišnica, što je pretvorilo ulice u smrtonosne kanale. Ovaj događaj se smatra jednom od najgorih prirodnih katastrofa koje su pogodile regiju Atika u poslednjim decenijama.
17.novembar 2017.
Umro Salvatore "Toto" Rina Poznat kao "Zver" (La Belva), najmoćniji i najnasilniji šef sicilijanske Koza Nostre u istoriji. (1930-2017 – 87-) Potekao je iz siromašnog Korleonea (kao u poznatom filmu, samo mnogo surovije). Preuzeo je klan čeličnom rukom i započeo krvavi rat protiv države i rivalskih porodica. Veruje se da je lično ubio oko 40 ljudi, a naručio ubistva više od hiljadu. On je bio taj koji je naredio legendarne atentate na sudije Falkonea i Borselina 1992. godine, koristeći stotine kilograma eksploziva. Uhapšen je 1993. nakon što je bio u bekstvu skoro 24 godine. Do same smrti u zatvorskoj bolnici (u 87. godini), nikada se nije pokajao. Čak i iza rešetaka, prisluškivan je kako preti sudijama i ne pokazuje ni trunku ljudskosti. Italija mu je zabranila javnu sahranu jer je bio "neprijatelj države br. 1".
19.novembar 2017.
Umro Čarls Menson psihopata koji je koristio manipulaciju da natera druge da ubijaju za njega. (1934-2017 – 83-) Krajem 60-ih je okupio grupu mladih ljudi (uglavnom devojaka) u pustinji Kalifornije, ispirajući im mozak pričama o "Helter Skelteru" – predstojećem rasnom ratu koji će on navodno pokrenuti. Najpoznatiji je po jezivom ubistvu glumice Šeron Tejt (žene Romana Polanskog koja je bila u devetom mesecu trudnoće) i njenih prijatelja 1969. godine. Njegovi sledbenici su krvlju žrtava ispisivali poruke po zidovima. Iako nikada nije lično potegao oružje u tim ubistvima, osuđen je na doživotnu robiju zbog podstrekivanja. U zatvoru je urezao kukasti krst na čelu i postao neka vrsta bizarne pop-ikone za mračne krugove društva. Umro je u 83. godini prirodnom smrću, ostavljajući iza sebe gomilu nerešenih pitanja o moći manipulacije.
21.novembar 2017.
Robert Mugabe podneo ostavku na mesto predsednika Zimbabvea nakon 37 godina vladavine ovom zemljom nakon državnog udara koji je izvela vojska 14.novembra.
22.novembar 2017.
_2.png){kind=small}
Prvostepenom presudom od Haškog tribunala, srpski general, načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (1992—1995) i jedan od srpskih vođa tokom raspada Jugoslavije Ratko Mladić osuđen na doživotni zatvor. Prema zvaničnoj verziji (Presuda Haškog tribunala - ICTY) sudsko veće je zaključilo da je Mladić bio ključna figura nekoliko "udruženih zločinačkih poduhvata" (UZP). Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici 1995. godine. Međutim, sud ga je oslobodio optužbe za genocid u šest drugih opština u BiH (poput Prijedora i Foče), ocenivši da su tamo počinjeni ratni zločini, ali ne i genocid. Osuđen je za terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva putem snajperskog delovanja i granatiranja. Kriv je za progone, istrebljenja, ubistva i deportacije nesrpskog stanovništva. Kriv je za držanje pripadnika UN-a (plavih šlemova) kao talaca 1995. godine. U Srbiji i Republici Srpskoj, lik i delo Mladića posmatraju se kroz potpuno drugačiju prizmu, uz naglašavanje sledećih argumenata: Mnogi ga vide isključivo kao profesionalnog oficira koji je izvršavao svoju dužnost – zaštitu srpskog naroda od ponavljanja genocida iz Drugog svetskog rata (Jasenovac). Naglašava se da on nije naredio streljanja, već da su to činile odmetnute grupe ili paravojne formacije. Čest stav je da je Haški tribunal "anti-srpski sud" stvoren da bi se krivica za rat jednostrano svalila na Srbe, dok su lideri drugih strana (poput Nasera Orića ili Ante Gotovine) oslobođeni. Alternativni narativi često osporavaju broj žrtava u Srebrenici, tvrdeći da je cifra preuveličana ili da su u nju uračunati vojnici poginuli u proboju, a ne samo streljani civili. Takođe, neki veruju da je Srebrenica bila "nameštena" dogovorom velikih sila. Njegova porodica i advokati su godinama tvrdili da on u Hagu nema adekvatnu negu i da mu se stanje namerno pogoršava kako ne bi mogao da iznese odbranu. Mladić se nalazi u zatvoru u Ševeningenu. Nakon žalbenog postupka, doživotna kazna mu je potvrđena 2021. godine.
24.novembar 2017.
U eksploziji i oružanom napadu koji se dogodio u egipatskoj džamiji Al-Rawda na Sinaju poginulo 311 osoba - najsmrtonosniji teroristički napad u modernoj istoriji Egipta. Meta je bila džamija na severu Sinaja, koju su posećivali uglavnom Sufiji (mistični pravac islama koji ekstremisti poput ISIS-a smatraju jeretičkim). Napadači (njih oko 25-30) su prvo aktivirali bombu, a zatim su vozilima blokirali izlaze i otvorili vatru na vernike koji su pokušavali da pobegnu. Čak su pucali i na vozila hitne pomoći. Ubijeno je 311 ljudi, uključujući 27 dece, dok je preko 120 ranjeno. Egipat je proglasio trodnevnu žalost, a predsednik El-Sisi je obećao "gvozdenu pesnicu" u odgovoru, što je dovelo do ogromnih vojnih operacija na Sinaju.
26.novembar 2017.
Indonežanske vlasti naredile evakuaciju 100.000 ljudi sa Balija zbog erupcije vulkana Agung. Vulkanska drama je trajala nedeljama, a vrhunac dostigla 26. novembra. Vulkan je počeo da izbacuje pepeo hiljadama metara u vis. Nebo iznad Balija je postalo sivo, a pepeo je prekrio sve – od palmi do bazena u luksuznim rizortima. Glavni aerodrom u Denpasaru je zatvoren, što je "zarobilo" desetine hiljada turista. Ljudi su bili očajni, spavali su po terminalima, a avio-kompanije su otkazivale stotine letova dnevno. Vlasti su proglasile najviši stepen uzbune (nivo 4) i naredile evakuaciju u krugu od 10 kilometara od vulkana. 100.000 ljudi moralo je da napusti svoje domove, farme i stoku, bežeći u privremena skloništa. Svi su se plašili reprize 1963. godine, kada je Agung eruptirao toliko snažno da je poginulo više od 1.000 ljudi. Srećom, 2017. godine magma se smirila pre nego što je došlo do katastrofe tih razmera.
29.novembar 2017.
Žalbeno veće Haškog suda potvrdilo prvostepenu presudu šestorici najviših političkih i vojnih lidera Herceg Bosne - tokom izricanja presude general Slobodan Praljak izvršio samoubistvo u sudnici popivši otrov. To je bio trenutak koji je ostavio ceo svet u šoku, a prenos uživo iz Haga pretvorio u nešto što niko nije mogao ni da zamisli. 29. novembar 2017. postao je jedan od najbizarnijih i najdramatičnijih dana u istoriji međunarodnog prava. Žalbeno veće je potvrdilo kazne za "hercegbosansku šestorku" (Prlić, Stojić, Praljak, Petković, Ćorić i Pušić) — ukupno 111 godina zatvora za zločine nad muslimanima tokom rata u BiH. Potvrđeno je i postojanje udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je, prema presudi, učestvovao i tadašnji vrh Hrvatske na čelu sa Tuđmanom. Čim je sudija pročitao da se njemu potvrđuje kazna od 20 godina, Slobodan Praljak je ustao i glasno uzviknuo: "Slobodan Praljak nije ratni zločinac! S prijezirom odbacujem vašu presudu!" Izvadio je malu bočicu iz džepa i ispio tečnost pred kamerama. Njegova advokatica je vrisnula: "Moj klijent kaže da je popio otrov!" Sednica je prekinuta, zavese su spuštene, a u sudnicu su uleteli lekari. Kasnije je potvrđeno da je u bočici bio kalijum-cijanid. Praljak je preminuo istog popodneva u obližnjoj bolnici. Za jedne je ovaj čin bio "kukavički beg od pravde", dok je za mnoge u Hrvatskoj i među Hrvatima u BiH Praljak postao heroj i mučenik koji je sopstvenim životom branio svoju čast i vojsku.
Decembar 2017
03.decembar 2017.
Na kriket meču između Indije i Šri Lanke u Delhiju dogodio se presedan, prvi prekid meča u istoriji zbog – smoga. Nivo zagađenja vazduha i smoga bio je toliko ekstreman (12 puta veći od dozvoljenog po SZO) da su igrači Šri Lanke počeli da povraćaju na terenu i stavljaju maske. To je bio prvi put u istoriji međunarodnog sporta da je meč prekinut zbog zagađenja vazduha.
05.decembar 2017.
Međunarodni olimpijski komitet zabranio Rusiji da se takmiči na Zimskim olimpijskim igrama 2018. nakon istrage o dopingu na Zimskim olimpijskim igrama 2014. Ova odluka je dovela do toga da na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongjangu 2018. Rusi nisu smeli nastupati pod svojim imenom, zastavom i himnom, već kao "Olimpijski sportisti iz Rusije" (OAR).
06.decembar 2017.
Američki predsednik Donald Tramp u Vašingtonu zvanično potpisao proklamaciju kojom su Sjedinjene Američke Države priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela. SAD su ovim potezom postale prva država na svetu koja je zvanično priznala Jerusalim kao prestonicu Izraela od osnivanja te države 1948. godine. Tramp je istog dana naložio Stejt departmentu da započne pripreme za preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Ambasada je zvanično otvorena u Jerusalimu nekoliko meseci kasnije, 14. maja 2018. godine. Reakcija Evropske unije bila je izuzetno oštra. Tadašnja šefica diplomatije EU, Federika Mogerini, izjavila je da ova odluka može vratiti region u "još mračnija vremena". Najveći presedan bio je taj što su čak i tradicionalno najbliži američki saveznici – poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke – javno osudili ovaj potez i odbili da ga prate. Usledile su i oštre osude i žestoke reakcije islamskih zemalja.
07.decembar 2017.
Širom Pojasa Gaze i Zapadne obale izbili žestoki protesti nakon priznanja Američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela. Lider Hamasa, Ismail Hanije, je pozvao na pokretanje nove (Treće) intifade protiv Izraela. Iako su mediji tada spekulisali i prenosili pretnje Hamasa o "početku Treće intifade", analitičari su zaključili da ti događaji nisu imali kapacitet niti masovnost da prerastu u pravi, puni ustanak. Termin "Intifada" u istoriji je rezervisan za dugotrajne, masovne i strateški organizovane višegodišnje ustanke (Prva od 1987. do 1993. i Druga od 2000. do 2005.). Ovog dana je došlo do fizičkih obračuna demonstranata sa izraelskom vojskom. Stotine ljudi je povređeno, a ispaljivane su i sporadične rakete, ali se talas nasilja nakon nekoliko nedelja primirio.
Parlament Australije usvojio zakon kojim su dozvoljeni istopolni brakovi - stupio na snagu dva dana kasnije 09.decembra. Pre nego što je zakon stigao u parlament, vlada je organizovala nesvakidašnje glasanje putem pošte koje je trajalo mesecima. Čak 79,5% građana sa pravom glasa je učestvovalo, a ubedljivih 61,6% je glasalo "ZA". To je dalo nezaustavljiv zamah političarima da promene zakon. Kada je Predstavnički dom 7. decembra izglasao zakon (gde su samo 4 poslanika od ukupno 150 glasala protiv), nastalo je opšte slavlje. Australija je ovim činom postala 25. zemlja na svetu koja je legalizovala istopolne brakove.
09.decembar 2017.
Premijer Iraka Hajder el Abadi izjavio da je završen rat koji se tri godine vodio protiv džihadista Islamske države u Iraku. Na svom vrhuncu 2014. godine, Islamska država je kontrolisala skoro trećinu teritorije Iraka, uključujući i milionski grad Mosul. Premijer Hajder el Abadi je proglasio pobedu tek nakon što su iračke snage preuzele potpunu kontrolu nad pustinjskom granicom sa Sirijom. Upravo je ta porozna granica ranije omogućavala džihadistima da nesmetano spajaju teritorije dveju država. Tokom trogodišnjih borbi, svet je svedočio brutalnom i sistematskom uništavanju svetske kulturne baštine. Džihadisti su u Iraku sravnili sa zemljom drevne asirske gradove poput Nimruda i Hatre, a u samom Mosulu su minirali čuvenu Veliku al-Nuri džamiju staru 800 godina. Pobeda je plaćena stotinama hiljada ljudskih života, dok je više od 3 miliona Iračana u tom trenutku bilo raseljeno iz svojih domova. Grad Mosul je nakon višemesečnih borbi ostao u potpunim ruševinama. Iako je rat zvanično proglašen završenim na vojnom planu, bezbednosne službe su i godinama nakon toga nastavile borbu protiv "uspavanih ćelija" ove organizacije koje su se povukle u ilegalu. Narednog dana u prestonici Iraka, unutar zelene zone Bagdada, održana je vojna parada povodom objavljene pobede nad terorističkom Islamskom državom, dok je Vojnu paradu nadgledao premijer Iraka Hajder el Abadi, koji je proglasio je 10. decembar za državni praznik.
11.decembar 2017.
14.decembar 2017.
Kompanija Volt Dizni objavljuje da će kupiti veći deo 21st Century Fox-a, uključujući filmski studio 20th Century Fox, za 52,4 milijarde dolara. Kasnije je, zbog uplitanja konkurentske kompanije Comcast koja je podigla ulog, Disney morao da poveća ponudu, pa je konačna cena dostigla čak 71,3 milijarde dolara kada je ugovor zvanično zatvoren u martu 2019. godine. Ovom kupovinom broj velikih, istorijskih filmskih studija u Holivudu (tzv. "Big Six") smanjio se na pet.
U SAD doneta odluka o ukidanju "neutralnosti interneta". To je značilo da provajderi teoretski dobijaju pravo da nekim sajtovima namerno usporavaju protok, a drugima (koji plate) ubrzavaju. Mesecima se vodio pravi digitalni rat na mrežama oko ove odluke. SAD ostaju jedina velika razvijena demokratija u kojoj je internet prepušten slobodnom tržištu i sudskim sporovima, dok je ostatak sveta internet proglasio osnovnim javnim dobrom koje mora biti jednako za sve.
19.decembar 2017.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Moskvi razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i na zajedničkoj konferenciji za novinare potvrdio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. Putin je izjavio da će Rusija nastaviti da pruža podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Radilo se o prvom talasu ekonomskih i diplomatskih sankcija iz 2014. godine koje su Evropska unija i SAD uvele Moskvi nakon što je Rusija te godine anektirala poluostrvo Krim i podržala separatiste u regionu Donbasa na istoku Ukrajine. Vučić je tada u Moskvi ponovio stav koji Srbija drži sve do danas – da zbog svojih ekonomskih interesa (pre svega uvoza gasa) i političke podrške Rusije u Savetu bezbednosti UN po pitanju Kosova i Metohije, neće uvoditi nikakve sankcije Ruskoj Federaciji. Nakon eskalacije sukoba 2022. godine, taj pritisak na Srbiju samo višestruko uvećao jer su paketi sankcija postali neuporedivo stroži i obuhvatniji.
21.decembar 2017.
Generalna skupština UN na vanrednoj sednici, sa 128 glasova „za“ i devet „protiv“, proglasila američko priznanje Jerusalima kao prestonice Izraela ništavnim. Iako je ogroman deo sveta (128 država) odbacio Trampovu odluku, 9 država je stalo uz Sjedinjene Američke Države i glasalo protiv rezolucije: SAD, Izrael, Gvatemala i Honduras (obe zemlje su kasnije takođe preselile svoje ambasade u Jerusalim), Maršalska Ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Togo. Čak 35 država je odlučilo da ostane uzdržano. Među njima su bile brojne evropske i američke saveznice koje nisu želele da direktno glasaju protiv SAD nakon Trampovih otvorenih pretnji da će uskratiti finansijsku pomoć onima koji glasaju "ZA". Iz našeg regiona, uzdržane su bile Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Srbija je bila protiv Trampove odluke zajedno sa Crnom Gorom, Slovenijom i Makedonijom.
U Hagu je održana ceremonija zatvaranja Haškog tribunala - Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji će 31. decembra, posle 24 godine, zvanično prestati da postoji. Ceremonija, kojoj su prisustvovali mnogi zvaničnici, među kojima i holandski kralj Viljem-Aleksander, zvaničnici iz Srbije, kao i iz drugih bivših jugoslovenskih republika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine procesuirani pred tim sudom, počela je minutom ćutanja za sve žrtve. Haški tribunal je tokom 24 godine rada optužio 161 osobu, a svi postupci su zvanično okončani. Statistički podaci o presudama i kaznama pokazuju da su optuženici srpske nacionalnosti dobili neuporedivo najveći udeo u ukupnom broju osuđenih i dužini zatvorskih kazni. Srbi (iz Srbije, Republike Srpske i RSK): Osuđeno je preko 60 osoba na ukupno više od 1.100 godina zatvora, uz čak 7 doživotnih robija. Hrvati (iz Hrvatske i BiH): Osuđeno je oko 20 osoba na ukupno blizu 300 godina zatvora. Bošnjaci: Osuđeno je 5 osoba na ukupno oko 40 godina zatvora. Kosovski Albanci: Osuđena je 1 osoba na 13 godina zatvora. Makedonci: Osuđena je 1 osoba na 12 godina zatvora. Osećaj nepravde i uverenje da je sud bio politički motivisan protiv Srba temelje se na nekoliko ključnih argumenata koji se godinama ističu u javnosti: Nesrazmera u kaznama: Srbi čine više od dve trećine svih osuđenih i drže neslavni rekord u dužini kazni, dok su za masovne zločine nad srpskim civilima izrečene minimalne ili nikakve kazne. Oslobađanje ključnih komandanata drugih strana: Najveći gnev srpske javnosti izazvale su oslobađajuće presude za vojne i političke lidere drugih naroda. Među njima su Ante Gotovina I Mladen Markač (za akciju "Oluja"), Naser Orić (za zločine oko Srebrenice) i Ramuš Haradinaj (za zločine na Kosovu). Svi oni su na kraju oslobođeni optužbi. Komandna odgovornost: Dok je za srpsku stranu važilo pravilo da su politički i vojni vrh (Milošević, Karadžić, Mladić) odgovorni za sve što su njihove trupe radile na terenu, isti princip "komandne odgovornosti" retko je ili nikako primenjivan na lidere u Zagrebu, Sarajevu ili Prištini. Zbog dijametralno suprotnih pogleda, Tribunal je zatvorio svoja vrata bez ispunjenja jednog od svojih proklamovanih ciljeva – a to je bilo pomirenje naroda na Balkanu.
