VREMEPLOV
2014 - 2016
2014
Januar 2014
01.januar 2014.
27.januar 2014.
Haški tribunal osudio pravosnažnom presudom Vlastimira Đorđevića bivšeg načelnika resora javne bezbednosti MUP-a Srbije na 18 godina zatvora. Uhapšen je u Budvi 17. juna 2007. godine i odmah isporučen Haškom tribunalu. Suđenje je počelo januara 2009. Prva presuda doneta je 23. februara 2011. godine, i Đorđević je tada osuđen na 27 godina zatvora. Druga, pravosnažna presuda, doneta je 27. januara 2014. godine i Đorđević je njom osuđen na 18 godina zatvora. Đorđević je nakon rasprave o žalbi na prvostepenu presudu priznao da su na Kosovu počinjeni zločini nad albanskim civilima i on se tom prilikom izvinio žrtvama. Pritom, izjavio je da je za te zločine saznao tek nakon nakon što je u Dunavu kod Tekije nađena hladnjača sa leševima i da se nije usprotivio prikrivanju zločina tajnim pokopavanjem u masovne grobnice.
30.januar 2014.
Bivši predsednik Demokratske stranke i Republike Srbije, Boris Tadić, napustio Demokratsku stranku.
Februar 2014
07.februar 2014.
Otvorene XXII zimske olimpijske igre u Sočiju U Rusiji koje su trajale do 23.februara. Održano je 98 takmičenja u 15 sportova. Soči, grad domaćin, je izabran 4. jula 2007. ispred južnokorejskog grada Pjongčanga i austrijskog Salcburga na 119. zasedanju Međunarodnog olimpijskog komiteta u Gvatemali. Ovo je bio prvi put da Rusija organizuje Zimske olimpijske igre (Sovjetski Savez je prethodno organizovao Letnje olimpijske igre 1980. u Moskvi). Za potrebe Zimskih olimpijskih igara 2014. sagrađeno je ukupno 11 sportskih borilišta.
Veliki protesti širom gradova Federacije Bosne i Hercegovine u kojima je zapaljena zgrada vlade BiH i arhive. Najpre su u Tuzli 4.februara počeli protesti radnika koji su ostali bez posla posle privatizacije eskaliravši u nerede u kojima je povređeno više stotina ljudi, demolirane državne institucije. Protesti su se potom proširili i po drugim gradovima Bosne i Hercegovine.
10.februar 2014.
Umrla američka filmska glumica i diplomata Širli Templ. (1928-2014 -85-) Prvih milion dolara zaradila je pre svoje desete godine. Najveću popularnost je doživela krajem tridesetih godina 20. veka snimajući filmove za studio 20th Century Fox. Tumačila je glavne uloge u 14 kratkih i 43 dugometražna igrana filma. Posle završetka filmske karijere služila je u svojstvu američkog delegata na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (1969-70), šefa protokola SAD (1976-77) i ambasadora u Gani (1974-76) i Čehoslovačkoj (1989-92). Godine 1988. objavila je autobiografiju Dete zvezda.
11.februar 2014.
Pri padu alžirskog vojnog aviona Lokid C-130 Herkul poginulo je 77 osoba.
18.februar 2014.
U Kijevu došlo do velikih sukoba između policije i demonstranata u kojima je upetrebljeno i vatreno oružje, što je dovelo do smrti 25 osoba - kulminacija Majdanskih protesta.
20.februar 2014.
U sukobima između policije i demonstranata u Kijevu, koji traju od 18. februara, poginulo je više od 80 osoba.
21.februar 2014.
Nakon potpisivanja sporazuma između vlasti i opozicije, ukrajinski parlament jednoglasno je izglasao povratak na ustav iz 2004. i usvojio zakon kojim se stvaraju preduslovi za puštanje na slobodu Julije Timošenko.
22.februar 2014.
U Kijevu izvršen državni udar i prekršen sporazum potpisan dan ranije između vlasti i opozicije nakon upada nekoliko desetina ekstremnih desničara u Vrhovnu Radu prilikom povlačenja policije, što je dovelo do svrgavanja sa vlasti regularno izabranog predsednika Viktora Janukoviča i postavljanje na to mesto novoizabranog predsednika skupštine Aleksandra Turčinova koji je raspisao vanredne predsedničke izbore za 25. maj. Iz zatvora oslobođena Julija Timošenko.
23.februar 2014.
Započeli protesti na Krimu i pro-Ruskom Jugoistoku Ukrajine protiv nasilnog rušenja regularnih vlasti i predsednika u Kijevu i zabrane upotrebe Ruskog jezika. Istog dana zatvorene XXII zimske olimpijske igre u Sočiju.
26.februar 2014.
Na naredbu ruskog predsednika Vladimira Putina Oružane snage Rusije započele su vojne vežbe na granici sa Ukrajinom.
Na Krimu došlo do masovnih nereda i zauzimanja državnih institucija.
27.februar 2014.
Izabrana nova ukrajinska vlada na čelu sa Arsenijem Jacenjukom. Jacenjuk je predsednik ukrajinske desničarske pronacističke stranke "Narodni front" i optuženik za ratni zločin i učešće u Prvom čečenskom ratu na strani islamskih ekstremista. Bio je ministar ekonomije (2005–2006) i ministar spoljnih poslova u drugoj vladi Janukoviča (2007). U periodu 2007–2008. bio je predsedavajući Vrhovne rade Ukrajine, a od 2014–2016, obavljao je funkciju premijera Ukrajine. Jacenjuk se izjašnjava kao Ukrajinac i kao unijata (član Ukrajinske grkokatoličke crkve). Delom je rumunskog porekla. Jacenjuk je svoj kabinet ministara nazvao "vladom političkih kamikaza". Za vreme svog mandata, vlada suočila sa stvarnim gubitkom Krima i oružanim sukobom na istoku Ukrajine, a za vreme nje je potpisan sporazum o pridruživanju Ukrajine i Evropske unije. Arsenij Jacenjuk je 10. aprila 2016. podneo ostavku na mesto premijera Ukrajine. Vrhovna rada je 14. aprila usvojila rezoluciju o ostavci Jacenjuka i na njegovo mesto imenovala Vladimira Grojsmana. Predsedavanje vladom je pratilo niz kontroverzi, počev od toga da je, i pre nego što je vlada izabrana, pojavio snimak na Jutjubu u kome tadašnja pomoćnik državnog sekretara SAD Viktorija Nuland, saopštava ambasadoru SAD u Ukrajini, kako je Stejt department izabrao Jacenjuka za premijera Ukrajine, do toga da je tužilaštvo izjavilo da vodi krivični postupak protiv Jacenjuka jer je uzeo mito u iznosu od 3 miliona dolara.
Mart 2014
01.mart 2014.
Na zahtev Vladimira Putina, ruski parlament odobrio je upotrebu vojnih snaga na teritoriji Ukrajine.
Vojnici u uniformama bez oznaka preuzeli su kontrolu nad mnogim mestima na Krimu, što su pojedini svetski politički analitičari protumačili kao početak novog Hladnog rata između Rusije i Zapada.
11.mart 2014.
Krimski parlament je usvojio deklaraciju o nezavisnosti Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja.
16-17.mart 2014.
18.mart 2014.
Rusija zvanično pripojila Krim.
Uhapšeni odbegli narko-bos Darko Šarić, protiv koga je u Srbiji podignuta optužnica prebačen u Crnu Goru. Početkom 2014. godine Šarića je locirala srpska tajna služba BIA u Južnoj Americi i uhapsila u zajedničkoj operaciji srpske i crnogorske policije nakon što je za njim tražena međunarodna poternica. Doveden je u Crnu Goru 18. marta, i na kraju u srpsku prestonicu Beograd, gde će mu biti suđeno.
19.mart 2014.
Vojislav Koštunica podneo neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije.
21.mart 2014.
28.mart 2014.
Severnoatlantski savet je izabrao bivšeg premijera Norveške Jensa Stoltenberga za novog generalnog sekretara NATO pakta.
April 2014
07.april 2014.
Narodna republika Donjeck proglasila nezavisnost od Ukrajine. Prethodnog dana 06.aprila u Donjecku, Lugansku i Harkovu proruski demonstranti zauzeli zgrade vlade Ukrajine. Proglašena je nezavisnost u tim oblastima što je u narednom periodu dovelo do eskalacije sukoba i Građanskog rata na Istoku Ukrajine - početak rata u Donbasu.
12.april 2014.
13.april 2014.
Privremeni predsedik Ukrajine Aleksandar Turčinov naredio je da se na istoku Ukrajine pokrene "antiteroristička operacija". Na konferenciji za štampu svrguti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pozvao je vojsku Ukrajine da ne deluje u Slavjansku i rekao da je zemlja na ivici građanskog rata. Kramatorsk je bio sedmi grad koji je pod kontrolom proruskih demonstarnata. Tokom jutra oni su zauzeli dva administartivna centra u tom gradu i obližnji vojni aerodrom ukrajinske vojske. Sledećeg dana 14.aprila, proruske snage su imale pod kontrolom vladine zgrade u devet gradova na istoku Ukrajine
15.april 2014.
Maj 2014
02.maj 2014.
U sukobima između euromajdanskih i antimajdanskih demonstranata u Odesi poginulo najmanje 48 osoba kada su nepoznate osobe bacile Molotovljeve koktele na sedište proruskih aktivista. Sukobi između promajdanskih i antimajdanskih demonstranata izbili su u južnom ukrajinskom gradu Odesi 2014. godine, kao reakcija na Evromajdan. Sukobi su kulminirali 2. maja, kada su stotine naoružanih proruskih aktivista napale marš jedinstva u centru grada, što je dovelo do toga da su proukrajinski militanti zapalili Dom sindikata u kojem su proruski militanti bili zabarikadirani. U sukobima je poginulo 46 antimajdanovaca i dva promajdanovaca, a više od 200 ljudi je povređeno.
08.maj 2014.
Snage sirijske vlade Bašara el Sadata zauzele grad Homs nakon trogodišnje opsade i sporazuma o primirju sa pobunjenicima kojim je omogućeno njihovo povlačenje.
12.maj 2014.
13.maj 2014.
Područje srednje i jugoistočne Evrope zahvatio je Ciklon “Tamara” koji je prouzrokovao najveće poplave na području Balkanskog poluostrva u poslednjih 120 godina, a najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Prostirao se na velikoj horizontalnoj površini, vertikalne debljine do 100 km kroz celu troposferu. Dva dana kasnije 15.maja u obe države proglašena vanredna situacija zbog poplava izazvanih obilnim padavinama.
16.maj 2014.
U Srbiji Kolubara i Tamnava poplavile grad Obrenovac, a narednih dana i Sava, nakon čega je više od 35 ljudi izgubilo život, a desetine hiljada ostalo bez domova i raseljeno u prihvatne centre, najviše u Beogradu.
18.maj 2014.
Umro srpski (jugoslovenski) pisac, političar i disident Dobrica Ćosić, član SANU, prvi predsednik SRJ, učesnik NOP-a od 1941. (Rođen: Velika Drenova, Trstenik/Kraljevina SHS/Srbija 29.decembar 1921. - Umro: Beograd/Srbija 18.maj 2014.) Radio je u komisiji koja je pisala program SKJ. On je napisao uvod, kao i tekstove o prosveti, nauci, kulturi i poslednje poglavlje. Jedan je od osnivača i pokretača Nedeljenih informativnih novina (NIN). Iz političkog života izopšten je u maju 1968. zbog otvaranja pitanja teškog položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Zbog velikog ličnog uticaja i širokog kruga uticajnih prijatelja i poznanika, doživljavan je kao siva eminencija Srbije i Jugoslavije, dok je sam Ćosić za sebe govorio da je nezavisan i slobodan čovek i da ga pozicije ne interesuju. Predsednik SRJ je od 15. juna 1992. a Savezna skupština izjasnila se protiv njega 2. juna 1993. uz obrazloženje da je prekršio Ustav. Kao literata postao je poznat romanom "Koreni" svojevrsnim, psihološkim prikazom srpskog sela u vreme poznih Obrenovića. U romanu "Deobe" prikazao je dramu Srbije u Drugom svetskom ratu, sukobe komunista i monarhista, koji su prolazili ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine ličnosti. Roman "Vreme smrti", prikaz je Srbije uoči i tokom Prvog svetskog rata. Ostala dela: romani "Daleko je sunce", trilogija "Vreme zla" ("Grešnik", "Otpadnik", "Vernik"), "Vreme vlasti", knjiga članaka "Sedam dana u Budimpešti", eseji "Akcija", "Moć i strepnje", "Odgovornosti", "Stvarno i moguće", "Kosovo". Za svoj književni opus dobio je većinu nacionalnih nagrada i nekoliko inostranih te je triput nominovan za Nobelovu nagradu za književnost (1983, 1989, 2011).
1921-2014
92
21.maj 2014.
Rusija i Kina postigle 30-godišnji gasni sporazum, vrednosti preko 400 milijardi dolara.
Donjecka narodna republika i Luganska narodna republika potpisali sporazum o ujedinjenju u Novorusiju. Proglašenje Novorusije izvršeno 24.maja. Projekat Novorusija zamrznut je već maja 2015.godine.
25.maj 2014.
29.maj 2014.
Na predsedničkim izborima u Ukrajini pobedio Petro Porošenko.
Lideri Rusije, Belorusije i Kazahstana potpisali ugovor o osnivanju Evroazijske ekonomske unije (koji stupa na snagu 1. januara 2015.)
Jun 2014
02.jun 2014.
Huan Karlos I od Španije abdicirao u korist sina Felipea. Felipe VI je stupio na kraljevski tron 19.juna.
08.jun 2014.
Bugarska objavila da obustavlja rad na gasovodu Južni tok nakon kritika iz EU i SAD.
12.jun 2014.
