VREMEPLOV
1981 - 1983
1981
Januar 1981
01.januar 1981.
Grčka postaje punoprvna deseta članica Evropske zajednice. Evropska devetorica prerastaju u evropsku desetoricu nakon osam godina od prethodnog proširenja sa početka 1973. godine. Evropsku zajednicu od početka 1981. godine čini deset država članica. Francuskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu osnivačima EZ se 1973. godine pridružuju Velika Britanija, Danska i Irska a potom i Grčka početkom 1981.
06.januar 1981.
Umro škotski pisac Arčibald Džozef Kronin, u čijim delima je opisan život rudara i britanske srednje klase. (Rođen: Kardros/Škotska/Ujedinjeno Kraljevstvo 19.jul 1896. - Umro: Montre/Švajcarska 06.januar 1981.) Dela su mu prožeta blagim romantizmom i društvenom kritikom. Neka od dela: romani “Šeširdžijin zamak“, „Citadela“, „Zvezde gledaju s neba“, „Tri ljubavi“, „Herojske godine“, drama „Jupiter se smeje“, memoari „Pustolovine u dva sveta“ itd.
1896-1981
84
20.januar 1981.
Republikanac Ronald Regan preuzeo u 70.godini dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.
Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu oslobođena 52 američka taoca.
25.januar 1981.
Rođen makedonski višežanrovski pevač i tekstopisac cincarskog porekla Toše Proeski. (Rođen: Prilep/SFR Jugoslavija/Makedonija 25.januar 1981. - Umro: Nova Gradiška/Hrvatska 16.oktobar 2007.) Posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio jedan od najpopularnijih pevača sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
1981-2007
26
27.januar 1981.
Najmanje 500 ljudi poginulo na indonežanskom feribotu „Tampomas II“, koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.
Februar 1981
03.februar 1981.
Gro Harlem Bruntland izabrana za prvu ženu predsednika vlade u Norveškoj, nakon ostavke Odvara Nordlija.
Mart 1981
09.mart 1981.
Umro američki bilog nemačkog porekla Maks Delbrik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1969. (Rođen: Berlin/Nemačko carstvo/Nemačka 04.septembar 1904. - Umro: Pasadena/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 09.mart 1981.) Znatno je doprineo istraživanjima genetske strukture virusa.
1904-1981
74
11.mart 1981.
Kulminacija albanskih nacionalističkih demonstracija na Kosovu. Nakon smrti doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita 4.maja 1980. godine, razbuktale su se šovinističke strasti koje su ponovo aktivirale zahteve Albanskih separatista za dobijanje statusa republike za Kosovo. Demonstracije su započele i pre 11. marta ali su bile ozbiljnijih razmera kako tog dana tako i 25. i 26. marta a potom i 1. aprila iste godine.
15.mart 1981.
Umro francuski filmski režiser Rene Kler, član Francuske akademije. (Rođen: Pariz/Francuska 11.novembar 1898. - Umro: Neji na Seni/Francuska 15.mart 1981.) Autor kome je uspevalo da i vodvilj uzdigne na nivo filmske umetnosti. Filmovi: "Pariz koji spava", "Međučin", "Italijanski slamni šešir", "Pod krovovima Pariza", "Milion", "Dajte nam slobodu", "Četrnaesti jul", "Duh ide na Zapad", "Oženih se vešticom", "Ćutanje je zlato", "Lepota đavola", "Veliki manevri", "Ulica snova".
1898-1981
82
28.mart 1981.
Otvorena nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, ovaj datum obeležava se kao Dan ove pozorišne kuće.
30.mart 1981.
Predsednika SAD Ronalda Regana, u trenutku dok je izlazio iz jednog hotela u Vašingtonu, lakše ranio atentator Džon Hinkli.
April 1981
02.april 1981.
Predsedništvo SFRJ proglašava vanredno stanje na teritoriji srpske pokrajine Kosova. Demonstracije albanskih nacionalista i separatista na Kosovu tokom marta su postale ozbiljne za ustavni poredak SFRJ. Pobuna studenata na univerzitetu u Prištini bila je inicijalna kapisla za uvodjenje vanrednog stanja od strane kolektivnog predsedništva SFRJ. Predsedništvo je poslalo združene savezne odrede policije da spreče dalje nerede demonstranata i uspostave red i mir na čitavoj teritoriji ove pokrajine.