22.decembar 2017.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa odobrila je plan o dostavljanju oružja Ukrajini. Ta odluka je predstavljala ogroman zaokret u američkoj spoljnoj politici. Prethodni predsednik Barak Obama je godinama odbijao da pošalje ubojito oružje Kijevu. On se plašio da bi to moglo dodatno da razbukta rat u Donbasu i direktno isprovocira Moskvu. Portparolka Stejt departmenta je tada naglasila da je ova pomoć isključivo "odbrambenog karaktera" i da služi tome da Ukrajina odbrani svoj suverenitet i odvrati dalju agresiju. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je oštro reagovalo, navodeći da Vašington ovim potezom "prelazi crvenu liniju" i da direktno podstiče Kijev na nastavak ratnih dejstava na istoku zemlje. Ova odluka iz decembra 2017. praktično je postavila temelje za ogromne isporuke naoružanja koje su usledile godinama kasnije.
Savet bezbednosti UN glasa 15:0 za dodatne sankcije Severnoj Koreji, uključujući mere za smanjenje uvoza nafte u zemlju do 90%. Sankcije protiv Severne Koreje uvedene su u čak deset prethodnih navrata od strane Saveta bezbednosti UN. Sankcije su se uvodile postepeno nakon svake veće nuklearne ili raketne probe. Od 2006. Sankcije su postajale sve drastičnije I drastičnije. Kretale su se od zabrane uvoza naoružanja, finansijske blokade, zabrane uvoza avionskog goriva, preko ograničenja izvoza uglja u Kinu što je do tada bio najveći izvor strane valute u Severnoj Koreji koje je još pogoršano zabranom izvoza tekstila, drugog po značaju kada su u pitanju prihodi strane valute pa sve do potpune zabrane izvoza uglja, olova, gvožđa i morskih plodova.
23.decembar 2017.
Poginulo preko 250 ljudi, a na desetine je nestalo, nakon što je tropska oluja pogodila južni dio Filipina. Ova prirodna nepogoda je ostavila pustoš na drugom po veličini filipinskom ostrvu Mindanao. Najveći broj ljudi nije stradao od samog vetra, već od stravičnih bujičnih poplava i odrona koji su bukvalno brisali čitava planinska sela sa mape. Ostrvo Mindanao se nalazi prilično blizu ekvatora, zbog čega ga tropske oluje i tajfuni retko pogađaju. Zbog toga lokalno stanovništvo nije bilo dovoljno pripremljeno za ovakvu silinu padavina. Samo nekoliko dana pre ove oluje, centralni deo Filipina je pogodila druga tropska oluja (Kai-Tak), koja je takođe odnela na desetine života, pa je zemlja u tom trenutku bila u stanju potpune humanitarne krize.
26.decembar 2017.
Nekadašnji fudbaler Džordž Vea pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Liberiji. Taj događaj je bio apsolutni fenomen i presedan u modernoj istoriji, spajajući svet vrhunskog sporta i visoke politike na nezabeležen način. Džordž Vea je i dalje jedini afrički fudbaler u istoriji koji je osvojio prestižnu Zlatnu loptu (Ballon d'Or) i proglašen za najboljeg igrača sveta u izboru FIFA (1995. godine). Ovo mu nije bio prvi pokušaj. Kandidaovao se za predsednika još 2005. godine, ali je tada izgubio od Elen Džonson Serlif (prve žene predsednice u istoriji Afrike i dobitnice Nobelove nagrade za mir). Kritičari su mu tada zamerali nedostatak obrazovanja, pa je on pauzirao, otišao u Ameriku i tamo završio fakultet, da bi se vratio spreman za pobedu 2017. godine. Njegova pobeda je označila prvi put od 1944. godine da je u Liberiji izvršena potpuno mirna i demokratska predaja vlasti sa jednog predsednika na drugog, što je velika stvar za zemlju razorenu građanskim ratovima. Vea je vladao jedan pun mandat, do kraja 2023. godine. Nakon što je u januaru 2024. godine i zvanično predao vlast, Vea se vratio fudbalu, ali kroz sportske organizacije. FIFA ga je angažovala kao počasnog kapitena posebnog panela bivših zvezda koji se bori protiv rasizma u fudbalu.
28.decembar 2017.
U Iranu su zbog povećanja cena komunalnih usluga izbili veliki građanski protesti koji su narednih dana postali nasilni uz brojne žrtve – završili su se 7.januara 2018.godine nakon žestokog odgovora bezbednosnih službi i masovnih hapšenja. Protesti su započeli 28. decembra u Mešhedu, drugom po veličini gradu u Iranu. Inicijalna kapisla nije bila politika, već drastičan skok cena osnovnih namirnica, a pre svega jaja i piletine (čija je cena preko noći skočila za čak 50%). Za samo nekoliko dana, talas nezadovoljstva se prelio na više od 80 gradova širom zemlje. Iako su počeli zbog skupoće, ekonomskih problema i korupcije, protesti su se munjevito transformisali u otvoreno političke. Građani su počeli da uzvikuju parole protiv samog političkog vrha, poput "Smrt diktatoru", kritikujući vlast što troši ogromne količine novca na finansiranje ratova i saveznika u Siriji i Libanu, dok narod u zemlji gladuje. Tokom dve nedelje uličnih borbi, život je izgubilo najmanje 22 ljudi, dok su bezbednosne snage uhapsile više od 3.700 osoba. Kako bi sprečila organizaciju demonstracija, vlast je potpuno ugasila pristup popularnim aplikacijama poput Instagrama i Telegrama, koje su demonstranti koristili za koordinaciju. Za razliku od "Zelene revolucije" iz 2009. godine koju je predvodila urbana srednja klasa i studenti, proteste iz decembra 2017. iznela je uglavnom radnička klasa i ljudi iz manjih, siromašnijih provincijskih mesta. Sve ovo je bio samo uvod u još veće ekonomske proteste koji su Iran pogodili u godinama koje su usledile (poput onih 2019. i 2022. godine).
2018
Januar 2018
01.januar 2018.
U Kaliforniji zvanično počela legalna prodaja kanabisa u rekreativne svrhe. Kalifornija je zvanično postala najveća američka savezna država koja je dozvolila prodaju i upotrebu kanabisa u rekreativne svrhe za sve osobe starije od 21 godine. Kupci su mogli legalno da poseduju do 28 grama (jednu uncu) i da uzgajaju do 6 biljaka kod kuće. Ovaj potez je usledio nakon što su građani Kalifornije još u novembru 2016. godine na referendumu izglasali takozvani Predlog 64 (Proposition 64). Medicinski kanabis je u ovoj državi bio legalan još od daleke 1996. godine.
04.januar 2018.
Putnički voz se sudario sa kamionom na prelazu u blizini Krunstada (Južna Afrika), pri čemu je 21 osoba poginula, a više od 250 je povređeno. Putnički voz kompanije Shosholoza Meyl, koji je prevozio putnike sa raspusta iz Port Elizabeta za Johanesburg, naleteo je na kamion sa prikolicom na pružnom prelazu blizu stanice Ženeva. Vozač kamiona je pokušao na brzinu da pređe prugu iako je voz nailazio. Mašinovođa nije uspeo da ukoči. Od siline udarca iskočilo je sedam vagona. Kablovi i vagon-restoran su se zapalili, a požar se munjevito proširio. Zvanični izveštaji su kasnije potvrdili da je poginulo 21 lice (neka tela su pronađena tek tokom detaljne pretrage ugljenisanih vagona), dok je 254 ljudi povređeno.
Na gala večeri Afričke fudbalske konfederacije (CAF) u Akri (Gana), napadač Liverpula Mohamed Salah zvanično proglašen za najboljeg afričkog fudbalera za 2017. godinu. Salah je u glasanju ubedljivo pobedio svog klupskog saigrača Sadija Manea (koji je završio kao drugi) i Pjera-Emerika Obamejanga (treće mesto). Salah je postao tek drugi Egipćanin u istoriji koji je dobio ovu prestižnu nagradu (prvi je bio Mahmud El Hatib daleke 1983. godine). Salah je svoju nagradu posvetio "svoj deci u Africi i Egiptu" uz poruku da nikada ne prestanu da sanjaju.
05.januar 2018.
Telo nepoznatog muškarca pronađeno u vodi na desnoj obali Dunava, na području beogradske opštine Palilula (oko 7 metara od obale) – nakon urađene obdukcije i DNK analiza, zvanično je utvrđeno da se radi o Vladimiru Cvijanu. Kao zvaničan uzrok smrti navedeno je utapanje u reci. Više javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da na telu nije bilo tragova mehaničkih povreda, niti naznaka krivičnog dela, pa je predmet ubrzo stavljen ad akta i arhiviran. Najveći šok za javnost bio je podatak da se za njegovu smrt saznalo tek u martu 2021. godine. Tri godine niko u javnosti nije znao da je bivši generalni sekretar Predsedništva Srbije i visoki funkcioner vladajuće stranke mrtav. Advokatska komora Beograda je izbrisala Cvijana iz registra tek u avgustu 2018. bez ikakvog javnog oglašavanja. Ni porodica, ni mediji, ni bivši partijski i državni saradnici nisu dali čitulje niti obavestili javnost. Cvijan je kremiran i sahranjen na beogradskom groblju Lešće. Na spomen-ploči je upisano samo ime "Vladimir" i godine rođenja i smrti, bez prezimena, što je dodatno pojačalo sumnje istraživačkih novinara i kritičke javnosti. Cvijan je bio čovek koji je mnogo znao. Bio je blizak saradnik Borisa Tadića, a potom je prešao u SNS gde je ubrzo došao u žestok i otvoren sukob sa vrhom partije, nakon čega se potpuno povukao iz javnog života 2014. godine. Državni organi i vrh vlasti su u više navrata nakon 2021. odbacili sve teorije zavere, tvrdeći da je reč o čistom slučaju samoubistva i da država nije imala obavezu da izveštava o smrti lica koje godinama nije bilo državni funkcioner. Sa druge strane, novinari i deo advokata (poput Ivana Ninića koji je godinama tražio uvid u dokumentaciju) i dalje postavljaju pitanja na koja nema jasnih odgovora.
07.januar 2018.
Osvanuo sneg usred pustinje Sahare u blizini alžirskog pustinjskog grada Ain Sefra. Jedno od najvrelijih mesta na svetu osvanulo je pod belim pokrivačem. Sneg je prekrio crvene peščane dine. Sneg je u nekim delovima bio dubok i do 40 centimetara pre nego što se istopio tokom popodneva. To je bio tek treći put u poslednjih 40 godina da je sneg pao u ovom delu Sahare.
08.januar 2018.
Mitropolit Amfilohije, jedan od potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije, izjavio je da strahuje "da Vučić vodi politiku izdaje Srbije i Kosova". Izjava mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića izazvala je ogroman politički zemljotres i pokrenula lavinu reakcija u vrhu vlasti Srbije. "Apel za odbranu Kosova i Metohije" je dokument koji su potpisali brojni intelektualci, akademici i sveštena lica (među kojima i mitropolit Amfilohije). Izražena je zabrinutost zbog "unutrašnjeg dijaloga" o Kosovu i Metohiji koji je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz zahtev da se spreči bilo kakva podela, predaja ili priznavanje nezavisnosti Kosova. Amfilohije je u intervjuu za TV Herceg Novi izjavio da se plaši da Vučićeva politika vodi "izdaji Srbije i Kosova". Naglasio je da nema poverenja u predsednika i da se plaši da on "kupuje vreme" kako bi pripremio teren za odricanje od južne srpske pokrajine. Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odgovorio je da Amfilohije "vrača" i da se bavi politikom umesto crkvom. Sam Vučić je najavio da se neće preterano mešati u sukob i prepucavanje, već da će svoj konačni i zvanični odgovor dati 14. januara, fokusirajući se na realnu politiku i borbu za narod na terenu. Ova izjava je praktično označila početak dugog perioda zategnutih odnosa između dela vrha Srpske pravoslavne crkve (predvođenog Amfilohijem) i aktuelne vlasti u Beogradu po pitanju kosovske politike.
09.januar 2018.
Održan prvi zvanični sastanak na visokom nivou između Severne i Južne Koreje posle više od dve godine potpune tišine (poslednji su bili u decembru 2015). Sastanak je održan u selu Panmundžom, tačnije u "Kući mira" koja se nalazi u teško utvrđenoj Demilitarizovanoj zoni (DMZ). Južnokorejski grad Pjongčang je sledećeg meseca (februara 2018) bio domaćin Zimskih olimpijskih igara. Južna Koreja je očajnički želela da Severna Koreja učestvuje kako bi se smanjile tenzije. Severna Koreja je pristala da pošalje delegaciju na Igre, uključujući sportiste, navijačice, umetničke trupe i novinare. Kasnije je dogovoreno i da sportisti obe zemlje na ceremoniji otvaranja prošetaju zajedno pod jednom zastavom (Zastavom ujedinjene Koreje). Pored sporta, dogovoreno je da se ponovo uspostavi direktna vojna telefonska linija između Seula i Pjongjanga, koja je bila prekinuta kako bi se sprečili slučajni vojni incidenti.
Poginulo 23 ljudi u klizištima na jugoistoku Kalifornije , 300 ljudi bilo je zarobljeno u kanjonu Romero. U bogatom primorskom gradiću Montecito u Kaliforniji (gde kuće imaju brojne svetske zvezde poput Opre Vinfri i Elen Dedženeris), priroda je pokazala svoju najbrutalniju stranu. Svega nekoliko nedelja ranije, ovaj deo Kalifornije je pogodio takozvani "Tomasov požar" (Thomas Fire), najveći šumski požar u istoriji te države do tog trenutka. Vatra je spalila svu vegetaciju i korenje koje inače drži zemlju na brdima. Kada je 9. januara pala jaka i ekstremno obilna kiša, ogoljena zemlja se pretvorila u reku tečnog blata. U ranim jutarnjim satima, dok su ljudi spavali, zid blata visok i do 4-5 metara, noseći ogromne stene veličine automobila, sjurio se sa brda direktno na naselja. Kako su se nanosi blata i kamenja obrušili na puteve i mostove, glavni auto-put US 101 je bio potpuno blokiran i poplavljen. Oko 300 ljudi u oblasti Romero kanjona ostalo je potpuno odsečeno od sveta jer su svi izlazi bili zatrpani. Spasilačke ekipe su morale helikopterima da izvlače ljude sa krovova kuća.
11.januar 2018.
Poslanici makedonskog Sobranja izglasali su zakon o albanskom jeziku kao zvaničnom jeziku na teritoriji cele zemlje. Parlament u Skoplju je povukao potez koji je duboko podelio makedonsko društvo i izazvao višemesečnu političku krizu. Sobranje je usvojilo Zakon o upotrebi jezika sa 69 glasova "za" (od ukupno 120 poslanika). Zakon je predvideo da albanski jezik postane drugi službeni jezik koji se ravnopravno koristi u svim državnim institucijama, sudovima, bolnicama i opštinama na teritoriji cele države. Do tada je albanski jezik bio zvaničan samo u onim lokalnim samoupravama gde su Albanci činili više od 20% stanovništva. Sednici nisu prisustvovali poslanici tada najveće opozicione partije VMRO-DPMNE, koji su tvrdili da je zakon protivustavan, da narušava unitarni karakter države i da vodi ka federalizaciji. Tadašnji predsednik Makedonije Đorđe Ivanov nazvao je zakon "represivnim" i ocenio da favorizuje samo jedan jezik. Zbog toga je iskoristio svoje pravo i stavio veto na zakon, odbijajući da ga potpiše. Vladajuća većina (SDSM i albanske partije) nije odustala. Zakon je ponovo stavljen na glasanje u martu 2018. godine. Ta sednica je ostala upamćena po ivici fizičkog incidenta u samoj sali, kada je bivši premijer Nikola Gruevski pokušao da spreči predsednika Sobranja Talata Džaferija da sprovede glasanje. Zakon je ponovo izglasan, a pošto je predsednik Ivanov i drugi put odbio da stavi potpis, zakon je na kraju objavljen u Službenom glasniku tek u januaru 2019. godine, i to samo sa potpisom predsednika parlamenta Talata Džaferija. Ovaj događaj je bio jedan od ključnih uslova albanskih partija za formiranje koalicione vlade sa Zoranom Zaevom i direktno se naslanjao na tekovine Ohridskog sporazuma iz 2001. godine.
14.januar 2018.
Iranski tanker sa naftom MV Sanki potonuo uz gubitak života svih 32 člana posade 8 dana nakon sudara sa drugim brodom. Tanker Sanki, koji je plovio pod panamskom zastavom i prevozio oko 136.000 tona ultra-lake sirove nafte (kondenzata) iz Irana za Južnu Koreju, sudario se sa kineskim teretnim brodom CF Crystal oko 300 kilometara istočno od Šangaja. Dok je kineski brod pretrpeo oštećenja ali je posada preživela, na tankeru je odmah došlo do stravične eksplozije i požara. Brod je goreo punih osam dana. Spasilačke ekipe iz Kine, Južne Koreje i Japana danima su pokušavale da ugase vatru i priđu brodu, ali su ih u tome sprečavali ekstremna vrelina, toksični gasovi i loše vreme. Na brodu su bila 32 člana posade (30 Iranaca i dva državljanina Bangladeša). Kineski spasioci su uspeli da izvuku samo tri tela i brodsku crnu kutiju pre nego što su morali da se povuku. Nakon niza novih eksplozija, zapaljeni tanker je nošen morskim strujama ušaо u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana. Tog 14. januara popodne, Sanki je konačno potonuo na dubinu od oko 115 metara. Za razliku od teške sirove nafte koja pluta na površini, kondenzat je providan, nema miris i ekstremno je toksičan. Veliki deo je sagoreo u požaru, ali je curenje u vodu stvorilo ogromne mrlje. Nekoliko dana nakon potonuća, primećene su četiri naftne mrlje koje su pokrivale površinu od preko 100 kvadratnih kilometara, preteći bogatim ribolovnim područjima i morskom ekosistemu. Ova nesreća se smatra najgorim izlivanjem nafte sa nekog broda u poslednjih nekoliko decenija.
15.januar 2018.
U posetu Srbiji posle 31 godinu došao premijer Japana Šinzo Abe. Pre njega, poslednji japanski premijer koji je posetio prestonicu bio je Jasuhiro Nakasone davne 1987. godine, još u vreme SFR Jugoslavije. Abe je u Srbiju došao u sklopu svoje velike evropske turneje. Zanimljivo je da je Srbija bila jedina država na toj ruti koja nije članica Evropske unije. Japanski premijer je posebno naglasio da Japan nikada neće zaboraviti veliku solidarnost i finansijsku pomoć koju je narod Srbije uputio Japanu nakon katastrofalnog zemljotresa i cunamija 2011. godine. Sa Abeom je u Beograd stigla delegacija sastavljena od direktora preko 15 gigantskih japanskih kompanija. Tokom posete potpisan je važan ugovor o izgradnji postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu, što je ocenjeno kao simbol novog nivoa saradnje. Domaćini su tokom ove posete podsetili na duboke istorijske korene odnosa dve zemlje. Prva zvanična prepiska između Srbije i Japana dogodila se još 1882. godine, kada je srpski kralj Milan Obrenović poslao pismo japanskom caru Meidžiju kako bi ga obavestio da je Srbija postala nezavisna kraljevina. Ova poseta je dala ogroman vetar u leđa dolasku velikih japanskih fabrika u Srbiju u godinama koje su usledile.
16.januar 2018.