Počelo XX Svetsko prvenstvo u fudbalu u Brazilu koje je trajalo do 13.jula 2014. Brazil je po drugi put bio domaćin svetskog prvenstva, nakon Svetskog prvenstva 1950. Brazil je, pored Meksika, Italije, Francuske i Nemačke, peta država koja je bila domaćin svetskog prvenstva dva puta. Titulu svetskog prvaka je po četvrti put osvojila reprezentacija Nemačke, savladavši u finalu reprezentaciju Argentine, posle produžetaka rezultatom 1:0. Treće mesto osvojila je reprezentacija Holandije koja je savladala domaćina Brazil rezultatom 3:0. Bosna i Hercegovina se po prvi put u istoriji kvalifikovala. Reprezentacije koje nisu učestvovale na prošlom svetskom prvenstvu a sada su se kvalifikovale su: Ekvador, Kostarika, Kolumbija, Iran, Belgija, Rusija, Hrvatska. Reprezentacije koje su učestvovale na prošlom svetskom prvenstvu a sada se nisu kvalifikovale su: Severna Koreja, Paragvaj, Danska, Slovačka, Slovenija, Srbija, Novi Zeland, Južnoafrička Republika (učestvovala kao domaćin).
14.jun 2014.
24.jun 2014.
Ruski predsednik Putin u poseti Beču, Gazprom potpisao ugovor o Južnom toku sa OMV-om.
24-25.jun 2014.
27.jun 2014.
Jul 2014
01.jul 2014.
rat u donbasu
Ukrajinska vojska pokrenula veliku vojnu ofanzivu na Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku što je vodilo daljem rasplamsavanju Rata u istočnoj Ukrajini odnosno Rata u Donbasu koji je praktično otpočeo 6.aprila 2014. kada su počele proruske antimajdanske demonstracije. Posle propalih destodnevnih pregovora o primirju na Istoku Ukrajine koje je predložio ukrajinski predsednik Petro Porošenko, Ukrajinska vojska je pokrenula veliku vojnu ofanzivu na Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku koje su se nakon državnog udara u februaru i nasilne smene Viktora Janukoviča, na referendumu 11. maja otcepile od Ukrajine.
05.jul 2014.
06.jul 2014.
Novak Đoković osvojio Vimbldon i vratio se na prvo mesto ATP liste.
07.jul 2014.
Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Borivoje Bora Todorović. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 05.novembar 1929. - Umro: Beograd/Srbija 07.jul 2014.) Rođen je u profesorskoj porodici u Beogradu. Napustio je Mašinski fakultet u Beogradu da bi upisao Akademiju za pozorišnu umetnost, 1949. godine. Studirao je u klasi profesora Joza Laurenčića, kod kojeg je diplomirao 1956. godine. Klasni drugovi su mu bili Ljuba Tadić, Marko Todorović, Slobodan Cica Perović i drugi. Do 1957. godine je bio član Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), od 1957-1961. Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Zagrebu (gde se isticao u američkom repertoaru - Artur Miler, Tenesi Vilijams), a od 1961-1983. godine beogradskog Ateljea 212 (gde je prvi veliki uspeh imao glavnom ulogom u Arseniku i starim čipkama Džozefa Keselringa, 1961). Na filmu je debitovao 1956. godine (film U mreži Bojana Stupice), dok je prvu veću ulogu na filmu, lik kolebljivog i neurotičnog partizana, ostvario u Koracima kroz maglu (1967) Žorža Skrigina. Glumom se aktivno bavio preko 50 godina i za to vreme ostvario je uloge u oko 60 pozorišnih predstava, 30 igranih filmova i blizu 100 TV-drama, TV-filmova i serija. Najpoznatiji je po ulogama Slobodana „Boba” Mihajlovića u Vrućem vetru, „Đenke” u kultnoj komediji Maratonci trče počasni krug, Petra Jakovljevića u Balkanskom špijunu i „Pika” u filmovima Balkan ekspres, Balkan ekspres 2 i istoimenoj TV seriji. Za ulogu Luke Labana u filmu Profesionalac iz 2003. dobio je Nagradu „Gran pri” na Filmskom festivalu komedije u Monte Karlu. Glumio je i na televiziji u serijama Vruć vetar, Sivi dom, Diplomci, Ceo život za godinu dana, Rađanje radnog naroda. Brat je glumice Mire Stupice i otac glumca Srđana Žike Todorovića i glumice i spisateljice Dane Todorović. Preminuo je u 85. godini. Kremiran je na Novom groblju u Beogradu. Njegova urna je položena u u Aleju zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.
1929-2014
84
13.jul 2014.
Finalnom utakmicom Nemačka-Argentina završeno XX Svetsko prvenstvo u fudbalu održano u Brazilu - Nemačka je pobedom nad Argentinom rezultatom 1:0 postala po četvrti put prvak sveta. Titulu svetskog prvaka je po četvrti put osvojila reprezentacija Nemačke, savladavši u finalu reprezentaciju Argentine, posle produžetaka rezultatom 1:0. Treće mesto osvojila je reprezentacija Holandije koja je savladala domaćina Brazil rezultatom 3:0.
26.jul 2014.
U okolini Bajmoka bijena 15-godišnja devojčica iz Subotice Tijana Jurić. Izvesni mesar iz Surčina Dragan Đurić je u noći između 25. i 26.jula oteo Tijanu i ubio je nakon seksualnog napastvovanja. Ubica je priznao da je počinio zločin i pokazao gde je sakrio telo ubijene, desetak dana od počinjenog zločina. Đurić je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Dobar deo javnosti je tražio smrtnu kaznu. Tijanina smrt je izazvala veliku pažnju u Srbiji i dovela do usvajanja zakona poznatog kao "Tijanin zakon", koji se bavi zaštitom dece i prevencijom nasilja.
Avgust 2014
09.avgust 2014.
24.avgust 2014.
rat u donbasu
Vojska Donjecke i Luganske Narodne Republike je pokrenula veliku kontra-ofanzivu protiv Oružanih snaga Ukrajine koje su nakon propalog desetodnevnog primirja 1. jula pokrenule vojnu ofanzivu na Donjeck i Lugansk. Nakon ogromnih vojnih i teritorijalnih gubitaka na strani Ukrajinskih snaga, drugi po veličini grad u Donjeckoj Oblasti Marijupolj se našao pod opsadom snaga Donjecke Narodne Republike, što je dovelo do potpisivanja primirja o prekidu vatre u Minsku 5. septembra.
26.avgust 2014.
Septembar 2014
01.septembar 2014.
04.septembar 2014.
Pet rudara je poginulo u zeničkom rudniku mrkog uglja, nakon gorskog udara (manjeg zemljotresa) koji je pogodio jamu Raspotočje. Sledećeg dana iz jame je spašeno 29 rudara.
05.septembar 2014.
14.septembar 2014.
U finalu sedamnaestog FIBA Svetskog prvenstva u košarci za muškarce a u Španiji (Madrid) reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država pobedila Srbiju rezultatom 129 - 92 i tako po peti put postale svetski šampioni čime su se izjednačile sa Jugoslavijom po broju osvojenih Svetskih prvenstava. Srbija je osvojila svoje prvo srebro od proglašenja nezavisnosti Crne Gore od Srbije 2006. godine.
18.septembar 2014.
Održan Referendum o nezavisnosti Škotske na kojem je većina Škota (55%) glasalo protiv, naspram 45% koji su glasali za nezavisnost.
26.septembar 2014.
Kod meksičkog grada Iguala kidnapovana i ubijena 43 studenta koja su protestovala protiv lokalne vlasti.
27.septembar 2014.
Iznenadna erupcija vulkana Ontake u Japanu, stradalo najmanje 47 šetača.
Oktobar 2014
12.oktobar 2014.
Na fudbalskoj utakmici Srbija - Albanija došlo je do velikog incidenta kada je sa nepoznate lokacije pušten dron koji je na Stadion Partizana uleteo sa zastavom Velike Albanije, što je izazvalo nerede.
14.oktobar 2014.
16.oktobar 2014.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin posetio je Srbiju što je izazvalo veliku pažnju svetskih medija. Istog dana održana vojna parada u Beogradu povodom 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
19.oktobar 2014.
Uhapšen zagrebački gradonačelnik Milan Bandić sa još 18 osoba pod sumnjom na korupciju, zloupotrebu položaja i ovlašćenja i trgovanje uticajem.
26.oktobar 2014.
Preko 30 egipatskih vojnika poginulo od auto-bombe na severoistočnom Sinaju, u zemlji uvedeno tromesečno vanredno stanje.
28.oktobar 2014.
Albanska grupa koja sebe naziva „Oslobodilačka nacionalna armija“ izvela je raketni napad na zgradu Vlade Republike Makedonije.
30.oktobar 2014.
31.oktobar 2014.
Predsednik Burkine Faso Blez Kompaore je podneo ostavku nakon 27 godina provedenih na vlasti, posle nasilnih protesta. Juna 2014. godine, vladajuća partija Kongres za demokratiju i napredak objavila je da namerava da organizuje referendum koji bi Kompaoreu dopustio da promeni ustav kako bi mogao da se i po treći put kandiduje za predsednika Burkine Faso na izborima 2015. godine. Dana 30. oktobra skupština je zakazala zasedanje na kome je trebalo da se diskutuje o amandmanu koji bi Kompaoreu omogućio kandidaturu, na što su demonstranti provalili u zgradu skupštine, zapalili ju i opljačkali. Dana 31. oktobra Kompaore je objavio da je napustio funkciju predsednika države, napustio zemlju i dobio azil u Obali Slonovače.
Novembar 2014
01.novembar 2014.
Samozvana “Garda Republike Iliride” saopštila je da je počela sa patroliranjem svuda gde živi albansko stanovništvo na teritoriji Republike Makedonije i da albanska teritorija neće biti ostavljena bez obezbeđenja.
02.novembar 2014.
U oblastima Donjecka i Luganska u istočnoj Ukrajini koje su se u maju na referendumu odvojile od Ukrajine, održani su paralelni parlamentarni i predsednički izbori, sedam dana od vanrednih parlamentarnih izbora koje je održala prozapadna ukrajinska vlada.
.png){kind=small}
U Moskvi umro poslednji Savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ general armije JNA Veljko Kadijević - na toj funkciji od 15.maja 1988. do 08.januara 1992.godine. (Rođen: Glavina Donja,Imotski/KraljevinaSHS/Hrvatska 21.novembar 1925. - Umro: Moskva/Ruska Federacija 02.novembar 2014.) Roditelji (otac Srbin, a majka Hrvatica) bili su poreklom iz Imotskog. Njegov otac Mirko je bio učesnik Španskog građanskog rata u Španiji u kojem je i poginuo 1936. godine. Veljko je 1943. godine, sa svega 18 godina, stupio u Narodnooslobodilačku borbu i postao član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Posle oslobođenja Jugoslavije, nastavio je profesionalnu vojnu službu u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), u kojoj se nalazio na dužnostima političkog komesara divizije, nastavnika u Višoj vojnoj akademiji JNA, komandanta divizije, načelnika Štaba korpusa, pomoćnika komandanta armije i dr. Završio je Višu vojnu akademiju JNA i Ratnu školu JNA, 1958. godine, a 1963. godine i Koledž za komandante i generale Armije SAD. U periodu od 15. maja 1988. do 8. januara 1992. godine obavljao je funkciju Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, kada je penzionisan u činu generala armije JNA. Kadijević je oficir koji je imao najduži staž u aktivnoj službi JNA, od dana stupanja u partizane 1943. do penzionisanja, 1992. godine. Takođe, Kadijević je i oficir JNA koji je najduže bio aktivan u činu generala - 25 godina. Marta 1991.godine u ime Oružanih snaga SFRJ i Štaba Vrhovne komande, Kadijević je izneo predloge za rešavanje jugoslovenske krize, ali izneti predlozi na kraju sednice nisu jednoglasno prihvaćeni. U braku sa suprugom Ozrenkom Kadijević (1932-1995) imao je ćerku Mirjanu, udatu za fudbalskog stručnjaka Stanislava Karasija. General Kadijević je napustio Beograd svega nekoliko sati nakon što je dobio informaciju da će biti pozvan u svojstvu osumnjičenog na ispitivanje pred istražiteljima Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije u Hagu. Od 2001. godine živeo je u Moskvi, a 2008. dobio je i rusko državljanstvo ukazom tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva. Preminuo je u Moskvi. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. U Hrvatskoj je za generalom Kadijevićem, do njegove smrti, bila raspisana poternica zbog sumnje da je počnio kazneno delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
1925-2014
88
03.novembar 2014.
U Njujorku na Menhetnu otvoren Svetski trgovinski centar 1 najviša zgrada na zapadnoj hemisferi, visoka 541 metar. Nalazi se u sklopu svetskog trgovinskog centra sa još nizom solitera na lokaciji nekadašnje zgrade 6 trgovinskog centra koja je zajedno sa Kulama Bliznakinjama srušena 11. septembra 2001. godine. Prema prvoj proceni iz 2007. godine ukupni troškovi radova na STC 1 trebalo je da iznose oko 3 milijarde američkih dolara, odnosno oko 12.380 američkih dolara po kvadratnom metru Ipak, aprila 2012. je objavljeno da su troškovi narasli na 3,9 milijardi američkih dolara što ju je u to vreme činilo najskupljom zgradom na svetu.
06.novembar 2014.
Haški tribunal privremeno oslobodio Vojislava Šešelja zbog lečenja u Srbiji - kako će se ispostaviti Šešelj je pušten trajno. Nakon više od jedanaest godina pritvora bez prvostepene presude, pušten je 12. novembra 2014. godine na privremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. MKSJ je 31. marta 2016. godine oslobodio Šešelja krivice po svim tačkama optužnice. Pravosnažno je osuđen u drugostepenoj presudi Žalbenog veća Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične tribunale u Hagu 11. aprila 2018. godine na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima, a vreme provedeno u pritvoru mu je priznato kao odslužena kazna.
09.novembar 2014.
Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Nikola Simić. (Rođen: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 18.maj 1934. - Umro: Beograd/Srbija 09.novembar 2014.) Rođen je u pekarskoj porodici. Još kao gimnazijalac glumio je u dramskoj sekciji, da bi fakultetsko zvanje glumca stekao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u rodnom Beogradu, u klasi koju su činili i: Velimir Bata Živojinović, Aleksandar Aleksov, Rada Đuričin, Ružica Sokić i Ljiljana Marković. Prvu pozorišnu ulogu ostvario je kao student četvrte godine glume, davne 1957. godine, zaigravši u predstavi „Oklopni voz” u režiji Miroslava Belovića na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji stalni član postao dve godine kasnije. Na sceni svog JDP-a je igrao do januara 2014. godine. Na filmu je debitovao 1957. godine kratkom pojavom u ostvarenju Subotom uveče Vladimira Pogačića. Posebnu pažnju privlači prvom glavnom filmskom ulogom, partizana Čavke u Pogačićevom ostvarenju Sam 1959. godine. Za tragikomičnu ulogu "folksdojčera" Leksija u potresnoj drami Hitler iz našeg sokaka 1975. godine osvaja Gran pri "Ćele kula" na Filmskim susretima u Nišu i Srebrnu arenu na Filmskom festivalu u Puli. U žanru filmske komedije posebno se proslavio ulogom Dimitrija Pantića u filmskom serijalu Tesna koža (1982-1991), a ostaće zapamćen i kao Svetislav Brkić, koji impersonira dirigenta Herberta fon Karajana, iz filmova Druga Žikina dinastija i Sulude godine. Druge važne uloge su bile u filmovima Davitelj protiv davitelja, gde je igrao inspektora Ognjena Strahinjića, koji mora da razreši slučaj davitelja čije su žrtve žene koje ne vole karanfile, potom Moljac, Nema problema, Doviđenja u Čikagu i Lajanje na zvezde. Ostvario je uloge u 50 dugometražnih filmova. Da nije postao glumac, Nikola Simić sasvim sigurno bio bi slikar. Zapravo slikarstvo je, kako je govorio, bilo njegova prva umetnička ljubav.
1934-2014
80
Na televiziji nastupa još od ranih 60-ih, u brojnim TV-dramama, TV-serijama, zabavnim i kviz programima. Široku popularnost je stekao ulogama u serijama koje je napisao Siniša Pavić, kao što su Srećni ljudi (1993-1996), Porodično blago (1998-2002), Stižu dolari (2004-2006) i serijama Agencija za SIS (2006-2007) i Ljubav, navika, panika (2005-2007). Ostvario je više od 100 TV uloga, uglavnom u produkciji TV Beograd (današnja RTS), kao i u produkciji drugih TV centara. Poseban segment u njegovom glumačkom stvaralaštvu predstavlja opus na Radio Beogradu. Od 1957. do 2013. godine ostvario je više od 250 uloga u radio dramama Dramskog programa Radio Beograda. Poznat je i po tome što je sinhronizacijama crtanih filmova na srpski „pozajmljivao” glas Dušku Dugoušku i tada izgovorio rečenicu „Šefe koji ti je vrag” jednu od najpoznatijih rečenica iz crtanih filmova. Glas je pozajmio i Mikelanđelu i Sekaču u Nindža kornjačama; Megatronu, Blustriku i Čipu Čejsu u Transformersima, Gargamelu iz Štrumpfova, Miki Mausu i Šilji… Početkom februara 2014. je operisan u Institutu za urologiju i nefrologiju od raka prostate, a početkom juna zbog komplikacija sa bešikom. Preminuo je u 80. godini života. Sahranjen je istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu pored svog brata Slavka Simića. Ženio se četiri puta ali nije imao dece.
10.novembar 2014.
Posle 68. godina, albanski premijer Edi Rama je prvi zvaničnik te zemlje koji je posetio Srbiju. Prilikom njegovog govora na koferenciji za novinare u Palati Srbije, došlo je do političkog skandala kada je poručio srpskim vlastima da priznaju Republiku Kosovo kao realnost na šta je srpski premijer Aleksandar Vučić reagovao burno i to nazvao zlonamernom provokacijom.
16.novembar 2014.
Umro srpski (jugoslovenski) teatrolog, dramaturg, pozorišni reditelj, dramski pisac, pesnik, romansijer, putopisac, scenarista, esejista, publicista, leksikograf, antologičar, prevodilac, hroničar društva i teatra, pozorišni kritičar i novinski kolumnista Jovan Ćirilov. (Rođen: Kikinda/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 30.avgust 1931. - Umro: Beograd/Srbija 16.novembar 2014.) Rođen je u Kikindi, kao jedino dete oca javnog beležnika i majke domaćice. Maturirao je u kikindskoj Gimnaziji 1950. godine sa odličnim uspehom, nakon čega je došao u Beograd na studije. Upisao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirao 1955. godine. Čitav život posvetio je teatru, a ljubav prema pozorišnoj umetnosti razvio je još u najranijem detinjstvu. Ćirilov je 1956. godine angažovan u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je najpre bio asistent režije i mlađi dramaturg, potom dramaturg, a od 1963. do 1967. godine umetnički direktor. Godine 1967, na poziv tadašnje upravnice Mire Trailović, prelazi u Atelje 212 kao dramaturg, a 1985. biva postavljen za upravnika JDP-a. Na tom položaju ostao je sve do penzionisanja 1999. godine, što predstavlja dosad najduži upravnički mandat u ovom uglednom beogradskom pozorištu. Zajedno sa Mirom Trailović osnovao je 1967. godine BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), jedan od najuglednijih evropskih pozorišnih festivala, i bio njegov umetnički direktor i selektor do kraja svog života. Tokom više decenija pisao je kolumne - u NIN-u. U svojim kolumnama u NIN-u je komentarisao različita zbivanja u zemlji, regionu i svetu. Tako je 1995. pisao i smatrao je da je hrvatska vojna operacija Oluja genocid kao i da su zebnje Srba iz današnje Hrvatske o ponavljanju događaja iz Drugog svetskog rata, bile opravdane. Istovremeno je kritikovao izbacivanje Hrvata iz Srbije, bez obzira na nesrazmernost broja prognanih.
1931-2014
83
Celog života rado je crtao karikature svojih savremenika iz javnog života i priredio samostalnu izložbu pod nazivom „Jovan Ćirilov: Moji savremenici u karikaturama“, u produkciji Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Jovan Ćirilov se, kao delegat na Trinaestom kongresu Saveza komunista Jugoslavije 1986. godine, u svom govoru založio za dekriminalizaciju homoseksualnosti u SFRJ, što je bila prva takva inicijativa u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, zajedno sa Borkom Pavićević pružio je značajnu podršku osnivanju prvog romskog nacionalnog teatra u Srbiji, teatra Suno e Romengo u Novim Karlovcima, 2000. godine. Govorio je nemački, engleski, francuski, španski, italijanski i ruski, a poznavao je i osnovne principe kineskog jezika. Preminuo je u 84. godini. Sahranjen je 20. novembra 2014. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U Istorijskom arhivu Beograda od 2004. godine postoji njegov lični fond koji sadrži osam hiljada knjiga i 450 kutija arhivske građe. Ustanovljena je nagrada „Jovan Ćirilov – za korak dalje”.
18.novembar 2014.
Demokratska stranka Srbije i Pokret Dveri formirali su opozicioni patriotski blok, koji se protivi ulasku Srbije u EU i NATO, a zalaže za ekonomski patriotizam, intenziviranje saradnje sa Rusijom i odbranu Ustava Srbije.
24.novembar 2014.
Raketom Sojuz sa kosmodroma Bajkonur lansirana tročlana posada ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu su činili Anton Škaplerov iz Roskosmosa, Teri Verts iz Nase i Samanta Kristoforeti iz agencije Esa.
Decembar 2014
01.decembar 2014.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, objavio je povlačenje iz projekta Južni tok, te da će se umesto toga graditi sličan gasovod prema Turskoj.
09.decembar 2014.
12.decembar 2014.
16.decembar 2014.
Talibani napali vojnu školu u Pešavaru ostavivši za sobom 141 ubijenog od čega je bilo 132 dece.
17.decembar 2014.
Premijeri Srbije i Kine Aleksandar Vučić i Li Kećang svečano su otvorili Pupinov most koji povezuje Zemun i Borču na Dunavu.
28.decembar 2014.
NATO je zvanično okončao trinaestogodišnje borbene operacije Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć u Avganistanu. Ostalo 13.000 vojnika za obuku afganske armije.
2015
Januar 2015
01.januar 2015.
02.januar 2015.
03-10.januar 2015.
Pripadnici terorističke grupe Boko haram napali grad Baga na severu Nigerije i masakrirali preko 2.000 ljudi.
07.januar 2015.
U pucnjavi u redakciji satiričnog lista „Šarli Ebdo“, u centru Pariza, poznatog po karikaturama muslimanskih lidera, ubijeno je 12 ljudi, uključujući i dva policajca, ranjeno 11 osoba. Dvojica maskiranih naoružanih napadača upali su u sedište francuskog satiričnog lista Šarli Ebdo u Parizu i otvorili vatru. Nakon potrage za teroristima koja je trajala tri dana i višečasovne opsade štamparije u kojoj su se sakrila, likvidirana su braća Šerif i Said Kuaši, 09.januara. Povod za napad na ovaj list su karikature i šale sa prorokom Muhamedom koje Šarli ebdo često objavljuje, a koje su uvredljive nekim muslimanima.
11.januar 2015.
Kolinda Grabar-Kitarović pobedila Ivu Josipovića u tesnom izbornom finišu predsedničke trke na izborima za predsednika Republike Hrvatske.
13.januar 2015.
rat u donbasu
Raketni napad na kontrolnu tačku kraj autoputa u blizini sela Buhas u Donjeckoj oblasti - zahuktavanje ponovne eskalacije rata u istočnoj Ukrajini. Poginulo je 12 putnika u autobusu, a 18 je ranjeno. Napad je bio najveći gubitak života od potpisivanja primirja u Minsku septembra 2014.
20.januar 2015.
Šiitski pokret Huti zauzeo predsedničku palatu u Sani, predsednik (koji nije živeo u palati) dao ostavku dva dana kasnije.
22.januar 2015.
rat u donbasu
Artiljerijski napad ukrajinske vojske na stanicu transporta "Donjeckgomarš" "Bose" u Donjecku, pri čemu je poginulo najmanje 8 civila, dok ih je 13 ranjeno - DNR i LNR objavile kraj primirja i pokrenule kontraofanzivu u kojoj su zauzele Donjecki aerodrom i započele bitku za Debaljceve (strateško železničko čvorište).
25.januar 2015.
Koalicije radikalne levice (SIRIZA) koju predvodi Aleksis Cipras, pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima osvojivši 149 od ukupno 300 mandata. Sledećeg dana 26.januara Cipras postao predsednik vlade Grčke.
Februar 2015
01.februar 2015.
Novak Đoković osvojio rekordnu petu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije u tenisu, pobedivši Endija Marija sa 3-1.
Reprezentacija Francuske osvojila Svetsko prvenstvo u rukometu 2015. pobedom u finalu nad domaćinom prvenstva Katarom rezultatom 25:22.
03.februar 2015.
Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio tužbu Hrvatske protiv Srbije, kao i protivtužbu Srbije za genocid.
08.februar 2015.
09.februar 2015.
Umro srpski (jugoslovenski) kantautor, tekstopisac, kompozitor i šansonjer Slobodan Boba Stefanović. (Rođen: Beograd/FNR Jugoslavija/Srbija 21.maj 1946. - Umro: Beograd/Srbija 09.februar 2015.) Rođen je na Čuburi, u porodici Milivoja i Lepe Stevanović. Milivoje je u to vreme visoki državni i partijski funkcioner, ali je '48-me uhapšen i odlazi na Goli otok zbog IB-a. Boba još u najranijem detinjstvu pokazuje veliki talenat za slikanje i muziku, a kako je u komšiluku, Molerova 33, bilo 1958. godine otvoreno amatersko pozorište „Dadov“, Boba tu pronalazi svoj svet. Sam je naučio da svira veliki broj muzičkih instrumenata, a neke od njegovih najlepših pesama je sam napisao. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek Filmska i TV organizacija i apsolvirao na Likovnoj akademiji. Bogatu muzičku karijeru Boba Stefanović započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu Zlatni dečaci kao pevač. Prvi put profesionalno nastupa u tada veoma popularnom klubu „Euridika“, sa samo 15 godina i od tada se nižu samo hitovi poput : Obriši suze, draga, Vrati mi snove za dvoje, Kažu mi da još si uvek sama, Mari, Mari, Hiljadu mandolina itd. Petnaestak godina, je držao školu pevanja pop i rok muzike, a poslednjih godina života najviše vremena provodio je slikajući. Povremeno je prihvatao i pozive za nastupe. Umro je od raka kostiju. Za sobom je ostavio tri ćerke.
1946-2015
68
12.februar 2015.
U Minsku posle 17 sati pregovaranja završeni razgovori lidera Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke koji su rezultovali usvajanjem novog sporazuma pod nazivom Minsk 2, kojim je predviđen prekid vatre od 15. februara. Dogovoren Paket mera za sprovođenje Minskih sporazuma (Minsk II) među kojima su ukrajinska kontrola cele granice u Donbasu ali i ustavna decentralizacija do kraja godine
14.februar 2015.
22.februar 2015.
27.februar 2015.