11.april 1981.
U svemir poleteo prvi američki spejs-šatl "Kolumbija".
12.april 1981.
Umro američki bokser afričkog porekla Džo Luis (Džozef Luis Barou), apsolutni prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949. (Rođen: Lafajet/Alabama/Sjedinjene Američke Države 13.maj 1914. - Umro: Paradajs/Nevada/Sjedinjene Američke Države 12.mart 1981.) Titulu je preoteo od zemljaka Džejmsa Bradoka 22.juna 1937, i odbranio je 25 puta, što je rekord, a nije nadmašen ni po dužini držanja titule. Povukao se neporažen 1949, vratio se na ring 1950. i 1951. zbog finansijskih nedaća, ali nije uspeo da povrati titulu.
1914-1981
66
28.april 1981.
Rođena američka filmska glumica Džesika Alba. (Rođena: Pomona/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države)
Maj 1981
05.maj 1981.
Bobi Sends prvi je od 10 pripadnika Irske republikanske armije umro u zatvoru Mejz u Severnoj Irskoj od posledica štrajka glađu.
06.maj 1981.
SAD proterale sve libijske diplomate, tvrdeći da vlada Libije podržava međunarodni terorizam.
10.maj 1981.
Fransoa Miteran postao predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu predsedničkih izbora Valeri Žiskar D'Estena. Miteran je po dolasku na čelo Socijalističke partije sredinom 1971.godine započeo veliku reorganizaciju ove stranke povećavši joj značajno popularnost i izglede za bolje rezultate na izborima. Na predsedničkim izborima održanim 1974. Miteran je kao zajednički kandidat levice ipak poražen od Žiskara D'Estena tesnim rezultatom u drugom krugu (50,81% prema 49,19%). Na predsedničkim izborima održanim 1981.godine Miteran nije imao podršku Komunističke partije Francuske koja je stajala uz njega na prethodnim izborima. Ipak je u prvom krugu dobio 25,85% glasova naspram 15% koliko je osvojio kandidat KPF plasiravši se tako u drugi krug u kojem se revanširao za poraz na prethodnim izborima Žiskaru D'Estenu osvojivši 51,76% glasova. Miteran je pobedom 10.maja 1981. postao prvi socijalistički predsednik Pete Francuske Republike. Po stupanju na funkciju raspisao je parlamentarne izbore na kojima je udružena levica dobila potrebnu većinu u Nacionalnoj skupštini. Izabrana vlada premijera Pjera Mauroja je tako dobila podršku za ostvarenje predizbornih obećanja Fransoa Miterana. Reforme su podrazumevale nacionalizaciju finansijskih institucija i ključnih industrijskih preduzeća, povećanje minimalnih plata, povećanje socijalnih davanja i ukidanje smrtne kazne. U spoljnoj politici Miteran se zalagao za čvrst stav prema Sovjetskom Savezu i negovanje prijateljskih odnosa sa SAD. Miteran se nakon prvog sedmogodišnjeg mandata izborio i za drugi pobedivši kandidata desnice Žaka Širaka 1988.godine. Sa političke scene Miteran je sišao 1995.godine po završetku svog drugog predsedničkog mandata. Umro je početkom naredne 1996.godine od posledica kancera.
11.maj 1981.
Umro jamajkanski rege pevač Bob Marli. (Rođen: Najn Majl/Jamajka 06.februar 1945. - Umro: Majami/Florida/Sjedinjene Američke Države 11.maj 1981.)
1945-1981
36
12.maj 1981.
Umro srpski (jugoslovenski) pozorišni, filmski i TV glumac Vladimir Popović. (Rođen: Dragova Luka kod Nikšića/Kraljevina Jugoslavija/Crna Gora 17.avgust 1935. - Umro: Podgorica (Titograd)/SFR Jugoslavija/Crna Gora 12.maj 1981.)
1945-1981
45
13.maj 1981.
Na papu Jovana Pavla II u Rimu pucao Turčin Mehmed Ali Agdža, ranivši ga u stomak i ruku.
18.maj 1981.