Lider Građanske inicijative "Sloboda, demokratija, pravda" Oliver Ivanović podlegao povredama nakon što je na njega pucano u Kosovskoj Mitrovici. Ivanović je pogođen sa pet metaka u grudi. Ubistvo Olivera Ivanovića 16. januara 2018. godine ostavilo je neizbrisiv trag i otvorilo more pitanja na koja ni danas nemamo potpune odgovore. Oko 08:15 ujutru, Oliver Ivanović je dolazio na posao ispred sedišta svoje stranke GI "Sloboda, demokratija, pravda" u ulici Sutjeska u severnom delu Kosovske Mitrovice. Nepoznati napadači su iz automobila marke "Opel Astra" u pokretu ispalili šest hitaca iz pištolja sa prigušivačem. Ivanović je pogođen sa više metaka u predeo grudi. Pronašla ga je prolaznica, nakon čega je hitno prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Lekari su više od sat vremena pokušavali reanimaciju, ali su rane bile smrtonosne. Zvanično je proglašen mrtvim u 09:15. Nedugo nakon napada, policija je u obližnjem naselju pronašla zapaljen automobil iz kojeg je pucano. Ubistvu su prethodili meseci brutalne političke i medijske kampanje protiv Ivanovića tokom lokalnih izbora krajem 2017. godine. Nazivan je izdajnikom, zapaljen mu je automobil, a on sam je u svojim poslednjim intervjuima ponavljao da se Srbi na severu Kosova više ne plaše Albanaca, već kriminalnih krugova među samim Srbima. Istragu su paralelno pokrenuli i Beograd i Priština, ali bez međusobne saradnje i razmene ključnih dokaza. Tek u junu 2024. godine, Osnovni sud u Prištini doneo je prvu, nepravosnažnu presudu u ovom slučaju. Četvorica optuženih (Marko Rošić, Nedeljko Spasojević, Dragiša Marković i Žarko Jovanović) osuđeni su na ukupno više od 20 godina zatvora zbog umešanosti u ubistvo i pomaganja kriminalnoj grupi. I pored te presude, sudski proces nije ponudio odgovor na dva ključna pitanja: Ko je povukao obarač i ko je naručio političko ubistvo Olivera Ivanovića. Ljudi označeni u optužnici kao vođe te kriminalne grupe nikada se nisu našli pred sudom u Prištini.
18.januar 2018.
U stravičnom požaru u autobusu u Kazahstanu poginulo je 52 ljudi. U autobusu marke Setra nalazilo se ukupno 57 ljudi. Poginulo je 52 ljudi, a svi nastradali su bili državljani susednog Uzbekistana. Preživelo je samo 5 osoba (dva vozača iz Kazahstana i tri putnika iz Uzbekistana) koji su uspeli da iskoče iz zapaljenog vozila. Autobus je saobraćao na liniji dugoj čak 2.200 kilometara, od juga Kazahstana do ruskog grada Samare. Ovu rutu masovno koriste siromašni uzbečki radnici koji odlaze na građevinske poslove u Rusiju jer im je to najjeftiniji prevoz. Usred ledene zime i debelog minusa u kazahstanskoj stepi, na autobusu se pokvarilo grejanje. Kako bi ugrejali kabinu, vozači i putnici su upalili otvoreni plamen iz prenosne plinske let-lampe koja je radila neprekidno više od dva sata. U autobusu su se prevozili i kanisteri sa benzinom (jer na tom pustom delu puta nema benzinskih pumpi). Jedan plastični kanister se prevrnuo i benzin se prosuo tik pored otvorenog plamena. Vatra je buknula u sekundi. Kada su se vrata autobusa otvorila u pokušaju bega, nalet kiseonika je stvorio vatrenu buktinju koja je progutala unutrašnjost. Bočna vrata su se zaglavila, a gust, toksičan dim je brzo ošamutio i usmrtio putnike koji nisu uspeli da razbiju prozore i izađu. Kasnije je utvrđeno i da je autobusu tehnička dozvola istekla još 2016. godine i da uopšte nije imao dozvolu za prevoz putnika.
20.januar 2018.
Generalštab Turske objavio početak operacije „Maslinova grančica“ protiv kurdskih formacija u regiji Afrin u severozapadnoj Siriji. Tu oblast su kontrolisale kurdske "Jedinice za zaštitu naroda" (YPG). Turska smatra YPG terorističkom organizacijom i direktnim produžetkom Radničke partije Kurdistana (PKK), koja decenijama vodi oružanu pobunu unutar same Turske. Zvanični cilj Ankare bio je da spreči stvaranje "terorističkog koridora" duž svoje južne granice. Nastao je ogroman diplomatski haos. Kurdi u Siriji su bili glavni i najpouzdaniji kopneni saveznik SAD u borbi protiv Islamske države (ISIS). Sa druge strane, Turska je ključna članica NATO pakta. Amerika se našla u poziciji da balansira između svog NATO saveznika i svojih vojnih partnera na terenu koji su ginuli u borbi protiv džihadista. Turska vojska je, zajedno sa sirijskim pobunjenicima koje podržava, u martu 2018. godine potpuno zauzela Afrin. To je dovelo do masovnog egzodusa kurdskog stanovništva i promene demografske slike tog područja.
24.januar 2018.
26.januar 2018.
U požaru u bolnici u južnokorejskom gradu Mirijang poginulo 47 ljudi, a više od 140 je povređeno. Ovo je bila najsmrtonosnija nesreća u Južnoj Koreji u poslednjih skoro deset godina. Požar je izbio rano ujutru, oko 07:30h, u sobi za hitne slučajeve na prvom spratu bolnice. Naknadna istraga je pokazala da je uzrok bio kvar na električnim instalacijama u plafonu jedne od pomoćnih prostorija. Prvobitne informacije su govorile o 37, pa čak i 41 poginulom zbog dvostrukog brojanja žrtava u opštem haosu. Zvanični i konačni bilans ove tragedije bio je 47 mrtvih i preko 140 povređenih. Velika većina žrtava bili su stariji, nepokretni pacijenti sa viših spratova. Skoro niko nije stradao od opekotina; uzrok smrti u gotovo svim slučajevima bilo je gušenje otrovnim dimom.
27.januar 2018.
Najmanje 103 osobe poginulo u eksploziji bombe u vozilu Hitne pomoći u Kabulu, a oko 160 je povređeno. Teroristi su te subote zloupotrebili vozilo koje služi za spasavanje života kako bi posejali smrt u samom srcu glavnog grada. Napadač je vozio pravo ambulantno vozilo napunjeno stotinama kilograma eksploziva. Na prvom bezbednosnom punktu u strogo čuvanoj zoni rekao je policiji da hitno vozi pacijenta u obližnju bolnicu Jamhuriat. Kada je stigao do drugog kontrolnog punkta u blizini stare zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova i stranih ambasada, policija ga je prepoznala i pokušala da ga zaustavi. U tom trenutku je detonirao bombu. Prvog dana su zvaničnici potvrdili brojku od najmanje 95 mrtvih i oko 160 povređenih. Već sledećeg dana, kada su mnogi podlegli povredama u bolnicama, zvanični broj žrtava je skočio na 103 poginula i više od 235 ranjenih. Odgovornost za ovaj monstruozni napad odmah su preuzeli Talibani. To je bio njihov drugi veliki udar u samo nedelju dana, nakon što su napali luksuzni hotel Intercontinental u Kabulu i ubili više od 20 ljudi.
28.januar 2018.
Švajcarski teniser Rodžer Federer postao prvi teniser u istoriji sa 20 osvojenih Grend slem titula. Pobedio je u finalu na Otvorenom prvenstvu Australije u tenisu hrvatskog tenisera Marina Čilića iz Hrvatske. Prilikom dodele pehara na Rod Lejver Areni, Federer se toliko rasplakao da nekoliko minuta nije mogao da progovori u mikrofon, što je postao jedan od najupečatljivijih TV momenata te godine. Tada je delovalo da je tih 20 titula nedostižna planina, ali Novak Đoković ih je u godinama koje su usledile sve prestigao i postavio rekorde koji će teško ikada biti oboreni!
30.januar 2018.
Srpska policija i Žandarmerija izvršili upad na poljoprivredno dobro „Gakovo“ gde su otkrili veliku laboratoriju za proizvodnju marihuane, na kojoj je bilo zasađeno 1.175 stabljika marihuane, koja je u sirovom stanju bila teška preko 150 kilograma. Slučaj „Gakovo“ iz januara 2018. godine i danas važi za školski primer kako se krupne priče namerno guraju pod tepih. Zvanični podatak sa Vikipedije navodi 30. januar kao datum upada, iako su mediji sa terena preneli da je stvarna policijska akcija izvedena nešto ranije, oko 18. januara 2018. godine. Kada je laboratorija otkrivena, MUP je o tome ćutao punih šest dana. Tek nakon što je Radio-televizija Vojvodine nezvanično objavila informaciju, policija je izašla sa šturim saopštenjem. Ni policija ni Više javno tužilaštvo u Somboru nisu želeli javno da navedu tačnu lokaciju. Umesto o čuvenom gakovačkom dobru, govorili su samo o „napuštenom skladištu na teritoriji Sombora“. Istraživački novinari mreže VOICE ubrzo su otkrili da se laboratorija ne nalazi u nekoj napuštenoj šupi, već unutar ograđenog i strogo čuvanog kruga farme nekadašnjeg poljoprivrednog giganta „Graničar“ iz Gakova. Novinari su otkrili da je govedarskom farmom u trenutku pronalaska droge upravljao čovek koji je ranije hapšen u policijskoj akciji „Sablja“. Preduzeće „Graničar“ je nakon propale privatizacije prešlo u ruke kontroverznih biznismena bliskih vrhu vlasti. Zbog toga je ova afera u javnosti često nazivana „Jovanjica pre Jovanjice“, jer je imala sličan obrazac uzgoja narkotika pod velom poljoprivrednog preduzeća. Da stvar bude još bizarnija, na gotovo identičnoj lokaciji u selu Gakovo policija je i tri godine kasnije, u martu 2021. godine, ponovo otkrila još jednu ogromnu laboratoriju sa preko 2.000 stabljika marihuane.
januar 2018.
Američki "doktor monstrum" Lari Nasar, lekar američke gimnastičarske reprezentacije, osuđen na do 175 godina zatvora zbog višedecenijskog seksualnog zlostavljanja. Nakon mučnih svedočenja više od 150 devojaka (uključujući i olimpijske šampionke poput Simon Bajls i Ali Rajsman), sudija ga je 24. januara osudila na do 175 godina zatvora zbog višedecenijskog seksualnog zlostavljanja. Sudija mu je tom prilikom izgovorila čuvenu rečenicu: "Upravo sam vam potpisala smrtnu kaznu. Ne zaslužujete da ikada više izađete iz zatvora."
Februar 2018
06.februar 2018.
Uspeh Ilona Maska i "Starman": Kompanija SpaceX uspešno je lansirala raketu Falcon Heavy, tada najmoćniju operativnu raketu na svetu. Kao teret, Mask je u svemir poslao svoj lični crveni Tesla Roadster sa lutkom u svemirskom odelu ("Starman") za volanom, uz muziku Dejvida Bouvija. Snimak automobila koji pluta u svemiru sa Zemljom u pozadini postao je viralan širom planete.
08.februar 2018.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili u Strazburu rezoluciju kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena u EU. Nakon rezolucije, Evropska komisija je sprovela najveću online anketu u istoriji EU, gde je 84% od 4,6 miliona ispitanika glasalo za ukidanje pomeranja sata. U martu 2019. godine, poslanici su definitivno izglasali da se sa praksom pomeranja kazaljki prestane 2021. godine. Plan je bio da svaka država sama izabere da li će trajno ostati u "letnjem" ili "zimskom" režimu. Glavna kočnica nije bio parlament, već Savet Evropske unije (vladini predstavnici država članica). Države nisu mogle da se dogovore ko će uzeti koje vreme. Postojao je opravdan strah da bi Evropa postala "krpa" različitih vremenskih zona, što bi otežalo avio-saobraćaj i trgovinu. Pandemija je potpuno sklonila ovo pitanje sa dnevnog reda 2020. i 2021. godine. Kasnije su prioritet postale energetska kriza i rat u Ukrajini. Savet EU još uvek nije zauzeo zajednički stav, što je neophodan korak da bi odluka postala zakon. Realizacija rezolucije je I dalje na čekanju.
09.februar 2018.
Umro srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac Nebojša Glogovac. (Rođen: Trebinje/SFR Jugoslavija/B I H/Republika Srpska 30.avgust 1969. – Umro: Beograd/Srbija 09.februar 2018.) Nebojša Glogovac je rođen od oca Milovana i majke Milene Glogovac, a sa ponosom je isticao to što je Hercegovac. Sa porodicom se iz Trebinja preselio u Opovo, 1974. godine, a nakon godinu i po dana u Pančevo, gde je Nebojšin otac dobio službu kao prota u Uspenskoj crkvi. Bio je član Dečje dramske grupe Radio-televizije Srbije, a glumačku karijeru započeo je u Ateljeu mladih u Pančevu. Godine 1996. dobio je stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta i ulogu u predstavi Velika pljačka, u režiji Dejana Mijača na sceni Ateljea 212. Kada je bio dete pojavio se u televizijskoj seriji Priče iz Nepričave, 1981. godine. Prvu filmsku ulogu ostvario je 1993. godine u kratkometražnom filmu Rekvijem za jedan san u glavnoj ulozi, a nakon toga iste godine u drami Raj Petra Zeca, gde je takođe bio jedan od glavnih glumaca. Bio je prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). Proslavio se ulogama u filmovima koji su definisali generacije: Ubistvo s predumišljajem, Do koske, Bure baruta, Nebeska udica, Munje!, Kad porastem biću Kengur, Klopka, i mnogi drugi. Njegova uloga Vjekoslava Kralja u filmu Ustav Republike Hrvatske (2016) donela mu je brojne međunarodne nagrade i potvrdila ga kao jednog od najboljih glumaca u Evropi. Njegov Hamlet u JDP-u ostao je upamćen kao jedna od najmoćnijih pozorišnih interpretacija na ovim prostorima. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Njegove kolege su ga opisivale kao "glumačku gromadu" i čoveka koji je sa neverovatnom lakoćom nosio i najteže uloge.
1969-2018
48
09-25.februar 2018.
Zimske olimpijske igre 2018. (zvanično XXIII Zimske olimpijske igre) održane su u Pjongčangu, u Južnoj Koreji, od 9. do 25. februara. Pjongčang je dobio organizaciju iz trećeg pokušaja, pobedivši Minhen i Anesi. Nastupilo je preko 2.900 sportista iz 92 zemlje. Po prvi put su podeljena čak 102 kompleta medalja. Beli tigar po imenu Suhorang (Soohorang), koji u korejskoj kulturi važi za zaštitnika i simbol snage je bio maskota igara. Norvežani su bili apsolutni pobednici sa ukupno 39 medalja (od čega 14 zlatnih), što je bio novi rekord po broju odličja na jednim igrama. Nemačka je takođe imala 14 zlata, ali manje ukupno. Na ceremoniji otvaranja, sportisti Severne i Južne Koreje su marširali zajedno pod jednom zastavom, što je bio veliki diplomatski trenutak. Čak su imali i zajednički ženski tim u hokeju na ledu. Zbog skandala sa dopingom, Rusija nije smela da nastupa pod svojom zastavom. Njihovi sportisti su se takmičili kao "Olimpijski sportisti iz Rusije" (OAR) pod olimpijskom zastavom. Igre su bile ekstremno hladne, sa temperaturama koje su padale debelo ispod nule, uz jak vetar koji je pravio haos sa rasporedom takmičenja. 25. februara je priređeno svečana ceremonija zatvaranja Olimpijskih igara, gde je Ivanka Tramp predstavljala SAD, a visoka delegacija Severne Koreje sedela samo par metara dalje, što je bila kulminacija "olimpijskog otopljavanja" odnosa.
10.februar 2018.
Izraelsko-iranski incident: Na Bliskom istoku je došlo do ozbiljne eskalacije kada je Izrael oborio iranski dron koji je ušao u njihov vazdušni prostor iz Sirije. U znak odmazde, Izrael je napao iranske mete u Siriji, tokom čega je sirijska PVO oborila izraelski avion F-16. To je bio prvi put od 1980-ih da je Izrael izgubio borbeni avion u sukobu.
11.februar 2018.
Svih 65 putnika i 6 članove posade poginulo kada se avion ruske avio-kompanije „Saratov erlajns” srušio u Podmoskovlju. Avion Antonov An-148 na letu 703 srušio se samo nekoliko minuta nakon poletanja sa moskovskog aerodroma Domodedovo. Avion je leteo iz Moskve za grad Orsk, koji se nalazi blizu granice sa Kazahstanom. Istraga je pokazala da su piloti zaboravili da uključe grejače za Pito cevi (senzore za brzinu). Zbog leda su senzori davali pogrešne podatke, što je dovelo do toga da piloti preduzmu pogrešne manevre i na kraju udare u zemlju velikom brzinom. Delovi aviona i ostaci žrtava bili su rasuti na velikom prostoru prekrivenom dubokim snegom u blizini sela Stepanovsko, što je veoma otežalo spasilačku operaciju.
13.februar 2018.
Poslednjih 300 preživelih terorista ID, nakon proboja iz okruženja SAA u Hami 9. februara, i dva dana krvavih borbi sa suparničkim terorističkim grupama u Idlibu položili svoje oružje. Teroristi su se zapravo probili kroz linije Sirijske arapske armije (SAA) bežeći iz Hame ka Idlibu. Tamo su naleteli na neprijateljski nastrojene rivalske grupe (poput Hajat Tahrir al-Šama). Pošto su bili saterani u ćošak i bez municije, tih poslednjih par stotina boraca se predalo opozicionim snagama ili su bili potpuno uništeni. Iako je ovo bio bitan trenutak jer je ID izgubila kontrolu nad teritorijom u severozapadnoj Siriji, oni su u tom trenutku još uvek držali određene delove pustinje (Badija) i neka naselja u dolini reke Eufrat na istoku zemlje. Zvanični, fizički kraj "kalifata" Islamske države proglašen je tek godinu dana kasnije, u martu 2019. godine, nakon bitke kod Baguza na samoj granici sa Irakom, gde su Sirijske demokratske snage (SDF) uz podršku koalicije zauzele njihovo poslednje uporište.
14.februar 2018.
Pucnjava u Srednjoj školi „Stounmen Daglas” : U napadu na srednju školu u američkom gradu Parklandu na Floridi koji je izveo bivši učenik ubijeno je 17 osoba, dok je ranjeno još najmanje 17. Napadač je bio devetnaestogodišnji Nikolas Kruz, bivši učenik škole koji je prethodno izbačen zbog disciplinskih razloga, ušao je u školu pred kraj nastave naoružan poluautomatskom puškom AR-15. Napadač je aktivirao protivpožarni alarm kako bi naterao učenike da izađu na hodnike, a zatim otvorio vatru. Celokupni napad trajao je manje od šest minuta. Ubijeno je 14 učenika i 3 člana osoblja škole, dok je 17 osoba ranjeno. Nikolas Kruz je 2021. godine priznao krivicu za svih 17 tačaka optužnice za ubistvo s predumišljajem i 17 tačaka za pokušaj ubistva. U novembru 2022. godine zvanično je osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. Porota nije uspela da postigne jednoglasnu odluku o smrtnoj kazni, što je izazvalo ogorčenje kod mnogih porodica žrtava. Guverner Floride je samo tri nedelje nakon napada potpisao akt koji je podigao starosnu granicu za kupovinu vatrenog oružja sa 18 na 21 godinu i uveo period čekanja od tri dana za sve kupovine.