Boris Nemcov, vođa ruskog opozicionog Pokreta solidarnosti ubijen u centru Moskve. Bio je ruski liberalni političar, koji je od 1997. do 1998. bio jedan od vicepremijera i najbližih saradnika predsednika Rusije Borisa Jeljcina, da bi 2000-ih postao jedan od najistaknutijih kritičara i vođa opozicije protiv predsednika Rusije Vladimira Putina. Nemcov je aktivno podržavao Evromajdan i žestoko kritikovao rusko pripajanje Krima i učešće ruskih naoružanih snaga u sukobu na istoku Ukrajine. Ubijen je hicima iz vatrenog oružja na moskovskoj ulici nedaleko od Kremlja, dok se šetao u društvu 22-godišnje ukrajinske manekenke Ane Duricke. Imao je 55 godina.
Mart 2015
02.mart 2015.
Iračka vojska i šiitska milicija, uz podršku Irana, započeli ofanzivu na Tikrit koji drži "Islamska Država" - zauzeće grada objavljeno 31.3, mada je ostalo još uporišta islamista koji su pružali otpor.
05-08.mart 2015.
08.mart 2015.
Zemljotres jačine 4,7 stepeni Rihterove skale pogodio Kosjerić i okolinu, oštetivši oko 400 objekata - nije bilo ljudskih žrtava.
09.mart 2015.
U sudaru dva helikoptera na severu Argentine poginulo 10 osoba, od kojih su 8 bili francuski državljani. U nesreći su stradali plivačica Kamij Mifa, bokser Aleksis Vasten i jedriličarka Florens Arto.
12.mart 2015.
13.mart 2015.
U širem rejonu aerodroma Surčin srušio se vojni helikopter Mi-17 vojske Srbije - poginulo svih 7 putnika i članova posade, među njima i beba stara 5 dana. Istog dana u popodnevnim časovima: dvogodišnja devojčica oteta na ulici, ali je ubrzo pronađena na auto-putu. Uhapšeni otmičari, francuski državljani.
14.mart 2015.
18.mart 2015.
Teroristički napad "Islamske Države" u tuniskom muzeju Bardo u kojem je ubijeno 19 turista i dvoje Tunižana.
Otvaranje novog sedišta Evropske centralne banke u Frankfurtu okruženo neredima, desetine ranjenih i stotine uhapšenih.
20.mart 2015.
U napadima bombaša-samoubica Islamske države na dve šiitske džamije u Sani poginulo više od 130 osoba.
Pomračenje Sunca bilo vidljivo širom Evrope, a totalno pomračenje na području severnije od Farskih ostrva i Svalbarda.
22.mart 2015.
U Jemenu šiitski pobunjenici Huti zauzimaju Taiz nakon čega arapske zemlje na čelu sa Saudi Arabijom vrše vazdušne udare na njih.
Novak Đoković osvojio 50. titulu u karijeri pobedivši Švajcarca Rodžera Federera u finalu Indijan Velsa sa 2-1.
24.mart 2015.
Kopilot aviona Erbas A320 nemačke kompanije Džermanvings sa 144 putnika i 6 članova posade namerno srušio avion u francuskim Alpima.
April 2015
02.april 2015.
U napadu pripadnika somalijske militantne rupe Al Šabab u studentskom gradu u Garisi na severoistoku Kenije poginulo najmanje 147 ljudi.
13.april 2015.
Brodolomi migranata na Sredozemnom moru, između Italije i Libije i kod Rodosa, preko 1.000 mrtvih - tokom aprila. Ministri EU su zatim odobrili veće fondove za spasilačku Operaciju Triton.
15.april 2015.
19.april 2015.
21.april 2015.
Oko 40 naoružanih osoba koje su nosili uniforme sa oznakama UČK, zauzelo je oko dva časa noću nakratko karaulu u selu Gošince, u opštini Lipkovo, potvrdila je makedonska policija.
Japanski eksperimentalni voz serije L0 tipa maglev postigao brzinu od 603 km/h.
23.april 2015.
Povodom 100-godišnjice Jermenskog genocida, Jermenska apostolska crkva kanonizovala 1,5 miliona žrtava.
25.april 2015.
U zemljotresu magnitude 7,9 stepeni koji je pogodio Nepal poginulo više od 8.000 i povređeno preko 19.000 ljudi. Osim u Nepalu podrhtavanje se osetilo i u severnoj i severoistočnoj Indiji, Tibetu, Kini, Pakistanu i Bangladešu. Epicentar se nalazio oko 80 km severozapadno od glavnog nepalskog grada Katmandua. Ovaj zemljotres smatra se jednim od najsnažnijih koji je uzdrmao ovo područje u posljednih 80 godina. Nepalska policija rano nakon zemljotresa objavila da je poginulo više od 3.200 osoba. Međutim konačni podaci o nastradalima su iznosili preko 8.000 poginulih i preko 19.000 povređenih osoba. Stradala su i mesta sa popisa UNESCO-a i nekoliko planinara na Everestu. Oštećeno ili je uništeno oko 600.000 stambenih jedinica. Organizacije za humanitarnu pomoć narednih šest meseci su dostavljale hranu za 1,4 miliona osoba.
26.april 2015.
Nursultan Nazarbajev peti put izabran za Predsednika Kazahstana.
27.april 2015.
_2.png){kind=small}
U zvorničku policijsku stanicu oko 19.10 upao naoružani pripadnik vehabijskog pokreta sa puškom pumparicom i pucao u policajce Republike Srpske. U razmeni vatre jedan policajac je ubijen, dvojica ranjena, a napadač likvidiran.
Maj 2015
07.maj 2015.
Konzervativna partija osvaja najveći broj glasova na parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu i prvi put posle 18 godina dobija većinu u parlamentu.
09.maj 2015.
Kumanovski sukob - U sukobima između makedonske policije s jedne i terorističke militantne albanske grupe u Kumanovu poginulo 8 policajaca, 37 ih je ranjeno, poginulo je 14 terorista dok ih je 27 sa oznakama Oslobodilačke nacionalne armije zarobljeno. Do sukoba je došlo kada je policija, navodno djelujući po dojavi građana, nastojala uhapsiti grupu od 50-70 militanata "došlih iz strane države", a koji su se skrivali u Divljem naselju. Militanti su policiji pružili žestok otpor koji se nastavio i sledećeg dana. Ubijeno je 8 policajaca dok je uništeno ili oštećeno više kuća i javnih zgrada. Sukob je okončan sledećeg dana kada je, prema navodima makedonskih vlasti, "teroristička grupa likvidirana", a na poprištu pronađeno 14, odnosno zarobljeno 30 osoba sa uniformama i oznakama Oslobodilačke nacionalne armije koja se borila protiv makedonske vlade tokom sukoba 2001. godine.
14.maj 2015.
Viši sud u Beogradu rehabilitovao je generala Dragoljuba Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine.
17.maj 2015.
Sedmoro mrtvih u višestrukom porodičnom ubistvu u naseljima Martonošu i Oromu kod Kanjiže. Rade Šefer ubio je šestoro ljudi u selima Orom i Martonoš u opštini Kanjiža, a ranio jednu osobu da bi nakon toga bio savladan i usmrćen od strane francuskog državljanina koji je bio prethodnog dana na svadbi Šeferovog sina. Povod Šeferovom krvničkom činu bilo je njegovo neslaganje sa sinovljevim izborom supruge i nije želeo da se par venča. Za ovaj brak okrivio je svoju bivšu suprugu na koju je bio ljut što se od njega razvela, godinu dana pre nego što je počinio ovo višestruko ubistvo. Šefer je imao pedeset i pet godina, živeo je u Senti. Bio je strastveni lovac i član lokalnog lovačkog društva, gde je bio jedan od najboljih strelaca. Posle venčanja Šefer je u Martonošu i Oromu iz lovačke kuće ubio šestoro ljudi među kojima su bili i mlada i njeni roditelji baš kao i njegova bivša supruga i njeni roditelji. Namervao je ubiti i sina al mu je ponestalo municije pa je savladan od strane muža njegove svastike, francuskog državljanina Emanuela Danjona koji ge je usmrtio davljenjem.
"Islamska država" zauzela Ramadi, glavni grad iračke provincije Anbar.
21.maj 2015.
Kirgistan postao 5. član Evroazijske ekonomske unije.
Islamska država (ISIL) zauzeo Tadmur u Siriji sa ostacima drevne Palmire. ISIL je time uspostavio kontrolu nad 50% teritorija Sirije.
22.maj 2015.
Irska je postala prva država na svetu koja je legalizovala istopolne brakove na ustavnom referendumu.
24.maj 2015.
Konzervativac Andžej Duda pobedio tadašnjeg predsednika Bronjislava Komorovskog u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj.
29.maj 2015.
Sep Blater dobio peti mandat na čelu FIFA, u senci hapšenja šest visokih zvaničnika organizacije u Švajcarskoj dva dana ranije - daje ostavku 2. juna. Dana 2. juna 2015, šest dana nakon što je vlada Sjedinjenih Američkih Država podigla optužnicu protiv nekoliko tadašnjih i bivših zvaničnika FIFA-e i sportskih marketinških kompanija za mito i pranje novca, Blater je najavio da će raspisati izbore za izbor novog predsednika FIFA-e i da će neće učestvovati na ovim izborima. Švajcarsko državno tužilaštvo je 25. septembra 2015. godine objavilo krivični postupak protiv Blatera zbog „kriminalno lošeg upravljanja... i pronevere“. U oktobru 2015. Blater i drugi najviši zvaničnici FIFA su suspendovani u toku istrage, a u decembru je nezavisni Etički komitet FIFA izbacio Blatera sa funkcije i zabranio mu da učestvuje u bilo kakvim aktivnostima FIFA u narednih osam godina. Dana 24. marta 2021. dobio je drugu zabranu na šest godina i kažnjen je sa iznosom od 1.000.000 CHF od strane Etičkog komiteta nakon istrage o ogromnim isplatama bonusa.
Jun 2015
03.jun 2015.
rat u donbasu
Nova eskalacija sukoba u istočnoj Ukrajini nakon žestokog okršaja ukrajinske vojske i snaga Donjecke narodne republike u mestu Marinka (predgrađe Donjecka).
Broj prolazaka izbeglica sa Bliskog istoka putem preko istočnog Sredozemlja preko Turske i Grčke, porastao je za više od 500% od početka godini, a više od polovine izbeglica su bili Sirijci zvanično saopštenje Fronteks-a.
06.jun 2015.
rat u donbasu
Fudbaleri Barselone osvojili su titulu prvaka Evrope pobedom nad Juventusom 3:1 (1:0) u finalu Lige šampiona.
Papa Franjo posetio Sarajevo.
07.jun 2015.
Dovršeno gašenje analognog TV signala u Srbiji, digitalna televizija sledi standarde DVB-T2, MPEG-4.
09.jun 2015.
U eksplozijama u skladištu nafte u Kijevu nekoliko osoba je poginulo, a na desetine povređeno
10.jun 2015.
16.jun 2015.
Donald Tramp objavio kandidaturu za predsednika SAD na izborima 2016.
17.jun 2015.
20.jun 2015.
Reprezentacija Srbije osvojila je Svetsko prvenstvo u fudbalu do 20. godine pobedom nad Brazilom 2-1 - XX prvenstvo je održano na Novom Zelandu. Sergej Milinković-Savić dobio bronzanu loptu a Predrag Rajković zlatnu rukavicu.
25.jun 2015.
U toplotno talasu koji je zahvatio Pakistan smrtno je stradalo više od hiljadu osoba.
26.jun 2015.
Vrhovni sud SAD je legalizovao istopolne brakove na teritoriji cele zemlje. Vrhovni sud SAD presudio da je istospolni brak ustavno pravo po Četrnaestom amandmanu, te da ga države ne mogu zabraniti i moraju priznati brakove sklopljene van države; presuda donesena sa 5-4 u glasovima (sudija Scalia je nazvao "sudskim pučem").
U terorističkom napadu na hotel u tuniskom gradu Susu ubijeno 37 stranih turista, pri čemu je jedan napadač ubijen, drugi uhapšen.
U sirijskom gradu Kobani pripadnici Islamske države likvidirali 146 Aramejaca.
28.jun 2015.
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je Evropsko prvenstvo pobedom nad Francuskom. Evropsko žensko košarkaško prvenstvo, 35-to po redu, održano je u Mađarskoj i Rumuniji
29.jun 2015.
UN procenjuje da na Zemlji živi 7,3 milijarde ljudi.
Jul 2015
05.jul 2015.
Građani Grčke su većinom glasova na referendumu glasali protiv uslova kreditiranja koji nude Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond. Početkom meseca jula Grčka nije platila 1,7 milijardi dolara MMF-u. Banke su zatvorene, bankomati daju najviše 60€. U Briselu je zato 13.jula dogovoren treći bailout za Grčku vrednosti do 86 milijardi evra za tri godine, po cenu novih reformi (porezi, penzije, liberalizacija tržišta rada).
08.jul 2015.
Savet bezbednosti UN nije usvojio rezoluciju povodom 20 godišnjice zločina u Srebrenici, pošto je Rusija kao stalna članica uložila veto.
11.jul 2015.
_svg.jpg){kind=small}
U Memorijalnom centru Potočari obeleženo 20 godina od zločina nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici - napadnut premijer Srbije Aleksandar Vučić. Obeležavanju je prisustvovao veliki broj građana i stranih delegacija, među kojima je bio i premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je napadnut od strane okupljene muslimanske rulje na ulasku na groblje u Potočarima i zadobio udarac kamenom i pesnicom u levu stranu glave, što je u Srbiji ocenjeno kao organizovani pokušaj ubistva.
12.jul 2015.
Srpski teniser Novak Đoković odbranio titulu na Vimbldonu, pošto je u velikom finalu pobedio Švajcarca Rodžera Federera.
14.jul 2015.
NASA sonda Novi horizonti je postala prva sonda koja je proletela blizu Plutona.
Postignut dogovor o ograničenju iranskog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.
20.jul 2015.
Kuba i SAD obnovili diplomatske odnose, prekinute 1961. Otopljavanje međusobnih odnosa počelo je 17. decembra 2014.godine kada su američki predsednik Barak Obama i kubanski predsednik Raul Kastro potvrdili zbližavanje SAD-a i Kube nakon 54 godine neprijateljstava.