Umro američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan, koji je naglašeno originalnom tehnikom pripovedanja najviše pisao o životu američkih „malih ljudi“, često jermenskih i drugih doseljenika. (Rođen: Frezno/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 31.avgust 1908. - Umro: Frezno/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 18.maj 1981.) Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Stekao je reputaciju najvećeg humaniste savremene američke literature. Neka od dela: zbirke priča „Zovem se Aram“, „Pet zrelih krušaka“, „Jedan dan u popodnevu sveta“, romani „Ljudska komedija“, „Doživljaji Veslija Džeksona“, „Predmet smeha“, drame „Vreme vašeg života“ (Pulicerova nagrada 1939.), „Moje srce je u gori“ itd.
1908-1981
72
24.maj 1981.
U avionskoj nesreći, izazvanoj podmetnutom bombom, poginuo predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedmoro ljudi. Avion se srušio u planinskim predelima Anda nedaleko od peruanske granice.
30.maj 1981.
Ubijen predsednik Bangladeša Ziaur Rahman u pokušaju državnog udara. Zaverenike je predvodio general Muhamed Abdul Manzur, ali je pokušaj udara suzbijen 1.juna. Manzur je uhapšen i ubijen pod misterioznim okolnostima. Dužnost šefa države preuzeo je potpredsednik Abdus Satar.
Jun 1981
05.jun 1981.
Zvanično objavljen početak svetske epidemije virusom HIV-a.
06.jun 1981.
U najtežoj nesreći u istoriji železnice u Indiji poginulo najmanje 800 ljudi, pošto je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar.
07.jun 1981.
Izraelski ratni avioni razorili irački nuklearni reaktor „Osirak“ u blizini Bagdada.
11.jun 1981.
U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji Kerman poginulo 1.500 ljudi.
21.jun 1981.
Na opštim izborima u Francuskoj ubedljivo pobedili socijalisti postavši najjača partija sa 38% ukupnih glasova. Lider socijalsita Fransoa Miteran je 10.maja iste godine postao predsednik te zemlje pobedivši u drugom krugu predsedničkih izbora Valeri Žiskar D'Estena.
28.jun 1981.
U snažnoj eksploziji u Teheranu podmetnutoj u sedište Islamske republikanske partije poginulo 74 ljudi, uključujući šefa vladajuće partije, moćnog predsednika Vrhovnog suda Irana ajatolaha Muhameda Huseina Beheštija, četiri ministra, šest zamenika ministara i 20 članova Medžlisa (Skupština).
29.jun 1981.
Hu Jaobang na čelu Komunističke partije Kine nasledio Huo Guofenga.
Jul 1981
07.jul 1981.
Predsednik SAD Ronald Regan predložio Sandru Dej O'Konor za sudiju Vrhovnog suda i ona je u septembru 1981. postala prva žena član najviše američke sudske instance.
16.jul 1981.
Umrla srpska (jugoslovenska) pozorišna, filmska i TV glumica Neda Spasojević. (Rođena: Beograd/Kraljevina Jugoslavija/Srbija 16.april 1941. - Umrla: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 16.jul 1981.)
1941-1981
40
22.jul 1981.
Turski terorista Mehmet Ali Agdža osuđen na doživotnu robiju zbog pokušaja da ubije poglavara rimokatoličke crkve papu Jovana Pavla II 13. maja 1981.
24.jul 1981.
Poginulo više od 700 ljudi, a milion i po ostalo bez krova nad glavom u poplavama koje su pogodile kinesku provinciju Sečuan.
27.jul 1981.
Umro američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom. (Rođen: Miluz/Nemačko carstvo/Francuska 01.jul 1902. - Umro: Los Anđeles/Kalifornija/Sjedinjene Američke Države 27.jul 1981.) Dobio je Oskara za filmove „Gospođa Minaver“, „Ben Hur“, i „Najlepše godine našeg života“. Neki od ostalih filmova: „Orkanski visovi“, „Male lisice“, „Naslednica“, „Detektivska priča“, „Keri“, „Praznik u Rimu“ itd.
1902-1981
79
29.jul 1981.
U katedrali Svetog Pavla u Londonu venčani su naslednik britanskog prestola princ od Velsa Čarls i Dajana Spenser.
31.jul 1981.