18.februar 2018.
Poginulo 65 osoba kada se srušio avion na jugu Irana, rekao je državnoj televiziji portparol iranske avio-kompanije "Aseman erlajns". Avion ATR 72-212 kompanije „Aseman erlajns” (Aseman Airlines) srušio se tokom leta na relaciji Teheran – Jasudž. Prvobitno je javljeno da je poginulo 66 osoba, ali je kasnije potvrđeno da je 65 ljudi izgubilo život (59 putnika i 6 članova posade), jer jedan putnik nije stigao na let. Avion je udario u planinu Dena u okviru venca Zagros, u blizini grada Semirom, na oko 14.000 stopa nadmorske visine. Zbog guste magle, snežne oluje i nepristupačnog terena, spasioci su olupinu uspeli da pronađu tek dva dana kasnije pomoću vojnih dronova. Glavni faktor bila je izuzetno loša vidljivost i snažni vetrovi na planinskim vrhovima. Istraga je kasnije ukazala na greške pilota koji su se spustili ispod bezbedne visine u uslovima opasnih planinskih talasa i zaleđivanja.
Pucnjava u crkvi u Kizljaru: muškarac naoružan nožem i dvocevkom otvorio vatru na gomilu u pravoslavnoj crkvi u Kizljaru, Dagestan, ubivši pet žena i ranivši nekoliko drugih ljudi; počinioca je ubila policija. Napad se dogodio u popodnevnim satima, odmah nakon liturgije povodom proslave Poklada (uoči početka Vaskršnjeg posta). Vernici su izlazili iz crkve Svetog Georgija kada je napadač počeo da puca. Sve nastradale su bile žene koje su se nalazile ispred ili u porti crkve. Četiri su poginule na licu mesta, dok je peta preminula kasnije u bolnici. Među ranjenima je bilo i pripadnika policije koji su intervenisali. Policija je identifikovala napadača kao 22-godišnjeg Halila Halilova, meštanina Dagestana. On je bio naoružan lovačkom puškom i nožem. Teroristička organizacija Islamska država (ID) kasnije je preuzela odgovornost za ovaj napad, tvrdeći da je Halilov bio njihov "vojnik", iako su ruske vlasti istraživale i lokalne ekstremističke veze. Svedoci su pričali o hrabrosti jedne žene, Irine Melkomove, koja je počela da udara napadača svojom torbom i viče kako bi upozorila ostale da se zaključaju u crkvu, čime je verovatno sprečila još veći masakr. Ona je bila jedna od žrtava.
20.februar 2018.
Vulkan Sinabung na severu ostrva Sumatra u Indoneziji izbacio je pepeo više od 5.000 m uvis, a silina erupcije raznela je i čitav vrh planine. Erupcija Sinabunga bila je jedna od najspektakularnijih i najsnažnijih u modernoj istoriji ovog vulkana. Iako je bio aktivan godinama unazad, ovaj događaj bio je poseban zbog svoje razorne snage. Silina eksplozije je bila toliko velika da je bukvalno raznela vrh planine koji se formirao tokom prethodnih erupcija. Vulkanolozi su procenili da je vrh izgubio ogroman deo svoje mase u samo par minuta. Ogroman stub pepela i dima podigao se na visinu od preko 5.000 metara (neki izvori kažu i do 7.000m), a vetar ga je razneo desetinama kilometara unaokolo, prekrivši obližnja sela i polja u potpunom mraku usred dana. Vreli talasi gasa i vulkanskog materijala (piroklastični tokovi) spustili su se niz padine planine u dužini od skoro 5 kilometara. Srećom, zbog prethodnih erupcija, zona oko vulkana je već bila evakuisana i proglašena opasnom, pa u ovoj snažnoj eksploziji nije bilo poginulih. Zanimljivo je da je Sinabung bio uspavan vekovima (preko 400 godina), sve dok se iznenada nije "probudio" 2010. godine, od kada je postao jedan od najaktivnijih vulkana na svetu.
22.februar 2018.
Jedna osoba stradala kada je na ambasadu SAD u Podgorici nešto iza ponoći bačena bomba kašikara. Napadač je identifikovan kao Dalibor Jauković (43). Jauković je oko pola sata posle ponoći bacio jednu ručnu bombu (M-75, poznatiju kao "kašikara") u dvorište ambasade SAD, a zatim se oko 20 sekundi kasnije razneo drugom bombom. Osim samog napadača koji je stradao na licu mesta, niko drugi nije bio povređen, a na objektu ambasade nije bilo značajnije materijalne štete. Jauković je bio veteran Vojske Jugoslavije iz rata 1999. godine. Na svom Fejsbuk profilu je ranije objavio fotografiju povelje o odlikovanju koju je potpisao Slobodan Milošević, dobijenu za zasluge u odbrani i bezbednosti. Iako zvanično nije proglašen terorističkim aktom, istraga je ukazala da je Jauković bio oštar protivnik ulaska Crne Gore u NATO (koji se dogodio godinu dana ranije, 2017.) i da je često izražavao antizapadne stavove.
27.februar 2018.
Savezni upravni sud u Lajpcigu u Nemačkoj presudio da gradovi mogu zabraniti starija dizel vozila. Ta presuda bila je istorijska prekretnica za evropsku auto-industriju i ekološku politiku. Njome je praktično završen period u kojem je dizel bio „nedodirljiv“ na nemačkim putevima. Sud je presudio da gradovi poput Štutgarta i Diseldorfa imaju zakonsko pravo da uvedu zabrane kretanja za starija dizel vozila radi suzbijanja zagađenja vazduha (pre svega nivoa azot-oksida - NOx), a da im za to nije potreban poseban savezni zakon. Zabrane su se prvenstveno odnosile na vozila koja ne ispunjavaju Euro 6 standard. To je u tom trenutku značilo da bi milioni starijih dizelaša mogli biti isterani iz centara velikih gradova.
Mart 2018
04.mart 2018.
Bivši ruski dvostruki agent Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija otrovani nervnim agensom Novičok u Solsberiju, u Engleskoj. Preživeli su napad, ali je incident izazvao ogromne geopolitičke potrese i odneo jednu nevinu ljudsku žrtvu. Nakon višenedeljne kome i teškog bolničkog oporavka, otpušteni su na tajnu lokaciju. Britanska tajna služba MI6 preselila ih je u Novi Zeland pod novim, lažnim identitetima. Iz bezbednosnih razloga, njihovo kretanje je strogo poverljivo i odbijeno je njihovo lično svedočenje na kasnijim javnim raspravama. Lokalna Britanka preminula je u julu 2018. nakon što je na kožu nanela tečnost iz bočice parfema marke Nina Ricci. Njen partner Čarli Rouli pronašao je tu bočicu u kontejneru, ne znajući da su je ruski agenti tu odbacili nakon atentata. Bočica je sadržala visoku koncentraciju čistog Novičoka (izuzetno smrtonosni nervni agens). Britanska policija i istraživački novinari (poput mreže Bellingcat) identifikovali su trojicu operativaca ruske vojno-obaveštajne službe (GRU) koji su pod lažnim imenima ušli u Englesku. Oni su naneli Novičok na kvaku ulaznih vrata kuće Sergeja Skripalja. Sva trojica su odmah nakon napada pobegla nazad u Rusiju. Pošto Rusija nema ugovor o ekstradiciji sa Velikom Britanijom, oni su nedostupni britanskom pravosuđu i optuženi su u odsustvu. U narednom periodu usledila su geopolitičke posledice u vidu međusobnog proterivanja diplomata, s jedne strane Rusije a s druge Zapadnih država.
06.mart 2018.
Transportni avion Antonov An-26 ruskog ratnog vazduhoplovstva srušio se prilikom prilaska vazduhoplovnoj bazi Hmejmim u Siriji, pri čemu je poginulo svih 39 ljudi u avionu. Svi su bili vojnici ruskih oružanih snaga, uključujući general-majora Vladimira Jeremejeva. Pad ovog Antonova predstavlja jednu od najvećih pojedinačnih nesreća ruskih oružanih snaga od početka njihove vojne intervencije u toj zemlji. Avion je leteo na unutrašnjoj ruti iz vojne baze Kuvejres (Kuweires) u provinciji Alepo ka glavnoj ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim u Latakiji. Poginulo je svih 39 ljudi u avionu (33 putnika i 6 članova posade). Svi su bili aktivna vojna lica Ruske Federacije, među kojima je bilo 27 oficira. Zvanična istraga je utvrdila da je avion u finalnoj fazi sletanja uleteo u snažno i iznenadno smicanje vetra (nagli pad/promena pravca vetra blizu tla). To je dovelo do naglog gubitka uzgona, gubitka kontrole i pada letelice.
11.mart 2018.
Kineski kongres ukinuo ograničenje mandata predsednika - mogućnost doživotne vlasti za Si Đinpinga. Uklanjanje ograničenja mandata predsedniku na Svesaveznom kineskom narodnom kongresu je podržano gotovo jednoglasnlo, od skoro 3.000 delegata samo dvoje glasalo protiv. Bio je to istorijski rez. Tim potezom je zbrisano pravilo koje je postavio Deng Sjaoping da bi sprečio povratak doživotne diktature i kulta ličnosti kakav je postojao pod Mao Cedungom. Nakon toga usledila je potpuna transformacija kineske politike u "vladavinu jednog čoveka". Umesto da se povuče 2023. godine, kako bi nalagao stari ustav, Si Đinping je na 20. kongresu Komunističke partije u oktobru 2022. obezbedio treći mandat na čelu partije. U martu 2023. godine, Kongres ga je jednoglasno ponovo izabrao za predsednika države. Time je zvanično postao najmoćniji lider Kine još od Mao Cedunga. Nakon trećeg mandata priprema Si Đinping se priprema i za četvrti. Ono što je u martu 2018. počelo kao promena na papiru, pretvorilo se u apsolutnu, doživotnu kontrolu nad nuklearnom i ekonomskom supersilom.
12.mart 2018.
Najmanje 50 osoba je poginulo u Katmanduu nakon što je avion bangladeške kompanije „Ju-Es Bangla” sleteo sa piste i zapalio se. Udes leta US-Bangla Airlines 211 u Katmanduu ostao je upamćen kao jedna od najbizarnijih i najtragičnijih vazduhoplovnih nesreća u modernoj istoriji, pre svega zbog neverovatnog ljudskog faktora koji je do nje doveo. Na mestu nesreće i u bolnicama preminula je 51 osoba (47 putnika i 4 člana posade). Među poginulima su bili i kapetan i kopilotkinja. Nesreću je preživelo 20 putnika sa teškim povredama. Zvanična istraga Vlade Nepala otkrila je šokantne detalje o ponašanju kapetana Abida Sultana tokom celog jednočasovnog leta iz Dake za Katmandu. Kapetan je pre poletanja saznao da je jedna koleginica iz avio-kompanije javno dovela u pitanje njegovu reputaciju dobrog instruktora letenja. To ga je potpuno izbacilo iz takta. Tokom leta je plakao, psovao i vikao da mu nije stalo do bezbednosti. Pušio je cigarete unutar kokpita (što je strogo zabranjeno) i vodio nepovezane, neprofesionalne razgovore tokom kritičnih faza leta. Zbog stresa nije spavao celu prethodnu noć. Zbog potpunog gubitka kontrole nad situacijom, posada je napravila niz neshvatljivih propusta: točkovi nisu spušteni, sletela na pogrešan smer piste a Avion je pod oštrim uglom udario u pistu brzinom od oko 235 km/h, izleteo kroz ogradu aerodroma, skliznuo niz padinu na obližnji fudbalski teren i momentalno eksplodirao.
13.mart 2018.
Američki diplomata Ves Mičel je prilikom dvodnevne posete Beogradu i Prištini objavio prvo zvanično saopštenje u kom SAD podržavaju formiranje Kosovske vojske što je izazvalo oštru osudu javnosti u Srbiji i Republici Srpskoj, ali i u Rusiji. Poseta pomoćnika američkog državnog sekretara Vesa Mičela (Wess Mitchell) u martu 2018. godine zapamćena je kao diplomatski šok u Beogradu, jer je Amerika tada prvi put otvoreno i direktno usred Beograda poručila da niko nema pravo veta na formiranje Vojske Kosova. Rusija je odmah nakon glasanja u decembru 2018. oštro osudila formiranje vojske, optužujući SAD i NATO za flagrantno kršenje međunarodnog prava i destabilizaciju Balkana. Moskva je tada tražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a, na kojoj su se stavovi Rusije i zapadnih sila duboko podelili. Po običaju kršenje Međunarodnog prava za Zapad nikada nije predstavljalo problem, naprotiv. Kada bi to učinio neko drugi, licemerno bi podigao neviđenu larmu. Priština je dobila logistiku i podršku da izgradi vojne kapacitete koje ima danas. Lobisti rade na tome da se Kosovo primi i u NATO.
14.mart 2018.
Poslanici makedonskog Sobranja po drugi put usvojil isti zakon koji albanskom jeziku daje status drugog zvaničnog jezika na teritoriji cele Republike Makedonije. Sobranje je prvi put usvojilo Zakon o upotrebi jezika 11.januara 2018.godine. Opozicioni VMRO-DPMNE je bojkotovao glasanje, tvrdeći da je zakon protivustavan. Tadašnji predsednik države Đorđe Ivanov iskoristio je pravo veta i odbio da potpiše ukaz o proglašenju zakona. Vratio ga je nazad u parlament uz obrazloženje da se njime krši Ustav i ugrožava unitarni karakter države. Po ustavu, ako predsednik stavi veto, zakon ide na ponovno glasanje. Tog 14. marta u Sobranju je nastao potpuni haos. Opozicija je podnela čak 35.569 amandmana kako bi blokirala proces. Tadašnji predsednik parlamenta Talat Džaferi (iz albanske partije DUI) jednostavno je ignorisao sve te amandmane i stavio zakon direktno na glasanje. Izbila je fizička premetačina u sali, Nikola Gruevski je pokušao fizički da spreči Džaferija da vodi sednicu, ali je zakon na kraju drugi put usvojen sa 64 glasa "za". Iako je zakon morao da stupi na snagu posle drugog glasanja, predsednik Ivanov je ponovo odbio da ga potpiše, svesno kršeći Ustav. Zakon je praktično bio blokiran u fioci sve dok Ivanovom nije istekao mandat. Tek u januaru 2019. godine, zakon je zvanično objavljen u Službenom glasniku i stupio na snagu, čime je albanski postao drugi službeni jezik na nivou cele države (u institucijama, sudovima, parlamentu).
Rok koji je britanska premijerka Tereza Mej dala Moskvi da objasni zašto je bivši dvostruki agent Sergej Skripalj otrovan ruskim nervnim agensom na teritoriji Velike Britanije je prošao, zato je dala rok od sedam dana da 23 ruskih diplomata napuste tu zemlju. Rok od sedam dana značio je da 23 ruskih diplomata mora da napusti državu do 21. marta 2018. godine. Britanska vlada ih je zvanično identifikovala kao neprijavljene vojno-obaveštajne oficire koji su radili pod diplomatskim pokrićem. To je bilo najveće pojedinačno proterivanje ruskih zvaničnika iz Londona još od vremena Hladnog rata. Moskva nije čekala istek sedmodnevnog roka. Već 17. marta, rusko Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je potpuno recipročno. Proterana su 23 britanska diplomata iz Ambasade u Moskvi. Naređeno je hitno zatvaranje Britanskog saveta (British Council) u Rusiji. Povučena je dozvola za rad britanskom Generalnom konzulatu u Sankt Peterburgu. Britanska odluka od 14. marta pokrenula je lavinu. Premijerka Mej je lobirala kod saveznika, što je dovelo do toga da u narednim danima preko 20 država solidarno protera ruske diplomate. Najveći udarac zadale su SAD, koje su proterale čak 60 ruskih diplomata i zatvorile ruski konzulat u Sijetlu. Pored proterivanja ljudi, Tereza Mej je tog dana trajno suspendovala sve bilateralne kontakte na visokom nivou između Londona i Moskve. To je uključivalo i odluku da nijedan član britanske kraljevske porodice, kao ni ministri iz vlade, neće prisustvovati Svetskom prvenstvu u fudbalu koje se tog leta održavalo u Rusiji. Od tog 14. marta, diplomatski kanali između dve zemlje više nikada nisu vraćeni na pređašnji nivo, a događaj je poslužio kao direktan uvod u potpunu izolaciju Rusije koja traje i danas.
Premijer Slovačke Robert Fico daje ostavku usled političke krize nakon ubistva novinara Jana Kuciaka - najdublja politička kriza od pada komunizma u Slovačkoj. Sve je počelo brutalnim ubistvom istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove u februaru 2018.godine. Kucijak je istraživao veze između italijanske mafije (Ndrangeta) i ljudi iz samog vrha Ficove vlade. Ficova ostavka bila je iznuđen potez pod pritiskom masovnih uličnih protesta, ali ta politička priča je u godinama koje su usledile dobila neverovatne obrte. Njegova ostavka iz marta 2018.godine pokazaće se bila je samo privremeno povlačenje – Robert Fico je uspeo da se vrati na tron i čvrsto drži političke konce Slovačke u svojim rukama. Godine 2023. po četvrti put postaje premijer Slovačke.
Umro engleski teoretski fizičar i kosmolog Stiven Hoking. (Rođen: Oksford/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 08.januar 1942. - Umro: Kembridž/Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo 14.mart 2018.) U 21 godini života godinu dijagnostikovana mu je amiotrofična lateralna skleroza (ALS). Retka bolest mu je paralisala celo telo, a govorio je isključivo pomoću računarskog sintisajzera glasa. Lekari su mu prognozirali još samo nekoliko godina života, a on je poživeo još više od pola veka. Bio je jedan od najvećih teorijskih fizičara i kosmologa modernog doba. Njegov najvažniji rad vezan je za crne rupe - dokazao je da one nisu potpuno crne, već da emituju zračenje (koje je danas naučno poznato kao Hokingovo zračenje). Napisao je kultnu knjigu "Kratka istorija vremena" (prodata u više od 25 miliona primeraka) kojom je tešku nauku približio običnim ljudima. Zbog neverovatnog duha i humora, pojavljivao se kao gost u serijama Simpsoni, Zvezdane staze i Štreberi (The Big Bang Theory). Godine 2002, Hoking je rangiran kao 25. u anketi BBC-a - 100 najvećih Britanaca. Umro je na Dan broja Pi (14. mart), koji je ujedno i dan rođenja Alberta Ajnštajna. Nakon objavljivanja zloglasnih Epštajnovih dokumenata, otkriveno je da je i Hoking boravio na Epštajnovom ostrvu i da se pominje u tim dokumentima čak 250 puta. Otkrivene su i fotografije na kojima je Hoking u društvu mladih devojaka. Samo otkriće da je Hoking bio na ostrvu ne znači i eksplicitno njegovo učešće u seksualnim orgijama ali dovođenje poznatih ličnosti poput Hokinga sa Epštajnom pedofilom i trgovcem decom nije ni malo pohvalno.
1942-2018
76
17.mart 2018.