Najmanje 30 osoba je poginulo, a oko 100 ljudi povređeno u eksploziji u turskom gradu Suruču, koji se nalazi u blizini granice sa Sirijom. Turski zvaničnici sumnjaju da je reč o samoubilačkom napadu Islamske države.
24.jul 2015.
Turska je otpočela vazdušne udare na pozicije militanata Islamske države i kurdske Radničke partije Kurdistana na severu Sirije i Iraka, posle samoubilačkog napada u turskom pograničnom gradu Suruču.
Avgust 2015
08.avgust 2015.
Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila zlatnu medalju na SP u Kazanju pobedom protiv Hrvatske 11:4.
12.avgust 2015.
Velika eksplozija u kineskom gradu Tjencinu usmrtila 145 ljudi, dok je više stotina zbrinuto u bolnicama.
14.avgust 2015.
16.avgust 2015.
17.avgust 2015.
25.avgust 2015.
U Briselu postignuta četiri sporazuma, o Zajednici srpskih opština, energetici, telekomunikacijama i mostu na Ibru.
27.avgust 2015.
28.avgust 2015.
Srpska atletičarka Ivana Španović osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Pekingu uz nacionalni rekord.
31.avgust 2015.
Septembar 2015
05.septembar 2015.
05-20.septembar 2015.
Održano je 39. po redu evropsko košarkaško prvenstvo za muškarce i to u četiri zemlje domaćina: Francuskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj i Letoniji. Titulu šampiona po treći put osvojila je Španija pobedivši Litvaniju u finalu rezultatom 80:63. Srbija je osvojila četvrto mesto izgubivši od Francuske.
06.septembar 2015.
08.septembar 2015.
U bombaškom napadu na istoku Turske, u vilajetu Igdir, poginulo 12 turskih policajaca.
09.septembar 2015.
Kraljica Elizabeta II postala najduže vladajući britanski monarh u istoriji, prestigavši Viktoriju Hanoversku - na tronu je od 06.februara 1952.godine.
11.septembar 2015.
Najmanje 111 osoba smrtno stradalo kada se građevinski kran srušio na Svetu džamiju u saudijskom gradu Meka, pri čemu je i sama zgrada džamije značajno oštećena.
13.septembar 2015.
Srpski teniser Novak Đoković osvojio je Otvoreno prvenstvo SAD u tenisu pobedivši u finalu Rodžera Federera 3:1.
14.septembar 2015.
rat u siriji
Mađarska policija zatvorila pružni prolaz Horgoš-Segedin, kod mesta Reska, na srpsko-mađarskoj granici, koji su izbeglice sa Bliskog istoka najčešće koristile za prelazak u tu zemlju. U Mađarskoj pooštreni zakoni o nelegalnom ulasku u zemlju, granica sa Srbijom zatvorena podizanjem ograde; u međuvremenu nekoliko zemalja Šengenskog područja uvelo granične kontrole.
16.septembar 2015.
Sukob na graničnom prelazu Horgoš 2, mađarska policija upotrebila suzavac i vodeni top protiv mase zbeglica sa Bliskog istoka koja je oko 15:00 probila ogradu na graničnom prelazu Horgoš 2 pokušavajući da uđe u Mađarsku. Oko hiljadu migranata ponovo je probilo ogradu oko 17.30. Mađarska policija bacala je suzavac i tukla novinare RTS-a. Na granicu su stigli i srpski policajci. U Šid su tokom noći pristigle prve izbeglice koje su preko Hrvatske promenile rutu za odlazak u Zapadnu Evropu nakon što je Mađarska zatvorila granice.
17-18.septembar 2015.
24.septembar 2015.
26.septembar 2015.
Demokratska stranka Srbije i Pokret Dveri organizovali protestni skup u Beogradu sa kojeg su zatražili da se odustane od prodaje Telekoma Srbije i „rasprodaje preostalih prirodnih i privrednih bogatstava Srbije“.
27.septembar 2015.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić i predstavnik "Igl hilsa" Muhamed Alabar postavili kamen temeljac za dve stambene kule, čime je zvanično počela izgradnja projekta Beograd na vodi, vrednog 3,5 milijardi evra. Povodom početka izgradnje "Beograda na vodi", odvojeno su održani protesti Inicijative "Ne davimo Beograd" i Demokratske stranke zajedno sa Novom strankom.
28.septembar 2015.
30.septembar 2015.
rat u siriji
Avioni Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije počeli da sprovode vazdušnu operaciju nanošenja preciznih udara po pozicijama Islamske države u Siriji. Rusija otvoreno stala na stranu Asadovog režima.
Oktobar 2015
03.oktobar 2015.
U vazdušnom udaru ratnih aviona SAD u avganistanskom mestu Kunduzu pogođena bolnica Lekara bez granica, 20 mrtvih. Komandant američkih snaga u Avganistanu Džon Kembel izvinio se avganistanskom predsedniku Ašrafu Ganiju. Sekretar za odbranu Eš Karter naložio istragu o bombardovanju bolnice. Bolnica u Kunduzu, avganistanskom gradu koji je vojska preotela od talibana, "jako je oštećena" u napadu koji su Ujedinjene nacije osudile kao "neoprostivo i moguće kriminalno delo" i u kome je pored 20 poginulih ranjeno najmanje 37 ljudi. U trenutku bombardovanja u bolnici se nalazilo 105 pacijenata i 80 zaposlenih, Avganistanaca i stranaca. "Lekari bez granica" su saopštili da je njihovo osoblje besomučno telefonom zvalo vojne zvaničnike NATO u Kabulu i Vašingtonu, tokom sat vremena koliko je trajalo bombardovanje bolnice, ali bezuspešno.
05.oktobar 2015.
U Atlanti dogovoreno Transpacifičko partnerstvo, trgovački sporazum SAD, Japana i još deset zemalja, ukupno 40% svetske ekonomije - usledile su ratifikacije (predsednik Donald Trump povlači SAD izovog partnerstva u januaru 2017).
09.oktobar 2015.
10.oktobar 2015.
Najmanje 86 ljudi poginulo, a više od 126 je povređeno u dve eksplozije u centru Ankare kod železničke stanice tokom održavanja mirovnog mitinga.
13.oktobar 2015.
U rudniku kod Kaknja poginula četiri rudara (dan žalosti u FBiH proglašen dva dana kasnije 15. 10.).
Izveštaj holandskog odbora izneo stanovište prema kojem je avion Malaysia Airlines na letu 17 iznad Ukrajine, oboren jula 2014.godine raketom zemlja-vazduh tipa Buk, koja se proizvodi u Rusiji. Odgovornost Ukrajine bila je da, iz predostrožnosti, zatvori vazdušni prostor iznad zone oružanog konflikta, što ona nije učinila. Zvaničan stav Bele kuće je i dalje ostao nepromenjen - MH17 je oboren projektilom zemlja-vazduh, ispaljenim sa teritorije pod kontrolom proruskih separatista u istočnoj Ukrajini. Holandska komisija nije nikome pripisala krivicu za pad aviona, uprkos zapadnim sumnjama da su pobunjenici u istočnoj Ukrajini gadjali avion misleći da je reč o vojnoj letelici. Ruski proizvodjač raketnog Sistema Buk, kompanija Almaz-Antej, saopštila je da je njihova istraga utvrdila da je raketa Buk ispaljena iz sela Zarošenke koja je u vreme nesreće bila pod kontrolom ukrajinske vlade i da je raketa koja je oborila avion bila stariji model proizveden u Rusiji, ali koji više ne koristi ruska vojska.
19.oktobar 2015.
Na parlamentarnim izborima u Kanadi pobedili liberali - novi premijer Džastin Trudo pulen globalističkog Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba.
22.oktobar 2015.
_svg.png){kind=small}
Narodna skupština Republike Srpske usvojila deklaraciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.
24.oktobar 2015.
_svg.png){kind=small}
Neredi u Podgorici na protestima opozicionog Demokratskog fronta - sukobi policije i demonstranata, oko 40 povređenih. Demonstranti ispred Skupštine bacali petarde i baklje. Na ulice su izašle i specijalne snage, a demonstranti su rasterani. Prethodno su poslanici zahtevali da se policijski kordon raziđe i da uđu u parlament. Glavni zahtev protesta je da Vlada Crne Gore podnese ostavku i da takozvana prelazna vlada pripremi nove parlamentarne izbore. Tokom protesta povređeno 15 policajaca a 24 civila je zatražilo pomoć lekara, najviše zbog posledica upotrebe hemijskih sredstava.
25.oktobar 2015.
U ostacima srednjovekovnog grada Rudnika pronađen pečat kneza Lazara.
26.oktobar 2015.
Svetska zdravstvena organizacija uvrstila suvomesnate proizvode i mesne prerađevine na listu potencijalno kancerogenih.
Zemljotres magnitude 7,5 je pogodio Avganistan i Pakistan, usmrtivši najmanje 280 osoba i povredivši više od 800.
27.oktobar 2015.
29.oktobar 2015.
Vlasti NR Kine nakon 36 godina ukinule zakon o politici jednog deteta.
Bidija Devi Bandari postala prva žena koja je izabrana da bude predsednik Nepala.
30.oktobar 2015.
Poginule 32 osobe, a 180 povređeno u eksploziji i požaru u noćnom klubu „Kolektiv” iz Bukurešta. Nakon protesta oko 20.000 ljudi u Bukureštu ostavku podneo premijer Rumunije Viktor Ponta 04.novembra.
31.oktobar 2015.
Erbas A321 ruske avio-kompanije Kogalimavija sa 217 putnika i 7 članova posade, srušio se na Sinaju neposredno po poletanju iz Šarm el Šeika.
Novembar 2015
01.novembar 2015.
Na vanrednim izborima u Turskoj Stranka pravde i razvoja Tajipa Redžepa Erdogana neočekivano povratila apsolutnu većinu. AKP sebe opisuje kao konzervativnu prozapadnu stranku koja se zalaže za liberalne tržišne reforme i pristup Turske u Evropsku uniju. Kao takva je prihvaćena od mnogih evropskih krugova koji u njoj vide ekvivalent demokršćanskih stranaka u Evropi, odnosno model za slične stranke u islamskom svetu. AKP je zbog toga dobila status posmatrača u Evropskoj narodnoj partiji (EPP). S druge strane, AKP je od strane kemalističkog sekularnog establišmenta u Turskoj kritikovana zbog islamističkih tendencija. Zato je 2008. godine ova stranka bila pod pretnjom sudske zabrane.
04.novembar 2015.
07.novembar 2015.
08.novembar 2015.
U Sabrati u Libiji, oteto dvoje službenika srpske ambasade. Do danas nije zvanično saopšteno koji je bio motiv otmice. Kidnaperi su ih držali zarobljene dva i po meseca. Vlasti Srbije sve vreme su najavljivale skoro oslobađanje. Oboje su 20. februara poginuli u američkom bombardovanju terorističkog kampa u kom su držani. Spekulacije o motivima otmice uglavnom su se svodile na trgovinu oružjem. Otmica dvoje državljana Srbije, službenika Ambasade Srbije, je najveća talačka kriza sa kojom se suočila srpska diplomatija. Premijer Srbije Aleksandar Vučić poslove sa oružjem naveo kao jedan o mogućih motiva. Obećano je da će sve biti istraženo. Ipak, prema istraživanju “Insajdera bez ograničenja”, zajedničkog projekta produkcije Insajder i Radija Slobodna Evropa, istraga o mogućim motivima otmice se nije vodila.
09.novembar 2015.
.png){kind=small}
Generalna konferencija Uneska odbacila prijem tzv. Kosova u ovu organizaciju. Sutradan tzv. Ustavni sud tzv. Kosova privremeno suspendovao formiranje Zajednice srpskih opština.
12.novembar 2015.
Najmanje 37 osoba poginulo u dva odvojena bombaška napada u Bejrutu izvedena u šiitskom delu grada od strane dvojice bombaša Islamske države.
Ozloglašeni Džihadista Džon ubijen američkim dronom u sirijskom gradu Raka. Muhamed Emvazi poznatiji kao Džihadi Džon bio je pripadnik Islamske Države poznat po pojavljivanju u snimcima ubistava Džejmsa Folija, Stivena Sotlofa i Dejvida Hejnsa. U snimcima ubistva on odseca glave trojici talaca. U februaru 2015. službe su konačno otkrile da se radi o Muhamedu Emvaziju (poznatom i kao Džon Bitl), britanskom državljaninu rođenom u Kuvajtu 1988. godine.
13.novembar 2015.
Bombaši i strelci Islamske države izveli niz napada u Parizu u kojima je bilo najmanje 130 mrtvih i preko 350 ranjenih ljudi. Predsednik Fransoa Oland je zatvorio državne granice i proglasio vanredno stanje na teritoriji cele Francuske. Osumnjičeni za planiranje Abdelhamid Abaud ubijen je u raciji 18. novembra.
18.novembar 2015.
U terorističkom vehabijskom napadu u Sarajevu ubijena dva pripadnika Oružanih snaga BiH, dok su tri osobe ranjene.
20.novembar 2015.
U terorističkom napadu islamista u savezu sa Al-Kaidom na elitni hotel u Bamaku u Maliju - najmanje 30 mrtvih, uglavnom stranih državljana.
22.novembar 2015.
24.novembar 2015.
Turska oborila ruski avion Su-24 jer je, kako je saopšteno, letelica povredila njen vazdušni prostor na granici sa Sirijom. Turkmenski pobunjenici ubili jednog od dvojice pilota i jednog spasioca iz helikoptera. Moskva potvrdila da je u Siriji oboren ruski helikopter i da je tom prilikom pilot poginuo.
26.novembar 2015.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine ocenio neustavnim deo Zakona o praznicima Republike Srpske, tj. Dan Republike Srpske. Republika Srpska ni do danas nije ispoštovala ocenu ovog suda.