U avionskoj nesreći poginuo panamski diktator general Omar Torihos Herera. Herera je 1968. godine preuzevši kontrolu nad Nacionalnom Gardom svrgao izabranog predsednika Paname Arnulfo Ariasa i preuzeo vlast u toj zemlji. Potom je promenio ustav dajući sebi široka ovlašćenja da bi mu parlament čije je članove sam izabrao 1972. godine dao punu izvršnu vlast i pravo da vlada kao diktator. Hereru je podržavao sve vreme i Manuel Noriega koji će preuzeti vlast nad Nacionalnom Gardom koju će preimenovati u Panamske Odbrambene Snage i dati sebi čin generala 1983. godine. Međutim izvesni pukovnik Roberto Diaz Herero, drugi po moći nad vojskom Paname, je tvrdio da Noriega stoji iza pogibije Torihosa tj. da mu je u avion podmetnuta bomba.
Avgust 1981
01.avgust 1981.
Počeo sa radom američki muzički kanal MTV.
12.avgust 1981.
Kompanija "IBM" predstavila svetu prvi personalni računar (PC). Prvi IBM personalni računari su imali brzinu procesora od 4.7 megaherca, unutrašnju memoriju od 128 kilobajta, disketnu jedinicu od 5.25 inča, a disk (koji nije bio obavezan) je imao kapacitet od 10 megabajta. Ekrani ovih računara su bili monohromatski i nisu podržavali grafiku. I kasniji modeli ovog proizvođača zasnivaju se na procesorima ove firme.
30.avgust 1981.
U Teheranu u eksploziji podmetnute bombe poginuli predsednik Irana Muhamed Ali Radžai i predsednik vlade Muhamed Džavad Bahonar.
Septembar 1981
04.septembar 1981.
Rođena američka pevačica Bijons Žizel Nouls. (Rođena: Hjuston/Teksas/Sjedinjene Američke Države)
10.septembar 1981.
Slika „Gernika“ španskog slikara Pabla Pikasa vraćena u Španiju. Naslikana je 1937. posle nacističkog bombardovanja gradića Gernika tokom Građanskog rata u Španiji. Gernika ima poseban značaj za Baske. Od 1939. slika se nalazila u Njujorku. Pikaso je ostavio amanet da „Gernika“ ne bude vraćena dok njegova otadžbina ne postane demokratska država. Kralj Huan Karlos uveo je demokratski poredak u Španiji 1976. godine.
18.septembar 1981.
U Francuskoj ukinuta smrtna kazna.
20.septembar 1981.
Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora, bivši Britanski Honduras, stekla nezavisnost od Velike Britanije.
28.septembar 1981.
Umrla Ksenija Atanasijević, srpski (jugoslovenski) filozof i etičar. (Rođena: Beograd/Kraljevina Srbija/Srbija 05.februar 1894. - Umrla: Beograd/SFR Jugoslavija/Srbija 28.septembar 1981.) Studirala je filozofiju i klasične jezike u rodnom Beogradu, Ženevi i na pariskoj Sorboni. Doktorirala je kod Branislava Petronijevića tezom: “Brunovo učenje o najmanjem“. Bila je aktivan član Beogradskog ženskog društva i poznati borac za ženska prava, aktivan publicista i cenjeni filozofski pisac. Neka od dela: “L´atomisme d´ Epicure“, “Filozofski fragmenti“ I-II, “Hristova etika“, “Etika praštanja“ itd.
1894-1981
87
Oktobar 1981
03.oktobar 1981.
Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo 10 štrajkača.
06.oktobar 1981.
Na vojnoj paradi u Kairu islamski teroristi ubili egipatskog državnika Anvara el Sadata, predsednika Egipta od oktobra 1970. ogorčeni njegovom odlukom da sklopi mir sa Izraelom.
Ubijen egipatski oficir i predsednik Egipta Anvar el Sadat. (Rođen: Mit Abu Kum/Egipatski sultanat/Egipat 25.decembar 1918. - Umro: Kairo/Egipat 06.oktobar 1981.)
1918-1981
62
07.oktobar 1981.
Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao vršilac dužnosti šefa države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el Sadata.
16.oktobar 1981.
Umro izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu Obalu i Golansku visoravan. (Rođen: Kibuc Degajna Alef/Osmansko carstvo/Izrael 02.maj 1915. - Umro: Tel Aviv/Izrael 16.oktobar 1981.) Kao 14-godišnjak 1929. postao je član „Hagane“, ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u borbi protiv kolonijalnih trupa francuske višijevske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od od prvaka vladajuće partije „Mapaj“, iz koje je istupio 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kada je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja sa predsednikom vlade Beginom na temu politike prema Arapima.
1915-1981