Ruska vlada odlučila da protera 23 britanskih diplomata iz zemlje, biće zatvoren Britanski savet u Rusiji i povučen je sporazum o ponovnom otvaranju britanskog konzulata u Sankt Peterburgu, navedeno je tada u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova. Bio je to ekspresni odgovor na britansko proterivanje 23 ruska diplomata 14.marta.
18.mart 2018.
Vladimir Putin ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji, osvojivši 76,67% glasova i obezbedio ponovo drugi mandat. Pobedom na izborima Vladimir Putin je zapravo obezbedio svoj četvrti mandat ukupno, odnosno drugi uzastopni mandat nakon što se 2012. vratio na funkciju predsednika. Po tadašnjem ustavu, ovo je trebalo da bude njegov poslednji mandat, ali je razvoj događaja u godinama koje su usledile potpuno promenio rusku političku realnost. Kako se bližila 2024. godina i kraj njegovog drugog uzastopnog šestogodišnjeg mandata, u Rusiji su u leto 2020. godine usvojeni obimni ustavni amandmani. Među stotinama izmena, ključna je bila ona koju je predložila prva žena u svemiru, poslanica Valentina Tereškova. Njen amandman je "resetovao" prethodne Putinove predsedničke mandate na nulu. Time mu je zakonski omogućeno da se kandiduje još dva puta (2024. i 2030. godine). Putin se 2026.godine nalazio duboko u svom petom predsedničkom mandatu, koji traje do 2030. godine. Zbog ustavnih promena iz 2020. godine, Putin ima zakonsko pravo da se kandiduje i na izborima 2030. godine. Ukoliko tada pobedi, njegov šesti mandat bi trajao do 2036. godine, kada će imati 83 godine. Sa više od 26 godina na čelu države (bilo kao predsednik ili premijer), on je ubedljivo najdugovečniji ruski vladar još od vremena sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
19.mart 2018.
20.mart 2018.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi uhapšen je pod sumnjom da je ilegalno finansirao svoju izbornu kampanju 2007. godine. Radilo se o optužbama da je njegovu uspešnu predsedničku kampanju iz 2007. godine tajno i ilegalno finansirao libijski diktator Moamer Gadafi sa čak 50 miliona evra. Nakon višegodišnje istrage, Krivični sud u Parizu je 25. septembra 2025. godine proglasio Sarkozija krivim za kriminalno udruživanje radi pribavljanja nelegalnih sredstava iz Libije. Sudija ga je osudio na pet godina zatvora. Sarkozi je 21. oktobra 2025. godine sproveden u poznati pariski zatvor La Santé. Time je postao prvi bivši šef države u istoriji Francuske koji je stvarno završio iza rešetaka (u strogoj samici iz bezbednosnih razloga). Nakon 20 dana provedenih u zatvoru, sud ga je pustio na slobodu pod strogim sudskim nadzorom dok čeka ishod žalbe. Pojavljuje se pred apelacionim sudovima zbog ovog slučaja a u međuvremenu je pravosnažno osuđen za još dva.
25.mart 2018.
Poginulo 60 osoba, od čega čak 37 dece u požaru koji je zahvatio trgovački centar u Kemerovu, industrijskom gradu u središtu Sibira. Požar je izbio u popodnevnim časovima na četvrtom spratu, gde su se nalazili dečja igraonica i kompleks bioskopskih sala, i to prvog vikenda prolećnog školskog raspusta. Najveća tragedija dogodila se u bioskopskim salama. Radnici su spolja zaključali vrata sala kako bi sprečili ljude da ulaze bez karata. Kada je dim pokuljao, deca i roditelji su ostali zarobljeni u mraku i ugušili se. Protivpožarni alarm u zgradi nije radio danima. Kada je buknula vatra, radnik obezbeđenja je ručno isključio sistem za javno obaveštavanje umesto da aktivira evakuaciju. Zgrada je bila obložena jeftinom, lako zapaljivom plastikom koja je pri sagorevanju ispuštala ekstremno toksičan crni dim. Zvanična istraga je utvrdila da je do požara došlo usled kratkog spoja na LED rasveti iznad dečjeg bazena sa penastim kockama. Voda je prokišnjavala kroz krov direktno na kablove, što je izazvalo varničenje i momentalnu buktinju. Tragedija je izazvala masovne proteste građana u Kemerovu zbog mita koji su inspekcije uzimale da bi progledale kroz prste vlasnicima objekta. Ruski sudovi su u oktobru 2021. godine doneli oštre zatvorske kazne za 8 ključnih optuženih. Sam tržni centar je srušen do temelja nekoliko meseci nakon tragedije, a na njegovom mestu je otvoren "Anđeoski park" u znak sećanja na stradalu decu.
26.mart 2018.
14 zemalja članica EU odlučilo da protera ruske diplomate zbog slučaja trovanja bivšeg dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji. Ovaj čin predstavljao je vrhunac diplomatskog odgovora Zapada na trovanje u Solsberiju. To je bio najveći koordinisani udar na rusku obaveštajnu mrežu u istoriji, koji je po obimu nadmašio čak i pojedinačna proterivanja iz perioda Hladnog rata. Napad hemijskim oružjem u Solsberiju je napad na zajedničku bezbednost celog zapadnog sveta, bila je poruka ovog čina. Samo nekoliko dana kasnije, rusko Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je potpuno recipročnim merama – proteran je identičan broj diplomata iz svih ovih zemalja, a Americi je uzvraćeno zatvaranjem Generalnog konzulata SAD u Sankt Peterburgu. Ovaj 26. mart je praktično uspostavio novi šablon ponašanja u međunarodnim odnosima: kad god bi se desio bezbednosni incident, Zapad bi reagovao kolektivnim, a ne pojedinačnim proterivanjem ruskih kadrova.
28.mart 2018.
Najmanje 78 ljudi poginulo u požaru u policijskoj stanici u Valensiji. Požar u sedištu policije države Karabobo u Valensiji, predstavlja jednu od najvećih tragedija u pritvorskim jedinicama Venecuele. Prema zvaničnim podacima tužilaštva, život je izgubilo 68 osoba (66 pritvorenika i dve žene koje su bile u poseti), dok su nevladine organizacije i lokalni poslanici insistirali na brojki od najmanje 78 žrtava. Nemiri su počeli u ranim jutarnjim časovima. Grupa pritvorenika je, u pokušaju da iznudislobodu ili skrene pažnju, zapalila madrace u ćelijama. Vatra se munjevito proširila kroz pretrpani prostor. Većina žrtava je preminula usled gušenja toksičnim dimom i teških opekotina. Stanica je bila projektovana za privremeni 48-časovni pritvor do maksimalno 60 ljudi. Međutim, zbog potpunog kraha zatvorskog sistema Venecuele, u njoj je u tom trenutku trajno boravilo preko 200 zatvorenika mesecima, pa čak i godinama.
31.mart 2018.
Umro srpski i jugoslovenski novinar i TV voditelj Kamenko Katić, više tri decenije glavno lice vremenske prognoze na Radio-televiziji Beograd (RTS). (Rođen: Đurđevo/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 12.oktobar 1935. – Umro: Novi Sad/Srbija 31.mart 1918.) Još kao student počeo je da radi kao spiker na Radio Titogradu, a potom i na Radio Sarajevu. Bio je jedan od prvih televizijskih spikera na Radio-televiziji Sarajevo nakon njenog osnivanja. U januaru 1962. prelazi u Televiziju Beograd gde je punih 17 godina prezentovao vremensku prognozu u centralnoj informativnoj emisiji TV Dnevnik.Generacije su odrastale uz njegovu čuvenu rečenicu: "Evo kakvo nas vreme očekuje sutra". Za razliku od današnjih suvoparnih prezentera, Kamenko je unosio neverovatnu toplinu, šarm i neposrednost na ekrane. Ljudi su mu bezgranično verovali - verovalo se da "vreme sija onako kako Kamenko kaže". Iako ga svi pamte po oblacima i suncu, bio je autor preko 300 sjajnih dokumentarnih filmova i reportaža u serijalima poput "Zapisi" i "Uzgred budi rečeno", gde je na genijalan način prikazivao život malog, običnog čoveka sa sela širom Jugoslavije. Njegovom smrću zatvoreno je jedno od najlepših poglavlja stare, zlatne jugoslovenske televizijske škole.
1935-2018
83
April 2018
01.april 2018.
Umro Mirko Alvirović najpoznatiji srpski automobilski novinar, televizijski autor i stručnjak za bezbednost saobraćaja, čije je ime postalo sinonim za domaći auto-moto kult. (Rođen: Drvar/FNR Jugoslavija/B i H 23.mart 1946. - Umro: Beograd/Srbija 01.april 2018.) Nakon karijere u ranoj mladosti koju je započeo u krugovima bezbednosti saobraćaja i u Auto-moto savezu Jugoslavije (AMSJ), Alvirović je 1990. godine na RTS-u pokrenuo emisiju SAT (Saobraćaj, Automobilizam, Turizam). Njegov ubedljivo najveći doprinos i pečat bile su čuvene letnje i zimske SAT patrole. Lično je vozio i detaljno snimao rute do popularnih turističkih destinacija (Grčka, Crna Gora, Bugarska, Kopaonik), mereći kilometražu, locirajući rupe na putu, opasne krivine i dajući praktične savete vozačima. Rečenica „Kilometar-sat kaže...” postala je legendarna. Alvirović nije želeo da se zaustavi samo na teorijskim savetima u emisiji. Osnovao je NAVAK (Nacionalnu vozačku akademiju) u Subotištu, prvi i najveći centar u Srbiji za naprednu obuku vozača i bezbednu vožnju. Kroz akademiju su prošle desetine hiljada vozača, ali i pripadnici hitnih službi i policije. Pokrenuo je i reviju SAT Plus, koja je godinama važila za najtiražniji automobilski časopis na ovim prostorima, donoseći detaljne testove novih i polovnih vozila bez dlake na jeziku. Uspeo je da stvori prepoznatljiv porodični brend. Posao i vođenje emisije uspešno su nasledili njegovi sinovi, pre svega Mladen Alvirović, koji danas vodi SAT i NAVAK.
1946-2018
72
03.april 2018.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan putem video-linka dali znak za početak izgradnje atomske centrale „Akuju“ tokom dvodnevne posete ruskog predsednika Turskoj. Nuklearna elektrana „Akuju” (Akkuyu) predstavlja najveći zajednički projekat Rusije i Turske, vredan više od 20 milijardi dolara, lociran na obali Sredozemnog mora u provinciji Mersin. Kada svi blokovi ove nuklearke budu u punom pogonu, elektrana će pokrivati oko 10% ukupnih potreba Turske za strujom, što je dovoljno za snabdevanje oko 12 miliona potrošača. Turska je zvanično ušla u klub zemalja sa nuklearnom energijom 27. aprila 2023. godine, kada je u elektranu svečano isporučeno prvo nuklearno gorivo. Prema zvaničnim najavama turskog Ministarstva energetike i Rosatoma, proizvodnja prve električne energije i komercijalni start prvog bloka očekuju se u toku 2026. godine. Ostala tri bloka biće sukcesivno završena do 2028. godine. Ovo je prvi projekat u istoriji nuklearne energije gde je strana kompanija u potpunosti vlasnik i investitor. Ruska državna korporacija Rosatom izgradila je i finansira objekat, a ugovorom je definisano da ruski udeo nikada ne sme pasti ispod 51%. Zanimljivo je da Turska ne planira da se zaustavi na ovome, već sa Rosatomom već pregovara o izgradnji druge nuklearne elektrane u gradu Sinopu na Crnom moru.
Francuska banka Sosijete ženeral je se povukla iz Srbije - Srpski ogranak SG-a odlazi u paketu iz još pet zemalja - Bugarske, Albanije, Makedonije, Crne Gore i Moldavije. Rukovodstvo Sosijete ženerala donelo je odluku da se fokusira na tržišta sa većim potencijalom rasta i stabilnijom marginom profita (zapadna Evropa i Afrika), dok su manja regionalna tržišta procenjena kao prezasićena. Glavni kupac ovog ogromnog bankarskog paketa bila je mađarska OTP Grupa, koja je iskoristila priliku za masovnu ekspanziju na Balkanu. Ovaj potez je potpuno izmenio bankarsku mapu Balkana, jer je sa scene nestao jedan od najstarijih zapadnoevropskih bankarskih brendova na ovim prostorima ( Sosijete ženeral je u Beogradu otvorio kancelariju još davne 1977. godine)
06.april 2018.
Nekadašnja južnokorejska predsednica Park Gun-hje osuđena je na 24 godine zatvora zbog korupcije, zloupotrebe vlasti, iznude, prisile i drugih optužbi. Ova presuda bila je kulminacija jednog od najvećih političkih i korupcionaških skandala u modernoj istoriji Azije. Sud u Seulu proglasio je Park krivom po 16 od ukupno 18 tačaka optužnice. One su uključivale mito, iznudu, zloupotrebu službenog položaja i odavanje državnih tajni. Pored prvobitne kazne zatvora od 24 godine (koja je u kasnijim žalbenim postupcima preinačena na ukupno 20 godina), izrečena joj je i ogromna novčana kazna od oko 17 miliona dolara. Park Gun-hje nije odslužila svoju kaznu do kraja. Tadašnji predsednik Južne Koreje, Mun Džae In, doneo je odluku o njenom specijalnom pomilovanju na samom kraju 2021. godine.
U kanadskoj pokrajini Saskačevan, šleper naleteo na autobus koji je prevozio juniorski hokejaški tim Humboldt Broncos - poginulo 16 osoba dok je 13 bilo teško povređeno. Mladi hokejaši bili su uzrasta od 16 do 21 godine. Autobus koji je prevozio tim na utakmicu plej-ofa protiv ekipe Nipawin Hawks kretao se auto-putem 35. Na raskrsnici kod mesta Armli, šleper sa prikolicom prošao je kroz jasan znak stop brzinom od oko 85 km/h i preprečio put autobusu.
07.april 2018.
rat u siriji
U sirijskom gradu Duma zabeležen stravičan napad hemijskim oružjem (hlorom) u kojem je stradalo preko 70 civila. Ovaj događaj izazvao je oštru osudu zapadnih sila i doveo do njihove direktne vojne intervencije protiv režima Bašara al-Asada. Duma je u tom trenutku bila poslednje uporište pobunjeničke grupe Džaiš al-Islam u regionu Istočna Guta, pod žestokom ofanzivom sirijske vojske i ruskih snaga. Prema izveštajima sa terena, iz helikoptera sirijske vojske bačene su dve modifikovane industrijske plinske boce napunjene toksičnim gasom na stambene zgrade. Lokalni lekari i organizacija „Beli šlemovi” prijavili su gušenje, penu na ustima i jak miris hlora kod žrtava. Poginulo je između 40 i 70 civila (uglavnom žena i dece koji su se krili u podrumima), dok je više od 500 ljudi hospitalizovano. Sirijska vlada i Rusija kategorički su odbacile optužbe, tvrdeći da je napad „režiran” od strane zapadnih obaveštajnih službi i „Belih šlemova” kako bi se opravdala strana intervencija. Tačno nedelju dana nakon napada, SAD, Velika Britanija i Francuska izvele su koordinisane raketne udare, lansirajući preko 100 krstarećih projektila na tri lokacije u Siriji povezane sa proizvodnjom i skladištenjem hemijskog oružja (u Damasku i Homs-u).
U samoubilačkom napadu, muškarac kombijem udario u ljude koji su sedeli ispred restorana na pešačkoj zoni u starom delu nemačkog grada Minstera, što je rezultovalo smrtnim slučajevima ukupno 5 ljudi. Napadač je kombijem na licu mesta usmrtio dvoje ljudi a oko 20 osoba je povređeno. Međutim, crni bilans je kasnije porastao - još jedna žrtva je preminula u bolnici nekoliko nedelja kasnije, dok je četvrta žrtva (državljanin Holandije) preminula nakon tri meseca provedena u komi. Sa samim napadačem koji je izvršio samoubistvo, ukupan broj stradalih u ovom događaju je 5 osoba. Izvršilac je identifikovan kao Jens R. (48), lokalni stanovnik i imućni industrijski dizajner. Iako je događaj u prvi mah izazvao paniku i strah od terorizma, nemačka policija i tužilaštvo su brzo utvrdili da napad nije imao političku niti islamističku pozadinu. Jens R. je imao teške, dugogodišnje psihičke probleme, agresivne ispade i ranije je pretio samoubistvom. Slučaj je zvanično okvalifikovan kao "prošireno samoubistvo" (extended suicide) iz ličnih razloga. Odmah nakon što je pokosio ljude na terasi, on je u kabini kombija izvršio samoubistvo pucajući u sebe iz vatrenog oružja. Pretresom njegovog stana pronađeno je još oružja i zapaljivih materija.
Umro hrvatski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i televizijski glumac pisac i pozorišni reditelj Božidar Smiljanić, prepoznatljiv po svom dubokom glasu i upečatljivim ulogama intelektualaca, profesora i oficira. (Rođen: Zagreb/Kraljevina Jugoslavija/Hrvatska 20.septembar 1936. – Umro Zagreb/Hrvatska 07.april 2018.) Rođen je i odrastao u Zagrebu, gde je proveo i ceo svoj životni i radni vek. Na filmu je debitovao sa svega 17 godina u legendarnom ostvarenju „Sinji galeb” (1953) reditelja Branka Bauera. Diplomirao je na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu. Punih 27 godina (od 1957. do 1984.) bio je stalni član i jedan od nosilaca repertoara u čuvenom zagrebačkom pozorištu Gavella. Kasnije je prešao u Zagrebačko kazalište mladih (ZKM). Domaća publika ga najbolje pamti po upečatljivim ulogama u kultnim jugoslovenskim serijama: Kapelski kresovi, Velo misto, Jelenko, Smogovci. Zbog odličnog poznavanja engleskog jezika, ostvario je uloge u velikim stranim produkcijama snimanim na prostorima bivše Jugoslavije. Glumio je sa Džekijem Čenom u filmu „Božji oklop” i u filmu „Projekt A 2”, kao i u holivudskom spektaklu „Mirotvorac” pored Džordža Klunija i Nikol Kidman. Pored glume, Smiljanić je bio strastveni pisac. Objavio je nekoliko romana, knjiga eseja o pozorištu i glumačkih priručnika, od kojih je najpoznatiji „Biti ili ne biti glumac”. Igrao je i u filmovima Kozara, Bitka na Neretvi, Živi bili pa vidjeli, a poslednju ulogu imao je u hrvatskom filmu Ustav Republike Hrvatske, 2016. godine.
1936-2018
81
08.april 2018.
Partija Fides mađarskog premijera Viktora Orbana apsolutni pobednik parlamentarnih izbora u toj zemlji
10.april 2018.