28.novembar 2015.
Decembar 2015
01.decembar 2015.
UNICEF saopštio da je tokom godine preko mora u Grčku stiglo 730.000 migranata (61% iz Sirije, 22% iz Avganistana, 7% iz Iraka, 3% iz Pakistana i dr.) i dodatnih 143.000 u Italiju (29% iz Eritreje, 13% iz Sirije, 11% iz Egipta, 9% iz Somalije, 7% iz Nigerije).
02.decembar 2015.
Pucnjava u San Bernardinu u Kaliforniji, bračni par inspirisan "Islamskom državom" ubio 14 a ranio 17 ljudi u napadu na centar za osobe sa posebnim potrebama. Pucnjava i u bolnici u Hjustonu, ubijena jedna osoba. U poteri za beguncem u Denveru napadač ubijen, policajac ranjen. Okršaj i u Savani, žena ubijena, troje ranjeno.
03.decembar 2015.
Vladimir Lazarević, bivši general-pukovnik Vojske Jugoslavije pušten na slobodu nakon odsluženja dve trećine kazne od ukupno 15 godina koju mu je izrekao Haški tribunal. Protiv njega je krajem 2003. podignuta optužnica od strane Haškog tribunala. Haška optužnica teretila je generale Pavkovića, Lazarevića, Lukića i Đorđevića da su od kraja 1998. godine sklopili zajednički zločinački poduhvat sa ciljem da proteraju Albance sa Kosova i Metohije. Presuda je obuhvatala povezanost sa masovnim ubistvima albanskih civila u Suvoj Reci, Velikoj Kruši, Izbici, Meji, Ćuškoj, Vučitrnu, Drenici i Gornjem Obrinju. Lazarević se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 3. februara 2005. godine. Osuđen je 2009. godine na 15 godina zatvora, a 2014. godine kazna mu je smanjena na 14 godina.
Britanski borbeni avioni izveli su prve napade protiv Islamske države u Siriji, samo nekoliko sati pošto je parlament usvojio odluku o pokretanju takve akcije, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.
05.decembar 2015.
Napadač sa mačetom povredio troje ljudi na stanici metroa u Londonu, uzvikujući Ovo je za Siriju, pre nego što ga je policija savladala.
09.decembar 2015.
Visoki poverenik za ljudska prava UN-a objavio dvanaesti izveštaj o stanju u Ukrajini. Prema ažuriranim podacima, poginulo najmanje 9.098, a ranjeno 20.732 osoba. Navodi da situacija ostaje "kritična" zbog priliva municije, oružja i boraca iz Ruske Federacije na teritorije pod kontrolom proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine. Evidentirana kršenja ljudskih prava u "Novorusiji", koje uključuju ubistva, mučenje, nezakonito zarobljavanje i prisilni rad, kršenje slobode govora i okupljanja. I ukrajinske snage takođe krše ljudska prava (mučenje, nezakoniti nestanci osoba). Ponovo potvrđena oaograničavanja ljudskih prava na Krimu nametnutih od strane Ruske Federacije.
10.decembar 2015.
Visoki poverenik za ljudska prava UN-a pozvao da se Severna Koreja uputi na Međunarodni krivični sud (MKS) zbog nastavka masovnog kršenja ljudskih prava, posebno prisilnih nestanaka, mučenja i političkih koncentracionih logora u kojima se još uvek drži između 80.000 i 120.000 osoba, pa čak i dece.
11.decembar 2015.
Kriza u Burundiju: 87 mrtvih u napadu na vojne kampove u Budžumburi.
12.decembar 2015.
Na konferenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime u Parizu, COP21, predstavnici 195 zemalja usvojili su sporazum o borbi protiv globalnog zagrevanja - Pariski sporazum o klimi. Dogovorene su mere redukcije gasova staklene bašte s ciljem ograničenja povećanja temperature na 1,5 - 2 °C . (predsednik Tramp objavljuje povlačenje SAD u junu 2017.).
Ženama u Saudijskoj Arabiji dozvoljeno da prvi put glasaju na izborima.
18.decembar 2015.
UN procenile da je tokom 2015.godine bilo gotovo 60 miliona izbeglica ili raseljenih širom sveta, što je najveći masovni egzodus u istoriji. Izdvajaju Liban, koji se brinuo za najviše izbeglica u odnosu na broj stanovništva: 209 izbeglica na svakih 1.000 stanovnika.
21.decembar 2015.
2016
Januar 2016
01.januar 2016.
Grupe mladića migranata "arapskog izgleda" seksualno napadale i pljačkale žene u Kelnu i još nekim nemačkim gradovima tokom novogodišnje noći, što su mediji preneli posle nekoliko dana - pojačanje debate o imigraciji. U skladu sa globalističkim agendama koje su podržavale masovne dolaske migranata u Evropu (jedan od finansijera Soroš), većina neoliberalnih i levičarskih vlada zapadnoevropskih država su sramno prećutkivale mnogobrojne kriminalne delatnosti i maltretiranja svojih građana.
U Kini stupila na snagu politika dva deteta umesto dotadašnje politike jednog deteta.
02.januar 2016.
U Saudijskoj Arabiji pogubljen šiitski šeih Nimr al-Nimr zbog njegove uloge u protestima 2011—2012. i 46 sunita i šiita osuđenih za "terorizam" - protesti šiita u regionu.
03.januar 2016.
Iranski demonstranti upali u ranim jutarnjim satima u ambasadu Saudijske Arabije u Teheranu zapalivši je, gnevni što je Rijad prethodnog dana pogubio istaknutog šiitskog sveštenika Nimra el Nimra. Saudijska Arabija prekida diplomatske veze sa Iranom, a sledećeg dana to čine Bahrein i Sudan dok Ujedinjeni Emirati svode diplomatske odnose na niži nivo.
06.januar 2016.
07.januar 2016.
09.januar 2016.
U Prištini eskalirali sukobi između policije i demonstranata koji se protive Zajednici srpskih opština - bacani Molotovljevi kokteli na zgradu vlade.
10-23.januar 2016.
U Beogradu održano 32. Evropsko prvenstvo u vaterpolu za muškarce i paralelno 16. Evropsko prvenstvo u vaterpolu za žene. Branilac titule na muškom prvenstvu bila je reprezentacija Srbije. koja je opet osvojila Zlatnu medalju, srebrnu reprezentacija Crne Gore, a bronzanu reprezentacija Mađarske. Takmičenje je pomereno u januar zbog Letnjih olimpijskih igara 2016. Prvi put je na Evropskom prvenstvu učestvovalo 16 reprezentacija. Branilac titule na ženskom prvenstvu bila je reprezentacija Španije. Na prvenstvu je učestvovalo 12 reprezentacija, prvi put od 1997. Prvo mesto i zlatnu medalju osvojila je reprezentacija Mađarske koja je pobedila reprezentativke Holandije dok su bronzu izvojevale Italijanke pobedivši Špankinje.
11.januar 2016.
12.januar 2016.
13.januar 2016.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izjavio da su ruski naučnici razvili veoma efikasan lek protiv smrtonosnog virusa ebole, koji je u zapadnoj Africi odneo preko 11.000 života.
14.januar 2016.
Godinu dana nakon terorističkog napada i ubistva njegovih novinara, francuski satirični časopis Šarli ebdo ponovo objavio karikaturu koja je izazvala negativne kritike javnosti - naime, karikatura prikazuje rasističke scene sirijskog dečaka Ajlana Kurdija kako izvodi seksualne napade na ulicama Kelna.
UN saopštile javnosti da se gotovo 400.000 osoba nalazi pod opsadom u gradovima Sirije – 200.000 u području pod kontrolom ISIL-a, 180.000 pod kontrolom snaga Bašar al-Asada i saveznika te 12.000 pod kontrolom pobunjenika. Posebno se izdvaja grada Madaja, u kojem su deca i starije osobe "kost i koža" i "jedva hodaju". UN navodi da je takvo namerno izgladnjivanje civila mogući ratni zločin.
16.januar 2016.
.jpg){kind=small}
Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) objavila da je Iran adekvatno demontirao svoj program nuklearnog naoružanja, zbog čega su mu Ujedinjene nacije i SAD ukinule sankcije.
18.januar 2016.
Sedam država EU ukinulo Šengen zbog izbegličke krize.
19.januar 2016.
UN-ov izveštaj naveo da je ISIL-ova invazija dovela do smrti 18.802 civila i prouzrokovala 3,2 miliona izbeglica ili raseljenih u Iraku od januara 2014. do oktobra 2015.
U napadu bombaša samoubice u severozapadnom Pakistanu ubijeno najmanje 10 i povređeno 20 ljudi. Sledećeg dana, 20.januara, u terorističkom napadu na univerzitet Baha Kanu ubijeno 19 osoba.
20.januar 2016.
Američki astronomi Majkl Braun i Konstantin Batigin objavili studiju u kojoj se navodi da daleko izvan orbite Plutona postoji još jedna, velika planeta, nazvana „Planeta devet” ili „Planeta X”, koja je oko deset puta masivnija od Zemlje. Procenjuje se da joj za jednu punu orbitu oko Sunca treba 10.000-20.000 zemaljskih godina.
21.januar 2016.
U bombaškom napadu u egipatskoj prestonici Kairu poginula 3 policajca, dok je 17 ljudi ranjeno. Napad se desio u blizini puta koji vodi ka drevnim piramidama u Gizi, u predgrađu Kaira.
UN-ov izveštaj naveo da su se dogodili masovni ratni zločini tokom građanskog rata u Južnom Sudanu, koji uključuju izvansudske egzekucije, prisilne nestanke, masovno silovanje, seksualno roblje, nesrazmerne napade na civilne mete i mobilizaciju dece koje su se dogodile na obe strane. Raseljeno je ili izbeglo 2,4 miliona osoba.
23.januar 2016.
Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila Evropsko prvenstvo, koje se održalo u Beogradu, pobedivši u finalu Crnu Goru rezultatom 10 : 8.
Snežna oluja pogodila istočnu Ameriku (najviše Vašington i Baltimor), pri čemu je poginulo nekoliko desetina ljudi, a nekoliko hiljada letova otkazano. U pojedinim delovima Kine temperature su padale i do −41 °C, sneg je uzorkovao probleme i u ovoj zemlji. U Hong Kongu temperatura pala na 3,1 °C, najniže od 1957, preko 80 mrtvih na Tajvanu.
Februar 2016
04.februar 2016.
Ujedinjene nacije proglasile pravo na abortus jednim od ljudskih prava žene koje joj niko ne može oduzeti
05.februar 2016.
UN-ova istraga zaključila da se osnivač Vikiliksa Julian Asanž "proizvoljno drži zatočen u ekvadorskoj ambasadi u Londonu od potrage britanskih i švedskih vlasti", da se to mora prekinuti i da mu se mora isplatiti odšteta
Zemljotres jačine 6,4 stepeni Rihterove skale, registrovan na dubini od 10 km, pogodio južni Tajvan. Usled zemljotresa, poginulo je najmanje 113 osoba dok je 327 povređeno, srušilo se mnogo zgrada u dvomilionskom gradu Tajnanu, koji je udaljen 39 km severozapadno od epicentra.
06.februar 2016.
Najmanje 37 osoba poginulo u saobraćajnoj nesreći na zapadu Indije, kada je autobus sa mosta pao u reku Purna u distriktu Navsari, u indijskoj saveznoj državi Gudžarat.
09.februar 2016.
11.februar 2016.
Profesor pucao na kolege na jugu Saudijske Arabije i ubio najmanje šest osoba a ranio dve. Napad se dogodio u zgradi Ministarstva obrazovanja, u južnoj provinciji Džazan.
U pobuni i požaru u zatvoru „Topo čiko” u blizini grada Montereja, na severu Meksika (država Nuevo), ubijeno oko 50 osoba
12.februar 2016.
Papa Franja i patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril sastali se u vazduhoplovnoj luci u Havani, što je bio prvi sastanak nekog poglavara Katoličke crkve i ruskog patrijarha od Crkvenog raskola 1054. godine. Posle istorijskog sastanka proglašena je Zajednička deklaracija papa Franje i patrijarha Kirila, poznata i kao Havanska deklaracija.
16.februar 2016.
Najmanje sedmoro ljudi poginulo u eksploziji gasa u jednoj petospratnici u ruskom gradu Jaroslavlju, a strahuje se da je veći broj ljudi ostao zarobljen pod ruševinama.
17.februar 2016.
18.februar 2016.
U direktnom sudaru autobusa koji je putovao ka mestu Tamale i kamiona natovarenog paradajzom, kod Kumasija - drugog po veličini grada u Gani smeštenog severno od prestonice Akre, poginula najmanje 71 osoba a više od 13 teže povređeno.
19.februar 2016.
Džej Famiglijeti, jedan od pokretača istraživanja koje je objavljeno u časopisu Nauka (engl. Science), izjavio je da se suva područja na Zemlji dodatno isušuju dok se ona natopljena vodom sve više natapaju, te da je zbog toga u zadnjih nekoliko decenija tlo upilo dodatnih 3,2 triliona tona vode koje skladišti u zemlji, jezerima i podzemnim vodama, što je opet usporilo podizanje morskog nivoa usled topljenja lednika za čak 20% - ovim je upozorio da Zemlju čeka katastrofa (suša) o kojoj niko ne priča, da će posledice biti globalne i da će se osetiti u svim sferama života.
Američki borbeni avioni izveli vazdušne udare po militantima povezanim sa „Islamskom Državom” u zapadnoj Libiji, ubivši skoro 40 osoba u operaciji koja je imala za cilj likvidaciju teroriste Nuredina Šušana osumnjičenog za dva smrtonosna napada 2015.godine u susednom Tunisu. Među ubijenima u ovom napadu bila su i dva srpska diplomata oteta novembra 2015.godine.
20.februar 2016.