Umrla srpska (jugoslovenska) glumica Jelena Žigon (rođ. Jovanović) jedna od najlepših, najdostojanstvenijih i najomiljenijih glumica jugoslovenske i srpske kinematografije. (Rođena: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 03.novembar 1933. – Umrla: Beograd/Srbija 10.april 2018.) Karijeru je započela rano, a prvu veliku ulogu ostvarila je 1953. godine u filmu „Opštinsko dete”. Tokom duge karijere snimila je više od 50 igranih filmova i na desetine televizijskih serija. Ostvarila je sjajne uloge u filmovima „Diližansa snova”, „Prvi građanin male varoši”, „Moja luda glava”, kao i u serijama „Kuda idu divlje svinje” i „Sivi dom”. Široka publika je najviše pamti i voli po ulozi Jelene Todorović u kultnom filmskom serijalu „Lude godine”, „Kakav deda takav unuk” i „Žikina dinastija”. Kao otmena, odmerena i obrazovana supruga Milana Todorovića (kog je igrao Marko Todorović), njen lik je bio savršen, smireni kontrateg urnebesnom i sirovom liku Žike Pavlovića (Dragomir Bojanić Gidra). Jelena Žigon je uživala ogroman ugled u Rusiji. Tamo je dobila prestižnu nagradu „Zlatni vitez” za životno delo, a bila je poznata i kao strastveni recitator srpske i ruske poezije, zbog čega je često gostovala na kulturnim manifestacijama širom Ruske Federacije. Bila je veliki rodoljub i osnivačica muzičko-scenskog ansambla „Kosovski božuri”, koji je okupljao decu i mlade sa Kosova i Metohije. Sa ovim ansamblom je nastupala širom sveta, šireći istinu o stradanju srpskog naroda i čuvajući tradicionalnu muziku. Bila je u braku sa jednim od najvećih jugoslovenskih glumaca i reditelja, Stevom Žigonom, sve do njegove smrti 2005. godine. Njihov brak je važio za jedan od najskladnijih na umetničkoj sceni. Njena ćerka Ivana Žigon uspešno je nastavila roditeljskim stopama kao poznata glumica, režiserka i aktivistkinja, dok je sin Nikola Žigon cenjeni akademski slikar.
1933-2018
84
11.april 2018.
Alžirski vojni transportni avion Iljušin Il-76 srušio se neposredno nakon poletanja u blizini grada Bufarik -poginulo svih 257 putnika i članova posade, što je najsmrtonosnija avionska nesreća u istoriji Alžira i Afrike u 21. veku. Avion se srušio neposredno nakon poletanja sa vojnog aerodroma u Bufariku, bazi alžirskih vazduhoplovnih snaga koja se nalazi oko 30 kilometara jugozapadno od glavnog grada Alžira. Pilot je, prema svedočenjima očevidaca, herojski pokušao da skrene zapaljenu letelicu dalje od naseljenog mesta, nakon čega se avion srušio u nenaseljeno poljoprivredno polje i potpuno izgoreo. Zvanična istraga Ministarstva odbrane Alžira pokazala je da je nesreću izazvao težak tehnički kvar na jednom od motora odmah nakon odvajanja od piste. Motor se zapalio na maloj visini, zbog čega je avion naglo izgubio uzgon i brzinu, onemogućivši posadu da bezbedno prizemlji letelicu.
13.april 2018.
Umro američko-češki filmski režiser, scenarista i glumac Miloš Forman jedan od najvećih i najuticajnijih filmskih režisera u istoriji svetske kinematografije. (Rođen: Časlav/Čehoslovačka/Češka Republika 18.februar 1932. – Umro: Danberi/Konektikat/SAD 13.april 2018.) Ostao je upamćen kao jedinstven autor koji je uspeo da osvoji i evropsku kritiku i holivudski vrh, zadržavajući buntovnički duh u svim svojim delima. Forman je rođen u Čehoslovačkoj kao sin Ane Forman, koja je vodila ljetnji hotel, i Rudolfa Formana, profesora. Roditelji su mu bili protestanti. Otac mu je uhapšen za dijeljenje zabranjenih knjiga tokom nacističke okupacije i umro je 1944. u Buhenvaldu, a majka mu je umrla u Aušvicu 1943. godine. Forman je za to vrijeme živeo kod rodbine i tek kasnije otkrio da je njegov pravi otac bio jevrejski arhitekta. Tokom 1960-ih postao je predvodnik „Češkog novog talasa”. Njegovi rani filmovi, poput satira „Ljubavi jedne plavuše” (1965) i „Gori, moja gospođice” (1967), oštro su, ali kroz vrhunski humor, kritikovali društvo i komunistički sistem. Kada su sovjetski tenkovi u avgustu 1968. godine ugušili Praško proleće, Forman se zatekao u Parizu. Odlučio je da se ne vraća u domovinu i emigrirao je u Sjedinjene Američke Države. U Americi je snimio neka od najvažnijih ostvarenja svetske kinematografije, fokusirajući se uvek na pojedinca koji se bori protiv surovog i rigidnog sistema: „Let iznad kukavičjeg gnezda” (1975): Ova ekranizacija romana Kena Kizija sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi doživela je istorijski uspeh. Film je osvojio takozvanu „Veliku petorku” Oskara (za najbolji film, režiju, scenario, glavnog glumca i glavnu glumicu), što je uspeh koji su u istoriji ponovila samo još dva filma. „Kosa” (1979): Maestralna filmska adaptacija antiratnog čuvenog brodvejskog mjuzikla postala je generacijski film i himna mirovnog pokreta. „Amadeus” (1984): Istorijski spektakl o rivalstvu između Mocarta i Salijerija sniman je delom u njegovom rodnom Pragu (što je bio njegov prvi povratak u domovinu).
1932-2018
86
Film je osvojio čak 8 Oskara, uključujući i Formanovog drugog Oskara za najbolju režiju. Kasnije je snimio sjajne i nagrađivane biografske filmove poput „Narod protiv Larija Flinta” (1996) i „Čovek na Mesecu” (1999) sa Džimom Kerijem. Miloš Forman je kroz svoja dela slavio slobodu duha, ekscentričnost i pravo pojedinca da bude drugačiji, zbog čega njegovi filmovi i danas imaju kultni status širom planete. Iz drugog braka Forman je imao dva sina blizanca, Petra i Mateja, koji se takođe bave filmom i pozorištem. Sa trećom suprugom je 1999. dobio blizance Džima i Endija. Inače, asteroid 11333 Forman je dobio ime po Milošu Formanu.
14.april 2018.
15.april 2018.
Kandidat Demokratske partije socijalista Milo Đukanović pobedio na predsedničkim izborima u Crnoj Gori.
Umro Božidar Boki Milošević jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih klarinetista, muzički pedagog i dugogodišnji šef Narodnog orkestra RTS-a. (Rođen: Prokuplje/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 31.decembar 1931. – Umro: Beograd/Srbija 15.april 2018.) Rođen je u Prokuplju, gde je počeo da svira tokom Drugog svetskog rata. Nakon preseljenja u Beograd, upisuje Muzičku akademiju, gde je diplomirao i magistrirao klarinet u klasi profesora Brun Bruna. Iako ga šira publika najviše pamti po narodnoj muzici, Boki Milošević je bio vrhunski klasični muzičar. Od 1952. do 1956. godine bio je stalni član Beogradske filharmonije, gde je svirao klasičan repertoar pod dirigentskom palicom najvećih domaćih i svetskih imena. Njegovo muziciranje spojilo je vrhunsku klasičnu tehniku sa autentičnim balkanskim melosom, čime je klarinet postavio u sam vrh domaće narodne i instrumentalne muzike. Godine 1976. preuzima funkciju šefa Narodnog orkestra Radio-televizije Beograd (kasnije RTS), nasledivši tradiciju legendarnog Vlastimira Pavlovića Carevca. Na toj poziciji je ostao do penzionisanja 1980. godine, podigavši standarde aranžmana i izvođenja narodne muzike na najviši nivo. Njegova interpretacija vlaških, južnosrbijanskih i makedonskih orsa i čočeka postala je antologijska. Solo deonice koje je izvodio odlikovale su se neverovatnom brzinom, čistinom tona i dubokom emocijom. Paralelno sa estradnom karijerom, radio je kao profesor klarinete u muzičkoj školi „Josip Slavenski” u Beogradu, odškolovavši generacije uspešnih muzičara. Nastupao je širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Sovjetskog Saveza, predstavljajući jugoslovensku muzičku baštinu. Sa ponosom je isticao da muzika nema granice i da je klarinet instrument koji može da rasplače i razveseli svakog čoveka, bez obzira na jezik kojim govori. Boki Milošević je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Njegovim stopama krenule su i njegove ćerke Tijana i Ksenija, koje su postale vrhunske, svetski priznate violinistkinje i koncertmajstori.
1931-2018
86
18.april 2018.
U Nikaragvi počinju protesti protiv najavljenih reformi socijalnog osiguranja koje bi smanjile penzije - samo u prvoj nedelji nemira procenjuje se da je policija ubila 34 demonstranta dok je krajnji bilans prema zvaničnim podacima Međuameričke komisije za ljudska prava (IACHR), tokom gušenja ovih protesta ubijeno je najmanje 355 osoba (uključujući 15 žena i 23 policajca), dok je preko 2.000 ljudi povređeno. Predsednik Danijel Ortega je bez javne rasprave i dogovora sa privrednicima doneo dekret o reformi državnog instituta za socijalno osiguranje (INSS). Reforma je predviđala da radnici i poslodavci plaćaju veće doprinose, dok bi se istovremeno već ostvarene penzije smanjile za 5%. Prvi su na ulice prestonice Managve izašli penzioneri, ali su ih provladine batinaške grupe (grupos de choque) brutalno napale. To je izazvalo bes univerzitetskih studenata koji su masovno blokirali fakultete i pokrenuli opštenarodni bunt. Videvši da je zemlja u plamenu i pod pritiskom međunarodne osude, Ortega je posle pet dana (22. aprila) potpuno povukao sporne reforme. Zaustavljanje reformi više nije bilo dovoljno. Zbog prolivene krvi, protesti su prerasli u najveći pokret protiv Ortege tokom njegovih 11 godina neprekidne vlasti, sa otvorenim zahtevom da on i njegova supruga (i potpredsednica) Rosario Muriljo podnesu ostavke. Policija i teško naoružane paravojne formacije verne režimu koristile su bojevu municiju i snajpere protiv golorukih demonstranata. Ortega je uspeo silom da uguši pobunu, pohapsi opoziciju i zatvori nezavisne medije, zbog čega je Nikaragva i dalje pod oštrim međunarodnim sankcijama.
Nakon pune 35 godine zabrane, u Rijadu otvoren prvi komercijalni bioskop. Prvi film koji je prikazan bio je Marvelov blokbaster Black Panther. Prvi komercijalni bioskop otvoren je u Rijadu, u prestižnoj finansijskoj četvrti Kralj Abdulah, a njime upravlja američki bioskopski gigant AMC Entertainment. Izbor Marvelovog blokbastera Black Panther nije bio slučajan. Priča o mladom kralju koji modernizuje i otvara svoju tehnološki naprednu, ali izolovanu kraljevinu Vakandu prema svetu, savršeno je oslikavala ambicije same Saudijske Arabije. Suprotno dotadašnjim strogim zakonima, prva projekcija je bila mešovita – muškarci i žene su sedeli zajedno u istoj sali, bez fizičkih pregrada. Saudijska Arabija je zatvorila sve bioskope ranih 1980-ih pod pritiskom moćnih ultra-konzervativnih verskih klerika, koji su filmove smatrali pretnjom za islamski identitet i javni moral. Od tog aprila 2018. godine do danas, Saudijska Arabija je postala najbrže rastuće bioskopsko tržište na svetu. Otvorene su stotine novih bioskopskih sala širom zemlje. Iako su bioskopi otvoreni, filmovi i dalje prolaze kroz strogu državnu cenzuru. Scene koje uključuju eksplicitan seksualni sadržaj, politički osetljive teme ili verska pitanja se redovno izrezuju pre prikazivanja.
19.april 2018.
Kralj Msvati III je zvanično promenio ime države Svazilend u Kraljevina Esvatini. Odluka je saopštena javno, tokom velike proslave na prepunom stadionu u gradu Manziniju. Kralj je promenu proglasio na dan kada je zemlja obeležavala tačno 50 godina nezavisnosti od britanske kolonijalne vlasti, što se poklopilo i sa kraljevim 50. rođendanom. Msvati III je objasnio da su skoro sve afričke zemlje nakon sticanja nezavisnosti vratile svoja stara, istorijska imena (npr. Rodezija je postala Zimbabve, Nyasaland je postao Malavi). Istakao je da je naziv "Swaziland" bio čudna mešavina engleskog jezika i jezika naroda Svazi. Reč Eswatini na lokalnom svazi jeziku doslovno znači „zemlja naroda Svazi”. S obzirom na to da je Esvatini poslednja apsolutna monarhija u Africi, kralj vlada dekretom i ovu odluku je doneo potpuno samostalno, bez ikakve parlamentarne rasprave ili referenduma. Politički kritičari i aktivisti za ljudska prava su oštro osudili ovaj potez. Dok se više od polovine stanovništva bori sa ekstremnim siromaštvom, država je morala da potroši milione na prepravljanje zvaničnih dokumenata, promeni državnih memoranduma, novih registarskih tablica, novca, kao i pravnih dokumenata i međunarodnih ugovora.
Migel Dijaz-Kanel zvanično preuzeo funkciju predsednika Kube - time je završena direktna vladavina Fidela i Raula Kastra ovom ostrvskom državom, prvi put od Kubanske revolucije 1959. godine. Rođen 1960. godine (nakon revolucije), Migel je po struci inženjer elektronike. Polako se penjao kroz partijsku hijerarhiju. Za razliku od braće Kastro, on nije bio deo gerilskog pokreta koji je srušio Batistin režim, već predstavlja „novu gardu” kubanskih komunista. Iako je porodica Kastro napustila predsedničku fotelju, to nije bio pad komunističkog režima. Raul Kastro je namerno zadržao funkciju prvog sekretara Komunističke partije Kube - koja je po ustavu stvarna i najviša vladajuća sila u državi. Raul Kastro se potpuno povukao i prepustio mesto šefa partije Dijazu-Kanelu tek tri godine kasnije. Dijaz-Kanel je preuzeo državu u izuzetno teškom ekonomskom trenutku, pritisnutu višedecenijskim američkim embargom, padom podrške iz Venecuele i neefikasnim državnim aparatom. Njegov zadatak bio je da sprovede sporu i kontrolisanu ekonomsku modernizaciju, koja je kasnije (2021) dovela do ukidanja specifičnog sistema dvojne valute i delimičnog dozvoljavanja privatnog sektora u nekim oblastima, ali uz strogo zadržavanje jednopartijskog socijalističkog sistema.
20.april 2018.
Umro Tim Bergling poznatiji kao Aviči, švedski muzičar, di-džej, muzički producent, mikser zvuka I jedan od najvećih pionira moderne elektronske muzike (EDM). (Rođen: Stokholm/Švedska 08.septembar 1989. – Umro: Maskat/Oman 15.april 2018.) Njegova smrt 20. aprila 2018. godine u Omanu, gde je u 28. godini izvršio samoubistvo (zvanično), šokirala je svet. Iako je bio globalna superzvezda sa vrha top-lista, Aviči je kroz svoje najpoznatije spotove, tekstove i lični život slao oštre poruke protiv sistema, korporativne pohlepe i modernog načina života. Aviči je koristio svoje visokobudžetne spotove kao platformu za ozbiljnu društvenu kritiku, što je prava retkost u pop i dens muzici. „For A Better Day” (2015) – Direktan udar na globalnu elitu: Ovaj spot je eksplicitna kritika međunarodne mreže trgovine ljudima i decom. Radnja prati dvoje dece koja uspevaju da pobegnu od trafikinga, odrastaju i kreću u osvetu protiv visokopozicioniranih svetskih moćnika, biznismena i političara u odelima (simbola globalne elite) koji su kontrolisali taj mračni biznis. Poruka spota je bila toliko brutalna i direktna da su je mnogi alternativni mediji proglasili svesnim udarom na establišment. „Pure Grinding” (2015) – Kritika kapitalizma i eksploatacije: Spot paralelno prikazuje dva sveta u surovom kapitalističkom sistemu. Jedan čovek radi teške fizičke poslove na suncu za bednu crkavicu, dok drugi, kriminalac i gangster, živi u luksuzu pljačkajući druge. Pesma i video kritikuju besmislenu trku za novcem u kojoj mali čovek uvek gubi, dok sistem nagrađuje beskrupuloznost. „Hey Brother” (2013) – Antiratna i porodična himna: Umesto standardnih klupskih snimaka sa polugolim devojkama, ovaj spot prikazuje dirljivu i tragičnu priču o dva brata u Americi tokom rata u Vijetnamu. Video šalje jasnu antiratnu poruku, kritikujući slanje mladih ljudi u ratove koje vodi država zarad geopolitičkih interesa. Aviči je bio savršen primer žrtve globalnog šou-biznisa.
1989-2018
28
23.april 2018.
Dugogodišnji jermenski lider Serž Sargsjan podneo ostavku na mesto premijera nakon višednevnih masovnih antivladinih protesta poznatih kao „Plišana revolucija u Jermeniji”. Iako je javno obećao da se neće kandidovati za premijera nakon što mu istekne predsednički mandat, njegova vladajuća partija ga je zvanično nominovala, a parlament izglasao za premijera 17. aprila 2018. godine. Narodu je to bio jasan znak da želi da vlada doživotno. Opozicioni poslanik i bivši novinar Nikol Pašinjan je započeo masovni marš preko cele zemlje pod sloganom „Napravi korak, odbaci Serža”. Nakon mirnih demonstracija i hapšenja Pašanjina, Sargsjan je 23. aprila pustio Pašinjana iz pritvora i istog dana izdao saopštenje u kom je stajala istorijska rečenica: „Nikol Pašinjan je bio u pravu. Ja sam pogrešio. Napuštam funkciju vođe zemlje.”
Napadač motivisan ekstremističkom ideologijom „Insela” (prisilnih celibatlija) uleteo je iznajmljenim kombijem među pešake na prometnom trotoaru u Torontu, usmrtivši 10 i povredivši 16 ljudi - jedan od najsmrtonosnijih masovnih zločina u istoriji Kanade. Dvadesetpetogodišnji Alek Minasijan iznajmio je beli kombi. Namerno je skrenuo sa kolovoza na trotoar i punom brzinom, vozeći cik-cak više od dva kilometra, kosio pešake. Na licu mesta ili u bolnici preminulo je 10 osoba (osam žena i dva muškarca), dok je 16 zadobilo teške telesne povrede. Tri godine kasnije, u oktobru 2021. godine, jedna od povređenih žena preminula je od posledica povreda zadobijenih u napadu, čime je broj žrtava zvanično porastao na 11. Napadač je uhapšen i osuđen na doživotnu robiju bez prava na uslovni otpust u narednih 25 godina. Ovaj napad je naterao kanadske bezbednosne službe da nasilni mizogini ekstremizam i insel pokrete zvanično klasifikuju kao formu ideološki motivisanog nasilnog ekstremizma, stavljajući ga u isti rang sa drugim terorističkim pretnjama.
27.april 2018.
Kim Džong Un i Mun Džae In sastali su se u pograničnom selu Panmundžom - Kim je postao prvi severnokorejski lider koji je prešao demilitarizovanu zonu i kročio na tlo Južne Koreje od 1953. godine. Potpisana je Deklaracija iz Panmundžoma o miru i denuklearizaciji poluostrva. U jednom od najupečatljivijih trenutaka modernog doba, Kim je neočekivano uhvatio južnokorejskog predsednika za ruku i pozvao ga da zajedno, na trenutak, pređu liniju unazad i zakorače na teritoriju Severne Koreje, što je Mun i učinio uz osmeh.
Maj 2018
03.maj 2018.
Eruptirao vulkan Kilauea na Havajima - lava potpuno progutala i uništila više od 700 stambenih objekata. Sve je počelo kada je magma počela da se povlači iz glavnog kratera i otvorila prvu pukotinu u naselju Leilani Estates. Iz zemlje se otvorilo ukupno 24 pukotine iz kojih je kuljala lava i otrovni gasovi. Samo dan kasnije, 4. maja, ostrvo je pogodio snažan zemljotres jačine 6.9 stepeni Rihtera. : Vulkan je izbacio oko 1 kubni kilometar lave, što je dovoljno da se napuni pola miliona olimpijskih bazena. Više od 2.000 stanovnika moralo je hitno da napusti svoje domove. Ulivanjem lave u okean, stvoreno je oko 3,5 kvadratnih kilometara potpuno novog kopna na obali ostrva. Ova faza je trajala sve do septembra 2018. godine, kada je erupcija zvanično završena, ostavljajući iza sebe trajno izmenjen reljef Velikog ostrva.
.png){kind=logo}
Separatistička grupa ETA zvanično objavila svoje konačno raspuštanje nakon 40 godina sukoba i više od 800 smrtnih slučajeva u Španiji. ETA je objavila potpuno i konačno raspuštanje svih svojih struktura. Ovim činom formalno je okončan najduži i najkrvaviji oružani sukob u modernoj istoriji Zapadne Evrope. ETA je osnovana 1959. godine sa ciljem stvaranja nezavisne baskijske države na severu Španije i jugozapadu Francuske. Oružana kampanja trajala je skoro pola veka, tačnije od prvog ubistva 1968. godine. Odluka o raspuštanju doneta je nakon što je grupa već 2011. proglasila trajno primirje, a 2017. predala preostalo naoružanje. Tokom bombaških napada, atentata i otmica, ETA je ubila 853 osobe, uključujući policajce, političare i civile. Španska vlada je odbila bilo kakve ustupke članovima grupe, insistirajući da raspuštanje neće doneti nekažnjivost za počinjene zločine. Neposredno pre raspuštanja, ETA je uputila javno izvinjenje žrtvama, ali su porodice stradalih to kritikovale jer je izvinjenje upućeno samo "slučajnim" žrtvama, a ne i metama napada.
08.maj 2018.
Američki predsednik Donald Tramp saopštio da se SAD povlače iz nuklearnog sporazuma sa Iranom (zvanično JCPOA) što je izazvalo tektonski poremećaj u globalnoj politici i bezbednosti. Ovaj sporazum su 2015. godine, pored SAD i Irana, potpisale i Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Tramp je tvrdio da je sporazum katastrofalan i da je Iranu doneo ekonomske olakšice bez trajnog zaustavljanja nuklearnog programa. Vašington je zamerao što sporazum ne pokriva iranski program balističkih raketa. SAD su optužile Iran za finansiranje militantnih grupa na Bliskom istoku (u Jemenu, Siriji i Libanu). SAD su ponovo uvele oštre ekonomske sankcije Iranu, posebno ciljajući njihov izvoz nafte i bankarski sektor. Evropske sile (UK, Francuska, Nemačka) javno su izrazile žaljenje i odbile da prate potez SAD, pokušavajući da spasu sporazum. Nakon ponovnog uvođenja sankcija, Iran je postepeno počeo da krši ograničenja iz sporazuma, povećavajući nivo obogaćivanja uranijuma. Ovaj potez je otvorio period maksimalnih tenzija na Bliskom istoku koje traju i godinama nakon same odluke.
09.maj 2018.
Parlament Grčke omogućio je istopolnim zajednicama usvajanje dece u formi hraniteljstva. Odluka grčkog parlamenta da dozvoli istopolnim parovima u civilnom partnerstvu da postanu hranitelji dece izazvala je ogromne tenzije i duboke podele u grčkom društvu. Bio je to prvi korak koji je najavio radikalne zakonske izmene u ovoj tradicionalno konzervativnoj zemlji. Zakon je progurala tadašnja levičarska vlada premijera Aleksisa Ciprasa (stranka Siriza), uz podršku nekoliko opozicionih poslanika. Predlog je prošao sa 161 glasom "za" u parlamentu koji broji 300 mesta, što pokazuje koliko je glasanje bilo tesno i napeto. Zakon iz 2018. nije odmah dozvolio potpuno usvajanje (usvojenje), već isključivo hraniteljstvo, gde parovi preuzimaju brigu o deci iz domova, ali država zadržava konačni nadzor. Grčka pravoslavna crkva, koja ima ogroman uticaj u zemlji, oštro se usprotivila zakonu, nazivajući ga "neprirodnim" i "udarom na tradicionalnu porodicu". Ovaj događaj iz maja 2018. bio je samo uvod u još veće promene, pošto je Grčka nekoliko godina kasnije (u februaru 2024. godine) otišla korak dalje i potpuno legalizovala istopolne brakove i puno pravo na usvajanje dece.
14.maj 2018.
Više od 60 palestinskih protestanata ubijeno u pojasu Gaze, na dan kada su SAD premestile svoju ambasadu u Jerusalim. Ova odluka administracije Donalda Trampa značila je zvanično priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela, što je prekinulo decenije zvanične spoljne politike SAD i izazvalo talas krvavih sukoba. Ambasada je otvorena tačno na 70. godišnjicu formiranja države Izrael. Ceremoniji su prisustvovali Ivanka Tramp i Džared Kušner, dok se Donald Tramp obratio prisutnima putem video-linka. Većina stranih ambasadora i svetskih lidera bojkotovala je ceremoniju, smatrajući da ovaj potez uništava šanse za mirovni pregovore i rešenje o dve države (Izrael i Palestina). Dok se u Jerusalimu slavilo, na granici Pojasa Gaze i Izraela izbili su masovni protesti Palestinaca koji Jerusalim smatraju svojim glavnim gradom. Izraelska vojska je upotrebila vatreno oružje protiv demonstranata. Samo tog dana ubijeno je više od 60 Palestinaca, dok je preko 2.700 njih ranjeno, što je bio najkrvaviji dan u Gazi još od rata 2014. godine. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i brojne međunarodne organizacije oštro su osudili prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata. Ovaj događaj je trajno promenio geopolitičku dinamiku na Bliskom istoku i dodatno zaoštrio odnose u regionu.
16.maj 2018.
Predsednik Rusije Vladimir Putin otvorio Krimski most preko Kerčkog moreuza. Bio je to ogroman infrastrukturni i politički trijumf Rusije, ali i tačks još većeg zaoštravanja odnosa sa Ukrajinom i Zapadom. Ovaj most, poznat i kao Kerčki most, direktno spaja Krasnodarski kraj u Rusiji sa Krimom, poluostrvom koje je Rusija anektirala 2014. godine. Sa dužinom od 19 kilometara, Krimski most je zvanično postao najduži most u Evropi, pretekavši Vasko da Gama most u Portugaliji. Ruski predsednik Vladimir Putin je lično otvorio most tako što je vozio narandžasti kamion Kamaz na čelu kolone građevinskih vozila. Drumski deo završen je čak sedam meseci pre roka, dok je železnički deo mosta otvoren kasnije, krajem 2019. godine. Kijev je najoštrije osudio izgradnju, nazivajući je nelegalnom i optužujući Rusiju za kršenje međunarodnog prava i narušavanje ekologije u Kerčkom moreuzu. Evropska unija i SAD su uvođenjem dodatnih sankcija kaznile kompanije koje su učestvovale u izgradnji mosta. Pored ekonomskog spajanja Krima sa maticom, most je dobio ključnu ulogu u transportu ruske vojne opreme i trupa, što će se pokazati presudnim u godinama koje su usledile. Izgradnja ovog mosta bila je jasan signal da Rusija nema nameru da promeni svoj stav o statusu Krima.
18.maj 2018.
Putnički avion na letu 972 kompanije Kubana de Avijasion srušio se ubrzo nakon poletanja u blizini međunarodnog aerodroma Hose Marti u Havani, na Kubi, pri čemu je poginulo 112 ljudi, a samo jedan je preživeo. Avion tipa Boing 737-200 leteo je na domaćoj liniji iz Havane za grad Olgin, a srušio se i zapalio svega nekoliko minuta nakon poletanja, u polju blizu aerodroma. Avion je bio star skoro 40 godina (proizveden 1979. godine), a kubanska nacionalna kompanija ga je iznajmila od meksičke čarter kompanije Damojh (Global Air) zajedno sa meksičkom posadom. Na letu se nalazilo 113 osoba (107 putnika i 6 članova posade). Poginulo je 112 ljudi — većinom državljana Kube, uz pomenutu meksičku posadu i dvoje turista iz Argentine. Nesreću je preživela tada devetnaestogodišnja Kubanka Majlen Dijaz Almaguer, koja je zadobila teške povrede i provela mesece u bolnici, ali je uspela da se oporavi. Zvanična istraga kubanskih vlasti, uz pomoć stručnjaka iz SAD i Meksika, zaključila je da je glavni uzrok nesreće bila greška posade. Piloti su napravili pogrešne proračune prilikom poletanja, što je uz preveliku težinu prtljaga dovelo do gubitka uzgona i naglog pada aviona. Tragedija je pokrenula oštre rasprave o bezbednosnim standardima na Kubi, pošto je zemlja pod decenijskim sankcijama SAD imala velikih problema sa nabavkom novih aviona i originalnih rezervnih delova. Ova tragedija je zavila Kubu u trodnevnu žalost i trajno ukinula operacije meksičke kompanije koja je iznajmila avion zbog utvrđenih propusta u radu.
19.maj 2018.
Kraljevsko venčanje princa Harija i Megan Markl u kapeli Svetog Đorđa u zamku Vindzor bilo je globalni medijski spektakl koji je pratilo stotine miliona ljudi širom sveta. Ovaj događaj je privukao ogromnu pažnju jer je Megan Markl, američka glumica i žena mešovite rase, postala član britanske kraljevske porodice, što je viđeno kao istorijski presedan. Rano ujutru pre venčanja, kraljica Elizabeta II dodelila je Hariju titulu vojvode od Saseksa, čime je Megan postala vojvotkinja od Saseksa. Među 600 zvanica u kapeli našle su se brojne svetske zvezde, uključujući Opru Vinfri, Eltona Džona, Džordža i Amal Kluni, Dejvida i Viktoriju Bekam, kao i glumačku ekipu serije Suits. Megan je nosila minimalističku venčanicu koju je dizajnirala Kler Vejt Keler, umetnička direktorka modne kuće Givenchy, sa velom dugim pet metara na kome su bili izvezeni cvetovi 53 zemlje Komonvelta. Američki biskup Majkl Kari održao je dinamičnu, 14-minutnu propoved o moći ljubavi u stilu afroameričke crkvene tradicije, što je bio potpuni novitet za britanska kraljevska venčanja. Iako je venčanje delovalo kao početak nove, modernije ere za britansku monarhiju, događaji koji su usledili u narednim godinama — uključujući njihovo povlačenje sa kraljevskih dužnosti 2020. godine i preseljenje u Ameriku — potpuno su promenili tu sliku.
20.maj 2018.
Beogradska Štark arena bila je domaćin spektakularnog Final Four turnira Evrolige, gde je Real Madrid postao šampion Evrope pobedivši turski Fenerbahče rezultatom 85:80. Ovo je bio istorijski meč jer je devetnaestogodišnji Luka Dončić predvodio Real do desete titule prvaka Evrope. Proglašen je za MVP-ja regularnog dela sezone i samog Fajnal-fora, neposredno pre odlaska u NBA ligu. Sa klupe je Real vodio Pablo Laso, koji je uspeo da nadmudri najtrofejnijeg evropskog trenera Željka Obradovića na klupi Fenerbahčea. Beograd je tih dana bio centar evropskog sporta, ugostivši desetine hiljada stranih navijača, pretežno iz Turske i Španije.
Aktuelni predsednik Venecuele Nikolas Maduro odneo pobedu na predsedničkim izborima, obezbedivši novi šestogodišnji mandat, ali uz ogromne kontroverze koje su zemlju gurnule u još dublju krizu. Prema zvaničnim podacima izborne komisije, Maduro je osvojio oko 67% glasova. Glavni opozicioni blok je bojkotovao izbore, tvrdeći da su neregularni, namešteni i da nema uslova za fer glasanje, pošto je mnogim opozicionim liderima bilo zabranjeno da se kandiduju. Zabeležena je istorijski niska izlaznost od svega 46%, što je drastičan pad u odnosu na ranije izborne cikluse u Venecueli. SAD, Evropska unija i većina zemalja Latinske Amerike (okupljene u tzv. Grupu iz Lime) odmah su odbile da priznaju rezultate ovih izbora. To je kasnije, početkom 2019. godine, dovelo do ustavne krize kada se opozicionar Huan Gvaido proglasio za privremenog predsednika.
25.maj 2018.
Stupila na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije, namećući stroge kontrole privatnosti za evropske građane širom sveta. Evropska unija je ovim zakonom donela jasnu poruku: podaci građana pripadaju isključivo građanima, a ne tehnološkim gigantima. GDPR je jedinstveni zakon Evropske unije koji reguliše kako kompanije, organizacije i sajtovi smeju da prikupljaju, čuvaju, obrađuju i brišu lične podatke građana EU. Pod "ličnim podacima" se podrazumeva apsolutno sve što tebe može da identifikuje: ime, adresa, e-mail, IP adresa, lokacija telefona, pa čak i tvoja istorija pretrage na internetu i medicinski podaci. Zakon ima takozvani "ekstrateritorijalni efekat". To znači da pravila ne važe samo za firme iz EU, već za bilo koju firmu na svetu koja ima makar jednog korisnika ili kupca sa teritorije Evropske unije. Ako američki Fejsbuk ili kineski Tiktok žele da posluju sa Evropom, moraju da poštuju GDPR. Uvedene su i drakonske kazne za kršenje privatnosti: do 20 miliona evra ili čak 4% ukupnog godišnjeg prometa kompanije na globalnom nivou (uzima se ono što je veće). Zbog ovoga su tehnološki giganti morali potpuno da promene svoj softver i način poslovanja. Ovaj zakon je postao zlatni standard, pa su i mnoge druge zemlje (uključujući i naš region) kasnije usvojile svoje zakone o zaštiti podataka koji su praktično preslikani GDPR.
26.maj 2018.
Finale fudbalske Lige šampiona u Kijevu, donelo je istorijski uspeh Real Madridu - kraljevski klub je pobedio Liverpul rezultatom 3:1 na Olimpijskom stadionu u glavnom gradu Ukrajine. Real Madrid je ovom pobedom postao prvi tim u modernoj eri Lige šampiona koji je osvojio tri titule prvaka Evrope zaredom (2016, 2017, 2018). To je bila njihova 13. titula šampiona Evrope u istoriji kluba. Već u 30. minutu, najbolji igrač Liverpula morao je da napusti teren u suzama nakon oštrog duela sa Serhiom Ramosom, što je potpuno poremetilo igru engleskog tima. Golman Liverpula Loris Karijus direktno je poklonio Realu dva gola. Kod prvog je bukvalno bacio loptu u nogu Karimu Benzemi, a kod trećeg mu je mlak šut Gereta Bejla prošao kroz ruke. Kasnije je utvrđeno da je Karijus igrao sa potresom mozga nakon udarca u glavu koji je dobio tokom meča. Bejl je ušao sa klupe i postigao spektakularan gol makazicama sa ivice šesnaesterca, što se smatra jednim od najlepših golova ikada postignutih u finalima ovog takmičenja. Ovo je bila poslednja utakmica Kristijana Ronalda u dresu Real Madrida. Neposredno nakon meča, Ronaldo je šokirao javnost izjavom da je "bilo lepo igrati za Real", najavivši svoj prelazak u Juventus tog leta. Takođe, samo nekoliko dana kasnije, trener Zinedin Zidan je podneo ostavku.
31.maj 2018.
Administracija Donalda Trampa donela odluku o uvođenju visokih carina na uvoz čelika i aluminijuma, što je zvanično pokrenulo globalni trgovinski rat. SAD su uvele carine od 25% na uvoz čelika i 10% na uvoz aluminijuma. Ove mere su se od tog dana primenjivale na najbliže saveznike Amerike - Evropsku uniju, Kanadu i Meksiko, nakon što su istekla prethodna privremena izuzeća. Tramp se pozvao na zakon iz 1962. godine koji omogućava uvođenje tarifa iz razloga "nacionalne bezbednosti", tvrdeći da slabljenje domaće proizvodnje metala ugrožava odbrambenu moć SAD. Evropska unija i Kanada su ovaj potez nazvale "čistim protekcionizmom" i nezakonitim činom pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). EU je odmah uzvratila uvođenjem kontratarifa na prepoznatljive američke proizvode u vrednosti od nekoliko milijardi dolara, ciljajući viski (Burbon), motorne dvotočkaše (Harley-Davidson), džins (Levi's) i poljoprivredne proizvode poput pomorandži i brusnica. Ovaj 31. maj je trajno narušio ekonomske odnose između SAD i Evrope i obeležio početak ere protekcionizma u svetskoj trgovini.
Jun 2018
01.jun 2018.
Umro Sinan Sakić, srpski i jugoslovenski folk pevač. (1956-2018 -61-) Muzičku karijeru započeo je 1978. godine, a pored pevanja bio je i bubnjar do 1984. godine. Krajem sedamdesetih godina snimio je prve studijske pesme, a 1982. godine prvi album. Bio je član velike petorke Južnog vetra, a za života snimio je veliki broj albuma i pesama. Za života je izdao 26 albuma i 12 kompilacija, te održao veliki broj koncerata i ostvario saradnju sa velikim brojem poznatih muzičara. Materijalno je pomagao domove za nezbrinutu decu u Srbiji i održao značajan broj humanitarnih koncerata.
03.jun 2018.
Više od 100 osoba poginulo u erupciji vulkana Fuego na jugu Gvatemale. Snažna eksplozija vulkana dogodila se u nedelju, 3. juna. Piroklastični materijal (brze reke vrelog gasa, pepela i kamenja) i reke lave potpuno su iznenadili i spalili okolna sela poput El Rodea. Prve informacije 4. juna govorile su o manjem broju mrtvih, ali je bilans ubrzo prešao 100 zvanično potvrđenih žrtava, dok se stotine ljudi vodilo kao nestalo. Više od 3.200 ljudi hitno je prebačeno iz najugroženijih zona u podnožju vulkana.
05.jun 2018.
Eksplozija u rudniku gvožđa u kineskoj provinciji Ljaoning - jedanaest poginulih i više desetina povređenih. Ova nesreća se desila u gradu Benksi u severoistočnoj kineskoj provinciji Ljaoning, a izazvalo ju je vozilo koje je prevozilo eksploziv ispred samog ulaza u rudnik u izgradnji. Kamion koji je prevozio eksplozivna sredstva detonirao je oko 16:10 po lokalnom vremenu u blizini okna rudnika Sišanling. Na licu mesta poginulo je 11 radnika, dok je 9 osoba povređeno i hitno prebačeno u bolnicu. Silina eksplozije je zarobila 25 radnika pod zemljom. Spasilačke ekipe su radile tokom cele noći i uspešno izvukle 23 preživela rudara, dok su se preostala dva radnika inicijalno vodila kao nestala.
08.jun 2018.