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Dejvid Kameron izjavio da će se referendum o članstvu UK u EU održati 23. juna 2016.godine, nakon što je postignut dogovor o "specijalnom statusu" Britanije.
21.februar 2016.
Kandidatkinja za predsednicu SAD Hilari Klinton odnela pobedu nad svojim stranačkim rivalom Bernijem Sandersom u Nevadi dok je Donald Tramp pobedio svoje stranačke kolege i rivale, senatora Floride Marka Rubija i senatora Teksasa Teda Kruza, tako ostvarivši treću uzastopnu pobedu posle Hempšira i Karoline, dok su loši rezultati bivšeg guvernera Floride Džeba Buša primorali na javni izlazak iz trke da postane treći predsednik Buš nakon oca i brata.
26.februar 2016.
Švajcarac Đani Infantino izabran za devetog po redu predsednika Fife nasledivši na toj poziciji zemljaka Sep Blatera. Prethodno je od 2009. godine bio generalni sekretar Uefe. Poseduje dvojno državljanstvo Švajcarske i Italije. Poreklom je Italijan, iz Kalabrije i Lombardije. Studirao je pravo na Univerzitetu u Frajburgu. Tečno govori italijanski, nemački, francuski i engleski, a koristi se španskim, arapskim i portugalskim.
Mart 2016
02.mart 2016.
Savet betbednosti UN jednoglasno usvojilo rezoluciju o dramatičnom proširenju postojećih sankcija protiv Severne Koreje kao odgovor na njen nuklearni test 6. januara. O predlogu rezolucije prethodno su dogovor postigle SAD i NRK, a prema novim sankcijama mora se kontrolisati sav teret koji ide u Severnu Koreju ili dolazi iz nje.
03.mart 2016.
Severna Koreja iz mornaričke baze Vonsan ispalila niz raketa kratkog dometa u Istočno more (poznato i kao Japansko more).
04.mart 2016.
10.mart 2016.
13.mart 2016.
U eksploziji bombe u Ankari poginulo 34 ljudi, najmanje 125 ranjeno.
14.mart 2016.
19.mart 2016.
22.mart 2016.
U sinhronizovanim eksplozijama na aerodromu u Briselu, poginulo 34 ljudi i najmanje 170 ranjeno. Belgijska vlada proglasila napade terorističkim.
24.mart 2016.
Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju prvostepenom presudom proglasio Radovana Karadžića krivim za genocid, zločin protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini osudivši ga na 40 godina zatvora.
27.mart 2016.
Snage sirijske vlade Bašara el Asada povratile Palmiru od "Islamske države".
Talibanski bombaš samoubica ubio preko 70 osoba, uglavnom žena i dece, u parku u pakistanskom gradu Lahoru - ciljani su hrišćani na Uskrs.
31.mart 2016.
Haški tribunal oslobodio krivice predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja po svim tačkama optužnice.
April 2016
02.april 2016.
Nakon 22 godine primirja u regionu Nagorno Karabaha eskalirali sukobi između jermenskih i azerbejdžanskih trupa, stradalo najmanje 30 vojnika i jedan civil.
Američka kompanija Blue Origin po treći put uspešno lansirala suborbitalnu raketu New Shepard. Raketa je nosila kapsulu za ljudsku posadu u kojoj će moći da se prevozi do šest osoba. I kapsula i raketa su se nakon dostizanja svemira (iznad 100 km nadmorske visine) uspešno prizemljile.
03.april 2016.
10.april 2016.
Na jugozapadu Indije poginulo više od 100 ljudi u požaru koji je buknuo u hinduističkom hramu, gde se masa okupila kako bi posmatrala vatromet
12.april 2016.
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov doneo odluku o poništavanju svih postupaka koji se vode u vezi prisluškivanih razgovora protiv političara na vlasti i u opoziciji, što izaziva proteste i nerede.
15.april 2016.
Dva zemljotresa koji su pogodili japansko ostrvu Kjušu s usmrtili najmanje 40 i povredili više od 1500 osoba.
17.april 2016.
U zemljotresu magnitude 7,8 stepeni koji je pogodio Ekvador poginulo najmanje 272 ljudi, a povređeno više od 2.500 osoba.
24.april 2016.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji pobedu odnela vladajuća koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. Opozicija protestovala zbog izbornih manipulacija. Koalicija DSS-Dveri, prema konačnim podacima RIK-a od 29.04, spuštena ispod cenzusa na 4,99% osvojenih glasova za 1 glas. Opozicija najavila dalje proteste optuživši RIK za izbornu krađu. RIK odlučio da se zbog brojnih nepravilnosti ponovi glasanje koje će biti održano 4. maja na 15 biračkih mesta na kojima su poništeni izbori.
25.april 2016.
Izvršeno protivpravno rušenje objekata u Savamali u Beogradu - afera Savamala. "Fantomsko" rušenje obavili maskirani ljudi koji su srušili niz objekata na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice.
Maj 2016
01.maj 2016.
Na pravoslavni Uskrs u požaru izgorela crkva Svetog Save u Njujorku. Zvanično, kako je saopšteno nakon istrage, požar nije podmetnut i okarakterisan je kao nesrećan slučaj, nakon što su se zapalile sveće. Međutim, neki upućeni Srbi u Njujorku veruju da je istina možda i drugačija i da se sveštenstvo koje je vodilo crkvu nije domaćinski ponašalo prema njoj. Svetinja je bila je prilično zapuštena, često zaključana da se ni sveće nisu mogle kupiti u njoj, a prelepi suteren se izdavao prodavcima otvorene pijace na parkingu pored, koji su tu skladištili svoju robu. Vredno pažnje je i to da je u ovom hranu, 1943. godine održan je poslednji oproštaj od velikog naučnika Nikole Tesle. Ona se nalazi u srcu Menhetna, između Pete avenije i Avenije Amerika.
02.maj 2016.
03.maj 2016.
Pobeda Donalda Trumpa na stranačkim republikanskim izborima u Indijani dovodi do odustajanja Teda Cruza a zatim i Džona Kasiča - Tramp osigurao nominaciju.
07.maj 2016.
Otvorena obnovljena Ferhat-pašina džamija u Banja Luci srušena u građanskom ratu u B i H devedesetih godina XX veka.
12.maj 2016.
Američki protivraketni štit u Evropi aktiviran u Rumuniji, gotovo deceniju nakon što je Vašington predložio NATO-u zaštitu od iranskih raketa. Moskva je izjavila da štit nije namenjen protiv nepostojeće pretnje iz Irana, već protiv Rusije.
13.maj 2016.
Predsednik Venezuele Nikolas Maduro proglasio vanredno stanje na 60 dana zbog "unutrašnjih i spoljnjih pretnji" - u zemlji vlada nestašica struje i hrane.
Harmonija mora (Harmony of the Seas) - završena izgradnja najvećeg putničkog broda na svetu. Kruzer Harmonija mora ima 2747 kabina za spavanje kako bi primila 5479 gostiju, 10 đakuzija, 3 bazena, dva simulatora surfovanja. Harmonija mora je prvi brod koji ima tobogane. Poseduje veliki teatar sa 1.400 sedišta kao i 11.252 umetničkih dela. Dužina broda iznosi 362m, visina 70m a širina 66m.
14.maj 2016.
19.maj 2016.
U Briselu potpisan Protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u, slede ratifikacije članica.
Rekordna vrućina u Indiji: u radžastanskom mestu Palodi izmeren 51 °C.
22.maj 2016.
Umro srpski (jugoslovenski) filmski, pozorišni i televizijski glumac Velimir Bata Živojinović, jedna od najpoznatijih ličnosti iz sveta glume, kako u Srbiji tako i na prostorima bivše Jugoslavije ali i u Kini. (Rođen: Jagodina/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 05.jun 1933. - Umro: Beograd/Srbija 22.maj 2016.) Iako se vodi da je rođen u mladenovačkom selu Koraćica podno Kosmaja, Bata se zapravo rodio u vozu na železničkoj stanici u Jagodini. Otac Dragoljub bio je sudski činovnik, terenski službenik, pa se porodica često selila po Srbiji. Tako se i dogodilo da se Bata, kao treće i najmlađe dete rodi, sticajem okolnosti u Jagodini. U Koraćici je kršten, pa se ovo mesto vodi kao mesto njegovog rođenja. U Koraćici, rodnom mestu svojih roditelja, proveo je rano detinjstvo i doživeo prave ratne traume. Tu se upoznao sa bratoubilačkom borbom partizana i četnika koje će kasnije često igrati u mnogobrojnim ratnim filmovima. Majka Tiosava bila je domaćica da bi se kasnije zaposlila u kovnici novca u Beogradu. Obe starije sestre, Nadežda i Stanka, davale su mu od najranijih dana konstantnu i bezrezervnu podršku. Dok je bio beba, sestra “Cale“ odnosno Stanka ga je prozvala “Bata“ te je tako za čitav život poneo nadimak po kome će biti poznatiji no po pravom imenu. Prvi razred osnovne škole je završio u Koraćici a zatim se sa porodicom preselio u Beograd, gde su mu roditelji dobili službu. Nastanio se na Vračaru u Mileševskoj ulici gde će provesti najveći deo svog života.
Svoj talenat za glumu, Bata je otkrio u 15 godini života dok je radio kao scenski radnik a ponekad i kao statista u Akademskom pozorištu u Beogradu. Nakon završetka srednjih glumačkih škola u Nišu i Novom Sadu, pokušao je da se upiše u Pozorišnu akademiju u Beogradu i uspeo tek iz trećeg pokušaja. U Beogradskom dramskom pozorištu igrao je više godina i tom periodu imao preko 300 angažmana godišnje. Na filmskom platnu debitovao je 1955. u filmu “Pesma sa Kumbare“. Glumio je u oko 350 filmova, među kojima je i 17 vesterna snimljenih u Nemačkoj a za koje se gotovo i ne zna. Nesumnjivo je odigrao najveći broj filmskih uloga od bilo kog drugog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije. Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje je napustio pozorište, Bata je započeo ulogama u filmovima “Vlak bez voznog reda“(1959) i “Rat“ (1960). Oba filmska ostvarenja režirao je veliki jugoslovenski režiser Veljko Bulajić u čijim će skoro svim kasnijim filmovima Bata igrati glavne uloge.
U brak je stupio 1960. sa svojom velikom ljubavlju, dvadesetogodišnjom Julijanom – Lulom s kojom je imao dvoje dece. Po sopstvenom priznanju, supruga Lula s kojom je proveo 55 godina u skladnom braku, predstavljala mu je najveći oslonac tokom veoma plodne i dugogodišnje karijere praćene čestim i dugim odsustvovanjem od kuće.
1933-2016
82
Snimivši veliki broj tzv. partizanskih ratnih filmova tokom vladavine doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, po sopstvenom priznanju, postao je njegov dobar prijatelj baš kao što će se sprijateljiti i sa, takođe tada velikim jugoslovenskim i hrvatskim glumcem Borisom Dvornikom. Njihovo prijateljstvo će prolaziti i biti pod uticajem faza raspada Jugoslavije i neprijateljstva dva naroda proizašlog iz tog haosa. Osim glume, uporedo se bavio i politikom. Bio je aktivan član vladajuće političke stranke u SFRJ, Saveza komunista Jugoslavije. Izabran je 1990. za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 1991. bio je aktivan na političkoj sceni kao član Socijalističke partije Srbije. Septembra 2002. je kao kandidat ove partije bio neuspešan na izborima za predsednika Srbije. Živojinović je bio inicijator, osnivač i prvi predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, a takođe i direktor filmskog programa Slobodarskih svečanosti u Sopotu.
Bata Živojinović je 17.oktobra 2006. preživeo srčani udar. Tri godine kasnije imao je gangrenu koju je sanirao na Kubi a koja mu se povratila povredom noge na snimanju svog poslednjeg filma “Led“ (2011). Posle moždanog udara pretrpljenog 4.jula 2012, oporavljao se u Selters Banji kod Mladenovca. Preminuo je 22.maja 2016, u bolnici Sveti Sava u Beogradu. Uzrok smrti bio je čitav skup bolesti koje su ga zadesile. Sahranjen je 26.maja 2016. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Jun 2016
01.jun 2016.
Svečano otvoren Gotardski bazni tunel kroz švajcarske Alpe, najveći i najdublji tunel za železnički saobraćaj na svetu. Punim kapacitetom je počeo da radi 11. decembra 2016. godine. Sa dužinom rute od 57,09 km i ukupno 151,84 km tunela, okana i prolaza, ovo je najduži i najdublji saobraćajni tunel na svetu te prva ravna trasa niskog nivoa kroz Alpe.
02.jun 2016.
Poslanici nemačkog Bundestaga gotovo jednoglasno usvojili deklaraciju o Genocidu nad Jermenima u Turskoj tokom Prvog svetskog rata.
10.jun 2016.
U Francuskoj počelo petnaesto po redu Evropsko prvenstvo u fudbalu koje je trajalo do 10.jula. Ovo je bilo prvo prvenstvo na kome su učestvovale 24 reprezentacije, za razliku od prethodnih pet prvenstava kada je učestvovalo 16 nacionalnih selekcija. Portugal je po prvi put osvojio prvenstvo, pobedivši u finalu sa 1:0, nakon produžetaka, domaćina Francusku. Osvajanjem prvenstva Portugal se kvalifikovao za Kup konfederacija u fudbalu 2017. godine.
12.jun 2016.
U pucnjavi u gej noćnom klubu "Pulse" u Orlandu na Floridi ubijeno 50 osoba zajedno sa napadačem dok je 53 ranjeno.
17-19.jun 2016.
U poseti Srbiji boravio kineski predsednik Si Đinping. Kineskog predsednika dočekalo stotine građana i preko 800 novinara. Međudržavne delegacije potpisale brojne ugovore i sporazume.
20.jun 2016.
Beograd i Pančevo pogodilo nezapamćeno olujno nevreme praćeno krupnim gradom, jakim vetrom i velikom količinom padavina. Na području industrijskog kompleksa petrohemije u Pančevu se formirao tornado F2 kategorije noseći krovove sa kuća, čupajući drveće iz korenja, a u samom gradu je padao grad veličine teniske loptice pričinivši ogromnu materijalnu štetu razbijajući crepove, prozore i automobile. Snažan superćelijski oblak koji se formirao u okolini Beograda prešao je put od preko 2500 km sve do Moskve.
23.jun 2016.
Britanci su tesnom većinom od 51,89% — 49,11% na referendumu odlučili za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Pregovori o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU mogu trajati dve godine (procedura za Brexit pokrenuta je marta 2017.godine).
Nakon više od 20 godina, uspostavljeni su direktni letovi između Beograda i Njujorka letelicom Erbas A330 Er Srbije.
24.jun 2016.
Britanski premijer Dejvid Kameron podneo ostavku nakon referenduma koji je održan dan ranije, a na kom su se građani te zemlje izjasnili za izlazak iz EU.
26.jun 2016.
Nove prevodnice Panamskog kanala puštene u saobraćaj nakon devetogodišnje izgradnje.
Iračka vlada objavila da je oslobodila Faludžu od "Islamske države", posle 34 dana borbi.
28.jun 2016.
U terorističkom napadu na aerodrom Ataturk u Istanbulu ubijeno je 36, a ranjeno najmanje 147 osoba.
29.jun 2016.
Jul 2016
02.jul 2016.
U napadu ISIS militanata na kafić u Daki u Bangladešu, ubijeno 28 ljudi od čega 17 stranaca.
Ubijeno 5 osoba, 20 ranjeno u pucnjavi u kafiću u Žitištu kraj Zrenjanina. Siniša Zlatić (38) je ušao u kafić Makijato i pucao na goste iz automatskog oružja. Ubio je svoju bivšu suprugu, takođe iz Žitišta i Jovanu Popović iz Banatskog Karađorđeva, nakon čega je nastavio da puca po građanima koji su se u tom trenutku nalazili u kafiću. U napadu je povređeno još 20 osoba, od čega su četiri zadobile teške povrede. Među ranjenima bilo je najmanje troje maloletnika.
03.jul 2016.
07.jul 2016.
Petorica policajaca ubijena snajperom u Dalasu, u vreme protesta zbog ubistva dvojice crnaca prethodnih dana.
14.jul 2016.
Najmanje 84 ljudi izgubilo život, a 100 je povređeno na šetalištu u Nici pošto je kamion uleteo među šetače tokom proslave Dana pada Bastilje. Vozač kamiona je ubijen, u vozilu pronađene ručne granate i naoružanje.
15.jul 2016.
Pokušaj vojnog puča u Turskoj - Deo turske vojske je pokušao državni udar protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Poginulo je najmanje 290 i ranjeno više od 1.400 osoba, a usledila su i hapšenja preko 6.000 ljudi. Erdogan je za puč optužio turskog propovednika, imama, pisca i političara Fetulaha Gulena koji je osnivač pokreta Gulen (poznat i kao Hizmet, što na turskom znači „služba”). Gulen je potom živeo je u samonametnutom egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama, u Sejlorsbergu u Pensilvaniji sve do smrti 20.oktobra 2024.godine.
17.jul 2016.
Odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila prvi put Svetsku ligu, pošto je poljskom gradu Krakovu u finalu završnog turnira pobedila Brazil sa 3:0. Srbiji je ovo bilo prvo zlato u Svetskoj ligi koja je osvajala do tada pet srebrnih medalja i tri bronzane. Bronzanu medalju osvojila je selekcija Francuske, koja je pobedila Italiju sa 3:0.
18.jul 2016.
Najmanje 5 ljudi ubijeno i 7 povređeno tokom napada na policijsku stanicu u Almatiu, najvećem gradu Kazahstana.
U napadu mladog migranta avganistanskog porekla na putnički voz u Nemačkoj, sekirom i nožem ranjeno 18 osoba, napadača je ubila policija, a odgovornost za ovaj napad je preuzela Islamska Država.
22.jul 2016.
Županijski sud u Zagrebu u potpunosti poništio presudu kardinalu Alojziju Stepincu koji je odmah posle Drugog svetskog rata osuđen na 16 godina zatvora. Zahtev za poništenje presude podneo je Stepinčev rođak Boris, a odluku suda je potpisao sudija Ivan Turudić. Stepinac i dalje predstavlja kontraverzu u srpsko-hrvatskim odnosima. Srpska strana i dalje smatra Stepinca saradnikom fašističkih ustaških vlasti koje su izvršile genocid nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata u veštačkoj fašističkoj tvorevini NDH. Činjenica je da je u ubistvima i pokatoličavanju pravoslavnog srpskog življa aktivno učestvovao čak 1.171 fratar (američki izvori govore o broj od 1.400 fratara) pod Stepinčevom ingerencijom.
Najmanje devet osoba ubijeno u pucnjavi u tržnom centru u Minhenu. Ubistva je pištoljem počinio, kako se ističe, mentalno bolesni tinejdžer.
26.jul 2016.
31.jul 2016.
Novak Đoković osvojio 30. masters turnir u karijeri, pobedivši Keja Nišikorija u finalu Toronta sa 2 : 0 u setovima.
Avgust 2016
05-21.avgust 2016.
Održane XXXI Letnje olimpijske igre u brazilskom Rio de Žaneiru - prve Olimpijske igre održane na tlu Južne Amerike. Ujedno Rio je i tek drugi latinoamerički grad domaćin Igara, nakon što su Igre XIX Olimpijade održane 1968. u Meksiko Sitiju. Na Igrama je učestvovalo rekordnih 206 nacionalnih olimpijskih komiteta, a po prvi put su na Igrama učestvovali i sportisti iz Južnog Sudana i tzv. Kosova, kao i Olimpijski izbeglički tim. Učestvovalo je ukupno 11.239 sportista koji su se takmičili u 306 disciplina u 28 sportova. U olimpijski program se vratio golf, po prvi put nakon Igara 1904, dok se kao novi sport na Igrama po prvi put pojavio ragbi sedam. Sva sportska takmičenja održana su na ukupno 38 sportskih borilišta.
06.avgust 2016.
15.avgust 2016.
Poginulo 27 osoba i 38 povređeno kada se autobus u blizini Katmandua (Nepal) survao sa planinskog puta u provaliju.
16.avgust 2016.
20.avgust 2016.
24.avgust 2016.
Septembar 2016
09.septembar 2016.
Sevrna Koreja izvela svoju petu i najveću do sada (jačina: oko 25 kilotona) nuklearnu probu.
11.septembar 2016.
Otvorena deonica autoputa Doboj - Prnjavor, 36,6 km - autoput u Republici Srpskoj koji je nazvan Autoput 9.januar.
12.septembar 2016.
18.septembar 2016.
Na parlamentarnim izborima u Rusiji, pobedila stranka Jedinstvena Rusija pod vođstvom Dmitrija Medvedeva koja je osvojila 54,19% i time stekla dvotrećinsku većinu u Ruskoj Dumi - 343 od 450 mandata.
25.septembar 2016.
Održan referendum o Danu Republike Srpske sa referendumskim pitanjem: „Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?” - 99,81% izašlih je odgovorilo DA. Referendum je raspisan 15. jula 2016. Ustavni sud B i H je 26. novembra 2015. godine doneo odluku kojom se zabranjuje održavanje referenduma u Republici Srpskoj. Odluka je donesena odnosom pet prema tri; trojica stranih i dvojica bošnjačkih sudija odluku su doneli preglasavanjem dvojice srpskih i jednog hrvatskog sudije, dok je drugi hrvatski sudija bio odsutan. Razlog ovakve odluke bio taj što je na taj dan i slava Svetog Stefana. Sudija Suada Paravlić komentarisala je da nije osporeno pravo Republici Srpskoj da obeležava svoj dan, samo da to ne može biti 9. januar, te je obrazložila da je „razlog zašto ne može da bude [9. januar je] upravo onaj razlog zbog koga je taj datum i određen kao Dan Republike”. Odlukom je rešeno da nije ukinut sam Zakon niti Dan Republike, ali je naloženo Narodnoj skupštini da u roku od šest meseci usaglasi sporni član Zakona o praznicima s odlukom Suda. Mile Dmičić, član delegacije koja je pred Ustavnim sudom zastupala Republiku Srpsku, prokomentarisao je kako se radi o sekularnom, a ne verskom prazniku, te da je odluka Ustavnog suda politička, a ne pravna. Dragan Čavić, takođe član delegacije, ironično je izjavio kako bi po istom principu trebalo ukinuti i Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma koji se obeležava u Republici Srpskoj jer se istog dana, 21. novembra, obeležava verski praznik Aranđelovdan. Odmah nakon objave odluke suda, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da „Republika Srpska ostaje pri svom prazniku i da nikakav sud to ne može osporiti”. Dodik je kritikovao i raniju praksu suda kojom se odluke donose preglasavanjem od strane stranih i bošnjačkih sudija nad srpskim i hrvatskim sudijama, a okarakterisao je Ustavni sud kao „muslimanski sud protiv Srba”. Po običaju usledile su, pre održavanja referenduma, prazne pretnje iz muslimanskog Sarajeva kada je general i bivši načelnik Glavnog štaba Armije Republike BiH Sefer Halilović, izjavio, kako sprovođenje referenduma u Republici Srpskoj znači raspakivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i zapretio sukobom u kojem će Srpska nestati od 10 do 15 dana. Referendum je uprkos pretnjama i političkim presudama ipak održan i narod Republike Srpske je odlučio da i dalje slavi 9.januar kao Dan Republike Srpske koji se i dan danas slavi tog datuma.
Oktobar 2016
04.oktobar 2016.
06.oktobar 2016.
Savet bezbednosti UN se složio da novi Generalni sekretar bude Portugalac Antonio Gutereš (među kandidatima je bio i Vuk Jeremić).
07.oktobar 2016.
08.oktobar 2016.
Skupština tzv. Kosova usvojila u drugom čitanju Nacrt zakona o metalurškom kombinatu Trepča kojim se predviđa 80% vlasništva vlade u Prištini nad Trepčom i ulazak vlade u moguća partnerstva sa privatnim sektorom.
10.oktobar 2016.
16.oktobar 2016.
Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori DPS Mila Đukanovića izborio relativnu većinu i ostao na vlasti - uhapšeno 20 državljana Srbije pod optužbom planiranja terorističkih napada.
17.oktobar 2016.
19.oktobar 2016.
Andrej Plenković postao novi premijer Hrvatske zamenivši na toj funkciji Tihomira Oreškovića.
Novembar 2016
03.novembar 2016.
07.novembar 2016.
08.novembar 2016.
Jugozapadnu i Južnu Srbiju pogodile velike poplave nakon obilnih padavina.
Na predsedničkim izborima u SAD, kandidat Republikanske stranke Donald Tramp postao novi šef Bele kuće pobedivši protivkandidatkinju Demokratske stranke Hilari Klinton. Donald Tramp je prvi predsednik bez ranije političke ili vojne funkcije. Republikanci su dobili većinu u oba doma Kongresa.
U Indiji iznenada objavljeno povlačenje novčanica od 500 i 1000 rupija - mera protiv crne ekonomije i korupcije izaziva nestašicu novca i ekonomske probleme.
13.novembar 2016.
14.novembar 2016.
Decembar 2016
01.decembar 2016.
Autoritarni predsednik Gambije Jahja Džame neočekivano izgubio izbore nakon 22 godine na čelu zemlje. Na vlast je došao posle puča u julu 1994, a prvi put je postao predsednik septembra 1996. godine.
09.decembar 2016.
Južnokorejski parlament glasao za opoziv predsednice Park Gun Hej zbog korupcijskog skandala koji je izazvao masovne proteste u zemlji.
10.decembar 2016.
11.decembar 2016.
18.decembar 2016.
rat u donbasu
Na istoku Ukrajine, nakon dve godine došlo do veće eskalacije sukoba kada je pet ukrajinskih vojnika poginulo u borbi s proruskim separatistima, a borbe su se vodile narednih dana oko mesta Debaljceve u Donjeckoj Narodnoj Republici, gde je poginulo na desetine ukrajinskih vojnika.
19.decembar 2016.
Ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov ubijen na otvaranju izložbe posvećene Rusiji u Ankari.
U napadu kamionom na berlinskoj božićnoj tržnici nepoznati napadač ubio najmanje 12 ljudi.
U najvećem švajcarskom gradu Cirihu nepoznati muškarac upao je u džamiju i otvorio vatru na ljude u trenutku molitve, policija je saopštila da su tri muškarca starosti 30, 35 i 56 godina zadobila teške povrede.
Članovi Elektorskog kolegijuma dali su više od 270 glasova Donaldu Trampu što mu je omogućilo da zvanično postane predsednik SAD.
20.decembar 2016.
Eksplozija na pijaci vatrometa u meksičkom gradu Tultepeku usmrtila najmanje 32 osobe i povredila više od 50.
21.decembar 2016.
22.decembar 2016.
rat u siriji
Sirijski grad Alep je u potpunosti oslobođen od pobunjenika Nusra Fronta što je najveća pobeda sirijske vlade u ratu koji traje već gotovo šest godina.
rat u siriji
Turske snage i takozvana Slobodna sirijska armija povukle su se iz zapadnih delova severnog sirijskog grada Al Baba, nakon žestoke kontraofanzive Islamske države posle koje su se dali u povlačenje.
23.decembar 2016.
25.decembar 2016.
Ruski vojni avion sa 92 putnika i članovima posade srušio se na putu iz Sočija prema Siriji u Crno more, među putnicima vojnog aviona su bili i članovi ansambla "Aleksandar Aleksandrov", nekadašnjeg hora Crvene armije.
28.decembar 2016.
Srpska teniserka Ana Ivanović objavila kraj profesionalne karijere.