Umro Entoni Burden, jedan od najpoznatijih svetskih kuvara, pisaca i televizijskih autora modernog doba. (Rođen: Njujork/Njujork/SAD 25.jun 1956. – Umro: Strazbur/Francuska 08.jun 2018.) Njegov prepoznatljiv, sirov i duboko human stil pripovedanja u emisijama poput No Reservations i Parts Unknown promenio je način na koji svet posmatra hranu, kulturu i putovanja. Njegova iznenadna smrt 8. juna 2018. godine u Strazburu (Francuska), gde je snimao novu epizodu, šokirala je planetu i ubrzo postala magnet za brojne kontroverze na internetu. Rođen je 1956. u Njujorku. Nakon završetka Kulinarskog instituta Amerike (CIA), decenijama je radio kao šef kuhinje u poznatim njujorškim restoranima, boreći se u mladosti sa teškim zavisnostima od heroina i kokaina. Svetsku slavu stiče objavljivanjem knjige "Kitchen Confidential" (Poverljivo iz kuhinje), u kojoj je ogolio mračne tajne, poroke i surovu realnost restoranske industrije. Kroz svoje dokumentarne putopisne emisije, Burden nije samo ocenjivao hranu. Koristio je sto kao medij za razgovor o geopolitici, siromaštvu, marginalizovanim grupama i društvenim nepravdama. Francusko tužilaštvo i policija sproveli su detaljnu istragu u hotelu Le Chambard u Kajzersbergu. Zvanično je potvrđeno da je Burden izvršio samoubistvo vešanjem u svojoj hotelskoj sobi. Istraga je utvrdila da nije bilo tragova nasilja, borbe, niti prisustva druge osobe u sobi. Nalazi su pokazali da u tom trenutku u njegovom telu nije bilo narkotika, već samo tragovi terapeutskih doza lekova. Burden je godinama patio od teške depresije i suicidalnih misli, o čemu je često otvoreno govorio. Kao izrazito britka i politički glasna osoba, Burden je pred kraj života uputio nekoliko oštrih javnih kritika moćnim figurama, što je nakon njegove smrti pokrenulo sijaset sumnji o verodostojnosti zvaničnih tvrdnji da je izvršio samoubistvo. U intervjuima neposredno pred smrt, Burden je oštro kritikovao Bila i Hilari Klinton. Nazvao je Bila Klintona "odvratnim i predatorskim" zbog afere sa Monikom Levinski, optuživši bračni par da su uništavali živote žena koje su svedočile o tome. To je kritičarima sistema poslužilo kao osnova da njegovu smrt uvrste u lažnu i fabrikovanu internet listu žrtava političkih elita (tzv. "Clinton Body Count").
1956-2018
61
Na društvenim mrežama su se pojavile tvrdnje da je Burden navodno pripremao dokumentarac kojim je planirao da razotkrije lance trgovine ljudima i pedofiliju među svetskom globalističkom elitom (uključujući pominjanje Fondacije Klinton i događaja na Haitiju). Nezavisni portali za proveru činjenica, poput platforme Snopes, opovrgli su ove tvrdnje kao potpuno neosnovane i izmišljene. Naravno ne treba izgubiti iz vida činjenicu da je zvanično zapravo sistemsko (mogućnosti fingiranja događaja su neograničene) i da je sistem u kandžama globalne vlastele (moćnika) baš kao i "nezavisno". Zato uvek treba biti otvorenog uma i dati mogućnostima da budu mogućnosti. Sistem ovakav kakav je, bezbroj puta je izneverio nade i očekivanja običnog poštenog sveta. Zapitajmo se a šta pa to takav bezbroj puta kompromitovani sistem sprečava da eliminiše svoje najglasnije kritičare i da njihovu eliminaciju "zvanično" i "nezavisno" proglasi, kao u ovom slučaju, samoubistvom. Tokom snimanja emisija širom sveta (uključujući mesta pogođena katastrofama poput Haitija), Burden je imao pristup lokacijama i ljudima sa margina. Kritičari sistema često ističu da je na tim putovanjima mogao saznati informacije o tokovima novca i logistici moćnih fondacija koje obični novinari nisu mogli da dohvate.
Burden je bio u vezi sa italijanskom glumicom Azijom Arđento, koja je bila jedna od glavnih žrtava i uzbunjivača protiv holivudskog producenta Harvija Vajnstina. On je javno i agresivno napadao Vajnstina i holivudsku elitu koja ga je štitila. To je stvorilo prostor za tvrdnje da je uklonjen kako bi se ućutkao u jeku Holivudskih skandala. Burden je stradao u jeku globalnog potresa koji je izazvao pokret #MeToo. Kao partner pomenute Azije Arđento, bio je direktno upućen u unutrašnje mehanizme zataškavanja u Holivudu. Za one koji sumnjaju u zvaničnu verziju, tajming njegove smrti - usred svedočenja i procesa protiv Vajnstina - deluje previše precizno da bi bio slučajan.
Zvanične verzije velikih i šokantnih događaja često ostavljaju prostor za sumnju, naročito kada su u pitanju ljudi koji su se kretali u krugovima moćnika i otvoreno govorili o mračnim stranama establišmenta. Svet visoke politike, Holivuda i milijardera poput Džefrija Epštajna ili Harvija Vajnstina pokazao je da stvarnost neretko prevazilazi i najmračnije scenarije, pa je potpuno prirodno da ljudi preispituju informacije koje dolaze iz zvaničnih kanala. Za razliku od mnogih javnih ličnosti, Burden nije birao reči kada je napadao moćnike, od političara do korporativnih šefova. Ta njegova nepredvidivost i odbijanje da se povinuje pravilima PR-a elite činili su ga, u očima onih koji preispituju sistem, "opasnim svedokom". Istorija je pokazala da su se mnoge stvari koje su nekada smatrane teorijama zavere na kraju ispostavile kao surova istina (poput same mreže Džefrija Epštajna i njegove sumnjive smrti u zatvoru). Zato rasprave o ljudima poput Burdena nikada potpuno ne prestaju, jer javnost često zadržava pravo na skepticizam prema sistemu.
12.jun 2018.
Istorijski samit u Singapuru - na samitu SAD i Severne Koreje, dvojica lidera Donald Tramp i Kim Džong Un su potpisali deklaraciju kojom obe strane najavljuju pregovore čiji je cilj denuklearizacija Korejskog poluostrva i normalizacija međusobnih odnosa. Ovo je bio prvi sastanak u istoriji između aktuelnog predsednika SAD-a i vrhovnog vođe Severne Koreje (Demokratske Narodne Republike Koreje). Sastanak je održan u hotelu Capella na ostrvu Sentosa u Singapuru. Severna Koreja je ponovo potvrdila privrženost Deklaraciji iz Panmundžoma i obavezuje se da će raditi na potpunoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva.
13.jun 2018.
FIFA dodelila Kanadi, Meksiku i SAD pravo da organizuju Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. Glasanje za domaćina turnira 2026. održano na 68. Kongresu FIFA u Moskvi. Zajednička kandidatura tri severnoameričke zemlje pod nazivom "United Bid" osvojila je 134 glasa, pobedivši jedinu konkurentsku kandidaturu - Maroko, koji je dobio 65 glasova. Ovo je bio istorijski trenutak, jer je FIFA po prvi put u istoriji dodelila organizaciju Mundijala trima državama istovremeno. Meksiko je ovim postao prva zemlja na svetu koja će tri puta ugostiti najbolje fudbalere planete (nakon 1970. i 1986. godine), dok su Sjedinjene Države dobile domaćinstvo drugi put (prvi put 1994.). Kanada je po prvi put postala domaćin muškog Mundijala. Ozvaničen je prelazak na novi, prošireni format takmičenja sa čak 48 reprezentacija umesto dotadašnjih 32.
14.jun 2018.
Počelo Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji 2018. - u četvrtak, 14. juna, spektakularnim otvaranjem i ubedljivom pobedom domaćina nad Saudijskom Arabijom sa 5:0 na stadionu Lužnjiki u Moskvi. Ovaj turnir, koji je trajao do 15. jula, ostao je upamćen kao jedan od najbolje organizovanih i najuzbudljivijih Mundijala u modernoj istoriji, pun iznenađenja i istorijskih noviteta. Mundijal u Rusiji 2018. bio je prvo Svetsko prvenstvo na kojem je korišćen video-asistent sudija (VAR), što je dramatično promenilo način suđenja i donelo rekordan broj jedanaesteraca. Francuska je postala šampion sveta po drugi put, pobedivši u finalu Hrvatsku sa 4:2, koja je napravila istorijski uspeh plasmanom u samu završnicu. Dotadašnji svetski šampion Nemačka ispala je već u grupnoj fazi, što je bio istorijski šok, dok su favoriti poput Argentine, Brazila i Španije eliminisani znatno ranije nego što se očekivalo. Reprezentacija Srbije je takođe učestvovala na ovom turniru. Takmičenje je završila u grupnoj fazi sa tri osvojena boda (pobeda nad Kostarikom 1:0, i porazi od Švajcarske 1:2 i Brazila 0:2).
16.jun 2018.
Sedamnaest ljudi poginulo u Karakasu, u Venecueli, nakon stampeda u El Paraisu nakon što je detoniran suzavac u prepunom klubu. Incident je potresao glavni grad Venecuele, a zvanični vladini izvori potvrdili su smrt najmanje 17 osoba (neki kasniji izveštaji pominju i 19 žrtava), među kojima je bilo čak osmoro maloletnika. U prepunom klubu u naselju El Paraiso nalazilo se više od 500 mladih ljudi koji su proslavljali završetak školske godine i maturu nekoliko lokalnih srednjih škola. Oko 3:00 ujutru izbila je tuča između nekoliko osoba, nakon čega je neko aktivirao bombu sa suzavcem. Gust dim je izazvao paniku i masovni juriš stotina ljudi ka jedinom izlazu. Najmanje 11 osoba je preminulo usled gušenja (asfiksije) u zatvorenom prostoru, dok su ostali stradali od teških povreda i gaženja u stampedu. Ministar unutrašnjih poslova Néstor Reverol objavio je da je privedeno sedam osoba, uključujući dvoje maloletnika koji su osumnjičeni za aktiviranje suzavca, kao i vlasnika kluba jer nije sprečio unošenje oružja i eksplozivnih naprava u objekat.
17.jun 2018.
Grčka i Republika Makedonija potpisale Prespanski sporazum o novom imenu bivše jugoslovenske republike - novo ime je Republika Severna Makedonija. Ovaj istorijski dokument zvanično su potpisali šefovi diplomatija Nikola Dimitrov (Makedonija) i Nikos Kocijas (Grčka), u prisustvu premijera Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, u selu Psarades na obali Prespanskog jezera sa grčke strane. Sporazum je stavio tačku na višedecenijski diplomatski sukob oko imena "Makedonija", koji je trajao od proglašenja nezavisnosti te bivše jugoslovenske republike 1991. godine. Dogovoreno je zvanično ime Republika Severna Makedonija (za sveukupnu upotrebu, erga omnes), a Grčka je zauzvrat priznala makedonski jezik i državljanstvo kao "makedonsko / državljanin Republike Severne Makedonije". Potpisivanjem ovog dokumenta, Atina je zvanično deblokirala evroatlantske integracije Skoplja, što je zemlji kasnije omogućilo da u martu 2020. godine postane 30. članica NATO saveza. Sam čin potpisivanja pratili su masovni protesti građana i opozicije kako u Grčkoj, tako i u Makedoniji, jer su mnogi smatrali da sporazum predstavlja prevelik nacionalni kompromis.
19.jun 2018.
Kanada postaje prva velika industrijalizovana zemlja koja je legalizovala kanabis za rekreativnu upotrebu - zakon kojim se legalizuje kanabis stupio je na snagu 17. oktobra. Kanadski Senat je izglasao ovaj istorijski zakon u utorak, 19. juna 2018. godine, čime je otvoren put za legalizaciju. Iako je sam zakon (Cannabis Act) usvojen u parlamentu u junu 2018. godine, premijer Džastin Trudo je odmah najavio da će njegova primena početi nekoliko meseci kasnije kako bi se tržište i provincije pripremile. Zakon je zvanično stupio na snagu 17. oktobra 2018. godine. Kanada je ovim glasanjem postala prva članica grupe G7 (i druga država na svetu, posle Urugvaja) koja je potpuno legalizovala kanabis na saveznom nivou. Senat je izglasao zakon sa 52 glasa "za" i 29 "protiv". Glavni argumenti vlade za legalizaciju bili su sklanjanje profita iz ruku organizovanog kriminala, regulacija tržišta i zaštita maloletnika kroz strogu kontrolu prodaje. Ovom odlukom Kanada je pokrenula globalni talas promena zakona o marihuani
24.jun 2018.
Istorijski kraljevski dekret kojim je ženama u Saudijskoj Arabiji dozvoljeno da voze stupio na snagu. Ova odluka je označila kraj višedecenijske prakse i ujedno ukidanje jedine zabrane vožnje za žene na svetu. Dekret je prvobitno najavio kralj Salman u septembru 2017. godine, a 24. jun 2018. bio je zvanično određen kao dan kada žene konačno mogu legalno da sednu za volan na javnim putevima. Tačno u ponoć 24. juna, stotine Saudijki je izašlo na ulice gradova poput Rijada i Džede, slaveći novostečenu slobodu kretanja. Ova promena bila je ključni deo ekonomske i društvene reforme pod nazivom "Vision 2030", koju je pokrenuo prestolonaslednik Mohamed bin Salman sa ciljem modernizacije zemlje i povećanja učešća žena na tržištu rada. Iako je odluka proslavljena širom sveta, trenutak je bio delimično senčen činjenicom da je nekoliko istaknutih saudijskih aktivistkinja za prava žena (koje su godinama kampanjovale za pravo na vožnju) uhapšeno samo nekoliko nedelja pre zvaničnog ukidanja zabrane.
Redžep Tajip Erdogan reizabran na mesto Predsednika Turske - prelazak sa parlamentarnog na predsednički politički sisitem. Predsednički i parlamentarni izbori na kojima je Redžep Tajip Erdogan odneo pobedu održani su u nedelju, 24. juna 2018. godine. Ovi prevremeni izbori imali su istorijski značaj jer su označili zvaničan prelazak Turske iz parlamentarnog u predsednički politički sistem, čime su ovlašćenja šefa države drastično proširena. Pobeda u prvom krugu: Erdogan je obezbedio novi petogodišnji mandat osvojivši oko 52,6% glasova, što mu je omogućilo direktnu pobedu bez odlaska u drugi krug. Shodno ustavnim promenama izglasanim na referendumu 2017. godine, funkcija premijera Turske je ovim izborima zvanično ukinuta, a sve izvršne moći prešle su u ruke predsednika.
28.jun 2018.
Umro nekadašnji srpski fudbaler Goran Bunjevčević najpoznatiji po svojim igrama u FK Crvena Zvezda. (1973-2018 -45-) Rođen je 17. februara 1973. godine u Karlovcu, a detinjstvo je proveo u Splitu. Njegov otac bio je vojni oficir. Fudbalsku karijeru započeo je u splitskom Hajduku, zajedno sa bratom Mirkom Bunjevčevićem, bivšim fudbalerom i trenerom. Nakon izbijanja rata, zajedno sa porodicom preselio se u Beograd. Za Crvenu zvezdu igrao je u periodu od 1997-2001. godine, nastupio na 169 zvaničnih utakmica i postigao 19 golova. Sa Crvenom zvezdom osvojio je dve šampionske titule, 2000. i 2001. godine, kao i dva Kupa SR Jugoslavije, 1999. i 2000. godine. Godine 2000. proglašen je za najboljeg sportistu SD Crvene zvezde. Igrao je i za Totenhem i Den Hag. Kao reprezentativac Jugoslavije i SCG odigrao je 16 mečeva. Bunjevčeviću je između 19. i 20. maja 2018. pukla aneurizma i imao je izliv krvi u mozak, zbog čega je hitno operisan, nakon čega su mu se lekari borili za život. Preminuo je 28. juna 2018. godine u Beogradu.
30.jun 2018.
Milioni ljudi marširali u znak protesta protiv politike nulte tolerancije prema ilegalnim migrantima koju je sprovela Trampova administracija. Ovaj marš je bio posvećen ponovnom spajanju porodica izbeglica i imigranata koje su razdvojene na granici SAD i Meksika zbog politike vlade SAD uvedene u proleće 2018. godine. Masovni protesti pod sloganom „Porodice pripadaju zajedno“ (Families Belong Together) održani su u subotu, 30. juna 2018. godine. Ovo je bio vrhunac građanskog bunta protiv kontroverzne politike „nulte tolerancije“ (Zero Tolerance) Trampove administracije, usled koje je više od 2.000 dece nasilno razdvojeno od svojih roditelja na američko-meksičkoj granici. Organizovano je preko 700 marševa u svih 50 američkih saveznih država. Glavni i najmasovniji protesti održani su u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu i gradovima širom Teksasa. Demonstranti su masovno nosili belu odeću u znak solidarnosti, kao i aluminijumske termo-pokrivače kako bi skrenuli pažnju na uslove u kojima su deca boravila u kavezima unutar imigracionih centara. Iako je Donald Tramp pod ogromnim pritiskom javnosti potpisao izvršnu naredbu o prekidu razdvajanja porodica nekoliko dana ranije (20. juna), protesti su održani jer vlasti nisu imale jasan plan niti urednu evidenciju za spajanje već razdvojene dece sa roditeljima.
Sa Glavne železničke stanice u Beogradu krenuo poslednji voz, 134 godine od otvaranja. Poslednji voz sa Glavne železničke stanice u Beogradu krenuo je u subotu, 30. juna 2018. godine u 21:40 časova. Ovim istorijskim i za mnoge Beograđane izuzetno emotivnim polaskom stavljena je tačka na rad stanice koja je radila punih 134 godine, pošto je svečano otvorena davne 1884. godine. Poslednja kompozicija koja je napustila peron legendarne stanice bio je međunarodni večernji voz broj 340 za Budimpeštu. Ispraćaj su pratile brojne novinarske ekipe, nostalgični građani, ali i protest grupe građana i stručnjaka pod sloganom „Železnička van centra - zemlja trećeg sveta“, koji su se protivili izmeštanju saobraćaja iz jezgra grada. Od narednog dana (1. jula 2018.), kompletan putnički železnički saobraćaj u Beogradu prebačen je na novu glavnu stanicu Beograd Centar u Prokopu. Zgrada stare Glavne železničke stanice, kao spomenik kulture od velikog značaja, zadržana je na Savskom trgu sa planom da u budućnosti dobije novu, kulturnu namenu. Izmeštanje kompletne železničke infrastrukture iz Savskog amfiteatra (prostora oko stare stanice i duž obale Save) bilo je ključni preduslov da bi se oslobodilo atraktivno građevinsko zemljište za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa - Beograd na vodi. Uklanjanjem stare stanice, njenih 15 koloseka, ložionice, okretnice i stotina kilometara starih šina, oslobođeno je oko 80 do 100 hektara zemljišta u samom centru grada. Iako je ideja o izmeštanju pruge iz centra grada i završetku stanice Prokop postojala još od 1970-ih godina, projekat „Beograd na vodi“ je drastično ubrzao ovaj proces. Rokovi su pomereni kako bi se raščistio teren za prve faze gradnje kula i zgrada. Pored same stanice, zbog ovog projekta je ukinuta i pruga koja je opasivala Kalemegdan, a koja je služila za transport opasnih materija. Sav teretni saobraćaj je preusmeren van centra Beograda.